PhD projekti i grantovi - kako do sredstava?

[bus]

izvinjavam se, bas sam htela da se korigujem. zaista govorim samo iz sopstvenog iskustva i situacije u ekonomskoj nauci. cenim da je na drugim fakultetima drugacije, hopefully.

E, na filološkom nije drugačije.

Većina profesora se igra igre "Ko izda pizda".

[bus]

gde u srbiji moze za godinu dana doktorat? doktorati ovde traju 3-4 godine, kostaju oko 2500 evra+/-. ovde je problem sa doktoratima taj sto retko ko moze samo da studira, vec mora da radi uz pdipl, sto, izmedju ostalih, uzrokuje to da se verovatno uci pola od onoga sto se radi vani.

Mora i ovde. Većina ljudi radi uprkos solidnom nivou finansiranja, mada i za to finansiranje imaš određeni broj sati da odradiš kao research ili teaching assistant. Oni srećniji, kao ja, imaju mentora koji je voljan da im da nešto pametno da rade u okviru tih obaveznih sati rada (a ne samo najdosadnije i najsivonjističkije prikupljanje i kodiranje podataka i razne administrativne poslove).

[bus]

s tim u vezi, zaboravih: na mom univerzitetu, a mislim i drugim u holandiji

Ja sam video holandske teze iz lingvistike. Ne sećam se univerziteta, doduše.

[betty]

Ja sam video holandske teze iz lingvistike. Ne sećam se univerziteta, doduše.

mislim da je ovo relativno skora reforma i da nisu svi jos uvek presli na taj sistem ali da se tome tezhi. ja recimo ni na masteru nemam tezu nego pisem clanak (ne moram da objavim da bih diplomirala) ali su i dalje paralelno aktuelni neki stariji master programi iz iste oblasti gde se pise teza. mada, moguce je da je sarenije nego sto ja imam uvid.

[paculla]

objavljivanje radova moze biti vrlo bitno i u nenaucnom kontekstu. u kompanijama, cak i u istrazivackim ("naucnim") centrima prvi scan rezimea rade ljudi koji imaju vrlo malo znanja o nauci. najvise sto oni znaju je da prebroje publikacije i prepoznaju kljucne reci u naslovima. neko ko se pristojno objavio ima dobre sanse da prodje hr eksperta i dodje u ruke nekoga ko zna sta se trazi. u oblastima u kojima ima puno ljudi sa doktoratom (npr biologija i hemija u evropi) sam doktorat nije dovoljan da neko odskoci medju 50 slicnih aplikanata. u kontinentalnoj evropi mozda moze da odskoci ako je mlad ili lep (stavljanje fotografija ce da odumre, nadam se), u americi ostaju samo publikacije i nagrade (koje su opet povezane sa radovima). dakle, ako neko konkurise na slepo, u kompaniji u kojoj ni on ni njegov mentor nema poznanstva, publikacije su jezicak na vagi da se dodje da intervjua. posle mozda i nisu toliko bitne, ali treba proci hr kerbere.

[bus]

mislim da je ovo relativno skora reforma i da nisu svi jos uvek presli na taj sistem ali da se tome tezhi. ja recimo ni na masteru nemam tezu nego pisem clanak (ne moram da objavim da bih diplomirala) ali su i dalje paralelno aktuelni neki stariji master programi iz iste oblasti gde se pise teza. mada, moguce je da je sarenije nego sto ja imam uvid.

Ovde se posle završavanja teze sve jedno očekuje od tebe da je razbiješ na dva-tri članka, tako da nije da ne vidim u ovome neku logiku, jedino mi je malo tricky taj deo gde ne mora da se objavi da bi se diplomiralo. Doduše, valjda opet ti koji odobravaju završetak programa baš i gledaju da li je članak/su članci objavljiv(i) ili ne. A kad pogledaš, ni teza se ne objavljuje automatski...

