Poslednji film koji ste gledali Part II

[Razzmatazz]

Gledah i ja Patersona.

 

(spoilers ahead)

Ok mi je bio, mada ja ne vidim razloga za toliku oduševljenost i celu tu priču kako je topao i toliko osvežavajući i kako je verovatno najbolji Džarmušov film. Meni je bio fejk i neprirodan. U stvari, jedine dve prirodne stvari u filmu su odnos Adama Drajvera i kera, kao i kvar autobusa. Jedan od glavnih argumenata koji se poteže oko filma je to kako i eto mali čovek koji vodi jednostavan i monoton život može da potraži više vrednosti kroz umetnost i tako to. Međutim, i pored te mašnice i sloja celofana je meni taj ceo set up delovao monotono i lagano depresivno. Možda je bolja reč "klaustrofobično". Cela ta ljubav sa cicom se praktično svodi na ispunjavanje odnosno podršku što njenih pokušaja pronalaženja zanimacija, što neke vrste samoaktuelizacije. No sa njom praktično provodi najmanje vremena. Čovek radi preko dana, vrati se kući, snimi šta je još kod kuće ofarbala u crno-belo (pohvali to rutinski), večera sa njom i pobegne u kafanu bez nje. I tako svaki dan. OK, taj načitani vozač autobusa je trebalo da bude mali čovek jednostavnih ukusa, al' svejedno jebiga. I onaj brate njegov glas... da je najlepša pesma na svetu u pitanju, ona njegova dikcija je iskasapi skroz. Ili je moguće i to trebalo da bude u službi ilustracije simpltona. Da ne serem dalje, film je ok, ali ništa više od toga.

[Lancia]

Upravo je fejk i neprirodan zivot vecine ljudi, do te mere sveden na rutinu, da zaboravljaju da primete zivot sazdan iz detalja, koji se odigrava oko njih. Film na najlepsi moguc nacin podseca ljude na lepotu zivljenja i beg od ucmalosti.  

[Ajant23]

Ma...

[Razzmatazz]

Upravo je fejk i neprirodan zivot vecine ljudi, do te mere sveden na rutinu, da zaboravljaju da primete zivot sazdan iz detalja, koji se odigrava oko njih. Film na najlepsi moguc nacin podseca ljude na lepotu zivljenja i beg od ucmalosti.  

 

Uh, vidim da  tu i takvu frazu ponavljaju svi, maltene kao mantru. Naravno da je život većine ljudi rutina, mada neretko ne zato što su ljudi to birali ili zato što su slepi, nego zato što im je život takve karte udelio. Da je u filmu prikazan jedan dan, rekao bih okej. Ali prikazana je nedelja i kroz tu nedelju u oči upada baš rutina. I pored sve te poezije i pored svih tih kolačića ili ofarbanih kućanskih elemenata, svi ti dani su potpuno isti. Možeš sat da naviješ po njihovoj dnevnoj rutini i ja tu ne vidim nikakav beg po tom pitanju. Pozitivno jeste isticanje tog impulsa da se preko dnevne porcije obaveza i ostalog sranja traži nešto dodatno. Plus jeste i to što se skreće pažnja da ne mora da se ide sa bujicom - taj kontrast koji je prikazan od toga da Drajver nema mobilni do toga što stalno sreće blizance, implicirajući učestalu veštačku oplodnju zbog ritma i načina života ljudi oko njih. Ali beg ili dodatna vrednost u životu zavisi od lične percepcije, sopstvene definicije učmalosti i vrednovanja stvari u životu. Ja da sam na mestu njegove ribe, nakon nekoliko ovakvih nedelja bih osvanuo u vestima.

 

Upotrebio sam pojam "neprirodan" zbog više razloga. Upada u oči koliko se forsiralo kako je sve lepo i milo. Koliko ljudi izbegavaju bilo kakav konflikt po svaku cenu. Ne samo njih dvoje u vezi (što mogu da razumem za početak veze dvoje mladih ljudi, kad svesno kažeš kako je nešto divno iako u sebi misliš suprotno), nego i svi ljudi koje su sretali, a koji ne žive po njihovom kredu. Čak i onaj "napad" u kafani je bio sa igračkom i posle su se svi svima izvinjavali, grlili itd. A sa druge strane, koliko god da je taj život idealistički prikazan kao conflict-free, to dvoje mladih ljudi nemaju prijatelje. Naravno, da njih dvoje dobiju dete (što jeste za očekivati u realnom životu), mogli bi da se pozdrave sa slobodnim vremenom u kojem su praktikovali tu lepotu življenja i beg od učmalosti. Mogli bi i u takvoj konstelaciji da se potrude da nađu "nešto više" u svakodnevnom životu, ali tu ne postoji univerzalna formula - šta ako imaš jednu pasiju u životu, koju više ne možeš da praktikuješ iz ovog ili onog razloga, koji je beyond your reach? I  tu se opet vraćamo na karte koje ti je život udelio.

