Tolkien vs. Andric

[Аврам Гојић]

ma tvoja nestrpljiva reakcija mi je simpa, i sam htedoh napisati nesto kao ti ali nisam imao volje

[mire]

pa jbt, svako vreme nosi svoje...samo mi se nije svidelo poređenje slepog miša i slona, s tim da je slepac dosadanok, ne prija mi žanr, stil, itd, ali čemu presuda? btw, bolji kasting od "gospodara prstenova" u životu ne videh

Edited August 17, 2012 by mire

[porucnik vasic]

pa jbt, svako vreme nosi svoje...samo mi se nije svidelo poređenje slepog miša i slona, s tim da je slepac dosadanok, ne prija mi žanr, stil, itd, ali čemu presuda?btw, bolji kasting od "gospodara prstenova" u životu ne videh

Што је теби кратак фитиљ. Скоро као Лакију.

[mire]

ma kvrcam po telefonu, pa vijam haiku da ne pobegne...

[Caligula]

Glaso za Andrica (btw ne spada u pisce koji me izuvaju)Pomalo cudan bazen, mesaju se babe i zabe. Prvi pravi salatu od najrazlicitijih sastojaka koja ne moze a da ne uspe (zicer koncept) a drugi od kile krompira pravi vrhunsko jelo.

[Bakemono]

Murkoka sam čitao u 4. razredu osnovne i to je bio prvi susret sa epskom fantastikom. Posle "Elrika od Melnibonea" nemoguće je čitati Tolkina i ostati budan. Ko je čitao znaće o čemu pričam, a i razumeće bolje o čemu priča Murkok u svom eseju. Ova anketa je IMHO uvreda za Andrića.Edit: Da obrazložim zašto mi se ne sviđa Tolkin. Kod njega je zlo neka mistična sila, poput Sotone, jasno se vidi da je devout Catholic. Više mi se sviđa koncept gde ne postoje jasno razgraničeni dobro i zlo, nešto sa čim bih mogao da se poistovetim. Hoću da kažem, i negativci treba da budu dopadljivi, a ne da budu pretvoreni u lobotomirani hive-mind kojim upravlja sam Nečastivi. Da ne govorim o tome koliko su mi bzvz svi likovi koji su 100% pozitivni, poput vilenjaka i hobita, podsećaju me na Mece Dobriće. Prilično hrišćanski i primitivan pogled na svet, jednom rečju, ni r od romantike.

Edited August 18, 2012 by Bakemono

[Аврам Гојић]

Au! Potpuno carski post, ali se ne slazem ni sa jednom jedinom recju u njemu :) dakle obrni sve sto si rekao, i dobijas moje misljenje.(da ne shvatis ovo kao svadju, podseca me tvoj nacin razmisljanja na neke moje jako dobre drugare)

[Bakemono]

Taman posla, samo da ne ispadne da ne volim bajke^tm. :) Zapravo, sve moje omiljene knjige su ako ne fantastika, onda makar magični realizam (tu ubrajam i Kafku i Bulgakova). Evo šta ja iskreno mislim - to je ista stvar kao sa hazardovim doživljajem "Vinetua", koga verovatno nije čitao kad je bio dete, pa mu sad deluje kao težak treš, dok ja imam emotivan odnos prema toj knjizi i zato nemam problem s njom. Međutim, da nisam čitao Vinetua i sad da uzmem da ga pročitam, ko zna da li bi mi se svideo. E tako je i sa LOTR-om. Ne znam za slučaj da se ta knjiga nekom svidela, a da ju je prvi put pročitao kao odrasla osoba sa već izgrađenim književnim ukusom. Gotovo sam siguran da bih, da sam čitao Tolkina kao dete, bio daleko skloniji da napišem nešto tipa "Eh, nemojte njega među najgore knjige, to stvarno nema smisla."Zašto mi se ne sviđa LOTR? Stvar je u tripu. Suština je da mi se pre svega ne sviđa priča, a da ne govorimo o stilu pisanja (koji bogami opasno vuče na patetiku). Ne volim borbu svetlosti i tame u bukvalnom smislu, likove koji su takvi jer su takvi rođeni, dobri, lepi i beli s jedne strane, i zli, ružni i crni s druge. Ne radi se o tome da je radnja smeštena u fantasy world, što se mene tiče, to je samo plus - prosto mi je priča dosadna i plitka, bez obzira na to što je monumentalna i izuzetno složena. Dakle, da, mislim da je Tolkin loš pisac, ali i da svakome može samo da služi na čast činjenica da se kao dete oduševljavao njime i da ga to ni dan-danas nije prošlo.

[Bakemono]

A evo šta je za mene stvarno epic:Маче Марко ноже из потаје,Те распори Мусу кесеџијуОд учкура до бијела грла;Мртав Муса притиснуо Марка,И једва се ископао Марко.А кад стаде Марко преметати,Ал' у Муси три срца јуначка,Троја ребра једна по другијем;Једно му се срце уморило,А друго се јако разиграло,На трећему љута гуја спава;Када се је гуја пробудила,Мртав Муса по ледини скаче,Још је Марку гуја говорила:"Моли Бога, Краљевићу Марко!"Ђе се нисам пробудила била"Док је Муса у животу био,"Од тебе би триста јада било."Кад то виђе Краљевићу Марко,Проли сузе низ бијело лице:"Јаох мене до Бога милога!"Ђе погубих од себе бољега."Esencija romantizma. Junak posumnja u ono što radi, neprocenjiv momenat.Sušta suprotnost od borbe oh-so-righteous vilenjaka i prezrenih, ružnih orkova.

