Poslovi za naucnike - kuda i kako (a delom i zasto)

[MayDay]

Da, nije lako. Empiricari lakse dolaze do posla, narocito ako se ne ganja top skola. Sa tovjim backgroundom ja ne bih brinuo. Uvek ce se nesto naci u Evropi ili UK, ako ne vec u Americi, HKUST, UHK, SMU, NUS i tako to sto zelis.Australija?

Pa da, mnogo je lakše ako si empiričar. Teoretičare primaju samo u top 30 ili u neke evropske škole jer smo takav narod. Posebno Francuzi. E sad, od tih top 30 otpiši Duke, Rochester, UNC, Cornell, Michigan Uni i još ta neka sela gde ja ne bih išla. To stvarno ne mogu i rekla sam to mojim profovima. Neću u Australiju.

bog ti pomogo.

Uzevši u obzir sav randomness u celom procesu, trebaće mi. Nego, je l istina da intervjui zavise od preporuka na prvom mestu, a da JMP postaje bitan tek posle?

Ovaj, drugar mi je otkrio econjobrumors pre par godina. Dakle, anectodal evidence da se citaci i pisci druze tu i tamo sa nekim.Razumem sto ne citas jer se onolika mizoginija retko srece.No sa druge strane, gde ces bolje tracarenje o S. Levitu, E. Oster (recimo, njeno trudnicko iskustvo predoceno u knjigu), Duflo i Banerjee, skandal sa Brunom Frejem, Rogof-Rajnhart debjakl, itd... a tu i tamo bude neki zanimljiv thread sa korisnim linkovima, barem meni sa tankim ekonomskim treningom.Sto se tice Rija, Rio je opako skup. Ako mozes da priustis da zivis u Ipanemi, Leblonu, Gavei.. onda verovatno pricamo o najlepsem mestu na svetu. Ako ne... Nemam pojma kakve su plate u FGV (mada veeovatno pise na econjobrumors :P )Odoh ja na konferenciju u Rio u oktobru, domacin FGV, ali u nekom hotelu, ne u njihovim prostorijama.

Ništa me to ne zanima šta tamo pišu, a tačno znam i koji je to profil ljudi. Najviše otrova ima u šou biznisu, pa u akademiji.Jao, moram i Boyanu da pišem i da mu pošaljem rad! Uglavnom, mnogo sam umorna. Sad imam deadline da jedan drugi rad koji se trenutno sastoji iz 25 strana jednačina pretočim u draft do nedelje. U ponedeljak imam konferenciju lokalnu. A potpuno sam neispavana. Što je najgore, beyond sleep sam trenutno. Odspavam 4h i ustanem i živim.

[Indy]

Kukas kano kukavica. Stvarno.Nego, bon courage.

[MayDay]

Pa ja to noću samo, kad sam nejaka. :D Svakog jutra sam ko carević!Hvala!!!

Edited September 25, 2013 by MayDay

[Budja]

Pa da, mnogo je lakše ako si empiričar. Teoretičare primaju samo u top 30 ili u neke evropske škole jer smo takav narod. Posebno Francuzi.E sad, od tih top 30 otpiši Duke, Rochester, UNC, Cornell, Michigan Uni i još ta neka sela gde ja ne bih išla. To stvarno ne mogu i rekla sam to mojim profovima.Neću u Australiju.Uzevši u obzir sav randomness u celom procesu, trebaće mi.Nego, je l istina da intervjui zavise od preporuka na prvom mestu, a da JMP postaje bitan tek posle?Ništa me to ne zanima šta tamo pišu, a tačno znam i koji je to profil ljudi. Najviše otrova ima u šou biznisu, pa u akademiji.Jao, moram i Boyanu da pišem i da mu pošaljem rad!Uglavnom, mnogo sam umorna. Sad imam deadline da jedan drugi rad koji se trenutno sastoji iz 25 strana jednačina pretočim u draft do nedelje. U ponedeljak imam konferenciju lokalnu. A potpuno sam neispavana. Što je najgore, beyond sleep sam trenutno. Odspavam 4h i ustanem i živim.