[Lancia]

Uh, vidim da  tu i takvu frazu ponavljaju svi, maltene kao mantru. Naravno da je život većine ljudi rutina, mada neretko ne zato što su ljudi to birali ili zato što su slepi, nego zato što im je život takve karte udelio. Da je u filmu prikazan jedan dan, rekao bih okej. Ali prikazana je nedelja i kroz tu nedelju u oči upada baš rutina. I pored sve te poezije i pored svih tih kolačića ili ofarbanih kućanskih elemenata, svi ti dani su potpuno isti. Možeš sat da naviješ po njihovoj dnevnoj rutini i ja tu ne vidim nikakav beg po tom pitanju. Pozitivno jeste isticanje tog impulsa da se preko dnevne porcije obaveza i ostalog sranja traži nešto dodatno. Plus jeste i to što se skreće pažnja da ne mora da se ide sa bujicom - taj kontrast koji je prikazan od toga da Drajver nema mobilni do toga što stalno sreće blizance, implicirajući učestalu veštačku oplodnju zbog ritma i načina života ljudi oko njih. Ali beg ili dodatna vrednost u životu zavisi od lične percepcije, sopstvene definicije učmalosti i vrednovanja stvari u životu. Ja da sam na mestu njegove ribe, nakon nekoliko ovakvih nedelja bih osvanuo u vestima.

 

Upotrebio sam pojam "neprirodan" zbog više razloga. Upada u oči koliko se forsiralo kako je sve lepo i milo. Koliko ljudi izbegavaju bilo kakav konflikt po svaku cenu. Ne samo njih dvoje u vezi (što mogu da razumem za početak veze dvoje mladih ljudi, kad svesno kažeš kako je nešto divno iako u sebi misliš suprotno), nego i svi ljudi koje su sretali, a koji ne žive po njihovom kredu. Čak i onaj "napad" u kafani je bio sa igračkom i posle su se svi svima izvinjavali, grlili itd. A sa druge strane, koliko god da je taj život idealistički prikazan kao conflict-free, to dvoje mladih ljudi nemaju prijatelje. Naravno, da njih dvoje dobiju dete (što jeste za očekivati u realnom životu), mogli bi da se pozdrave sa slobodnim vremenom u kojem su praktikovali tu lepotu življenja i beg od učmalosti. Mogli bi i u takvoj konstelaciji da se potrude da nađu "nešto više" u svakodnevnom životu, ali tu ne postoji univerzalna formula - šta ako imaš jednu pasiju u životu, koju više ne možeš da praktikuješ iz ovog ili onog razloga, koji je beyond your reach? I  tu se opet vraćamo na karte koje ti je život udelio.

Ovo je jedan od retkih filmova o kom nisam imao pojma o cemu je, niti sam kasnije citao bilo kakvu kritiku. Filmu je dovoljan haiku komentar, bas onako kako je snimljen, spartanski u slikama i u emocijama, kao natezanje monohromatskog i boja, ostalo je ostavljeno gledaocu, da to prozivi na svoj nacin. Bar sam ga ja tako doziveo.

Bilo bi nefer samo gledati film iz svoje licne projekcije i kako ko vidi rutinu svakodnevnice i zivota u celini. Mislim da Dzarmusova ideja nije bila da licitira sa snagom emocija ili iskazanim fizickim gestikulacijama. To je sve individualno, zato verovatno i nalazis tu famoznu mantru o propustenom i detaljima.

Btw, mislim da literalni i vizuelni blizanci imaju veze sa njenom izrecenom zeljom da ih imaju, pa ih on poetski vidi u svemu i to je opet jedan vid podsecanja na okruzenje i zivot, koji ustvari ne vidimo. I onaj kvarni buldog sto mu jebe postansko sanduce, valjda ima ulogu Rutine u filmu.

