Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[iDemo]

u 10 € da je muž našao neku šemu za pljačku putem sns

Malo je, kume, malo...

[iDemo]

Blago vama pobrojanima. Ja bih volela da sam doktorka internista. Tada bi se moj karakter pretočio u zanimanje.

Doktorka Haus, ne?

[iDemo]

Nego, moj naklon svima koji su procitali onaj™ tekst. Ja ih, u nacelu, izbegavam. Nemam nista protiv (a nisam ni za) da svako ko zeli ode gde god (moze). Tako i ta riba. I - onako uzged - zivo mi se jebe za njoj licni dozivljaj. U mojim se fiokama™ ekipa koja je sklona "vracanju" a pritom ima nesto da kaze za novine (i/ili u kameru) vrlo vrlo nisko kotira. Svako zna gde mu je lepo a gde lepshe - i to je ok. Zasto to zele da podele sa shirim citateljstvom mi je ipak malo - ono - misterija.. Malo... :)

[eumeswil]

Ma samo da završi faks, radi jedno 20-30 godina i zaradi 1M€, videćeš kako će da živi u prirodi...

 

Kao i njegov australijski drugar...

Fino je ovo podjebanje. ;)

 

Šta tebe konkretno sprečava da prevaziđeš svoj sadašnji život i odeš u neku šumu, izgradiš natrešnicu za dan ili nađeš neku napuštenu, i živiš ko i svaka životinja u prirodi, sa prirodom i od prirode?

Pa napisao sam već, trenutna situacija. I zašto postavljate stvari tako binarno i crno-belo? Ima valjda nešto između Teda Kacinskog i konzumerističkog ideala nuklearne porodice buržoaske dekadencije sa kućom od 1M, 2 kola, psom i svom pratećom opremom?

 

 A za jedno 10-20ak godina, najverovatnije i ranije, videćeš koliko je ovaj vaš voljeni model zaduženih i vitualnih para, masovne proizvodnje, masovne potrošnje, masovne kulture i masovne dokolice tzv. industrije zabave (aka industrije zaglupljivanja) održiv.

Edited December 18, 2016 by miki.bg

[Dagmar]

Pa napisao sam već, trenutna situacija. I zašto postavljate stvari tako binarno i crno-belo?

 

 

E pa izgleda da i druge ljude sprečavaju trenutne situacije da odu u šumu i tamo žive ne zagađujući prirodu. Svi imaju neku situaciju, nekim slučajnim spletom okolnosti može da se ode u drugi grad, u drugu zemlju, a mnogi i na drugi kontinent, ali obližnja šuma je svima van dohvata.

 

 

Ima valjda nešto između Teda Kacinskog i konzumerističkog ideala nuklearne porodice buržoaske dekadencije sa kućom od 1M, 2 kola, psom i svom pratećom opremom?

 

Šta? Ja sam dosad od ponuđenih rešenja videla nastrešnicu u nekoj šumi koja se pravi za dan, drveni plug, klasičnu baštu na selu koju ima svako ko well - živi na selu. Iskreno vrlo bi me zanimalo ovo između, i šteta je što oni koji su zainteresovani ne kače recimo to između.

 

 

 

 A za jedno 10-20ak godina, najverovatnije i mnogo ranije, videćeš koliko je ovaj vaš voljeni model zaduženih i fiktivnih para održiv.

 

 

Odlično što si to rekao, pošto su svi ovde u fazonu da je taj model vrlo održiv pa će sad da se iznenade.

 

Ne, većina ljudi vrlo dobro shvata da ovo ne vodi nikuda. Ali to ne znači da to legitimizuje postavljanje random glupih klipova gde neko šatro nudi rešenje, priča se istovremeno o budizmu a istovremeno tuguje nad tričavih 100 k evra za nerad itd itd.

 

Dakle zna se vrlo dobro kako može da se živi samoodrživo, bez zagađenja, ekološki itd. Ko hoće, široko mu polje. Samo niko neće. I to je ona najviša stopa licemerja, kao nije dobro da zagađujemo planetu pa ćemo da tražimo nova visoko tehnološka rešenja kojima ćemo život da učinimo održivim a da ostane visoko tehnološki. To ne može. Novim tehnologijama kojih ima može da se smanji zagađenje i da se uspore neki rapidno degenerativni procesu po planetu, malo da se kupi vreme, ali jedini održivi sistem je onaj u kome se veći deo visoke tehnologije prosto odbacuje. Nema prostih rešenja za ovaj komplikovan problem, baš kao što ja recimo koja radim u biotehu nemam legitimitet da dođem i objašnjavam ljudima kako je rešenje za neke od tipova kancera koji ne reaguju na terapiju pet kapljica urina ili dodolski obred.

