Psi

[đorđe geprat]

2 hours ago, le petit nicolas said:

da nije u teranju?

inace, psi koji su iskusili slobodu, pre ili kasnije vrate se tom zovu.

zato sam uvek bila rezervisana prema udomljavanju po sistemu "dosao nam pred vrata", "posao s nama do kuce".

mislim da ste nasli optimalno resenje. snaci ce se ona za ostalo.

 

poz

mislim da nije. ogradu je preskakala da bi naprosto išla zamnom. ja kod komšije, ona čuči isprad njegove kapije ili šetka okolo. zavisi šta će gospođa da kaže kada se sutra pojavi. no, definitivno, dosta je ovo moje troje. drugar je rekao da je kućica metar sa 70 u bazi i metar visine, zguraću je u šumu i neka se u njoj snalazi. ja sam u selu 200 - 250 dana godišnje, ako bude pametna i ne bude ganjala ovce u paši, proživeće.

 

ovo troje što imam (četvrto je uspavano zbog kancera) je isto tako "doslo nam pred vrata". doduše, proveli su dve godine upravo ovako kao bella, lutajući po selu.

Edited August 29, 2022 by djordje geprat

[le petit nicolas]

da li je pravila stetu iz protesta? otisli, ostavili je?

fino je sto su se ostalih troje "skucili".

ovako-onako, ako ne bude pravila ljudima stetu, sto kazete, bice dobro.

 

pozio

[đorđe geprat]

čini mi se da je iz dosade ili ludijanje. dešavalo se da ujutro nađem obuću tamo negde, izvučene tabanice iz patika, izgrižene ivice mušema na stolovima. sada, ovo sa sunđerom izvučenim iz navlake na stolici. ovo troje spava u kući, bella napolje. evo, upravo me gleda kroz prozor. a i kopa. doduše i ovo troje isto rade. malo sam već umoran od pasa.15 godina su samnom. sada u beogradizvodim ih iz stana dva puta dnevno, jedno po jedno, vožnja kolima do sela i nazad, počelo je poboljevanje.

 

no, zaista mi znače.

[đorđe geprat]

danas sam odvezao Bellu u lazarevac na sterilizaciju. kada je počela da gubi tlo pod nogama usled anestezije ostavio sam je veterinarki, po pozivu se vratio sat i po kasnije. Bella je bila napola budna, odneo sam je u kola, po dolasku u kuću na udobnu prostirku. spavala je do pre dva sata je ustala, prošetala, nisam shvatio da hoće napolje pa se ispiškila po pločicama. vratila se nazad, maločas se probudila, liznula nešto vode, pojela desetak keksića, izašla napolje, obišla plac i legla na otirač pred vratima. uneo sam je nazad. opet spava.

[le petit nicolas]

glas za bellu koja je, mozda, ipak, protestovala zbog ostavljanja. zamislite: svi u kuci, a ona s dvoristem i dvoristarijama na izvolte. treba potrositi noc.

a, mozda je samo nesmajnica.

kako god bilo, zelim joj sve naj.

 

o, dobro razumem zamor. pas je tu. svaki dan, ceo dan.

divim vam se, sa toliko pasa. imam dva, i to nije kao 1+1, nego dva na kvadrat. kao deca. 

 

poz

Edited September 1, 2022 by le petit nicolas

[đorđe geprat]

ovog puta nije nesanica nego Bella, probudilo me njeno laptanje vode. bacih pogled odozgo, ona čuči pred ulaznim vratima. siđem, otvorim, ona fijuuu napolje, čučanj na livadi da pišne pa obilazak placa. sedim u ljuljci, čekam, kiša sipi ona šeta. na kraju, vratila se pod verandu, ponudih joj da uđe. neće.

 

pokušao sam da je unesem, stalno se izmicala. na kraju, izneo sam prostirku i, eno je spava n njoj. vidim, skinula je zavoj sa noge gde joj je bila zabodena brunila.

 

razbila mi san, pa kuckam. šta drugo?

[đorđe geprat]

ne znam šta da radim. juče je išla žena u komšiluk. Bella je preskočila ogradu, krenula za njom, ošla komšiji u dvorište, uzbunila njegove na lancu vezane pse. vratila se posle 15 minuta, Bella za njom. reče mi da joj je komšija rekao da "vidi da eliminiše to kuče jer mu uznemirava pse". sada cvikam da će on da je eliminiše kada mi odemo u grad.

 

doneo sam kćicu, ubacio je u šumu pored moje kapije, odneo prostirku, sinoć hranu i vodu i ostavio je van placa. jutros, spava na otiraču ispred ulaza ukuću. ovde ću da budem još jedno 20 dana, posle, nemam pojma šta ću s njom. sada, malecka stalno jurca za njom, kada ova ne jurca sa Petkom.

 

'leba vam, ajte napnite se ili je uzmite ili nađite nekog ko hoće, lepa, mlada, sterilisana, zdrava i čila.