Mislim da je urbani mit kako je, oh, akademija tak otrovna. Radivsi i van akademije i u njoj, moje iskustvo govori da razlike nema, ali da u industriji moze da bude mnooogo gore ako imas menadzera debila nego ako te mrzi par starijih profana. Kapacitet individualne slobode u akademiji je nemerljiv, barem je takvo moje iskustvo u Britaniji (tu ne govorim o srpskom univerzitetu i konceptu segrtovanja iza manfuakture srednjeg veka).Econjobrumors kaze da su preporuke broj jedan, pa tek onda JMP.Kom Boyanu? Jovanovicu NY, ili ovom mladjem Markovicu?Mozda i Milan Nedeljkovic moze tu da pomogne, iako je on vise ekonometricar.Inace, drzim fige za ZeVe. Da nas bude vise u Juznoj Americi!

[MayDay]

Mislim da je urbani mit kako je, oh, akademija tak otrovna. Radivsi i van akademije i u njoj, moje iskustvo govori da razlike nema, ali da u industriji moze da bude mnooogo gore ako imas menadzera debila nego ako te mrzi par starijih profana. Kapacitet individualne slobode u akademiji je nemerljiv, barem je takvo moje iskustvo u Britaniji (tu ne govorim o srpskom univerzitetu i konceptu segrtovanja iza manfuakture srednjeg veka).Econjobrumors kaze da su preporuke broj jedan, pa tek onda JMP.Kom Boyanu? Jovanovicu NY, ili ovom mladjem Markovicu?Mozda i Milan Nedeljkovic moze tu da pomogne, iako je on vise ekonometricar.Inace, drzim fige za ZeVe. Da nas bude vise u Juznoj Americi!

BoJo-u naravno. Njemu i Branku dugujem sve ovo. Bodžo ljudima i dan danas priča da sam ja neki talenat, a ne zna moje kapacitete za gubljenje vremena. Mislim da ga više volim nego 3/4 familije. :DMilanče je moj drugar. On i Branko su sad ekipica.Ma, Arbajtmene, nisam ti ja neka uspešna. Možda i izduvam za sve živo.

[kurdi]

Uzevši u obzir sav randomness u celom procesu, trebaće mi.Nego, je l istina da intervjui zavise od preporuka na prvom mestu, a da JMP postaje bitan tek posle?

ne znam sta je taj jmp. ako je nesto sto ima mnogo da se cita, onda je vrlo verovatno nebitan, u bilo kojoj fazi.ljudi generalno slabo citaju, a pogotovu a u fazi gde ima mnogo kandidata.doduse kod nas je cela dinamika zaposljavanja dosta drugacija. mnogo je manje poslova i kasnije se dobijaju, kada su kandidati generalno vec znani, makar po cuvenju, search committee-ma. kod vas cini mi se svaka skola svake godine zaposljava pilice (posto dosta ljudi ne ostaje trajno u akademiji ili generalno ima vise profesora?). tako da nemam pojma kako biraju.ali opet neke stvari su verovatno univerzalno ljudske - da su bitne preporuke sa eksplicitnim poimence poredjenjima sa drugim ljudima, i da na kraju krajeva sto je bolja skola to je posle intervjua zaposljavanje vise na gut feeling, bez nekog preteranog poredjenja cinjenica ili [ponovnog] iscitavanja materijala.mi pisemo kao neki research proposal, ali to vecina ne procita, a i ako procita zaboravi. makar ako je u sirokom rasponu od solidnog do vrlo dobrog... mozda se desi da neko napise nesto stvarno pametno (ja svakako nisam), i s druge strane neces da rizikujes da pises bas gluposti a neko slucajno procita i mari.i da, zavisno od timinga, taj proposal moze jos najkorisniji da bude pisacima preporka za inspiraciju.

[MayDay]

ne znam sta je taj jmp. ako je nesto sto ima mnogo da se cita, onda je vrlo verovatno nebitan, u bilo kojoj fazi.ljudi generalno slabo citaju, a pogotovu a u fazi gde ima mnogo kandidata.doduse kod nas je cela dinamika zaposljavanja dosta drugacija. mnogo je manje poslova i kasnije se dobijaju, kada su kandidati generalno vec znani, makar po cuvenju, search committee-ma. kod vas cini mi se svaka skola svake godine zaposljava pilice (posto dosta ljudi ne ostaje trajno u akademiji ili generalno ima vise profesora?). tako da nemam pojma kako biraju.ali opet neke stvari su verovatno univerzalno ljudske - da su bitne preporuke sa eksplicitnim poimence poredjenjima sa drugim ljudima, i da na kraju krajeva sto je bolja skola to je posle intervjua zaposljavanje vise na gut feeling, bez nekog preteranog poredjenja cinjenica ili [ponovnog] iscitavanja materijala.mi pisemo kao neki research proposal, ali to vecina ne procita, a i ako procita zaboravi. makar ako je u sirokom rasponu od solidnog do vrlo dobrog... mozda se desi da neko napise nesto stvarno pametno (ja svakako nisam), i s druge strane neces da rizikujes da pises bas gluposti a neko slucajno procita i mari.i da, zavisno od timinga, taj proposal moze jos najkorisniji da bude pisacima preporka za inspiraciju.

