Beograd Prajd

[kgmr]

zna se da je nojeva zena legla sa orangutanom, koji je bio naocit i visokdakle, bog nije bio iskljuciv spram toga s kim treba leci. mada, ako je do rasploda, jedan od sinova je bio ridjokos, al' to su spekulacije

[fonTelefon]

Evo malo heteroseksualnog ekstremizma. Navodno, Crnom Gorom ovih dana kruži amaterski video snimak nastao u operacionoj sali Kliničkog centra Crne Gore, na kojem se vidi postupak hirurškog uklanjanja vibratora iz organizma muškarca. Verovali ili ne, ovaj snimak su napravili doktori koji su operisali pacijenta sa vibratorom u telu?!Kako piše podgorička "Pobjeda", na snimku se vidi torzo osobe u plavoj lekarskoj uniformi koja u rukama drži vibrator. Snimak prati poruka da je operacija trajala oko pet sati, a da je pacijent imao sreće jer je reč o komplikovanom zahvatu. Kod lekara ga je, navodno, odvela žena, a lekari su mislili da je reč o šali dok na rendgenskom snimku nisu ugledali vibrator.Ministarstvo zdravlja je odbilo da komentariše slučaj, navodeći da je za ispitivanje okolnosti odgovoran direktor Kliničkog centra Crne Gore. Portparolka Ministarstva zdravlja kazala je novinarki "Pobjede" da je za to nadležan Klinički centar.Direktor KC Milan Mijović, međutim, nije želeo da potvrdi ni da demantuje informaciju da je takva operacija izvršena u ustanovi na čijem je čelu. Kratko je odgovorio da "nije video sporni snimak, a da će izjavu dati nakon što sprovedu internu istragu“.

[Turnbull]