 

Dakle nema jednostavnih rešenja, ili neki za sad nezamisliv proboj u tehnologiji koji sve menja (haha), ili apokalipsa.

U međuvremenu svakako bi bilo plemenito smanjiti unos govedine, i ne kupovati plastične kese, ali to neće zaustaviti destrukciju.

[adam]

mene interesuje sta se desava kad to bajkovito samoodrzivo imanje na tajlandu ili kojegde diljem treceg sveta razjebe neka vremenska nepogoda a toga je, kao sto znamo, sve vise. ima li nekih garancija da ulozeni trud i rad nece otici nizvodu? cenim da iz tog ulga zapadni sistem nije bas tako surov.

 

ja kad bih i odlucio (a nema sanse iz mnogo razloga) da se bavim bilo cim sto pre svega zavisi od prirode (tajfuni, oluje, gradovi, poplave, sushe...) tim bih se bavio u uredjenoj zemlji koja ima pristojne sisteme odbrane od ovih nepogoda i pristojne sisteme saniranja stete od nepogoda u vidu osiguranja koje funkcionise, drzavne pomoci, fondova za obnovu i razvoj, da postoji nacin da se nadoknadi steta a ne da se pocinje od nule. 

 

edit - nedorecen i nejasan

Edited December 18, 2016 by adam

[radisa]

mene interesuje sta se desava kad to bajkovito samoodrzivo imanje na tajlandu ili kojegde diljem treceg sveta razjebe neka vremenska nepogoda a toga je, kao sto znamo, sve vise. ima li nekih garancija da ulozeni trud i rad nece otici nizvodu? cenim da iz tog ulga zapadni sistem nije bas tako surov.

 

ja kad bih i odlucio (a nema sanse iz mnogo razloga) da se bavim bilo cim sto pre svega zavisi od prirode (tajfuni, oluje, gradovi, poplave, sushe...) tim bih se bavio u uredjenoj zemlji koja ima pristojne sisteme odbrane od ovih nepogoda i pristojne sisteme saniranja stete od nepogoda u vidu osiguranja koje funkcionise, drzavne pomoci, fondova za obnovu i razvoj, da postoji nacin da se nadoknadi steta a ne da se pocinje od nule.

 

edit - nedorecen i nejasan

Pa nema potrebe za osiguranjem, skoknuće do banke i uzeti iz šteka od 500k par 10k, i napraviti opet...

 

Iz neodržive kapitalističke odvratne izrabljivačke banke, koja uništava svet i prirodu...

[iDemo]

Pa nema potrebe za osiguranjem, skoknuće do banke i uzeti iz šteka od 500k par 10k, i napraviti opet...

 

Iz neodržive kapitalističke odvratne izrabljivačke banke, koja uništava svet i prirodu...

ditto

Jery nema tog sistema koji će od svega da zaštiti/sakrije.

 

Sent from my GT-I9305 using Trapatalk.

[Gojko & Stojko]

Meanwhile, in the land of "left-wing, Jewish, communist, homosexual pornographers" ...

 