Da, razumem. Kod nas se zaista gotovo svake godine primaju klinci. Velika je potreba za predavanjima. I, navodno, što su mi drugi profovi rekli, preporuke obezbedjuju intervjue, a ako na intervjuima osete da si dobar ekonomista i ako se uvere da imaš dobar pajplajn projekata, dobijaš flajaut. A 50% flajauta su ponude.Inače, napisaću rad o neefikasnosti mehanizma našeg job marketa uslovljenog ograničenim brojem flajauta koje jedna škola može da priredi. Onda dolazi do kalkulisanja da li nekome ponuditi flajaut i potrošiti taj slot,ak o su šanse da će taj da ode na bolju školu. Ja znam nekoliko sjajnih ljudi koji nisu završili na top 5 do 20 škola jer su sve one mislile da su kandidati materijal za Princeton, Chicago, MIT, Stanford i Harvard. I u esto da dobiju posao na Berkliju recimo, oni završe u Sent Luisu. jmp - job market paper

[Indy]

Sta je sad taj flajaut, sto mu gromova?

[MayDay]

Pa mi imamo ovu centralnu konferenciju AEA/AFA meetings sad prvog vikenda u januaru gde su samo polasatni intervjui pred 5-6 profana iz svake škole koja je prethodno zakazala intervju sa tobom. Ako im se tu svidiš, onda te pozovu (they fly you out) da držiš seminar u samoj školi i imaš individualne sastanke sa svakim faculty memberom, dekanom , kurcima i svima ostalima i ako im se tu svidiš ponude ti posao. :D

[kurdi]

da li znas koliko tih ljudi koji sada dobiju ass prof na (recimo) top 10 skolama dugorocno budu tenured akademiciji na (okvirno) istim/slicnim skolama?

[MayDay]

Možda 50%.Zapravo na top 10 škola dosta manje. Možda 30%.

Edited September 26, 2013 by MayDay

[kurdi]

pa to je opet super (mada kapiram da ovaj zakljucak zavisi od perspektive zakljucivaca), pogotovu sto verujem da je (dobar?) deo osipanja dobrovoljan.

[MayDay]

Raspitaću se za statistiku. Korigovala sam nadole u odnosu na moju, a kod nas je tu negde oko 40%. Za ovih 5 godina koliko sam ovde data su 2 tenura, a 2 odbijena posle 6-year review plus je jedan momak zamoljen da ode posle 3-year review.Doduše, ima još jedna žena koja se sad drugi put poradja, pa je produžila tenure track, ali mislim da joj neće dati.Dakle, ako se uzme u obzir da je kod nas requirement jedan A paper manje nego na Chicagu ili NYU, onda je kod njih verovatno i ispod 30%.To naravno ne treba da obeshrabri jer nedobijanje tenure pozicije na NYU znači landslide tenure poziciju u nekoj sjajnoj školi iz top 20-40 sasvim sigurno.

Edited September 26, 2013 by MayDay

[Budja]

Pri cemu je A papir u ekonomiji ogranicen na 5 najboljih casopisa, a u finansijama u 3.I, redosled traznje za profanima je obrnuto proporcionalan tezini kursa: najvise se traze racunovodje, pa oni u finansijama pa tek onda ekonomisti, sto se svodi na to da se traze oni koji ce da poducavaju studente.Pri tome, najmanje se skoluje racunovodja, pa onda ovih iz finansija, dok ekonomista ima milion.Recimo, Cikago, harvard, MIT godisnje imaju oko 25-30 doktoranata na job marketu iz ekonomije. Iz finansija je taj broj 3-4.

[Kampokei]

Dobih juce neku poluponudu za posao u Holandiji... I polaskan sam, jer mi je to prvi put (mlad sam istrazivac, jbg) da me neko tako direktno pita, bez ikakve inicijative sa moje strane. I jedino zbog tog osecaja polaskanosti i pisem post. Posao je i finansijski i sadrzano gotovo istovetan ovom koji sad imam (finansijski mozda malo jaci). Pre godinu dana bih se dvoumio, ali ovako, nek se jos malo smrzavam u Sverige.