đorđe geprat Posted September 24, 2009 Posted September 24, 2009 juče je bilo u novostima danas ovde.i ranije sam pizdeo što je atar beogradski ovoliki, sada hoće da ga povećaju. njihova želja bi mogla lako da bude uslišena, valja misliti na izbore. da li cela srbija treba da se pripoji beogradu pa da svi budu zadovoljni?grad beograd su savki venac, stari grad, vračar, zvezdara, novi beograd, rakovica, delovi palilule, zemuna, čukarice i voždovca. ostalo nema veze sa beogradom. sem na silu boga.
Hamlet Strašni Posted September 24, 2009 Posted September 24, 2009 juče je bilo u novostima danas ovde.i ranije sam pizdeo što je atar beogradski ovoliki, sada hoće da ga povećaju. njihova želja bi mogla lako da bude uslišena, valja misliti na izbore. da li cela srbija treba da se pripoji beogradu pa da svi budu zadovoljni?grad beograd su savki venac, stari grad, vračar, zvezdara, novi beograd, rakovica, delovi palilule, zemuna, čukarice i voždovca. ostalo nema veze sa beogradom. sem na silu boga.I u pravu ste i niste u pravu. Opstine nabrojane u linku, prirodno gravitiraju Beogradu, koliko znam ljudi zive tamo i dolaze na posao u Beograd. Pravo resenje bi bio regio Beograd sa nekim zajednickim poslovima (prevoz i sl), grad Beograd velik onako kako ste ga naveli i gradske opstine u beogradu.Problem je i sto gradske opstine ne mogu da imaju sve nadleznosti i da budu prave opstine (vodovod, javni prevoz i sl) ali postoji potreba za njima jer je grad prevelik da bi funkcionisao bez nizih celina.Za region je potrebno promeniti ustav (sto ce se u prespektivi verovatno desiti), za bolje konciprianje gradskih opstina (vise nadleznosti za neke sitnije stvari da bi se grad rasteretio da radi bolje krupnije stvari) nema politicke volje.
đorđe geprat Posted September 24, 2009 Posted September 24, 2009 ma znam dušne da gravitiraju. cela srbija gravitira beogradu. ljudi iz šapca dolaze u moj komšiluk, o pančevcima da ne pričam, pazovi...mislim da sve takve ideje treba odmah odbacti dok se ne ustanovi beogradska regija/pokrajina/šta god. no, videli smo kako je vlast rezonovala kada je bila u pitanju parada. i vlast i opozicija uslišiće želju aranđelovčana jer će im to doneti glasove tamo. i onda će seljak iz garaša ili darosave da bira BGD gradonačelnika. moja vikendica je s druge strane druma, pripada ljigu. što i ljig ne bi bio u beogradu?beograd prestaje/počinje kod orlovače. tamo gde su svinjci, štale i njive nije grad. to je selo.ovo što si napisao o nadležnostima opština je kontradiktorno sa inicijativom. opština aranđelovac bi izgubila ingerencije koje sada ima!
hazard Posted September 24, 2009 Posted September 24, 2009 jos jedna preporuka za njih. nova kola, pristojni vozaci, a i mnooogo dobro je to sto primaju kartice.Anti-preporuka za nacionalni, kad god ih zovem treba im sto godina da se neko javi, pa onda kao za 10 minuta, pa cekam bar 15...Hvala vam na podacima, jos nije kasno da se nesto novo cuje! :)Uglavnom, znaci sto se tice taksije 9801 ili 9803 (Pink).Druze rsf-ze, ja preporucujem sto se taksija tice i Lux (011/3033123). Na poziv Lux daje popust 20% za sve voznje preko 250 din., dok je kod beog./poslovnog (9801) ta granica 300 din. Takodje, kada ides recimo od Zelenog venca do aerodroma u 1. tarifi, pozoves luks, 20% popust, bude ispod tih 900 dinara, a o Novom Beogradu i da ne pricamo (ispod 600-700), ovi iz 9801 uvek voze za tih fisknih 900.Inace, jel to 9801 pojeftinio od/do aerodroma? Naplati mi covek prosle nedelje 800 din., sad ne znam jel to nova cena il se zeznuo...
