Vi ste profesori...

[Braća Strugacki]

ja nemam neke velike primedbe na moj bivši fax

[henrik larsson]

teorija se svodi se na to da profesor X uvek odabere asistenta Y koji je poslušan, marljiv, i makar za mrvu gluplji i nesposobniji od njega.

Upravo o tome i pričam. Zato mi fascinantno deluje bilo kakva teorija koja će u ovom opštem glibu čitav jedan društveni sloj odvojiti od ostatka, i dodeliti mu epitete bezgrešnog, prosvetiteljskog i svetioničkog™.

[Ryan Franco]

^^^^Ovako nestohttp://www.youtube.com/watch?v=jZ1LnXKs56c

Dobra ti je fora ovaj video. :D

[boshoku]

Ne mora na megagigasegama. S obzirom da mi je žena trenutno u zvanju docenta na jednom uglednom državnom fakultetu, kroz 15+ godina praćenja cele priče (plus ličnog upoznavanja velikog broja aktera), mirne duše celu kastu univerzitetskih profesora mogu da nazovem notornim alkoholičarima, sitnim i krupnim politikantima i karijeristima, koji su na svoje pozicije dospeli laktanjem, lobiranjem, miniranjem kolega i političkim podrškama, koji se noktima drže za svoje fotelje, izrabljivačima asistenata, članovima xyz ekvivalenata upravnih odbora društvenih firmi i dodatnih funkcija koje donose dodatne ful plate duplo veće od prosečne u Srbiji, perače para i oratore čija naučno nastavna veća su u stanju da izblamiraju sednice skupštine po količini kočijaškog rečnika, pičkaranja i iznošenja prljavog veša između zaraćenih strana.To je taj 1 neki moj pogled na zvanje koje uništava našu državu.

donekleinsajderska paralaksa: ima toga, dapače, dominiralo je, ali ne uvek i sve manjedakle, na prirodno-tehničkim fakultetima - društveno-humani su narcisoidni krš

[henrik larsson]

Ovo je prirodno-tehnički fakultet i u pitanju je pbp varijanta, dakle, ništa od pre 10 godina.

[Budja]

....

Hvala na intervenciji. Vrlo informativno.Jako mi je cudno da dva forumasa, ocigledno sadasnji ili bivsi studenti filologije drasticno drugacije opisuju stanje, narocito oko komparativne ili izolovane studije romanticarske knjizevnosti u Srba.

[Budja]

Pa svašta može da se uradi, ali pre svega treba prepoznati značaj i mesto dobrog humanističkog obrazovanja za funkcionalnu demokratiju. Ne znam kako to drugačije uraditi osim boriti se protiv tiranije korisnosti u obrazovanju i koncepta da je obrazovanje tu samo da osposobi polaznike za zarađivanje novca (kako za sebe tako i za državu). Već sam ti kačio onaj Nusbaumkin govor, ali ako te mrzi da slušaš ceo (jes dugačak), evo i kraće varijante:

Sto u prevodu verovatno znaci: mora da ima para za humanisticke nauke, sto dovodi do sledece jednacine: aiming for truth = aiming for profit.

[malkin]

Sto u prevodu verovatno znaci: mora da ima para za humanisticke nauke, sto dovodi do sledece jednacine: aiming for truth = aiming for profit.

Ne, poenta je upravo da iz tvrdnje da treba da bude para za humanističke nauke ne sledi tvoja jednačina. Cilj istraživanja u humanističkim naukama ne treba da bude profit niti vrednovanje rada u humanističkim naukama treba da bude zasnovano na ekonomskim faktorima. Što bi rekao Damet, po savremenim kriterijumima completion rate-a, impakta, uticaja na povećanje broja radnih mesta i sl. ni Frege ni Vitgenštajn se ne bi lepo proveli u svom akademskom životu, ovaj drugi naročito. (Što bi, naravno, bilo vrlo loše.) Dokle god je od primarnog normativnog značaja kako humanističke nauke doprinose društvu a ne ekonomiji, sasvim je konzistentno držati da treba da bude novca za njih, ali da ne treba da im cilj (u bilo kom smislu) bude profit.

[boshoku]

curo, "humanističke nauke"?!ćozdra

[malkin]

Jel to meni ili Budji upućeno?Realno, čudi me od nekoga ko je svojevremeno držao Kripkea na avataru. Sol je moj kolega, ne ovi somovi koje je Sokal navatao. A i ne znam zašto bi bilo bitno, svakakvog bulšita ima po svim oblastima. Najbolje bi bilo da se sad dohvatimo problema demarkacije i zajebavamo oko izraza koji je možda pogrešan ali radi sasvim ok posao za potrebe ove diskusije.E da, stvarno ne znam koji kurac ti treba to "curo."