Геј ген: мит или стварност? Немања ЗарићИако се у медијима пласирају различите информације, нико никада није доказао постојање геј гена!Београд, 18.06.2012 Са приближавањем датума најављене Параде “поноса”, новинске чланке испуњавају вести о сличним манифестацијама у земљама окружења и света, али и о оним темама које за циљ имају директно или перфидно пропагирање идеја хомосексуализма. Тема хомосексуализма је ком пликована. Она укључује различите социолошке, културалне, религиозне, биолошке и економске факторе, од којих сваки на свој начин говори за и против хомосексуализма. Б92 је објавио вест о новом истраживању у коме се наводно коначно објашњава зашто фамозни геј гени не доводе до сопственог изумирања, обзиром да се не преносе на следећу генерацију. Како тврди Андреа Капери Ћани са Универзитета у Падови, према теорији балансиране селекције, мајке и тетке са мајчине стране геј мушкараца имају знатно више деце него рођаке по мајци стрејт мушкараца, као и да исти генетски фактор који проузрокује хомосексуалност код мушкараца подстиче и високу стопу репродукције код њихових рођака са мајчине стране. Две чињенице треба приметити. Најпре, у поднаслову вести објављеној на Б92 стоји следеће: "Док је женска сексуалност, на први поглед, нешто "неухватљивија", истраживања показују да је мушка хомосексуалност урођена, непромењива црта под јаким утицајем гена". Генетика је и даље велика непознаница у стручним круговима. Сва правила наслеђивања и сви фактори који утичу на настанак наследних особина нису до краја познати. Ипак, то не спречава медије да објављују овако помпезне вести. Просечном читаоцу ова вест може да значи само једно: да се хомосексуалност наслеђује! Толико о моћи медија, за сада.Друга чињеница се односи на сам геј ген, који се уопште не доводи у питање. Нико, никада није доказао постојање тзв. геј-гена. Позната су три истраживања спроведена на тему гена за хомосексуалност. Симон ЛеВеј и дисекције мозгаПрво, и можда најпознатије, било је чувено истраживање Симона ЛеВеја. Резултате тог истраживања он је објавио 1991. године. ЛеВеј је на обдукцијама испитивао специфични регион у мозгу, тзв. интерстицијална једра предњег хипоталамуса (INAH) три групе људи: жена, мушкараца који су наводно били хетеросексуалци и хомосексуалаца. Он је открио да су групе ових неурона код хомосексуалаца исте величине као код жена, и да су истовремено значајно мањи него код хетеросексуалаца. Тврдио је да су једра у INAH 3 више него двоструко већи код хетеросексуалаца него код жена, али и да су такође више него двоструко већа код хетеросексуалаца него код хомосексуалаца.[1] На основу ових налаза он је закључио да сексуална оријентација има биолошки супстрат, односно да је одређена наследним факторима.У чему је ЛеВеј погрешио? Најпре, методологија његовог научног рада је била погрешна. Његова студија није никада успешно поновљена, односно студију није била могуће репродуковати. Покушане су сличне студије, али идентични резултати нису постигнути.[2] Даље, свих 19 хомосексуалаца укључених у студију су умрли од компликација стеченог синдрома имунудефицијенције (СИДА). Доказано је да у СИДИ постоје снижени нивои тестостерона, па се може очекивати да оболели имају смањене INAH управо због нижег нивоа овог хормона. Такође, приликом израде сваког научног рада постоје одређене контроле и стандарди. ЛеВеј није поседовао потпуне здравствене картоне појединаца укључених у ову студију. Стога је он био приморан да претпостави да је сексуална оријентација хетеросексуалне групе, који нису умрли од компликација СИДЕ, заиста хетеросексуална. Такође, није била позната ни сексуална оријентација испитиване групе жена. Сам ЛеВеј је признао: "Важно је нагласити шта нисам открио. Нисам открио да је хомосексуалност генетски одређена, нити сам открио генетски узрок који ствара гејеве. Нисам показао да се гејеве такви рађају, што је најчешћа грешка у интерпретацији мог рада. Нити сам лоцирао геј центар у мозгу".[3] Шта је заправо ЛеВеј открио? Ништа. Он није посматрао суптилне разлике између група. Када је су појединци унутар група независно посматрани, није постојала статистички значајна разлика; само када су целе групе поређене, појавиле су се разлике. Неки истраживачи сматрају да је оно што је ЛеВеј открио заправо резултат претходног понашања, а не узрок самом понашању. Марк Бридлав, истраживач са Универзитета Беркли у Калифорнији је у свом раду описивао како сексуално понашање утиче на мозак. Он коментарише: "Ови резултати нам дају доказ да сексуално искуство може да промени структуру мозга, као што то могу и гени... могуће је да разлике у сексуалном понашању узрокују (пре неголи да су узрокована) промене у мозгу".