[Razzmatazz]

Ček sad bre, to su dve konfliktne stvari koje iznosiš sad - da je ostavljeno gledaocu da proživi na svoj način sa jedne strane i da je nefer gledati film iz svog ličnog ugla sa druge. Ja i pričam o tome kako sam ja doživeo film i pokušavam to da objasnim, ne tvrdim da je to recept i tumačenje za sve koji su ga gledali. Tebi je ker Rutina, a meni je Život, sa svojim neplaniranim entropijskim uplitanjem u svakodnevicu čoveka.

 

Međutim, i ti i ja smo fokus stavili na dve različite, ali suštinski iste stvari - ti na to da svako može da percepira rutinu na svoj način, a ja na to da svako ima svoj doživljaj ili način bega iz nje.

[Lancia]

Ček sad bre, to su dve konfliktne stvari koje iznosiš sad - da je ostavljeno gledaocu da proživi na svoj način sa jedne strane i da je nefer gledati film iz svog ličnog ugla sa druge. Ja i pričam o tome kako sam ja doživeo film i pokušavam to da objasnim, ne tvrdim da je to recept i tumačenje za sve koji su ga gledali. Tebi je ker Rutina, a meni je Život, sa svojim neplaniranim entropijskim uplitanjem u svakodnevicu čoveka.

 

Međutim, i ti i ja smo fokus stavili na dve različite, ali suštinski iste stvari - ti na to da svako može da percepira rutinu na svoj način, a ja na to da svako ima svoj doživljaj ili način bega iz nje.

U pravu si, malo je konfuzno napisano, imam malo jahanja na poslu i ne radi mi kliker bas najbolje. Pod ovim nefer sam mislio na, u tvom slucaju, kriticko sagledavanje neprirodnog u filmu i kako ti vidis da je ispravno da film pokaze zivot, odnosno kako si i sam lepo rekao nacin bega iz rutine. Mislim da to jednostavno nije tema filma, film samo upozorava na ucmalost, ostavlja svakom ponaosob da se izbori s njom, nema potrebe da se filmu soli pamet, tamo gde nije nista kriv (a to znaci, opservacije tipa, sta ce oni, kad dodje dete, wtf Bato, to nije ideja filma)  

[Mil@n]

Fences.

 

Meni je odličan, jedno 2 puta bolji od moonlight u svakom smislu. Denzel je bio i ostao majstorčina, uživanje ga je gledati, Dejvis ne zaostaje (puno). 

[Razzmatazz]

U pravu si, malo je konfuzno napisano, imam malo jahanja na poslu i ne radi mi kliker bas najbolje. Pod ovim nefer sam mislio na, u tvom slucaju, kriticko sagledavanje neprirodnog u filmu i kako ti vidis da je ispravno da film pokaze zivot, odnosno kako si i sam lepo rekao nacin bega iz rutine. Mislim da to jednostavno nije tema filma, film samo upozorava na ucmalost, ostavlja svakom ponaosob da se izbori s njom, nema potrebe da se filmu soli pamet, tamo gde nije nista kriv (a to znaci, opservacije tipa, sta ce oni, kad dodje dete, wtf Bato, to nije ideja filma)  

 

Nenene, suštinu si mi promašio glede tog "neprirodnog". Uopšte mi cilj nije bio da propisujem koji je ispravan način prikaza života, film može da se koncentriše na koji god aspekt života želi. Može da bude kao onaj dobitnik Oskara u Idiocracy, ako želi. Moja nefer kritika se odnosi na ocenu filma. Da banalizujem to još malo - ako izoluješ i prikazuješ samo klipove maca kako se maze, naravno da će to biti "hearthwarming", fucking duh. Većini ljudi, naravno. Sociopatama poput mene film je zbog prikazane borbe protiv rutine koja rezultuje novom rutinom (samo lepše upakovanom) izazvao više onaj Groundhog Day efekat, nego taj očekvani "awwww". Jebiga, nepopravljiv sam.

[Lancia]

Nenene, suštinu si mi promašio glede tog "neprirodnog". Uopšte mi cilj nije bio da propisujem koji je ispravan način prikaza života, film može da se koncentriše na koji god aspekt života želi. Može da bude kao onaj dobitnik Oskara u Idiocracy, ako želi. Moja nefer kritika se odnosi na ocenu filma. Da banalizujem to još malo - ako izoluješ i prikazuješ samo klipove maca kako se maze, naravno da će to biti "hearthwarming", fucking duh. Većini ljudi, naravno. Sociopatama poput mene film je zbog prikazane borbe protiv rutine koja rezultuje novom rutinom (samo lepše upakovanom) izazvao više onaj Groundhog Day efekat, nego taj očekvani "awwww". Jebiga, nepopravljiv sam.

