PhD projekti i grantovi - kako do sredstava?

[Kampokei]

Pa nesto ne verujem, a pogotovo stoga sto fakulteti unutar BU nemaju jednako dobru ili losu reputaciju vanka. Znam da neki ljudi sa PMF-a i dalje objavljuju u jako dobrim zurnalima, a nadam se da nisu jedini.

[MayDay]

kako to provuku kroz sistem? ozbiljno pitam. i kod mene na faksu je bilo par njih koji su, doduse, napolju, doktorirali za tako kratko vreme.

prvo, doktorske sa predavanjima i ispitima pocinju tek od ove godine, tako da tih ogranicenja nije bilo. drugo, ne treba ti vise od 7-8 meseci da rad prodje sve komisije i veca, tako da imas 4-5 meseci da napises rad. naravno, taj sistem je vazio za one koji su imali magistrature. bacila sam pogled na nove doktorske i za sada se uzdrzavam od komentara.

nisam razumela, imala sam utisak da pricas(mo) o objavljiavanju nakon zavrsetka doktorata.

prvi razlog se odnosio na 'za vreme' a drugi na 'nakon zavrsetka'. ova nominalna ogranicenja za koja pitas se odnose na sta? na posao?

[MayDay]

Pa nesto ne verujem, a pogotovo stoga sto fakulteti unutar BU nemaju jednako dobru ili losu reputaciju vanka. Znam da neki ljudi sa PMF-a i dalje objavljuju u jako dobrim zurnalima, a nadam se da nisu jedini.

Nisu. Medicinari su bas plodni, a ima i dobrih fizicara.

[kgmr]

Pa nesto ne verujem, a pogotovo stoga sto fakulteti unutar BU nemaju jednako dobru ili losu reputaciju vanka. Znam da neki ljudi sa PMF-a i dalje objavljuju u jako dobrim zurnalima, a nadam se da nisu jedini.

i ja mislim. nema razloga da ti je urednistvo relevantnog casopisa formalno zatvoreno samo zato sto saljes rad sa maticnog univerziteta kao sto je bu. i nije.

prvo, doktorske sa predavanjima i ispitima pocinju tek od ove godine, tako da tih ogranicenja nije bilo. drugo, ne treba ti vise od 7-8 meseci da rad prodje sve komisije i veca, tako da imas 4-5 meseci da napises rad. naravno, taj sistem je vazio za one koji su imali magistrature. bacila sam pogled na nove doktorske i za sada se uzdrzavam od komentara.

doktorat i doktorske studije nisu isto, barem u nacelu.

[MayDay]

doktorat i doktorske studije nisu isto, barem u nacelu.

sad ja ne razumem. jel ovo trebalo da bude informacija za mene ili zakljucak onoga sto sam napisala? upravo o tome i govorim. sada je malo teze da regulare doktoriras za godinu dana ako imas dva-tri semestra predavanja (doktorske studije). kod starog doktorata, vreme je u manjoj meri bilo ogranicavajuci faktor zato sto nije bilo predavanja, a ni ispita.

[kgmr]

to je zakljucak za mene, u smislu da sam imala u glavi doktorske studije kad si pomenula godinu dana. opet, ostaje da je tih godinu dana, cak i kad imamo u vidu drugi cilj doktorskog obrazovanja onda i sad, vrlo smesno vreme.inace, sad sam se setila, jedna koleginica sa moje grupe je zelela da ide na doktorat u eu, i profesorka koja je poslala barem desetak mladih tamo (ne bukvalno, nego je bila savetodavac), je rekla da prvo gledas gde se izucava ona oblast koja te zanima. kad napravis tu listu, sa nje izbacujes one univerzitete koji su ti nedostupni, sto finansijski, sto po kvalifikacijama. onda izbacis one koji tebi nisu zanimljivi (ako mozes da biras), i trebalo bi da zavrsis sa listom od 5-6 katedri na koje ces se prijaviti. citavu dokumentaciju i papirologiju bi, po njenim savetima, valjalo sakupiti do decembra. ne znam koliko je gre vazan ako si zavrsio master u kanadi, to neka neko kaze. onda, kad konkurises na ta mesta, na nekima paralelno, o istom trosku saljes prijavu i za neku formu stipendije ili pomoci, ili to radis paralelno i odvojeno, u zavisnosti koja je zemlja u pitanju. navodno je ponekad vazan faktor prijema ko finansira tvoje studije.