[4] Чувена близаначка студија Бејлија и ПилардаМајкл Бејли и Ричард Пилард, истраживачи са Медицинског факултета Универзитета у Бостону и Northwestern универзитета, су спровели испитивање које је укључивало 56 парова идентичних близанаца (монозиготних, једнојајчаних), 54 пара различитих близанаца (дизиготних, двојајчаних), 142. браће од близанаца и 57 парова усвојене браће хомосексуалаца. Желели су да открију да ли се хомосексуалност преноси у породици, или узрок хомосексуалности треба тражити у утицају фактора околине. Они су објавили следеће резултате: 52% монозиготних близанаца су хомосексуалци; 22% дизиготних близанаца су такође хомосексуалци; 11% усвојене браће хомосексуалаца су такође хомосексуалци; 9,2% рођене браће хомосексуалних близанаца су такође хомосексуалци.[5]Шта није у реду са овим истраживањем које се иначе сматра темељним у испитивању генетског порекла хомосексуалности? Пре свега, најупадљивија је чињеница да, ако геј ген заиста постоји, онда би свих 100% идентичних близанаца морали да буду хомосексуалци. Ипак, у скоро половини случајева, један брат није био хомосексуалац. Такође учесталост је веома слична код рођене и усвојене браће хомосексуалних близанаца (9,2% и 11%). Како је приметио Нил Риш: "Учесталост је слична код биолошке и усвојене браће. Ова опсервација сугерише да не постоји генетска компонента, већ да је у питању компонента утицаја околине која постоји унутар породице".[6] Још један фактор који озбиљно доводи у питање валидност резултата овог истраживања је методологија примењена приликом израде. Наиме, аутори нису направили рандомизирану студију (што значи да им је узорак испитаника био изабран методом случајности, што је исправно у једном научном истраживању). Они су регрутовали учеснике испитивања путем огласа постављеним у хомосексуалним штампаним средствима информисања. Методологија се стога доводи у питање обзиром на мотиве читалаца тих публикација. Када се научно посматрају, близаначке студије нису успеле да докажу постојање геј гена.Геј ген на X хромозому?Јула 1993. године, престижни истраживачки журнал Science је објавио студију Дина Хамера (Dean Hamer) у којој се тврди да је могуће да постоји ген за хомосексуалност. Изгледало је као да је овај истраживач на самој граници да докаже да је ова појава урођена, генетска и самим тим непроменљиви варијетет људске природе. Недуго потом, Национални јавни радио (National Public Radio) је на сва звона објавио ове резултате. Недељна штампа је на насловној страни објављивала вест типа “Геј ген?”. Вол стрит журнал (Wall Street Journal) је објавио: “Истраживачи указују на геј ген... Нормални варијетет.”Наравно, у оквиру извештаја су навођени одређени стручни подаци, али те податке је могао да разуме само квалификовани стручњак. Већи део јавности је био наведен да поверује да су хомосексуалци “рођени такви.”Да би се разумела права истина, неопходно је најпре да се упознамо са мало познатим чињеницама из бихејвиоралне генетике.Генетске студијеДин Хамер и његове колеге су спровели уобичајено истраживање које се примењује при испитивању везе између понашања и генетске предиспозиције за такво понашање. Они су установили образац понашања који постоји у породицама, након чега су:a. Трагали за хромозомским варијететом у генетском материјалу породицеb. Установили да ли је тај варијетет учесталији у породицама са одговарајућим обрасцем (облицима) понашања.За лаика је битно да зна да корелација, или однос између генетске структуре и обрацса понашања значи да је управо тај образац понашања, а не неки други, одређен управо генетским предиспозицијама, или простије речено, да је наслеђен. Чињеница је међутим, да се та корелација ни у ком случају не може прецизно одредити, јер практично не постоји ни један образац понашања који није одређен безбројним корелацијама, како наслеђеним, тако и стеченим.