 

mene radi.

[Vapad]

Čitav dan razmišljam da li ovde da išta pišem, a opet nekako ste kao neka familija.

 

Pisao sam i ranije, imamo bolesu kucu, ali imam jedno teško pitanje.

 

Ponajbolje samo da opišem stvari.

 

Nikada nisam imao psa, volim ih, ali prosto nisam, ćale ih je isto voleo ali nikako u kući ili okućnici, kada su tuđi ili na ulici da. Kada sam počeo da živim sam razmišljao sam ponekad da uzmem, ali mi je delovalo da ne bi bilo fer prema kuci i prema meni, jer sam van kuće 11-12 sati i kada dođem nisam baš neko društvo niti sam preterano pun energije. Jeste, izgovori i bežanje od malo odgovornosti, slažem se.

 

Moja devojka je pak odrasla sa psima i, bogami, bio je skoro deal breaker što ne želim kuče, posebno imajući u vidu da su moji motivi bilo malo drugačiji, to je više za temu brak u kojoj neću pisati, ali nisam želeo da trošim toliko vremena i energije, generalno.

 

Pas sa kojim je odrasla, njene sestre, je završio kod njenih roditelja kako sestri nije bilo zgodno u malom stanu držati ga, a stari, i to je više za jednu od drugih tema, su u jednom trenutku kućnog psa izbacili u dvorište, za badnje veče prošle (gospode, samo prošle godine...) smo videli da joj je stomak ogroman.

 

I tu je počelo. Kancer slezine, na sreću, operacija, uzeli smo je za oporavak. I krenulo je na bolje. Ali ona je to leto imala, mislimo, i srčani udar u jednoj šetnji. Lekari, kardiolog, defektni zalisci i blok prvog stepena, lekovi.

 

Onda smo otišli na odmor... na žalost... i kada smo se vratili pas je zakačio neku infekciju, dobila je ultra jake antibiotike jer je bila rezistentna na sve ostalo, noge su joj se oduzele i bilo smo na ivici. Kukovi su loši kaže doktor, kupite ovo i ono, nađem na sreću neke lekove kod amera na iherbu, dobar odnos, pa to rabimo. Od tada, više od godinu dana je nosim, sa njenih 30kg, šest puta dnevno uz stepenice, jer ne može baš to, ali sve drugo može. Budi me noću, zadnje vreme dođe i lizne mi lakat ili me pozove tiho, u 2, 3, 4, jer ne može da drži dugo, pa šetamo u noći, polako, teško, i kada je uzimam da je podignem ona stavi šapu na prvu stepenicu i odbaci se, da mi bude lakše.

 

Ubrzo zatim smo počeli ponovo da skupljamo vodu, runde doktora, kardiologa, mišljenja, loše srce, bubrezi loše, puno lekova za sve to i stalna borba. Počeo sam dva puta dnevno da joj dajem injekcijama tečnu verziju lasiksa, jer je to jedino radilo, to i odlična medicinska trovet hrana je dovela stvari na nešto bolje, ali ne zadugo.

 

Novo skupljanje tečnosti, različiti rezultati iz nedelje u nedelju, i punkcije, mnogo punkcija. Mast se skuplja u tečnosti pa onda proba sa nekim novim lekovima, eksperimentalno.

Nekako se stabilizujemo, jedva... Ali odosmo na more i kada smo se vratili ponovo imamo sve probleme i par novih. Još jedna infekcija, ali ne znaju čega, kardiolog kaže sada voda i oko srca i da neku kombinaciju od tri leka, pije 19 pilula dnevno, kada uspemo da joj damo. Spremamo piletinu i koristimo kikiriki puter za isporuku. I onda, letargija, povraćanje, ukakila se sinoć u kući, prepoznaje nas i na kratko se obraduje ali joj je loše, teško joj je.

 

Ovog psa volim više od svega na svetu i ne mogu da se suočim sa sa činjenicama. U zadnja tri dana smo se mnogo puta pitali, na glas, da li je mučimo... i da li možemo. Ne znam, ja sam se u životu previše puta suočio sa smrću bliskih i dragih, i sve vrlo loše podnosio, a ko je dobro... tačno, ali, da kažemo, ekstra loše..ali tu smo ponovo.

 

Kako ste vi, ako ima takvih, donosili tu, konačnu i jako tešku, odluku?

Imate li još pasa, eno koleginica spomenula na drugom topiku da ne...

Kako se nositi sa time...

[renne]

mi imamo istu dilemu ovih dana

i ja ne znam kako da prelom, i kada

kako da kažem to je to

a ona nam je sve na svetu

[Emma]

1 hour ago, Vapad said:

 

Kako ste vi, ako ima takvih, donosili tu, konačnu i jako tešku, odluku?

Imate li još pasa, eno koleginica spomenula na drugom topiku da ne...

Kako se nositi sa time...