Juče popodne u AGNSW (Art Gallery of New South Wales) sam imao užitak posetiti besplatnu izložbu/instalaciju/film pod imenom "Manifest" (tj. Manifesto) Nemca Džulijana Rozefelda. U četirii velike sobe na 13 velikih ekrana (3+3+4+3) idu simultano 13 kratkih filmova (ne dužih od deset minuta) baziraniih na raznim manifestima (rekao bih da su u proseku bar po dva po filmu, znaci bar dvadeset i pet), uglavnom umetničkim ali i političkim, minimalno prilagođenih na situaciju u filmu. Uvodni film/ekran je bez glume, otvara ga komunistički manifest Marksa i Engelsa, a nastavlja dada manifest. Na sledećih dvanaest ekrana se i stasom a ne samo glasom pojavljuje Kejt Blanšet u različitim ulogama, od bradatog klošara na drugom ekranu koji urliče anarhistički manifest sa vrha razrušenih magacina koji ne izgledaju mnogo različito od srpskih zgrada i tornjeva razrušenih bombardovanjem (a film ima atmosferu Tarkovskog iz Stalkera), preko brokera/finansijskog stručnjaka u futurističkom trećem ekranu (Venders, Nebo nad Berlinom, citaonica), pankerke na četvrtom (Venders, Nebo nad Berlinom, koncert Nik Kejva), lutkarke na petom, žene pod velom koja drži posmrtno slovo (dada manifest) na šestom (atmosfera Six Feet Under meets Treme), kritičarke umetnosti na otvaranju posh izložbe u vili na jezeru na sedmom (atmosfera La Notte meets Bergman), same sebe sa mužem i tri sina na ručku u američkoj suburban kući na (pop art) osmom (atmosfera recimo The Hours, Stepford Wives ili Ice Storm), tehničara u hemijskoj ili nuklearnoj firmi na devetom (atmosfera Kjubrikova Odiseja), upravljačice kranom u ogromnoj reciklaži đubreta na desetom posvećenom arhitekturi (atmosfera Ken Louč/Majk Li), ruske koreografkinje koja govori o pokretu na jedanaestom (atmosfera Black Swan), do dve televizijske reporterke na dvanaestom i učiteljice u osnovnoj školi na trinaestom ekranu gde govori filmske manifeste Džima Džarmuša i danske Dogme (atmosfera naravno Džarmuš/Venders). Slike svih dvanaest uloga mogu da se vide ovde (nisu po redu kao na ekrani u galeriji). U svakoj sobi se u jednom trenutku dešava da sa svakog ekrana Kejt govori jedan manifest vrlo piskavim glasom u isto vreme, osećaj napadnutosti sa svih strana je, hm, priličan. Sve u svemu, vrhunski ugođaj, za nekoga ko u principu ima odnos prema instalacijama, Dišanu i Marini kao ovdašnji Kauboje, skoro da me je sramota da kažem da nikad nisam video ništa ovako dobro. Rad je inače australijsko-nemačka koprodukcija, sniman u Berlinu i oko Berlina, dosad je prikazivan u Melburnu u prelepom ACMI (Indy, roksi?) i u Nemačkoj, ovde je od maja i biće do marta sledeće godine, a biće prikazivan još u Nemačkoj i kao film na Sandens festiivalu sledeće godine. Preporučujem za gledanje, ko može u prostoru na više ekrana, ako ne onda samo filmska verzija.

 

Dok sam dolazio do galerije, preko puta se radni narod okupljao za besplatni božićni koncert "Carols in the Domain", noseći stoličice, ćebiće (čak sam video jednog tipa koji je nosio ceo tepih, a u drugoj ruci prenosni frižider, dok mu je žeana gurala kolica i držala drugo dete za ruku). To je onaj prostor o kome sam ranije ovde pisao u vezi tradicionalnih januarskih koncerata, koga interesuje, prijatelj Gugleta ("Carols in the Domain")  može da izbaci gomilu slika kako to izgleda za wage slaves koji ropću pod teretom bezdušnih hipoteka. Takođe, u samoj AGNSW, kao i svake nedelje se u prelepoj sali davao besplatan film (a osim nedeljom još i subotom i sredom), kao prateći program trenutne glavne izložbe u galeriji. Pošto je tema trenutne glavne izložbe "Nude" (from Tate), juče se prikladno davao film "Carstvo čula" (ostatak programa za sledećih par meseci ima ovde). Pošto je bila nedelja, ja sam se na pet minuta hoda od galerije na ulici parkirao besplatno (prethodno sam ostavio ženu i decu na dečjoj predstavi u izvesnoj zgradi sa školjkastim belim krovom u blizini), tako da me je prevoz za celu porodicu koštao nekih 3-4 dolara. Da sam dolazio sam, došao bih vozom kao i većina sveta koja je došla na Carols in the Domain, i opet, pošto je bila nedelja, kompletan javni prevoz za ceo dan (povratna karta vozom i/ili autobusom) bi me koštala dva i po dolara, što je prevedeno na američki manje od dva dolara, a na srpski dvesta (200) dinara.

 

Da sam se vozio do najvećeg sidnejskog nacionalnog parka na jugu grada (onaj moj kolega sa pitonom sa prethodnih strana živi na rubu tog parka), trebalo bi mi nekih sat vremena, mojim tenkom od auta za odlazak i povratak, nekih sto kilometara, bi mi trebalo nešto više od dvadeset dolara (iDemo ima isti auto, nek me ispravi ako lažem). Do nekih drugih nacionalnih parkova u samom gradu i manje.

 

Share & Enjoy

[iDemo]

...