Hamlet Strašni Posted September 24, 2009 Posted September 24, 2009 beograd prestaje/počinje kod orlovače. tamo gde su svinjci, štale i njive nije grad. to je selo.ovo što si napisao o nadležnostima opština je kontradiktorno sa inicijativom. opština aranđelovac bi izgubila ingerencije koje sada ima!Upravo je u tome fora. Dosadasnje prigradske opstine su novim statutom izgubile deo nadleznosi u urbanizmu ali su se prikacile na budzet gradske direkcije za gradjevinsko zemljiste i time udvostrucili investiranje u infrastrukturu na svom podrucju. Samo sto ce o tome odlucivati grad a ne lazarevac ili barajevo. Barajevo je bas eklatantan primer, oni kinte nisu imali u budzetu.Mislim da bi se ovi iz Arandjelovca odrekli dela svojih nadleznosti da bi se prikacili na budzet grada, bar ovom dosadasnjem. Ako bi ove granicne opstine usle u sistem gradskog transporta, uz poboljsanu infratrukturu, to bi moglo da ravnomernije rasporedi stanovnsitvo u Beogradu, snizi cene zakupa stanova npr.Postoji ideja da se Jagodina, Paracin, Cuprija i jos neke opstine udruze u Morava grad koji bi funkcionisao kao jedinstvena celina i tako postao konkurentniji Beogradu. Ideja je bila da se npr Jagodina i Paracin povezu trolejbusom. Od ovoga se odustalo jer se nije moglo dogovoriti gde ce da bude centar.
đorđe geprat Posted September 24, 2009 Posted September 24, 2009 Mislim da bi se ovi iz Arandjelovca odrekli dela svojih nadleznosti da bi se prikacili na budzet grada, bar ovom dosadasnjem.meni je to jasno. e sad, pošto je za ljubav pa i njegovu ugovornu varijantu zvanu brak potreban pristanak obe strane, hoće li nas, beograđane, neko da pita da li želimo da aranđelovac i sela oko njega budu deo beograda. hoće li protivnici te ideje iz beograda imati fer mogućnost da objasne beograđanima da to znači odliv beogradskih para.
Hamlet Strašni Posted September 24, 2009 Posted September 24, 2009 З А К О НО ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ...Члан 4.Оснивање нових јединица локалне самоуправе, спајање, укидање и промена територије постојећих јединица локалне самоуправе, уређује се у складу са критеријумима предвиђеним законом којим се уређује локална самоуправа, по претходно одржаном саветодавном референдуму на територији тих јединица локалне самоуправе.Називи општина и градова, називи насељених места и катастарских општина, као и начин њихове промене, утврђују су овим законом.
red star forever Posted September 25, 2009 Posted September 25, 2009 Anti-preporuka za nacionalni, kad god ih zovem treba im sto godina da se neko javi, pa onda kao za 10 minuta, pa cekam bar 15...Druze rsf-ze, ja preporucujem sto se taksija tice i Lux (011/3033123). Na poziv Lux daje popust 20% za sve voznje preko 250 din., dok je kod beog./poslovnog (9801) ta granica 300 din. Takodje, kada ides recimo od Zelenog venca do aerodroma u 1. tarifi, pozoves luks, 20% popust, bude ispod tih 900 dinara, a o Novom Beogradu i da ne pricamo (ispod 600-700), ovi iz 9801 uvek voze za tih fisknih 900.Inace, jel to 9801 pojeftinio od/do aerodroma? Naplati mi covek prosle nedelje 800 din., sad ne znam jel to nova cena il se zeznuo...Za'valjujem, druze. :)Inace, cujem da si ostavio PV-a i presao u "toplije" krajeve? :)
hazard Posted September 25, 2009 Posted September 25, 2009 Za'valjujem, druze. :)Inace, cujem da si ostavio PV-a i presao u "toplije" krajeve? :)Toplije u relativnom smislu ali ne mnogo toplije. Zapravo, zamenio sam sneg sa kisom. Ali i to je neki napredak. Mozda mi za koju godinu svane i sunce ujutru kad se probudim A u 'ladnjaci u kakvoj je PV, nikad nisam ni bio :)Ako bi ove granicne opstine usle u sistem gradskog transporta, uz poboljsanu infratrukturu, to bi moglo da ravnomernije rasporedi stanovnsitvo u Beogradu, snizi cene zakupa stanova npr.To stoji naravno, ali za ulazak u sistem transporta nije potrebno da te opstine udju u Beograd, ili da se pravi nekakav region. Potrebno je jedno zajednicko telo koje regulise javni prevoz. Nekada je Pancevo