 

Uh... Mnogo teško pitanje. A, bojim se, da nam se vreme primiče za takvu odluku. 

 

Naš pas je usvojen 5. marta 2008.godine. Po proceni veterinara, tad je imao izmedju 2 i tri meseca. 10.februara 2021. Se šlogirao, bilo je povuci/potegni, ali se oporavio. Pre šloga je imao probleme sa spondilozom. 

 

Sada (14.5 godina, odokativno), ne može na zadnje noge, jedva se popne uz 1 stepenik u kuću, padne, ali je agresivan ako pokušamo da mu pomognemo da ustane, i lečimo ga telefonski, jer čim vidi da smo krenuli ka vetu, uznemiri se, od kad se šlogirao. 

 

Svesna sam i njegovih godina i stanja, ali ukućani nisu. 

I svaki put kad spomenem da nam sledi jedna teška odluka, ispadnem najgora na svetu. 

 

I stalno se pitam koji je to trenutak. 

I kako doneti odluku? 

 

@vapad znam da nisam pomogla, samo delim ista pitanja. 

 

[mustang]

Verovatno ce doci do trenutka kada vidite da vise nema smisla drzati ih u zivotu. Kada je ostalo samo tesko mucenje po njih. 

 

Ne mogu ni da zamislim kroz sta prolazite.  

 

 

Do tada vam saljem ljubav i snagu da budete jaki 

[đorđe geprat]

verovatno znate da sam zatekao kuju na placu kada sam ga kupio 2006. tog leta se oštenila, donela nam je dve, špicu i lili pred kuću. te zime su je lovci ubili, štenad je ostala nama na brizi.  u jednom momentu meštanin me pitao da li su to moji psi. rekoh da nisu, reće da može da se desi da ih ubiju. tog leta su se oštenile, kod nas. štenad su se vremenom pogubila, ostalo je dvoje. malca smo dali komšinici (poživeo je 14 godina), mi smo malu dali na usvajanje no, vraćena nam je. od tada pa do 2015 one su se selile sa nama selo - grad.negde u zimu 2014. maza je počela da balavi. odneli smo je na kliniku, ustanovljen je kancer grla. nekako smo je održavali par meseci, lekar je rekao da nema smisla dalje, da je neizlečivo a njoj mučno.

 

nije bilo lako da se odlučimo, uspavali smo je i sahranili ovde na selu. te večeri, bio je februar, petak 13. čuli smo cviljenje kod komšije. našli smo štene, izmerili smo 200 grama žive vage i doneli ga u beograd. nazvali smo ga petko. to je bilo novo iskustvo za nas. tuga za mazom bila je smanjena nalaženjem petka. i, moj savet svima je da kad im pas ugine da odmah uzmu drugo. sa ulice.

 

lili i špica sada su ušle u 17. godinu. špici se pre tri godine pojavila izraslina na preponama. bagatelisali smo to jedno godinu dana, ona je rasla, delovalo je kao da nema smetnji, tromost smo pripisivali godinama. no, operisana je uklonjen joj je tumor težak 600 grama. preporodila se. otprilike u to vreme otkrili smo kašljanje kod nje. ustanovljena je srčana mana, lečena je lasiksom i nekom vrstom vijagre. ispostavilo se da je terapija pogrešna, lasiks je loše delovao na bubrege, prešli smo na novu terapiju i, zdrava je k'o dren.

 

lili je malaksala poslednjih godinu dana. slabo se i s naporom kretala, mirovala je, slabo jela. usput je i ogluvela. sad skoro, pre par meseci, toliko je pala da smo pomislili da je vreme za uspavljivanje. veterinarka se usprotivila, našla joj je šum na srcu i problem s pankreasom. posle 10 infuzija i terapije lekovima za te dve boljke, živnula je i projela se. i dalje je spora no, kada se vratimo na plac odnekud, krene njeno jurcanje u krug.

 

mnogo ih volim, mnogo mi znače, ne žalim ni vreme ni novac koji su utrošeni na sve njih. nekom prilikom sam rekao da sam umesto na njih mogao te novce da potrošim ne neku glijevu limuzinu ili komšijinu vikendicu.

 

na kraju, moja molba. nemojte kupovati pse. ima toliko mučenika na ulici. voleće vas ko niko.

[le petit nicolas]

svima iz poslednjih postova:

svim ljubimcima koje sam sahranjivala zavidela sam sto za njih, kad vise nema ni leka, ni veka, postoji eutanazija. covek, ponekad, mora mnogo teze da se rastane od zivota.

 

poz

[zmanic]

Slažem se sa primenom eutanazije. Uveo bih i za ljude, bez neke velike procedure....

 

Nisam skoro kačio moje divljake, pa evo ih od letos kako su jedva našli hladovinu:

 

Arpad (4g) sa svojom majkom, Shiwa (8,5g)

Edited September 5, 2022 by zmanic

[munze]