Edited August 18, 2012 by Bakemono

[Аврам Гојић]

Frodo sve do samog kraja sumnja u ono sto radi, ali to i dalje radi nevertheless, vodjen lojalnoscu prema svojim komsijama, bastici, "onom drvecu koje seku iako ne bi treb`li",. Za mene je to esencija heroizma: mali covek (ovde i bukvalno), koji uspe da odgovori izazovu vremena, uprkos drugima, uprkos sebi (Frodo se Prstenu odupro zahvaljujuci cistoj snazi volje).Boromir, posle duge unutrasnje borbe, posrne, preda se gorucoj ambiciji, umalo ubije Frodoa i iskupi se u casnom boju.Vilovnjaci jesu oh-so-righteous, kao predstavnici vremena mita, detinjstva Arde. Na njihovo mesto stupaju slabi, potkupljivi ali izuzetno zilavi i dovitljivi ljudi, u koje spadaju i plemeniti naslednici Numenora, ali i oni narodi koji su svojom voljom pali pod Senku.(A ovo sto si citirao je da se najezis, od cistoce jezika i dubine eticke dileme. Velicanstveno, kao i vecina srpskih epskih pesama. Zali Boze nastavnika srpskog koji su potrovali citave generacije namerno ignorisuci cojstvene aspekte narodnih junaka. Od Homera su napravili Mir Jam.)

Edited August 18, 2012 by Marko M. Dabovic

[Bakemono]

Znao sam da ćeš da pomeneš Froda i Boromira. :) Međutim, razlika je u tome što ta dilema ne proizilazi iz njih samih, već pod dejstvom zlog prstena, inače su oni sasvim sasvim jednodimenzionalni i dosledni. Eto to mi se ne sviđa. Prsten je poput sataninog šaputanja u uho, samo čisti srcem mu se odupru. Zlo ne funkcioniše na takav način, ako uopšte i postoji tako nešto. To je taj veoma hrišćanski momenat u celoj priči. Sauron je definitivno Satana - zlo koje čini zlo radi samog zla, zapravo Iskonsko Zlo. Pravi negativac jedne dobre priče radi to iz mnogo ljudskijih, prizemnijih pobuda s kojima možemo da se poistovetimo, ili je pak vremenom postao bezosećajan. Nadam se da možeš da vidiš where I come from. To, naravno, nikako ne znači da mislim da je glupo čitati Tolkina. Po mom mišljenju, sve se svodi na trip. Svako ima svoj trip, nešto što mu leži iz ovog ili onog razloga i glupo je smejati se čoveku koji ume da uživa u nečemu što nije jelo, piće i seks, pa makar to bio i kič (što JRRT svakako nije) - toliko malo ima ljudi koji uopšte čitaju knjige da je podatak da neko stvarno voli da čita, makar i Dena Brauna, već dosta dobra preporuka.

Edited August 18, 2012 by Bakemono

[Аврам Гојић]

Posteno. Meni se taj hriscanski momenat zapravo svidja :)(inace a propo Murkoka, trenutno u jednoj RPG kampanji igram tamnog vilovnjaka po imenu Nikon Sodomit )

Edited August 18, 2012 by Marko M. Dabovic

[Bakemono]

E, ne znam ko je NIkon, nisam ti ja nešto mnogo čitao Murkoka - samo Elrika i to do onog dela gde ubija Simorilu (ali taj deo nikad ne čitam :D). To je knjiga koja je odredila moj ukus za ceo život, čini mi se. (To, i muzika Enija Morikonea. ) Eto, tebi se taj hrišćanski momenat sviđa - sve je stvar senzibiliteta, kažem ja lepo. :)

[Аврам Гојић]

E, ne znam ko je NIkon, nisam ti ja nešto mnogo čitao Murkoka - samo Elrika i to do onog dela gde ubija Simorilu (ali taj deo nikad ne čitam :D). To je knjiga koja je odredila moj ukus za ceo život, čini mi se. (To, i muzika Enija Morikonea. ) Eto, tebi se taj hrišćanski momenat sviđa - sve je stvar senzibiliteta, kažem ja lepo. :)

nije iz knjige, ja sam ga krstio :) volim Murkoka, imam po policama svasta nesto od njega.

[kim_philby]

E, ne znam ko je NIkon, nisam ti ja nešto mnogo čitao Murkoka - samo Elrika i to do onog dela gde ubija Simorilu (ali taj deo nikad ne čitam :D). To je knjiga koja je odredila moj ukus za ceo život, čini mi se. (To, i muzika Enija Morikonea. ) Eto, tebi se taj hrišćanski momenat sviđa - sve je stvar senzibiliteta, kažem ja lepo. :)

pa to se desi vec u prvoj prici: the dreaming city. sto je btw nesto najbolje sto je moorcock u sagi o elriku i napisao. tome se priblizava (IMO) while the gods laugh & vanishing tower.mislim kasnije je moorcock uoblicio sagu u neku hronolosku celinu koja je obuhvatala mladost, zagrobni zivot pa cak i potomsktvo ukletog poslednjeg cara melnibonea ali meni je bolje da se price citaju redom kojim su izlazile.a vidim da je to logika koje se drzao del rey kada je poceo da izdaje definitive elric collection.inace tolkin je literatura a ne pulp pa samim tim moze da bude dosadan ako hoce (a nije). sto se hriscanskog aspekta LOTR tice on je zapravo precenjen. nije u pitanju prozelitizam poput onog c.s.lewisa (iako njegov out of the silent planet je brilijantna knjiga bas zahvaljujuci tome) vec jedan specifican pogled na svet informisan beowulfom i spojem necega sto je razmedje paganskog i hriscanskog. kraj mita i pocetak istorije.no sto kazes o ukusima se ne raspravlja.