bilo deo Zone 3 integrisanog tarifnog sistema beogradskog javnog prevoza (kasne 80ete).Kljuc za ovo je ulaganje u Beovoz i njegov razvoj. Drago mi je sto se to pokrenulo s mrtve tacke, ali izgleda da ce grad finansirati obnovu pruge samo u svojim granicama (od Batajnice i Ovce do Umcara, Mladenovca i Lazarevca), i ako Beovoz ide do Indjije i Panceva. Jer je nerealno da ocekujemo da ljudi iz tih prigradskih mesta stizu autobusima samo. Vozom bi mogli da stignu do centra Beograda za nekih 30-40 minuta max. Infrastruktura uglavnom vec postoji, skucano je u nju blizu 800 miliona dolara, treba to iskoristiti.Postoji ideja da se Jagodina, Paracin, Cuprija i jos neke opstine udruze u Morava grad koji bi funkcionisao kao jedinstvena celina i tako postao konkurentniji Beogradu. Ideja je bila da se npr Jagodina i Paracin povezu trolejbusom. Od ovoga se odustalo jer se nije moglo dogovoriti gde ce da bude centar.Problem je u tome sto su opstine u Srbiji previse male. Ima ih, valjda, 194? I svaka je jedinica lokalne samouprave. Mnogo bi bolje bilo da je lokalna vlast ne na nivou opstine, nego recimo na nivou okruga. Smanjila bi se i administracija. Opstine bi mogle da imaju recimo samo nacelnika opstina koji je direktno izabran, i imale bi mnogo manje nadleznosti. Postojala bi skupstina okruga, i direktno izabran nacelnik okruga. Svaki okrug u Srbiji ima preko 100.000 stanovnika, eto npr. taj Pomoravski (gde su Jagodina, Cuprija i Paracin) ima oko 230.000. Naravno ne moramo se drzati danasnjih okruga, mozda bi bili bolji i veci, recimo sa oko 300.000-500.000 ljudi svaki.Problem je i sto gradske opstine ne mogu da imaju sve nadleznosti i da budu prave opstine (vodovod, javni prevoz i sl) ali postoji potreba za njima jer je grad prevelik da bi funkcionisao bez nizih celina.Grad bi sasvim fino funkcionisao bez njih, gradske opstine su nepotrebne. Da dodam i da su neracionalno rasporedjene (NBG: preko 200.000, Stari Grad: 55.000). Tj., gradske opstine su potrebne kao administrativne jedinice gde su izmestene gradske sluzbe (da ne moraju svi da idu na isto mesto kada vade dokumenta, placaju porez i sl.), ali ne i kao jedinice lokalne samouprave. Toronto (prostorno dosta veci od Beograda, racunajuci urbanu zonu) sa svojih 2,5 miliona stanovnika funkcionise bez nizih celina.Njujork (grad) je podeljen u svega 5 jedinica lokalne samouprave (boroughs) - neke imaju skoro pa stanovnika kao Beograd (Bronks 1,4 miliona, Menhetn 1,6) neki i vise (Bruklin 2,5; Kvins 2,3) a i najmanji je veci od bilo koje beogradske opstine (Staten Ajlend skoro 500.000). Njujork ima i 59 "mesnih zajednica" (community boards) koje medjutim nisu jedinice lokalne samouprave vec telo koje sluzi da gradjani u nekom kraju gradskoj ili opstinskoj vlasti iznesu svoje stavove, probleme, itd.Tako da ideja da Beograd ne bi mogao da funkcionise bez trenutnih gradskih opstina bas ne pije vodu.
đorđe geprat Posted September 25, 2009 Posted September 25, 2009 i ja mislim da onaj deo beograda "koji je bez štala i njva" treba da funkcioniše kao jedna nedeljiva celina sa jedinstvenom upravom i programima. bila je inicijativa o opštinama batajnica, avala i dunavski venac. i to je OK. mogao bi tu da se doda i neki železnik.ja ne znam kako funkcionišu pariski arondismani. možda bi naše parizlije mogli neku o tome?gradski prevoz u beogradu je subvencionisan jer se ogroman broj beograđana dnevno seli s mesta na mesto. meni je neracionalno da se subvencioniše prevoz i ka ovim vangradskim opštinama (pitanje koliko tu putnika uopšte ima) a ova ideja sa aranđelovcem je da ne kažem šta. uključila bi i da beograd treba da brine o međugradskom prevozu ar - bg i lokalnom po šumadijskim selima.za dušana Mislim da bi se ovi iz Arandjelovca odrekli dela svojih nadleznosti da bi se prikacili na budzet grada, bar ovom dosadasnjem.lepo je biti na tuđoj sisi.za referendum: meni je diskutabilno koliku bi beograđani imali šansu da racionalno, razmišljajući o svom džepu, priđu odlučivanju.
