Tržište rada u Srbiji i kupovina radnog mesta(?)

[rajka]

evo moje iskustvo:kad je moja stara firma u bg-u trazila sekretaricu sa znanjem nemackog, kandidatkinje su dolazile kod mene na intervju. ;) 4 od 9 kandidatkinja me posle nekoliko dana zvalo da izadjemo uvece :D a ruzan sam k'o djavo.

pa jel neka od njih bar znala nemacki?

[belch]

Da, dobila sam posao po preporuci. Grizu savesti imam iz sledecih razloga: 1) Koliko god ja bila kvalifikovana za posao, moguce je da postoji neko ko je jos bolji kandidat, samo sto nije imao nikog da ga preporuci. 2) Ja sam navikla na mnogo tezi rad od ovog sad, i zbog toga imam utisak da, hm.. nisam bas neophodna ovde, da trosim vazduh i u sustini zivim na tudj racun.

za ovo prvo definitivno nisi ti kriva, oni su krivi jer ne raspisuju konkurs.a što se ovog drugog tiče, da sam ja konkretno na tvom mestu i previše me grize savest, gledala bih da tražim usput drugi posao, da na tom na kom se osećam loše ostanem što je kraće moguće.

[Parsons]

pa jel neka od njih bar znala nemacki?

pa jesu neke bila i neka sa rts-a.secam se da jedna nije umela da prebaci na sledeci red u wordu.

[Аврам Гојић]

secam se da jedna nije umela da prebaci na sledeci red u wordu.

ahahahaha

[radisa]

Apropo stranki...Jednom sam imao nepristojnu ponudu(Tadašnji SRS u NS, za posao u ZIG-u, u struci), i da budem iskren, prihvatio bih je da se nisu desile neke druge stvari, koje su me ipak spasle sramote pred samim sobom...Inače, ja znam ljude koji su hteli da rade samo u struci za koju su se dugo i teško školovali, pa su nakraju zapalili odavde po svetskim vukojebinama, jer nije bilo šanse da nađu posao, a nisu hteli da 6-7 godina teškog školovanja bace, radom u trafici... I to mogu da razumem i razumem...Moj rođeni brat je završio fakultet(Hemiju) sa 23, prvi u generaciji, master studije sa 25 i ne može da nađe posao u struci... Bio je na nekoliko razgovora, ali u 90% slulčajeva ga ni ne pozovu na razgovor... Srbija, zemlja budalaština... Sad, uprkos master diplomi, razmišlja da radi bilo šta... I ne, nije neko ko beži od posla, svako leto je radio u gradskom zelenilu, kosio travi, kresao drveće, samo da bi nešto zaradio... Ove godine nije uspeo ni tamo da se ubaci... Neki lobi™ valjda, ko će ga znati... :(Ono što još ne mogu da razumem je podsmeh nekih ljudi kada sam svioje vremeno počeo da radim (da, posao sam dobio preko prijatelja mog pokojnog oca, u tada još društvenoj firmi, i ne, ne smatram da je to nešto strašno), za manje od 200€ mesečno... Bilo je svega od "Ha, ha radiš u industrijskoj zoni" do "Ne bi ja ustajao svaki dan u 6 ujtru za 200€ mesčno"... Sad mi je drago što sam tako počeo... Nauči čovek da ceni kad ima više, ako krene od malo...Sadašnji posao sam isto dobio delimično, na preporuku prijatelja, kroz konkurs, mada su mi posle rekli da bih dobio i bez toga... 'Ajde da verujem da je tako... :) Nikad nisam nikome ništa platio, a bogami, bio sam i zajeban u jednom navratu, žestoko... Sva sreća pa nisam baš uvek verovao ljudima...

Edited September 15, 2011 by radisa

[Tale]

Ja kad sam zavrsila fakultet nisam mogla da nadjem posao godinu ipo dana. I bila sam ocajna. Onda sam dobila pare da idem da nastavim skolovanje u inostranstvu, i po inostranstvima sam provela 2 godine. Kad sam se vratila, znala sam da ce trazenje posla biti dugo i bolno, a nisam htela da sedim kuci i gledam u plafon dok me neko ne pozove na intervju. I nasla sam vezu (prijateljsku ne partijsku, nemam veze ni sa kavom strankom) da staziram/volontiram u drzavnoj firmi. O da, i za volontiranje moras imati vezu. Posle mesec dana su mi rekli da ce me zaposliti i sad dobijam platu. Imam trenutke kada se osecam bedno, ali se trudim da racionalizujem svoju poziciju na sledeci nacin: za moje mesto, kao ni za bilo koje drugo u mojoj firmi ne postoji niti je ikada postojao konkurs. Nemoguce je dobiti posao "legalnim" putam. Dakle, ne vredi mi sto imam sve potrebne kvalifikacije, ne bih nikad dobila posao. Naravno, druga opcija mi je bila da radim na trafici ili u kaficu, ali za to se nisam odlucila. Sto ne znaci da necu, ako u jednom momentu budem imala neizdrziv napad grize savesti. Ne mislim da sam suvise obrazovana/kvalifikovana za rad na trafici. Ali isto tako znam da sam obrazovanija/kvalifikovanija od ljudi koji su mi trenutno nadredjeni..