Aj kad dodjes, gledacemo ga zajedno  :P

[Remi]

Dva bokserska, Hands of Stones i Bleed for this, oba iz 2016.

 

Prvi o Duranu, onako, nisam oduševljen, takav lik zaslužuje bolji film.

 

Drugi je o Vinny Pazienzi, harizmatičnom bokseru koji se posle teške saobraćajne nesreće vraća u ring. Fino urađen film, malo zbrzana hronologija al valjda za igrani film i ne može drugačije. Borbe me recimo nisu nešto oduševile, kao ni u prvom filmu o Duranu.

 

Meni je Mark Valberg ubedljivo najbokserskiji glumac, da se tako izrazim, u Fighteru je odličan i sve što je posle toga snimano i ima veze 

sa boksom mi je dosta lošije. Southpaw nisam gledao, tj jesam samo početak, možda se nateram uskoro.

Edited March 14, 2017 by Remi

[Sludge Factory]

Silence

 

Odlican. Malo je pocetak kilaviji, ali kad se zahuhce u odredjenom trenutku, gazi sve pred sobom. Malo se dvoumim oko poslednjeg kadra, da li je bio potreban ili ne, ali kapiram da je imao potrebu da ga ostavi, da podvuce poentu, i neka ga, ne smeta mi, iako bi mozda bilo efektnije da ga je izostavio. Opet, to verovatno zavisi i od individualnog dozivljaja i tumacenja filma u celosti, kao i njegove ideje i poruke koju je hteo da prenese. 

[Leia]

razz nisi ti sociopata nego programer, a lancia umetnik :)

[Bojan]

Gledah i ja Patersona.

 

(spoilers ahead)

Ok mi je bio, mada ja ne vidim razloga za toliku oduševljenost i celu tu priču kako je topao i toliko osvežavajući i kako je verovatno najbolji Džarmušov film. Meni je bio fejk i neprirodan. U stvari, jedine dve prirodne stvari u filmu su odnos Adama Drajvera i kera, kao i kvar autobusa. Jedan od glavnih argumenata koji se poteže oko filma je to kako i eto mali čovek koji vodi jednostavan i monoton život može da potraži više vrednosti kroz umetnost i tako to. Međutim, i pored te mašnice i sloja celofana je meni taj ceo set up delovao monotono i lagano depresivno. Možda je bolja reč "klaustrofobično". Cela ta ljubav sa cicom se praktično svodi na ispunjavanje odnosno podršku što njenih pokušaja pronalaženja zanimacija, što neke vrste samoaktuelizacije. No sa njom praktično provodi najmanje vremena. Čovek radi preko dana, vrati se kući, snimi šta je još kod kuće ofarbala u crno-belo (pohvali to rutinski), večera sa njom i pobegne u kafanu bez nje. I tako svaki dan. OK, taj načitani vozač autobusa je trebalo da bude mali čovek jednostavnih ukusa, al' svejedno jebiga. I onaj brate njegov glas... da je najlepša pesma na svetu u pitanju, ona njegova dikcija je iskasapi skroz. Ili je moguće i to trebalo da bude u službi ilustracije simpltona. Da ne serem dalje, film je ok, ali ništa više od toga.

Ali jutro dočekuju u istom krevetu (ne bez razloga to je i prikazano za svih sedam dana). Radi se o dvoje ljudi koji međusobno kreiraju situaciju u kojoj će se oboje osećati prijatno. Oboma je drago ako se onaj drugi dobro oseća. Samim tim se međusobno podržavaju u onome što rade. Po meni je to dobra poruka. To što on malo smoreno komunicira vidim samo kao deo karaktera. Meni je dobro i što taj neki vid njegove socijalne neprilagođenosti nije postavljen kao nešto problematično.

[Bojan]

Salesman

Dobra i verna drama. Takođe i glumački par. Ali verujem da nisam uspeo u potpunosti da uđem u film. Ta paralela između događaja u relanom životu i komada Artura Milera mi je ostala nedorečena.

 

Mustang

Ovaj film je ostavio vrlo dobar utisak na mene. Film ne obiluje dijalozima. Oslonac je na tu ekspresiju mladalačke energije koja je univerzalna. Postoji i ta nit napetosti koja narasta kako film odmiče, što veoma drži pažnju tokom filma.

 

Un sac de billes

Jedna fina ratna priča o jevrejskoj porodici za vreme drugog svetskog rata, bazirana na stvarnim događajima.