Истраживање је укључивало 114 породица хомосексуалаца. Дин Хамер је прикупио податке од 76 хомосексуалаца и 40. браће хомосексуалаца при истраживању учесталости хомосексуалности међу рођацима геј мушкараца. У многим породицама, хомосексуалци су имали геј рођаке по мајчиној линији. Стога су оно закључили да се ген за хомосексуалност највероватније налази на X хромозому, који се преноси једино по мајчиној линији. Нашао је следеће: у групи од 40 парова хомосексуалне браће, код 33. је нашао подударни ДНК регион на једном делу X хромозома који се означава q28. Да не би улазили превише у стручне детаље, навешћемо само да су у свом саопштењу изјавили да "њихово истраживање сугерише да је одређени део X хромозома повезан са сексуалном оријентацијом.. сугерисано је да постоји статистички ниво сигурности од преко 99% да је макар један подтип мушке сексуалне оријентације под утицајем гена.".[7] Дин Хамер никада није изјавио да је открио геј ген. То су учинили медији.Један од озбиљних пропуста у овом истраживању лежи у чињеници да истраживачи нису испитали евентуално постојање истоветног региона на X хромозому код хетеросексуалаца унутар породица испитиваних хомосексуалаца. Такође, није понуђено објашњење за недостатак истог региона код осталих 7 парова браће. Ако је геј ген одговоран за хомосексуалност, онда он неизоставно мора бити присутан код свих хомосексуалаца.Џорџ Рајс је са својим колегама поновио истраживање q28 региона на X хромозому и закључио да "њихови резултати не подржавају да гени на X хромозому стоје у основи хомосексуалности."[8]Ублажавање изјаваКада се “истраживачи” хомосексуалности обраћају јавности, њихове изјаве су често грандиозне и преувеличавајуће. Када говоре стручној јавности, много су обазривији. Истраживач “геј гена” Дин Хамер је упитан од стране часописа Scientific American да ли је хомосексуалност утемељена само у биологији. Он је одговорио следеће:“Апсолутно није. Из близаначких студија смо сазнали да преко половине варијетета у сексуалној оријентацији није наслеђено. Наше студије покушавају да одреде генетске факторе, а не да негирају психосоцијалне.”[9]Међутим, њихове изјаве су увек тако комплексне да шира јавност никада није у стању да их у потпуности разуме. Када кажу да је веома тешко одредити како се наслеђује сексуална оријентација, они у ствари кажу да ни они сами не могу правилно протумачити сопствене резултате, јер се сексуална склоност не наслеђује на начин на који се, нпр. наслеђује боја очију. Медији не разумеју научни речник. Научни језик једноставно није разумљив лаицима, па самим тим није занимљив нити погодан за вечерње вести, па не чуди када се у новинама појави наслов типа “Хомосексуалци се рађају, они се не стварају.”Ка разумевању теоријеПостоје само два главна принципа који се морају пажљиво разумети да бисмо били у могућности да прозремо неправилности ових истраживања.1. Наследно не значи наслеђено.2. Генетска истраживања која су искрена ће истраживати само оне обрасце који су директно наслеђени.Скоро свака човекова карактеристика је у значајној мери наследна, али јако мало особина је директно наслеђено, у смислу висине или боје очију. Наслеђено значи “директно одређено генима”, са мало или нимало утицаја фактора околине.Пример: како “доказати” да се кошаркаши рађају као таквиРецимо да имате неки политички или економски разлог да докажете постојање “кошаркашког гена” који је одговоран за раст и развијање кошаркаша. Користићете исте методе као и за доказивање “геј гена”, као што су близаначке студије, дисекције мозга и генетска истраживања.[10]Фаза 1: близаначке студијеОсновна идеја у близаначким студијама је да докажете да ће две особе у великој мери имати исте особине што су генетски сличнији.Дакле, идентификоваћете групе близанаца у којима је макар један кошаркаш. Вероватно ћете открити да ће његов брат, статистички гледано, такође бити кошаркаш. За даља поређења мораћете да направите посебне групе једнојајчаних и двојајчаних близанаца. Затим ћете одредити степен наследности, и открићете да је он висок, као и код истраживања хомосексуалности. На крају ћете новинару рећи: “Наше истраживање показује да је склоност ка игрању кошарке наследна.” (И нећете погрешити, јер сте рекли наследна, а не наслеђена. Мало људи зна ову разлику, због чега је и битно да се она разуме). У новинама ће писати: “Нова истраживања показује да се склоност ка игрању кошарке наслеђује. Кошаркаши се дакле рађају!”Нико, сем озбиљних научника, неће приметити ову разлику.