Boldovano je problem, uzročno-posledično vezan sa svim lobijima koji se danas spominju na forumu.Konkursa nema, a i kad se pojave - uglavnom su objavljeni da bi se zadovoljila forma. Čak je i Infostud ovih dana izašao na ulice sa porukom da 92% kandidata ne dobija ni povratnu informaciju o ishodu konkursa.Radim aktivno (prijavljen, sa stažom) od 1994. godine.1. radno mesto - konkurs2. radno mesto - konkurs3. radno mesto - konkurs4. radno mesto (na kome sam i danas) - networking (tadašnji šef je prevukao celu ekipu u novu firmu)Ovde sada počinje "moj problem" - ovde sam već 8 godina, ozbiljno težim da izađem (direktor mi je nepatvoreni fašista), a zbog boldovanog je sve manje prostora.

[morgana]

evo moje iskustvo:kad je moja stara firma u bg-u trazila sekretaricu sa znanjem nemackog, kandidatkinje su dolazile kod mene na intervju. ;) 4 od 9 kandidatkinja me posle nekoliko dana zvalo da izadjemo uvece :D a ruzan sam k'o djavo.

dobro, i koja je dobila posao? :D

[Parsons]

ona sto me pozvala u pozoriste -_- ;) #a zalila se kako na tastaturi nema latinicno slovo Џ

[belch]

a laaaažeš!

[Töölönlahti]

Dakle, ona sa najvećim sisama, okej, mogao si odmah da kažeš. -_-

[radisa]

E, da samo još ovo da napišem, pošto je dosta interesantno...Ovde gde sad radim, kad god je bio konkurs, direktor pokupi imena svih kandidata koji su se prijavili, a zadovaoljavaju neke osnovne kriterijume(obično 10-ak imena), i obiđe sve kancelarije sa jasnim pitanjem, da li nako zna nekog sa liste, i kakav je taj, ako ga zna. To šta će se ispričati o nekome ne utiče presudno na dobijanje/odbijanje kandidata, ali može da utiče ako je na granici... A čini mi se kao dosta lepa praksa...

[Parsons]

a laaaažeš!

konsultovacu dnevnik iz tog perioda za jos detalja :)

[Avik]

Evo kako ovdje idu tarife za zapošljavanje za određene struke:- za poziciju soc. radnika ili soc pedagoga za rad u Domu zdravlja = 7.500 evara- za poziciju soc. radnika/soc. pedagoga/vaspitača u zatvoru = 10.000 evara- za zadržavanje na mjestu vanjskog saradnika/asistenta na lokalnom nam univerzitetu = 3.000 evara plus moraš da profi kome si asistent da napišeš knjigu koju će on, naravno objaviti pod svojim imenom.Kakav ti nivo obrazovanja imaš, kakve su ti preporuke, kvalitet, to možeš da baciš u smeće. Ovdje to ne pije vode. Posebno mi je teško kada čujem ono: nije bitno koliko znaš, već koga znaš. 12 godina radim u struci, to mi je bio prvi posao kojeg sam našla sasvim slučajno, tražeći po oglasniku stan za iznajmljivanje. Nisam očekivala da ću ga dobiti, nisam ni platila za njega. Prijavila se samo da me savjest ne peče ako ga propustim. I eto. Sa traženjem drugog posla sam počela zato što mi je ovaj već počeo dolaziti glave zbog povelike količine stresa sa kojim se suočavam skoro svakog dana. Da nemam djecu, ne bih ga mijenjala nizašta na svijetu, jer ja ovo ne radim, već živim Rezultat koji sam dobila dok sam tražila drugi posao se vidi u prvom dijelu mog posta. Pošto toliko keša nemam, ako ima neko da mi bude žirant, pa da dignem kredit. Ili da dilam drogu ili podvodim cure il šitkam oružje.

[Parsons]

jedna je cak iskopala da su njen brat i moj otac fudbalske sudije, pa je cak moj cale lobirao za nju.

[pacey defender]

To su cesto potezi ocajnika koje ja ne mogu da osudjujem. Kao kada ti neko umire u bolnici, a za operaciju koja moze da mu spasi zivot ti doktor trazi kes na ruke.

Potkupljivanje (mito) i iznuda nisu istovetne pojave. U slučaju iz ordinacije koji navodiš, radi se o klasičnoj iznudi jer lekar ne želi da uradi ono što mu je u opisu posla ukoliko mu ne daš novac. Sa druge strane, dati pare da bi se dobilo radno mesto je dobrovoljni čin u cilju dobijanja nečega na šta nemaš pravo; ti mimo procedura, uz očiglednu pristrasnost primaoca mita i zloupotrebu diskrecionih ovlašćenja dobijaš prednost u odnosu na druge, neravnopravne građane koji takođe žele taj posao. Kupovina radnog mesta u državnim službama mora biti sankcionisana, i tu ne treba biti blag ni prema ponudiocu ni prema primaocu mita. Edited September 15, 2011 by pacey defender