[BraveMargot]

u nemackoj, po mom iskustvu, objavljeni clanak u solidnom casopisu omogucuje da se ide na dobru ocenu (summa cum laude). ako je teza super, ali je clanak u nekom prosecnom casopisu ili jos uvek nije objavljen ali je to sasvim izgledno, plafon je magna cum laude. ako teza nema neku perspektivu i vidi se da od toga nece biti nista sem mozda jedne publikacije u sranje casopisu tipa 'moze bit bidne ali be mora da znaci', onda je to cum laude, a ako te supervizor mrzi eto ga rite. nije potrebno objaviti vise od jednog clanka - gledajuci proces objavljivanja, posle 3 godine rada jedino prvi eksperiment bi mogao da bude objavljen, drugi mozda tek podnet ili u review procesu. takodje, mislim da je iskustvo pisanja teze neprocenjivo i zao mi je sto cujem da fakulteti u holandiji to redom napustaju. koliko ja znam, nijmegen se jos uvek drzi a oni su jaki u psiholingvistici - verovatno su to teze koje je redbus citao. u nemackoj je moguce podneti doktorat ili kao 3 objavljena rada s kratkim uvodom ili diskusijom (nesto kao kad se radi habilitacija), ili kao celokupnu tezu, ali po meni je ovo prvo krajnje nerealno sem ako u pitanju nije neki sasvim izuzetan projekat. ja licno ne znam ni jednu osobu koja je na taj nacin doktorirala u roku.

[bus]

nijmegen se jos uvek drzi a oni su jaki u psiholingvistici - verovatno su to teze koje je redbus citao.

Jesu nijmegenske teze, između ostalog. A stvarno ih ima u Nijemgenu (zbog Max Plancka ) dobrih, mada i po drugim holandskim univerzitetima lurkuju sjajni psiholingvisti. ...Pisanje teze mu stvarno dođe kao neki ultimate test akademske egzistencije. Ko to obavi, članke može da štancuje levom nogom u polusnu. Mislim skoro. ...Inače, u mom departmentu postoji opcija da umesto da polažeš normalan PhD comprehensive examination podneseš dva članka koji su objavljeni u jednom od časopisa sa prilično probrane liste. No posle ti svejedno preostaje disertacija.

[mei]

u kontinentalnoj evropi mozda moze da odskoci ako je mlad ili lep (stavljanje fotografija ce da odumre, nadam se), u americi ostaju samo publikacije i nagrade (koje su opet povezane sa radovima).

stvarno postoje institucije u nauci koje traze fotografije ili to vazi samo za poslove u industriji? srecom, u fizici nas ne maltretiraju jos i da se slikamo, bar ne u institucijama gde sam gledala postdoc pozicije. mada Evropljani cesto naglase da traze mladje od 35 godina.

dakle, ako neko konkurise na slepo, u kompaniji u kojoj ni on ni njegov mentor nema poznanstva, publikacije su jezicak na vagi da se dodje da intervjua. posle mozda i nisu toliko bitne, ali treba proci hr kerbere.

mislim da su bitne i dobre reference, narocito ako ih je moguce dobiti i van maticne institucije. ovo je veliki plus za studente koji rade za kolaboracije u kojima ucestvuje dosta institucija sirom sveta. tako se moze nakupiti po koja referenca od nekih poznatijih ljudi u oblasti istrazivanja koja je od interesa za buduceg postdoktora.

[BraveMargot]

stvarno postoje institucije u nauci koje traze fotografije ili to vazi samo za poslove u industriji? srecom, u fizici nas ne maltretiraju jos i da se slikamo, bar ne u institucijama gde sam gledala postdoc pozicije. mada Evropljani cesto naglase da traze mladje od 35 godina.

u nemackoj svi kace slike na CV kad konkurisu za poslove u nauci.