Фаза 2: дисекција мозгаЗатим ћете приступити истраживању мозга. Слично као у познатој ЛеВејовој студији у којој су мерени делови хипоталамуса, Ваше колеге ће извршити серију аутопсија мозгова људи који су били кошаркаши.Исто тако, извршићете и аутопсије мозгова оних људи који се нису бавили кошарком, који ће Вам бити контролна група. Разултати ће бити отприлике овакви: “Одређени делови мозга, за које смо мислили да имају везе са играњем кошарке, су развијенији код кошаркаша у односу на људе из контролне групе.”У медијима ће се појавити следећи “закључак”: “Јасно је да човек не може просто да бира да ли жели да игра кошарку. Не само да је играње кошарке чешће у неким породицама, већ су и мозгови играча другачији.”Ви, као научник, наравно да знате да се мозак временом и са употребом драматично мења, што је феномен познат као пластичност мозга. Делови мозга који су одговорни за одређене активности, као што је играње кошарке, временом ће се сигурно стално развијати.Ви, такође као научник, нећете лагати да је ово није истина (мада Вас вероватно нико неће ни питати о томе!), али сигурно да нећете ни сами да изнесете ове чињенице, јер могу да нашкоде Вашем истраживању.Фаза 3: генетска испитивањаНа крају, Ви ћете наћи неколико породица кошаркаша и упоредити их са породицама у којима нема кошаркаша. Имате неки осећај да се неки од многобројних гена везаних за играње кошарке (као што су они који одређују висину играча, конституцију, или брзе рефлексе) наћи на X хромозому.Нећете рећи да су ови гени узрок за стварање играча кошарке, јер би таква тврдња била научно неодржива, али ћете зато казати су они асоцирани са стварањем играча. Наравно, јавност ће мислити да су речи узрок и асоцијација синоними, јер ће их медији тако представити.Након неколико неуспелих покушаја, сасвим сигурно ћете убедити јавност да се у породицама кошаркаша увек јавља један одређени ген или група гена. Са малом помоћи медијаПошто имате симпатизере у неким медијским кућама, редовно сте их обавештавали о свом истраживању. С обзиром да они имају сталну потребу да у нешто убеђују људе, врло брзо ће се чути вест типа: “Истраживачи на путу да пронађу кошаркашки ген”, или само “Кошаркашки ген?”.Шта није у реду са овим сценаријом? Једноставно је: наравно да је играње кошарке везано за одређене гене; али ти гени су одговорни за развој мишићне снаге, висине, брзине кретања, брзине рефлекса, покретљивости тела итд. Ове особине су наслеђене. Ове особине чине могућим да неко, ако то жели, постане кошаркаш.Паралела са хомосексуалношћу је јасна. Наслеђене особине које су чешће међу хомосексуалцима су велика склоност ка анксиозности, стидљивости, осетљивости, интелигенција и естетске склоности. Али све ово су шпекулације. До дана данашњег, истраживачи нису успели да идентификују ове особине са научном строгошћу.Не постоји доказ да се хомосексуалност наслеђује. Овакве изјаве не могу проћи незапажено у научним круговима, али су медијски врло прихватљиве, јер привлаче много пажње јавности и подижу тираж. Тираж оних истих медија којима је тема хомосексуалности и хомосексуализма увек занимљива, док им теме које се тичу хетеросексуалне норме понашања и породичног модела друштва нису баш прихватљиве. Др Немања ЗарићЦентар за заштиту породице - Family defense centеr[1]. LeVay S. A difference in hypothalamic structure between heterosexual and homosexual men. Science 1991;253:1034-7.[2]. Byne W. The biological evidence challenged. Sci Am 1994;270:50-5.[3]. Discover magazine http://discovermagazine.com/1994/mar/sexandthebrain346/?searchterm=levay[4]. Breedlove SM. Sex on the brain. Nature 1997; Oct 23:389(6653):801.[5]. Bailey JM, Pillard RC. A genetic study of male sexual orientation. Arch Gen Psychiatry 1991;48:1089-96.[6]. Risch N, Squires-Wheeler E, Keats BJ. Male sexual orientation and genetic evidence. Science 1993;24:2063-5.[7]. Hamer DH, Hu S, Magnuson VL, Hu N, Pattatucci AM. A linkage between DNA markers on the X chromosome and male sexual orientation. Science 1993;261:321-7.[8]. Rice G, Anderson C, Risch N, Ebers G. Male homosexuality: absence of linkage to microstellite markers at Xq28. Science 1999;284:667-7.[9]. "New Evidence of a 'Gay Gene'," by Anastasia Toufexis, Time, November 13, 1995, vol. 146, Issue 20, p. 95[10]. Jefrey Satinover. Is there a "Gay Gene"?. from section "Born that way theory", www.narth.com, National association for research and therapy of homosexuality.