Juče popodne u AGNSW (Art Gallery of New South Wales) sam imao užitak posetiti besplatnu izložbu/instalaciju/film pod imenom "Manifest" (tj. Manifesto) Nemca Džulijana Rozefelda. U četirii velike sobe na 13 velikih ekrana (3+3+4+3) idu simultano 13 kratkih filmova (ne dužih od deset minuta) baziraniih na raznim manifestima (rekao bih da su u proseku bar po dva po filmu, znaci bar dvadeset i pet), uglavnom umetničkim ali i političkim, minimalno prilagođenih na situaciju u filmu. Uvodni film/ekran je bez glume, otvara ga komunistički manifest Marksa i Engelsa, a nastavlja dada manifest. Na sledećih dvanaest ekrana se i stasom a ne samo glasom pojavljuje Kejt Blanšet u različitim ulogama, od bradatog klošara na drugom ekranu koji urliče anarhistički manifest sa vrha razrušenih magacina koji ne izgledaju mnogo različito od srpskih zgrada i tornjeva razrušenih bombardovanjem (a film ima atmosferu Tarkovskog iz Stalkera), preko brokera/finansijskog stručnjaka u futurističkom trećem ekranu (Venders, Nebo nad Berlinom, citaonica), pankerke na četvrtom (Venders, Nebo nad Berlinom, koncert Nik Kejva), lutkarke na petom, žene pod velom koja drži posmrtno slovo (dada manifest) na šestom (atmosfera Six Feet Under meets Treme), kritičarke umetnosti na otvaranju posh izložbe u vili na jezeru na sedmom (atmosfera La Notte meets Bergman), same sebe sa mužem i tri sina na ručku u američkoj suburban kući na (pop art) osmom (atmosfera recimo The Hours, Stepford Wives ili Ice Storm), tehničara u hemijskoj ili nuklearnoj firmi na devetom (atmosfera Kjubrikova Odiseja), upravljačice kranom u ogromnoj reciklaži đubreta na desetom posvećenom arhitekturi (atmosfera Ken Louč/Majk Li), ruske koreografkinje koja govori o pokretu na jedanaestom (atmosfera Black Swan), do dve televizijske reporterke na dvanaestom i učiteljice u osnovnoj školi na trinaestom ekranu gde govori filmske manifeste Džima Džarmuša i danske Dogme (atmosfera naravno Džarmuš/Venders). Slike svih dvanaest uloga mogu da se vide ovde (nisu po redu kao na ekrani u galeriji). U svakoj sobi se u jednom trenutku dešava da sa svakog ekrana Kejt govori jedan manifest vrlo piskavim glasom u isto vreme, osećaj napadnutosti sa svih strana je, hm, priličan. Sve u svemu, vrhunski ugođaj, za nekoga ko u principu ima odnos prema instalacijama, Dišanu i Marini kao ovdašnji Kauboje, skoro da me je sramota da kažem da nikad nisam video ništa ovako dobro. Rad je inače australijsko-nemačka koprodukcija, sniman u Berlinu i oko Berlina, dosad je prikazivan u Melburnu u prelepom ACMI (Indy, roksi?) i u Nemačkoj, ovde je od maja i biće do marta sledeće godine, a biće prikazivan još u Nemačkoj i kao film na Sandens festiivalu sledeće godine. Preporučujem za gledanje, ko može u prostoru na više ekrana, ako ne onda samo filmska verzija.

 

Dok sam dolazio do galerije, preko puta se radni narod okupljao za besplatni božićni koncert "Carols in the Domain", noseći stoličice, ćebiće (čak sam video jednog tipa koji je nosio ceo tepih, a u drugoj ruci prenosni frižider, dok mu je žeana gurala kolica i držala drugo dete za ruku). To je onaj prostor o kome sam ranije ovde pisao u vezi tradicionalnih januarskih koncerata, koga interesuje, prijatelj Gugleta ("Carols in the Domain")  može da izbaci gomilu slika kako to izgleda za wage slaves koji ropću pod teretom bezdušnih hipoteka. Takođe, u samoj AGNSW, kao i svake nedelje se u prelepoj sali davao besplatan film (a osim nedeljom još i subotom i sredom), kao prateći program trenutne glavne izložbe u galeriji. Pošto je tema trenutne glavne izložbe "Nude" (from Tate), juče se prikladno davao film "Carstvo čula" (ostatak programa za sledećih par meseci ima ovde). Pošto je bila nedelja, ja sam se na pet minuta hoda od galerije na ulici parkirao besplatno (prethodno sam ostavio ženu i decu na dečjoj predstavi u izvesnoj zgradi sa školjkastim belim krovom u blizini), tako da me je prevoz za celu porodicu koštao nekih 3-4 dolara. Da sam dolazio sam, došao bih vozom kao i većina sveta koja je došla na Carols in the Domain, i opet, pošto je bila nedelja, kompletan javni prevoz za ceo dan (povratna karta vozom i/ili autobusom) bi me koštala dva i po dolara, što je prevedeno na američki manje od dva dolara, a na srpski dvesta (200) dinara.