[Budja]

Ne, poenta je upravo da iz tvrdnje da treba da bude para za humanističke nauke ne sledi tvoja jednačina. Cilj istraživanja u humanističkim naukama ne treba da bude profit niti vrednovanje rada u humanističkim naukama treba da bude zasnovano na ekonomskim faktorima. Što bi rekao Damet, po savremenim kriterijumima completion rate-a, impakta, uticaja na povećanje broja radnih mesta i sl. ni Frege ni Vitgenštajn se ne bi lepo proveli u svom akademskom životu, ovaj drugi naročito. (Što bi, naravno, bilo vrlo loše.) Dokle god je od primarnog normativnog značaja kako humanističke nauke doprinose društvu a ne ekonomiji, sasvim je konzistentno držati da treba da bude novca za njih, ali da ne treba da im cilj (u bilo kom smislu) bude profit.

Nisi shvatio, mozda je trebalo da upotrebim logicki izraz.Mozda da kazem drugacije: bez para (finansiranja) nema istine.Dakle, nezavisno od karaktera i vrednovanja istrazivanja (o cemu ti govoris), humanitarci se zale da bez njih nema demokratije i cega vec ne, a njih nema bez finansiranja.Inace, ako je i rec o karakteru, tj. Frege, Vitgenstajn i par desetina, stotina genija su nista naspram hiljade i desetina hiljada drustvenjaka. Tj. ne moze se obim drustvenih nauka opravdavati izuzecima tipa Vitgenstajn.

[Caligula]

Teorija se svodi se na to da profesor X uvek odabere asistenta Y koji je poslušan, marljiv, i makar za mrvu gluplji i nesposobniji od njega. tako iz generacije u generaciju nivo ide dole, sve dok jednog dana onaj koji bira ne bude toliko nepojamno glup da i ne uspe da ukapira kvalitete svog budućeg asistenta. i desi se kvantni skok.a onda opet, po redu, nizbrdo... ^_^

Dobra!

-_- drzavna sluzba jbg. :P

[boshoku]

Tj. ne moze se obim drustvenih nauka opravdavati izuzecima tipa Vitgenstajn.

a?šta pričaš ti?prcam na kvarno, "svadljivu" malkin, uključješ se sa nebulozm...ae malo razložnije - ako je vitgen pinakl društvene misli, ugasili smo

[kim_philby]

Ne, poenta je upravo da iz tvrdnje da treba da bude para za humanističke nauke ne sledi tvoja jednačina. Cilj istraživanja u humanističkim naukama ne treba da bude profit niti vrednovanje rada u humanističkim naukama treba da bude zasnovano na ekonomskim faktorima. Što bi rekao Damet, po savremenim kriterijumima completion rate-a, impakta, uticaja na povećanje broja radnih mesta i sl. ni Frege ni Vitgenštajn se ne bi lepo proveli u svom akademskom životu, ovaj drugi naročito. (Što bi, naravno, bilo vrlo loše.) Dokle god je od primarnog normativnog značaja kako humanističke nauke doprinose društvu a ne ekonomiji, sasvim je konzistentno držati da treba da bude novca za njih, ali da ne treba da im cilj (u bilo kom smislu) bude profit.

[Turnbull]

Braćo, ne umoriste li se više od te Sokal afere? Bilo je pre 20 godina i sve što je dokazalo jeste da mali peer-unreviewed časopisi objavljuju svašta, što je, kad se bolje razmisli, prilično jadan zaključak. Move on.

Nisi shvatio, mozda je trebalo da upotrebim logicki izraz.Mozda da kazem drugacije: bez para (finansiranja) nema istine.Dakle, nezavisno od karaktera i vrednovanja istrazivanja (o cemu ti govoris), humanitarci se zale da bez njih nema demokratije i cega vec ne, a njih nema bez finansiranja.Inace, ako je i rec o karakteru, tj. Frege, Vitgenstajn i par desetina, stotina genija su nista naspram hiljade i desetina hiljada drustvenjaka. Tj. ne moze se obim drustvenih nauka opravdavati izuzecima tipa Vitgenstajn.

Buđo, Vitgenštajn nije bio usamljeni genije kome je genijalnost pala s neba (mada ga često vide kao takvog), nego se formirao u nekoj sredini, koja je bila conducive za njegov intelektualni razvoj, a zatim u drugoj intelektualno stimulativnoj sredini proveo ostatak svog života (između ostalog, zato što mu Kejnz izmuvao da dobije stipendiju :)). Pokušavam da kažem sledeće: ne možeš prebrojavati genije da bi izmerio vrednost ulaganja u humanistiku, prosto ti treba sredina u kojoj je razmena argumenata i razmišljanje na izvesne teme i na izvesne načine, deo načina života. A to da se prvo mora jesti pa tek onda filozofirati, shvatili smo, niko nije ni tvrdio drugačije.