Ko su sad pa ovi ludaci?

[sailorman]

Faza 4: Boljenje mozga od ovog clanka.Cekaj, jel ovo glavna teza: 'Не постоји доказ да се хомосексуалност наслеђује.'? Wow, I'm impressed.

[Turnbull]

Faza 4: Boljenje mozga od ovog clanka.Cekaj, jel ovo glavna teza: 'Не постоји доказ да се хомосексуалност наслеђује.'? Wow, I'm impressed.

Da, svađa se s nečim što niko ne tvrdi.

[pacey defender]

Ali pazi naziv - Family Defence Center. Defence baš onako odzvanja.

[Kelt]

Tema nije nezanimljiva, ali sam naslov "centra" već kaže kako je nastrojen prema gej populaciji. Postoje osobe koje su dvopolci (hermafroditi). U isto vreme imaju i muške i ženske organe, i spoljašnje i unutrašnje. Nekada je različit stepen njihovog ispoljavanja, kod neki su puno izraženi, kod nekih dominira jedan ili drugi. Postoji prisustvo oba polna hormona i naklonjenost prema jednom ili oba pola.Onda se postavlja pitanje - šta je za njih normalna seksualna orjentacija? I onda, postoji li uopšte normalna orjentacija kao takva ili je pitanje onoga šta bira većina a šta manjina. U smislu naslednosti genetskog pola i dominantnog bihejviroalnog izbora partnera kod muškog/žesnkog pola, zanimljivo je tražiti gen "homoseksualnosti", odnosno da li postoji nešto različito. A s obzirom da može da postoji jedan genetski pol, a drugi fenotipski ili normalni sa različitim hormonskim profilima... komplikovano je za objašnjavanje.Da ne širim priču, jedini čovek koji u Srbiji iole razumno diskutuje na ovu temu je docent Aleksandar Trbović. Više puta je držao tribine na Teološkom fakultetu, Kolarcu i još nekim fakultetima, valjda Biološkom. On se bavio reproduktivnim zdravljem i uokviru toga je proučavao pol, polno razviće i seksualnu orjentaciju. Disekcije mozga se obavljaju i dalje i prošle godine je falilo valjda 3 ili 4 hiljade mozgova da bi uzorak bio dovoljno veliki za statističku analizu. Sve do sada su samo korelacije na statistički nedovoljnom uzorku. Do sada, postoji razlika u frontalnom lobusu, ali da li to ima neki kauzalni odnos... ne može da se tvrdi.U svakom slučaju, homoseksualnost nije bolest. Sa tim stavom koji ispoljava prema medijima se potpuno slažem. Tekstovi i emisije su im kriminalni.

Edited June 18, 2012 by Kelt

[kgmr]

a da seksualnost, ta fenotipska, nije mozda kontinuum?

[Kelt]

M, ne razumem?

[MayDay]

ja do sada cula za ovo http://en.wikipedia.org/wiki/Kinsey_scale.

[Kelt]

da li je fenotipska kontinuum... zavisi o kojoj biološkoj vrsti pričamo. Neke pastrmke mogu da menjaju svoj fenotipski pol (ograničen broj puta) zavisno od toga šta dominira u jatu (odnosno, na čemu su se zaustavile ove ostale).Hermafroditizam je ipak razvojna anomalija zato što postoje neke fetalne strukture koje bi trebalo da nestanu kod jednog ili drugog pola, ali su ilustrativni u smislu izbora partnera u odnosu na hormonski status/ spoljne ili unutrašnje polne organe. A plus su učestalije neke bolesti, tipa tzv. Wilmsovog tumora (koji ima veze pošto prati neke puteve kao polne ćelije)Kada ne postoji hermafroditizam nego razlika između genotipskog i fenotipskog pola - neko može da bude XX muškarac (translokacija SRY regiona na X hromozom) ili XY žena (bez prisustva receptora za testosteron), pa da voli ovaj ili onaj pol.Laička interpretacija genitalije-seksualni objekat je na prvi pogled jako prosta i prirodna, ali priča je komplikovanija.