[mei]

u nemackoj svi kace slike na CV kad konkurisu za poslove u nauci.

dobro je znati za ovaj info. veceras poslah jednu aplikaciju u nemacku bez slike, ali fizicari su u pitanju, mozda su oni izuzeci (ma mogu da me proguglaju i vide sliku ako su bas zainteresovani ;-)). Edited November 11, 2008 by mei
glagol

[betty]

Ovde se posle završavanja teze sve jedno očekuje od tebe da je razbiješ na dva-tri članka, tako da nije da ne vidim u ovome neku logiku, jedino mi je malo tricky taj deo gde ne mora da se objavi da bi se diplomiralo. Doduše, valjda opet ti koji odobravaju završetak programa baš i gledaju da li je članak/su članci objavljiv(i) ili ne. A kad pogledaš, ni teza se ne objavljuje automatski...

master je tako organizovan da se finalno istrazivanje radi u poslednjem (cetvrtom) semestru, bilo bi komplikovano (iz raznih formalnih razloga) cekati da prodje proces objavljivanja posle toga da bi se dodelila diploma. kontrola kvaliteta rada se vrsi vise na ulazu nego na izlazu - potrebno je da petoro ljudi odvojeno odobri predlog istrazivanja, od svih dobijes povratnu informaciju, pa razmotris predloge koje su ti dali, nesto ubacis nesto probas da argumentujes da ne treba, i tako. posle toga te prati samo dvoje. tu se kontrola kvaliteta vrsi time sto im je u interesu da se to i objavi. plus, 'teza u formi clanka' ne znaci u nekoj opstoj formi, nego znaci da lociras casopis u kojem bi se objavilo ako bi se objavilo i da pratis sve tehnicke zahteve. pa ti probaj da ne objavis posle :D

u nemackoj, po mom iskustvu, objavljeni clanak u solidnom casopisu omogucuje da se ide na dobru ocenu (summa cum laude). ako je teza super, ali je clanak u nekom prosecnom casopisu ili jos uvek nije objavljen ali je to sasvim izgledno, plafon je magna cum laude. ako teza nema neku perspektivu i vidi se da od toga nece biti nista sem mozda jedne publikacije u sranje casopisu tipa 'moze bit bidne ali be mora da znaci', onda je to cum laude, a ako te supervizor mrzi eto ga rite.

nemci i titule :) ovi holandjani pored teske restrikcije ocena ponekad i preko volje daju nekome cum laude, a i o tome se ne prica mnogo. potpuno drugacija kultura obrazovanja.

nije potrebno objaviti vise od jednog clanka - gledajuci proces objavljivanja, posle 3 godine rada jedino prvi eksperiment bi mogao da bude objavljen, drugi mozda tek podnet ili u review procesu.

na systemic neuroscience na lmu se ocekuje vise od jednog, a mozes da doktoriras kad skupis neke bodove objavljujuci. bodovi zavise od jacine casopisa i od toga koji si autor po redu. kad nakupis dovoljno, to sto imas preradis u formu teze. znaci nekako obrnuto. e sad, to je phd program koji je krenuo tek ove godine, videcemo kako ce se kotirati.

[kurdi]

u nemackoj svi kace slike na CV kad konkurisu za poslove u nauci.

dobro je znati za ovaj info. veceras poslah jednu aplikaciju u nemacku bez slike, ali fizicari su u pitanju, mozda su oni izuzeci (ma mogu da me proguglaju i vide sliku ako su bas zainteresovani ;-)).

na tu temu... pre par nedelja mi se javio student nemac da konkurise za doktorat, i istovremeno se javio i mom kolegi koji je nemac. njemu poslao cv sa slikom (i na nemackom), meni bez.nisu fizicari izuzetak, ali znaju (ocigledno cak i studenti) da drugi to uglavnom ne rade. slao i ja u nemacku bez slike, nema veze.inace kod nas se traze slike uz aplikaciju i za redovne i za postdiplomske studije. i jebiga korisno je, ne zato da bi na osnovu toga nesto procenjivali, uostalom ionako ih vidimo na intervjuu, nego da bi se posle setili ko je ko.

[kgmr]

Mora i ovde.

ni blizu, niti je uporedivo. ali stvarno nije tema. disciplina nadmetanja u domaćičkoj neurozi kome je teže me nikako ne zanima, a za temu je potpuno nebitna. bitno je gde se kvalitetnije uči, i u tom smislu je valjda očigledan konsenzus oko toga gde je bolje....hvala na pažnji. :) Edited November 11, 2008 by kingmaker

[kurdi]

...hvala na pažnji. :)

ma lepo je bre bas bilo ono sto si editovala. odmereno, opravdano i korisno. a i slazem se.