Hamlet Strašni Posted September 25, 2009 Posted September 25, 2009 To stoji naravno, ali za ulazak u sistem transporta nije potrebno da te opstine udju u Beograd, ili da se pravi nekakav region. Potrebno je jedno zajednicko telo koje regulise javni prevoz. Nekada je Pancevo bilo deo Zone 3 integrisanog tarifnog sistema beogradskog javnog prevoza (kasne 80ete).Kljuc za ovo je ulaganje u Beovoz i njegov razvoj. Drago mi je sto se to pokrenulo s mrtve tacke, ali izgleda da ce grad finansirati obnovu pruge samo u svojim granicama (od Batajnice i Ovce do Umcara, Mladenovca i Lazarevca), i ako Beovoz ide do Indjije i Panceva. Jer je nerealno da ocekujemo da ljudi iz tih prigradskih mesta stizu autobusima samo. Vozom bi mogli da stignu do centra Beograda za nekih 30-40 minuta max. Infrastruktura uglavnom vec postoji, skucano je u nju blizu 800 miliona dolara, treba to iskoristiti.Tacno, ali pitanje prikljucenja gradu Beogradu je pitanje subvencionisanja gradskog prevoza sto bi pojeftinilo karte i ucinilo prevoz pristupacnijimProblem je u tome sto su opstine u Srbiji previse male. Ima ih, valjda, 194? I svaka je jedinica lokalne samouprave. Mnogo bi bolje bilo da je lokalna vlast ne na nivou opstine, nego recimo na nivou okruga. Smanjila bi se i administracija. Opstine bi mogle da imaju recimo samo nacelnika opstina koji je direktno izabran, i imale bi mnogo manje nadleznosti. Postojala bi skupstina okruga, i direktno izabran nacelnik okruga. Svaki okrug u Srbiji ima preko 100.000 stanovnika, eto npr. taj Pomoravski (gde su Jagodina, Cuprija i Paracin) ima oko 230.000. Naravno ne moramo se drzati danasnjih okruga, mozda bi bili bolji i veci, recimo sa oko 300.000-500.000 ljudi svaki.Grad bi sasvim fino funkcionisao bez njih, gradske opstine su nepotrebne. Da dodam i da su neracionalno rasporedjene (NBG: preko 200.000, Stari Grad: 55.000). Tj., gradske opstine su potrebne kao administrativne jedinice gde su izmestene gradske sluzbe (da ne moraju svi da idu na isto mesto kada vade dokumenta, placaju porez i sl.), ali ne i kao jedinice lokalne samouprave. Toronto (prostorno dosta veci od Beograda, racunajuci urbanu zonu) sa svojih 2,5 miliona stanovnika funkcionise bez nizih celina.Njujork (grad) je podeljen u svega 5 jedinica lokalne samouprave (boroughs) - neke imaju skoro pa stanovnika kao Beograd (Bronks 1,4 miliona, Menhetn 1,6) neki i vise (Bruklin 2,5; Kvins 2,3) a i najmanji je veci od bilo koje beogradske opstine (Staten Ajlend skoro 500.000). Njujork ima i 59 "mesnih zajednica" (community boards) koje medjutim nisu jedinice lokalne samouprave vec telo koje sluzi da gradjani u nekom kraju gradskoj ili opstinskoj vlasti iznesu svoje stavove, probleme, itd.Tako da ideja da Beograd ne bi mogao da funkcionise bez trenutnih gradskih opstina bas ne pije vodu.Problem je samo sto EU insistira na decentralizaciji i lokalnoj samoupravi a nesto sto se desava na nivou nuts 3 nije lokalna samouprava. Inace, ni gradske opstine u Beogradu nisu jedinice lokalne samouprave. Sto se tice potrebe za njihovim postojanjem, mogu vrlo odgovorono da kaze da je uzasan problem kada recimo gradski sekretarijat za obrazovanje nadgleda 200 osnovnih skola + srednje skole. Opstine imaju sasvim lepo kapacitet da se bave osnovnim skolama i da se bolje udube u ptrebe tih skola koje su stvar opstinskog nivao, a da se grad bavi srednjim skolama koje su od gradskog znacaja. Ako bi imao samo izabranog predsednika opstina onda je pitanje ko bi mu odobravao/ donosio budzet npr. ako nema skupstine. Smisao lokalne samouprave je da bude lokalna odnosno da ljudi u manjoj zajednici odlucuju o redavanju svojih lokalnih pitanja. Nesto sto se desava na nivou milion ljudi nije lokalna samouprava u pravom smislu te reci.Problem opstina gradskih i pravih u srbiji jeste prevelik (ogroman) broj placenih funkcionera, od kojih retko gde i 50% zaista nesto radi i prevelika administracija koja nema dovljno snage da sprovodi zakone. Sa drugs strane, dobro organizovana lokalna samouprava moze mnogo da doprinese i kvalitetu zivota resavajuci neka pitanja koja se ne vide sa viseg nivoa vlasti.