[betty]

u holandiji doktorat nisu studije nego placeno razno mesto. konkursi se objavljuju u dnevnim novinama i na sajtovima univerziteta. konkurs za mesto se otvori onda kada profesor dobije grant za projekat mada u ovom trenutku stranci i nacionalne manjine mogu sami da konkurisu za grantove (ovde negde). iz iskustva studenata oko mene, grantove dobiju oni koji imaju profesora - buduceg mentora koji ima neki svoj projekat u planu pa student to stavi na papir, inace je sansa izuzetno mala jer je konkurencija velika. ukoliko si na profesorovom projektu, razradjujes i odradjujes njegovu ideju, nema previse prostora za sopstvene vizije. zato je vrlo vazno naci konkurs koji odgovara bas tvojim afinitetima, i mesta se traze vise prema mentoru nego prema univerzitetu ili gradu.plata u drustvenim naukama kad se odbije porez je 1500 eura za prvu godinu do nesto jace od 2000 na cetvrtoj. stanarina je suludo visoka tako da doktoranti i postdoktoranti obicno zive u zgradama gde imaju sobu/sprat za sebe ali dele kuhinju i kupatilo sa jos nekoliko ljudi, barem u amsterdamu i utrechtu. doktorant ne mora da slusa kurseve ali cesto mora da drzi predavanja ili vezbe, mada to ne vazi uvek za strance. za drzanje casova se dobija ekstra kinta. uz platu ide i zdravstveno, penziono, svi standardni benefiti. podrazumeva se da radis 40 sati nedeljno, cesto i vise....i zbog svega toga je izuzetno tesko dobiti mesto. na psihologiji na amsterdamskom univerzitetu je na dva konkursa prosle godine bilo 60 i 80 aplikanata.

a je l' bi mogao neko da mi objasni maniju za objavljivanjem clanaka?

u mom iskustvu najveca korist od toga je sto ti je mentor prisiljen da konstantno prati sta mu se dogadja u struci. to je za mene licno najveci resurs ovde - taj jedan covek koji ima potpuni pregled oblasti i na osnovu toga zna koja su pitanja jos uvek otvorena, na koja ce se uskoro odgovoriti, na koja ima smisla traziti odgovore, sta je rizicno istrazivati a kakav skok je hrabar i promisljen.

[kgmr]

ljudi, hvala svima sto mi objasnjavate cemu sluzi clanak u akademskom svetu (i licni i formalni aspekt), ne bih da zvucim nezahvalno, ali to sam znala. mene je samo zanimalo cemu jurnjava za objavljivanjem kao kriterijumom, van formalnih zahteva studija, ukoliko neko (a cini mi se da je hazard to nagovestio) ne nastoji da ima akademsku karijeru.

Edited November 9, 2008 by kingmaker

[betty]

verujem da van akademskih krugova nije uopste bitno (tj. manija cini mi se i ne postoji), vise je vazno zato sto je to uslov da se studije zavrse. s tim u vezi, zaboravih: na mom univerzitetu, a mislim i drugim u holandiji, ne pise se teza. covek je doktorirao kad objavi bar 4 clanka - ako moze vise, moze da ostane duze, sve dok ne istekne grant.

[BraveMargot]