Edited June 18, 2012 by Kelt

[Turnbull]

Okej, da ne zameri struka^tm, ali ovde je reč o nečemu drugom. Razlog zašto gopodin iz Centratoliko inisistira na neurođenosti homoseksualnosti je dvostruk. Prvi: ako homoseksualnost nije urođena, onda društveni uticaji zaista utiču na njeno formiranje, iz čega onda sledi čuveni "šta ako deca vide?" argument protiv Prajda i slčnih manifestacija, te protiv seksualnog obrazovanja koje o homoseksualnosti govori kao o legitimnom varijetetu ljudke seksualnosti, itd.Drugi: ako homoseksualnost nije urođena, ona se može lečiti. Otud hrišćanske klinike za "lečenje" homoseksulaca, ex-gej pokret itsl.Naravno, nijedan od ovih arugmenata ne stoji, a iz kojih sve razloga, ostavljam struci^tm da disecira. Važnije je međutim nešto drugo. Pitanje da li je homoseksualnost urođena ili ne, nije normativno već faktičko. U tom smislu, nebitno je za etički sud o homoseksualnosti. Ako homoseksualnost jeste moralno legitiman varijetet ljudske seksualnosti, onda svi ostali argumenti padaju u vodu. Pa šta ako deca vide, pa šta ako postanu gej, itd. Menjanje seksualne orijentacije naravno, ostaje moralno validna opcija otvorena svakom pojedincu, ali tu pored problema iz domena struke^tm- terapijska promena orijentacije je, koliko je meni poznato, izrazito neupešna, a ponekad i vrlo štetna i opasna - postoji i bitniji, etički problem. Teoretski, čak i ako bismo pronašli pilulu za menjanje seksualne orijentacije (kao u ovom filmu), svaki pojedinac bi naravno imao pravo da izabere hoće li je uzeti ili ne, ali ono što je bitno jeste da svakako ne bi imao moralnu obavezu da to učini. [note za Kingmejkerku - ne impliciram bilo kakv biološki redukcionizam, ovo je samo tzv. misaoni eksperiment]

[Kelt]

Okej, da ne zameri struka^tm, ali ovde je reč o nečemu drugom. Razlog zašto gopodin iz Centratoliko inisistira na neurođenosti homoseksualnosti je dvostruk. Prvi: ako homoseksualnost nije urođena, onda društveni uticaji zaista utiču na njeno formiranje, iz čega onda sledi čuveni "šta ako deca vide?" argument protiv Prajda i slčnih manifestacija, te protiv seksualnog obrazovanja koje o homoseksualnosti govori kao o legitimnom varijetetu ljudke seksualnosti, itd.

imao sam neku opasku o javnom iznošenju stavova, pa mi je Trbović rekao da ne znam koji procenat tinejdžera u američkim školama se izjašnjava kao "ne znam" kada ih pitaju koje su orjentacije, a zbiva se negde oko SF i sličnih gay friendly gradova. I ima još nekih studija na tu temu, pa navodno može da utiče, posebno u adolescenciji.Ali s druge strane, navodi kako je gej par roditelja usvojio dečaka bez nogu (ima i njihovu sliku sa prajda), pa on nije "usvojio" njihove stavove, a oni srećni što gaje dete koje bi inače bilo u nekom foster home.U svakom slučaju organizacije ne bi trebalo da pozivaju na linč.Gej osobe uglavnom imaju neki osećaj o tome od kada su bili deca i to treba razlikovati od nekoga ko se u adolescenciji premišlja ili reaktivnih homoseksualnih tendencija (znam da zvučim kao pokvarena ploča ali - kod psihoza ili depresija). Nisu baš ni svi lekari pogrešili kada kažu da je to deo oboljenja, ali ne treba ni gej orjentaciju kao takvu klasifikovati isto.Problem je samo što gro medicinske populacije u Srbiji nije sposoban da o tome diskutuje na drugačijem nivou.