hazard Posted September 25, 2009 Posted September 25, 2009 ja ne znam kako funkcionišu pariski arondismani. možda bi naše parizlije mogli neku o tome?Kao nase gradske opstine, recimo. Samo ja ne bi uzimao Francuze za uzor u takvim stvarima, oni su maheri da nesto birokratski zakukulje pa da bude sto vise drzavne administracije.gradski prevoz u beogradu je subvencionisan jer se ogroman broj beograđana dnevno seli s mesta na mesto. meni je neracionalno da se subvencioniše prevoz i ka ovim vangradskim opštinama (pitanje koliko tu putnika uopšte ima) a ova ideja sa aranđelovcem je da ne kažem šta. uključila bi i da beograd treba da brine o međugradskom prevozu ar - bg i lokalnom po šumadijskim selima.Ne treba Beograd da se brine o tudjem prevozu, nego Beograd zajedno sa okolnim opstinama treba da se brine o prevozu u celom sirem regionu. I naravno da ne znaci da Beograd sam treba da subvencionise voz Pancevo - Beograd, tu treba da ucestvuje i Pancevo. Dalje, djordje, ne treba biti toliko uskih vidika kao sto predlazete; u interesu Beograda i Beogradjana je da funkcionise odlican prevoz na relaciji BG - AR, BG - PA, BG - IN, itd. Jer kao sto je dusan rekao tako se izbegava da svi ti ljudi, koji posao mogu da nadju u Beogradu, a ne mogu u svom rodnom mestu, dolaze i Beograd da zive i time dizu cenu stanovanja pa i svega ostalog, a o zakrcenosti da ne govorimo. U interesu je Beogradjana da neko moze da radi u Beogradu a zivi u Arandjelovcu, Pancevu ili Indjiji bez problema, i da ne pomislja o selidbi samo zato sto radi kod Sajma ili Vuka ili na NBG npr.Kod nas se svi guraju u Beograd jer je losa infrastruktura u zemlji, a u Beogradu se svi guraju u uzu gradsku zonu jer je opet neadekvatna infrastruktura u samom gradu (pocnimo od jadnog gradskog prevoza).
hazard Posted September 25, 2009 Posted September 25, 2009 Problem je samo sto EU insistira na decentralizaciji i lokalnoj samoupravi a nesto sto se desava na nivou nuts 3 nije lokalna samouprava. Inace, ni gradske opstine u Beogradu nisu jedinice lokalne samouprave.Decentralizacija ne znaci 194 opstine. To nije efikasna decentralizacija. Btw, Danska, dakle clan EU, je sprovela reformu lokalne samouprave 2007. i 13 vojvodstava je zamenjeno sa 5 regiona a broj opstina smanjen sa 270 na 98. To je uradjeno posle dugogodisnje studije na temu efikasnosti lokalne samouprave. Inace mnogi u EU vole da se razbacuju sa silnim nivoima vlasti, birokratijom i sl. i mislim da to kod nas nije primenjivo, samo bi sluzilo za udomljovanje partijskih kadrova.Sto se tice potrebe za njihovim postojanjem, mogu vrlo odgovorono da kaze da je uzasan problem kada recimo gradski sekretarijat za obrazovanje nadgleda 200 osnovnih skola + srednje skole. Opstine imaju sasvim lepo kapacitet da se bave osnovnim skolama i da se bolje udube u ptrebe tih skola koje su stvar opstinskog nivao, a da se grad bavi srednjim skolama koje su od gradskog znacaja.Zasto je to nepremostiv problem? Sta onda da kazemo o republickom ministarstvu koje nadgleda stotine visih skola, nekoliko univerziteta, pa na kraju i sve srednje i osnovne skole?Ako bi imao samo izabranog predsednika opstina onda je pitanje ko bi mu odobravao/ donosio budzet npr. ako nema skupstine.Njegove nadleznosti bi bile dovoljno male da to ne predstavlja problem, a kontrolisao bi ga nivo vlasti iznad (okrug).Smisao