doktorske studije u UK: ogromne su skolarine, tako da je potrebno dobiti ORS (placa skolarinu) u kombinaciji s dodatnim univerzitetskim stipendijama (radi zivotnih troskova) sto uopste nije tako lako. ORS po mom iskustvu uglavnom dobijaju studenti koju su vec u UK, imaju odlican master, makar nekoliko abstrakta po konferencijama i odlican projekat i preporuke sa ljudima s kojima su vec saradjivali na masteru. btw ne pricam napamet posto sam imala ORS stipendiju ali sam je vratila a inace radim na jednom engleskom fakultetu. Jos postoji i varijanta da se zaposlis na projektu kao research assistant (za to je dovoljan MSc) i onda molis da ti daju da uporedo to bude i doktorat, ali to se tesko desava. U UK je nemoguce doktorirati za manje od 3 godine jer je sistem tako projektovan: prva godina je MPhil gde se ide na kurseve i pisu teorijska poglavlja, zatim ako se to adekvatno obavi dobija se registracija za PhD i onda se nastavlja s projektom. Ukoliko full-time student ne zavrsi doktorat za 4 godine a part-time za 8 godina, odeljenje moze da dobije negativne poene sto se lose odrazava na njihovu mogucnost da dobiju PhD grantove od research councila, zato se svi trude da svoje studente izvedu do doktorata u tom roku. Odbrana doktorata je izuzetno naporna, jer student pred internim i eksternim ispitivacem satima mora da diskutuje o svom radu u sitna crevca, sem ako je rad super posle ima da pise korekcije. Ne postoji formalni zahtev da se moraju imati publikacije kako bi doktorat prosao, ali publikacije svakako pomazu, ne samo zbog toga sto se kroz proces objavljivanja sam rad unapredi vec i zato sto vas onda internal i external examinor ne drkaju toliko. doktorske studije u Nemackoj: U Nemackoj se doktorat uglavnom radi tako sto se kandidat zaposli na projektu a ono sto uradi ide i za njegov doktorat. Projekti su uglavnom na 2+2 godine, tako da se pred kraj druge godine stice i korisno iskustvo pisanja research reporta i zahteva za produzenje. Sem ako je projekat bio totalno sranje iz kog nijedan rad nije proistekao a rezultati idu nasuprot iznetih pretpostavi, uz malo pedantnosti i truda moguce je dobiti obnovu. Moguce je dobiti i pare od nemacke vlade (DAAD stipendije, preko ministarstva obrazovanja). U Nemackoj ne postoji vremensko ogranicenje za doktorat, znam za jednog lika koji je zavrsio za godinu i po dana jer su mu svi eksperimenti ispali tacno kako je zamislio i imao je fantasticne uslove (Maks Plank institut). Zivot u Nemackoj nije preterano skup, jedino sto su skupi stanovi u gradovima poput Minhena, Frankfurta, Kelna. Licno preporucujem Berlin jer je zanimljiv a jeftin, ima i solidne univerzitete. Nikako ne preporucujem DDR posto su ljudi tamo izmenjenog mentalnog sklopa. Takodje, da ne bude da pricam napamet, imala sam DAAD stipendiju i doktorirala sam u Lajpcigu.

Edited November 9, 2008 by BraveMargot

[paculla]

dodatak za doktorat u nemackoj: inzenjerski doktorat (dr.-ing.) traje oko 4-5 godina u najboljem slucaju. fora za ubrzavanje je ako se rad doktorat iz informatike na univerzitetu koji nema inzenjerske studije ali ima pravo da dodeli dr.-ing. nekome ko ima inzenjerske osnovne studije. tada (mozda) moze da se ubrza na 3 godine koliko obicno traje doktorat iz prirodnih nauka. vecina ljudi koji rade doktorat iz tehnickih nauka su zaposleni na univerzitetu i imaju standardnu platu. plate idu po tarifi TV?D 13, vidi tabelu. ponekad se pocinje sa TV?D 13/2 (pola sume iz tabele), a posle moze da se dobije cela suma. to sve zavisi od profesora i koliko para ima. kao sto je rekla hrabra margot, radi se na projketu, a kod inzenjera je retko da je projekat 1-1 preslikan na doktorat. to je jedan od razloga duzeg trajanja "studija". kazem "studija" posto je pristojna plata i inzenjerski posao. spominjao si praksu... ako si zaposlen na univerzitetu i radis tehnicki doktorat, mozes zaboraviti praksu, jer te niko nece pustiti da izostajes sa posla. jedini nacin da stupis u kontakt sa velikim kompanijama je kroz zajednicke projekte. ako se dobro secam, ti se bavis elektronikom (mozda sam ovo sad lupila). za ee tri najbolje skole su rwth aachen (jawohl!), tu muenchen i tu darmstadt. tako makar misle ispitanici svih mogucih anketa prethodnik godina, ali je prilicno blizu istini. ja bih jos dodala jako dobar karlruhe, stuttgart i braunschweig (rupa na zemaljskoj kugli). ako planiras karijeru u industriji, ova prva tri ti nude najbolje opcije jer su po mom iskustvu najpovezaniji sa velikim kompanijama. rwth, tu muenchen i th karsruhe su izabrani za elitne univerzitete u okviru nemacke drzavne akcije, i koliko god glupo zvucalo da se elita bira na konkursu, to obecava lepe pare sledecih godina. ako zelis da puno publikujes, onda nemacki tehnicki univerziteti i nisu bas najbolji. glavni cilj je donosenje para katedri i industrijska kooperacija, publikacije su nebitne (tj bitne su samo na losijim mestima). za kraj, da preporucim rwth aachen gde sam ja radila svoj doktorat. lep grad, dobar univerzitet (cuj dobar, elitni :P ), savrseno mesto za putovanje po evropi i super odskocna daska za karijeru u industriji.