[pere urban x]

ZAGREB - Predstojeća gej parada u Splitu uzburkala je strasti u Hrvatskoj, ali ”Jutarnji list” piše da to nije ništa novo, jer su se osobe homoseksualnih sklonosti za vreme Drugog svetskog rata mogle naći i u smrtnoj opasnosti.”Tako je sud časti pri Glavnom štabu Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Hrvatske, sastavljen od političkog komesara Rade Žigića, potpukovnika Bogdana Oreščanina i majora Gjure Matića, 4. marta 1944. godine zbog održavanja homoseksualnih veza, na smrt osudio kapetana Josipa Mardešića (26) iz Komiže”, piše list.”Mardešić, koji je bio šef Sekcije za vezu Inženjerskog odseka, održavao je homoseksualne odnose s nekoliko stražara svoje sekcije i pri tome zloupotrebio položaj i zavodio na nezdrav seksualni odnos svoje potčinjene”, piše u optužnici. Posle delimičnnog priznanja Mardešića i potpunog priznanja stražara, Sud časti ga je osudio na smrt.

[jolanda.kirschner]

Tema nije nezanimljiva, ali sam naslov "centra" već kaže kako je nastrojen prema gej populaciji. Postoje osobe koje su dvopolci (hermafroditi). U isto vreme imaju i muške i ženske organe, i spoljašnje i unutrašnje. Nekada je različit stepen njihovog ispoljavanja, kod neki su puno izraženi, kod nekih dominira jedan ili drugi. Postoji prisustvo oba polna hormona i naklonjenost prema jednom ili oba pola.Onda se postavlja pitanje - šta je za njih normalna seksualna orjentacija? I onda, postoji li uopšte normalna orjentacija kao takva ili je pitanje onoga šta bira većina a šta manjina. U smislu naslednosti genetskog pola i dominantnog bihejviroalnog izbora partnera kod muškog/žesnkog pola, zanimljivo je tražiti gen "homoseksualnosti", odnosno da li postoji nešto različito. A s obzirom da može da postoji jedan genetski pol, a drugi fenotipski ili normalni sa različitim hormonskim profilima... komplikovano je za objašnjavanje.Da ne širim priču, jedini čovek koji u Srbiji iole razumno diskutuje na ovu temu je docent Aleksandar Trbović. Više puta je držao tribine na Teološkom fakultetu, Kolarcu i još nekim fakultetima, valjda Biološkom. On se bavio reproduktivnim zdravljem i uokviru toga je proučavao pol, polno razviće i seksualnu orjentaciju. Disekcije mozga se obavljaju i dalje i prošle godine je falilo valjda 3 ili 4 hiljade mozgova da bi uzorak bio dovoljno veliki za statističku analizu. Sve do sada su samo korelacije na statistički nedovoljnom uzorku. Do sada, postoji razlika u frontalnom lobusu, ali da li to ima neki kauzalni odnos... ne može da se tvrdi.U svakom slučaju, homoseksualnost nije bolest. Sa tim stavom koji ispoljava prema medijima se potpuno slažem. Tekstovi i emisije su im kriminalni.

Potpuno je nebitno, ne postoji normalna ili nenormalna orijentacija. Neko moze fizicki da bude muskarac/zena, da se oseca kao muskarac/zena i da preferira muskarce/zene, sto znaci da imas 2*2*2 = 8 mogucih kombinacija, valjda?