lokalne samouprave je da bude lokalna odnosno da ljudi u manjoj zajednici odlucuju o redavanju svojih lokalnih pitanja. Nesto sto se desava na nivou milion ljudi nije lokalna samouprava u pravom smislu te reci.Govorimo o Srbiji, zemlji veza, dodjem ti-dodjes mi kombinacija, korupcije i tako to. Sto je sredina manja, to su efekti takvih stvari veci i stetniji. Nije ni cudo sto neka opstina zapadne u totalni raspad pod nekompetentnom upravom, kada ima od 10 do 60 hiljada stanovnika, gde mnogi odlaze (recimo za Beograd), kako tu da ispliva neko novi, svez?Naravno da treba da postoji neki nivo lokalne (bas lokalne) samouprave u smislu brige o ulicama, parkovima, pa mozda i osnovnim skolama, ali to treba da bude daleko manje od onoga sto opstine u Srbiji imaju danas.
đorđe geprat Posted September 25, 2009 Posted September 25, 2009 Ne treba Beograd da se brine o tudjem prevozu, nego Beograd zajedno sa okolnim opstinama treba da se brine o prevozu u celom sirem regionu. I naravno da ne znaci da Beograd sam treba da subvencionise voz Pancevo - Beograd, tu treba da ucestvuje i Pancevo. Dalje, djordje, ne treba biti toliko uskih vidika kao sto predlazete; u interesu Beograda i Beogradjana je da funkcionise odlican prevoz na relaciji BG - AR, BG - PA, BG - IN, itd. Jer kao sto je dusan rekao tako se izbegava da svi ti ljudi, koji posao mogu da nadju u Beogradu, a ne mogu u svom rodnom mestu, dolaze i Beograd da zive i time dizu cenu stanovanja pa i svega ostalog, a o zakrcenosti da ne govorimo. U interesu je Beogradjana da neko moze da radi u Beogradu a zivi u Arandjelovcu, Pancevu ili Indjiji bez problema, i da ne pomislja o selidbi samo zato sto radi kod Sajma ili Vuka ili na NBG npr.Kod nas se svi guraju u Beograd jer je losa infrastruktura u zemlji, a u Beogradu se svi guraju u uzu gradsku zonu jer je opet neadekvatna infrastruktura u samom gradu (pocnimo od jadnog gradskog prevoza).da, beograd kao centar regiona (kao što je novi sad centar vojvodine) treba da brine o prevozu u regionu. kada bude postojao region beograd i kada bude postojao grad beograd organizovan kao grad novi sad. do tada, aranđelovac je isto što i šabac, pančevo, vršac, smederevo. i da sam misli kako da olakša život svojim građanima. zbog čega bi beograd trebalo da brine o AR - BG prevozu, prevozu od aranđelovca do lazarevca (preko darosave), ka belanovici....... kada uvr' glave dvocifren broj ljudi dnevno putuje iz aranđelovca do beograd zbog posla.usko gledam jer kao što mi je strano srbija do tokija, strano mi je i beograd do požege... i dalje.pitanje cene stanovanja i ostalog (u sklopu ove teme) je za detaljniju analizu.
hazard Posted September 25, 2009 Posted September 25, 2009 kada uvr' glave dvocifren broj ljudi dnevno putuje iz aranđelovca do beograd zbog posla.Poenta u tome da ih bude vise. I ne govorim samo o Arandjelovcu. Sto se tice brige Beograda o drugima, tu sam naglasio brigu Beograda o sebi. Region moze ili ne moze formalno da postoji, sta zaustavlja beogradsku vlast da pricaju sa pancevackom, pazovskom? Mislim, tu je potrebna i koordinacija sa republickom vlascu. I u mnogim drugim drzavama opstine koje su jedna do druge saradjuju, i ako su formalno pa i odvojeni gradovi. Pa i susedne drzave saradjuju, a kao susedne opstine ne treba?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now