[kurdi]

ne znam koliko je gre vazan ako si zavrsio master u kanadi, to neka neko kaze.

cak i ako se formalno ne trazi (sto je pretpostavjam skoro uvek slucaj u evropi) u odsustvu korisnijih informacija (tipa poznavanja kandidata, nekog ranijeg istrazivackog rada i/ili onih koji mu pisu preporuke) gre nije los vid komunikacije/kalibracije.ovo je doduse dosta licno misljenje i mozda nije reprezentativno, ali makar ja ne bih primio nikoga iz severne amerike bez da znam gre score (u mom slucaju subject, u oblastima gde subject nije informativan ili ne postoji general valjda isto pruza makar neku indikaciju, mada ne preterano korisnu).drugi mozda ne gledaju, ali ja bih za svaki slucaj preporucio polaganje testa i prilaganje rezultata uz prijavu (osim jel ako su losi).

U UK je nemoguce doktorirati za manje od 3 godine jer je sistem tako projektovan

e samo bi nam jos to trebalo, posto su nam kriterijumi ionako do jaja.nemoguce je doktorirati za manje od 3 godine pre svega zato sto je nemoguce uraditi nesto smisleno za manje od 3 godine, pogotovu obzirom na to koliko vecina studenata (ne) zna kada pocne doktorat.

Ukoliko full-time student ne zavrsi doktorat za 4 godine a part-time za 8 godina, odeljenje moze da dobije negativne poene sto se lose odrazava na njihovu mogucnost da dobiju PhD grantove od research councila, zato se svi trude da svoje studente izvedu do doktorata u tom roku.

sto na prvi pogled zvuci (i jeste) vrlo pozitivno - taj trud da se studentu pomogne da zasluzi doktorat u datom roku. nazalost u praksi se ovo cesto resava prosto snizavanjem kriterijuma.sto se tice objavljivanja radova - makar u nauci radovi (bi trebalo da) sluze da se kaze nesto sto se ima reci. pitanje da li je on/a objavio/la nesto je kolokvijalizam za da li je on/a uradio/la nesto, proizasao iz potrebe za efikasnoscu komunikacije i pretpostavke da su vodjeni polaznim kriterijumom urednici/recenzenti odgovorivsi na prvo odgovorili na drugo pitanje. formalni kriterijumi (za primanje na doktorat/doktoriranje/napredovanje/sta god) su drastican primer ove potrebe za efikasnoscu u komunikaciji/proceni proizasao iz nemogucnosti onih koji odlucuju da sami procene odgovor na ono sto je zapravo sustinsko pitanje. i da ih nema korelacija bi (a posteriori) statisticki postojala ali bi sistem bio fleksibilniji spram specijalnih slucajeva. nazalost u glavama mnogih je onaj polazni sustinski kriterijum izgleda potpuno zamenjen onim formalnim, sto je problem kad se desi da korelacija bas i nije neka. ne postoji naravno formalna prepreka u objavljivanju vezana za to gde je rad napisan, a i za sve one druge kriterijume generalno vazi da sto su bolji oni koji odlucuju to su formalnosti manje bitne (mada su na kraju korelacije i dalje ocigledne na nivou dovoljno velikih populacija, tipa celog fakulteta ili cak i cele karijere jedne osobe).no za hazarda to sve zaista deluje nebitno, posto ce pretpostavljam gde god da ode lokalni stavovi/praksa biti uskladjeni sa lokalnim formalnim zahtevima.

[fonTelefon]