 

Da sam se vozio do najvećeg sidnejskog nacionalnog parka na jugu grada (onaj moj kolega sa pitonom sa prethodnih strana živi na rubu tog parka), trebalo bi mi nekih sat vremena, mojim tenkom od auta za odlazak i povratak, nekih sto kilometara, bi mi trebalo nešto više od dvadeset dolara (iDemo ima isti auto, nek me ispravi ako lažem). Do nekih drugih nacionalnih parkova u samom gradu i manje.

 

Share & Enjoy

Re Manifesto

I ja sam dobio preporuku od komshinice #Američanke iz Oatlands-a al' jos nisam postig'o da odem da pogledam (sindrom provincije i dalekog west-a)... Puna hvale za Manifesto a jos vise za druga Baglamu. Kaze - ne idem nazad kuci dok je Trumpara na vlasti...

 

Re kola

Ko to vozi svaki dan na posao taj ce pre da crkne nego da se penzionise "pre vremena' - prvo dok otplati kola a posle dok skupi pare za benzin/naftu... 

[noskich]

Pa nema potrebe za osiguranjem, skoknuće do banke i uzeti iz šteka od 500k par 10k, i napraviti opet...

 

Iz neodržive kapitalističke odvratne izrabljivačke banke, koja uništava svet i prirodu...

 

Jeste. Treba da mi porodica skapa od gladi zbog vremenske nepogode ili da dete ili zena umire kod kuce jer nemamo da platimo za operaciju zato da bi neko koga ne poznajem na forumu bio zadovoljan.

Ovaj sistem je najtotalitarniji sistem koji je ikada postojao na planeti. 

Nema nacina da ga zaobidjes i da nemas kontakta sa njim. Nazalost. 

Hoces zemlju i opremu za farmu, moras da kupis.

Hoces da budes monah ili prosjak, zavisis od tudje milostinje.

 

Prema tome ako je izbor izmedju zavisnosti od drugih i kolike tolike nezavisnosti, uvek cu se opredeliti za samoodrzivost svojim snagama koliko mogu.

Jer danas ne postoji nista u sta mozes imati poverenja da ce ti priskociti u pomoc. Drzavna penzija, socijalna pomoc, medicinsko osiguranje, dobrocinstva... Fakticko stanje je da je svako za sebe i da se niko ne moze pouzdati ni u sta drugo osim sebe. Ni u banku, novac i ostale finansijske instrumente se ne moze pouzdati takodje. Ali bez njih ces da zavrsis kao urodjenici diljem ovog sveta. Pregazice te kad nekome bude u interesu da ti posece sumu u kojoj zivis, zatruje reku, vadi rudu. Kao sto smo se nagledali svuda, a sada gledamo Standing Rock, Aboridzine u NT i ostale.

Edited December 19, 2016 by noskich

[noskich]

Bilo je na ovoj i temi distopije i utopije gomila postova o ko-operativama, komunama, autonomnim pokrajnama koje de fakto imaju sistem direktne demokratije i konfederalizma, urbanom farmingu, automatizaciji, open source hardware-u, zivotu visokog kvaliteta uz minimalnu potrosnju... svega. Ali je to sve ignorisano, a zapamceni su koliba u sumi i plug. 

Edited December 19, 2016 by noskich

[ObiW]

hihihi, opet o urbanom farmingu i 3 saksije cheri paradajza. 

[iDemo]

hihihi, opet o urbanom farmingu i 3 saksije cheri paradajza. 

Uvek idu po 4 saksije (ono 3+1) nego ti ne pratish. Nije to ok, nije...

[noskich]

hihihi, opet o urbanom farmingu i 3 saksije cheri paradajza. 

 

http://inhabitat.com/this-family-produces-6000-pounds-of-food-per-year-on-4000-square-feet-of-land/

 

This family produces 6,000 pounds of food per year on 4,000 square feet of land

 

Beyond providing food for themselves, the family makes about $20,000 per year by selling their produce from their front porch.

 

Ali ne vredi to sve, kada se prica u prazno.