cak i ako se formalno ne trazi (sto je pretpostavjam skoro uvek slucaj u evropi) u odsustvu korisnijih informacija (tipa poznavanja kandidata, nekog ranijeg istrazivackog rada i/ili onih koji mu pisu preporuke) gre nije los vid komunikacije/kalibracije.ovo je doduse dosta licno misljenje i mozda nije reprezentativno, ali makar ja ne bih primio nikoga iz severne amerike bez da znam gre score (u mom slucaju subject, u oblastima gde subject nije informativan ili ne postoji general valjda isto pruza makar neku indikaciju, mada ne preterano korisnu).drugi mozda ne gledaju, ali ja bih za svaki slucaj preporucio polaganje testa i prilaganje rezultata uz prijavu (osim jel ako su losi).e samo bi nam jos to trebalo, posto su nam kriterijumi ionako do jaja.nemoguce je doktorirati za manje od 3 godine pre svega zato sto je nemoguce uraditi nesto smisleno za manje od 3 godine, pogotovu obzirom na to koliko vecina studenata (ne) zna kada pocne doktorat.sto na prvi pogled zvuci (i jeste) vrlo pozitivno - taj trud da se studentu pomogne da zasluzi doktorat u datom roku. nazalost u praksi se ovo cesto resava prosto snizavanjem kriterijuma.sto se tice objavljivanja radova - makar u nauci radovi (bi trebalo da) sluze da se kaze nesto sto se ima reci. pitanje da li je on/a objavio/la nesto je kolokvijalizam za da li je on/a uradio/la nesto, proizasao iz potrebe za efikasnoscu komunikacije i pretpostavke da su vodjeni polaznim kriterijumom urednici/recenzenti odgovorivsi na prvo odgovorili na drugo pitanje. formalni kriterijumi (za primanje na doktorat/doktoriranje/napredovanje/sta god) su drastican primer ove potrebe za efikasnoscu u komunikaciji/proceni proizasao iz nemogucnosti onih koji odlucuju da sami procene odgovor na ono sto je zapravo sustinsko pitanje. i da ih nema korelacija bi (a posteriori) statisticki postojala ali bi sistem bio fleksibilniji spram specijalnih slucajeva. nazalost u glavama mnogih je onaj polazni sustinski kriterijum izgleda potpuno zamenjen onim formalnim, sto je problem kad se desi da korelacija bas i nije neka. ne postoji naravno formalna prepreka u objavljivanju vezana za to gde je rad napisan, a i za sve one druge kriterijume generalno vazi da sto su bolji oni koji odlucuju to su formalnosti manje bitne (mada su na kraju korelacije i dalje ocigledne na nivou dovoljno velikih populacija, tipa celog fakulteta ili cak i cele karijere jedne osobe).no za hazarda to sve zaista deluje nebitno, posto ce pretpostavljam gde god da ode lokalni stavovi/praksa biti uskladjeni sa lokalnim formalnim zahtevima.

Too much chav women man. :D

[Pixie]

inace, sad sam se setila, jedna koleginica sa moje grupe je zelela da ide na doktorat u eu, i profesorka koja je poslala barem desetak mladih tamo (ne bukvalno, nego je bila savetodavac), je rekla da prvo gledas gde se izucava ona oblast koja te zanima. kad napravis tu listu, sa nje izbacujes one univerzitete koji su ti nedostupni, sto finansijski, sto po kvalifikacijama. onda izbacis one koji tebi nisu zanimljivi (ako mozes da biras), i trebalo bi da zavrsis sa listom od 5-6 katedri na koje ces se prijaviti. citavu dokumentaciju i papirologiju bi, po njenim savetima, valjalo sakupiti do decembra. ne znam koliko je gre vazan ako si zavrsio master u kanadi, to neka neko kaze. onda, kad konkurises na ta mesta, na nekima paralelno, o istom trosku saljes prijavu i za neku formu stipendije ili pomoci, ili to radis paralelno i odvojeno, u zavisnosti koja je zemlja u pitanju. navodno je ponekad vazan faktor prijema ko finansira tvoje studije.

Jedan moj prijatelj je upravo upisao postdiplomske u Nemackoj nakon zavrsenog ETF-a i manje-vise su njegove pripreme tekle na ovaj nacin. Sa potragom i informisanjem je krenuo otprilike nekih 9 meseci do godinu dana pre odlaska (znaci upravo tako nesto, krajem prosle godine, novembar/decembar). Licno nemam klasicno "doktorantsko" iskustvo, a i ona beda sto je imam vam nista nece koristiti, jer je za medicinare u Nemackoj koji ne zele da se bave naukom, a ipak bi da dobiju "titulu" situacija vrlo specificna i te informacije ne koriste mnogo nekome ko dolazi sa strane, a narocito ne ako bi da se ozbiljno bavi "bazicim istrazivanjem". Koga ipak zanima, moze da pita.

[Mr.Smith]

Jedan moj prijatelj je upravo upisao postdiplomske u Nemackoj nakon zavrsenog ETF-a i manje-vise su njegove pripreme tekle na ovaj nacin. Sa potragom i informisanjem je krenuo otprilike nekih 9 meseci do godinu dana pre odlaska (znaci upravo tako nesto, krajem prosle godine, novembar/decembar). Licno nemam klasicno "doktorantsko" iskustvo, a i ona beda sto je imam vam nista nece koristiti, jer je za medicinare u Nemackoj koji ne zele da se bave naukom, a ipak bi da dobiju "titulu" situacija vrlo specificna i te informacije ne koriste mnogo nekome ko dolazi sa strane, a narocito ne ako bi da se ozbiljno bavi "bazicim istrazivanjem". Koga ipak zanima, moze da pita.

mene zanima (a ako bude samo mene zanimalo, moze i preko pm-a)