Pitanje za pravnika

[MayDay]

Pa ne postoji drugačiji mehanizam kojim bi se ostvarila svrha te odredbe, sem tog jednomesečnog čekanja. Ono, može, ako hoćeš da nekom službeniku NSZ daš diskreciono ovlašćenje da ocenjuje da li neko od prijavljenih nezaposlenih ispunjava zadate uslove pa da se to ubrza, ali ne znam koliko je to pametno.

via CZ-M53 TT

Ne može to da se ubrza zato što nije tih 30 dana zbog trajanja njihove pretrage, već zato što u onom članu Zakona o zapošljavanju stranaca stoji da mesec dana pre podnošenja nije pronašao naše ljude sa tim kvalifikacijama.

[halloween]

Kada Ustav da neki opšti stav, da su prava izjednačena, pa posle u nekom kasnijem članu kaže (po pitanju nečeg manje specifičnog) da je položaj stranaca u odnosu na domaće "u skladu sa zakonom", da li to znači da ako bismo svaki aspekt života koji se po pojedinistima tretira u Ustavu (pravo na rad, na imovinu, pa nešto ekstremnije poput prava na obrazovanje i slično) u Ustavu definisali tako da imamo to "u skladu sa zakonom" i onda ti zakonu prave razliku izmedju stranaca i domaćih, onaj opšti stav i dalje može da bude smislen?

"U skladu sa zakonom" može da  ustavno načelo svede na nivo puke deklaracije. Kao što ni Ustavni sud nije u sistemu pravosuđa RS. Formalno, on ima najkreativniju ulogu u stvaranju prava, u granicama koje dopušta kontinentalni pravni sistem. U praksi, nijedan izbor  za sudiju nije tako politički obojen kao izbor  sudija Ustavnog suda.

[Krošek]

Kada Ustav da neki opšti stav, da su prava izjednačena

 

ne kaze to ustav, nisu prava apsolutno izjednacena u kvalitetu. ustav izjednacava lica u tome da imaju isti katalog prava. znaci to je relativna jednakost. mislim da to ocito nije nelogicno, ali nije losa tema za razmisljanje.

[MayDay]

Typo: u zagradi je trebalo da piše "po pitanju nečeg specifičnog".

 

Sad sam zatečena. Moje shvatanje ustavnog uredjenja je takvo da ja mogu po osnovu nekog načela iz Ustava pokrenem pitanje ustavnosti nekog zakona, a ne da specifični zakoni mogu da svedu opšta načela ustava na običnu deklaraciju.

 

Kao neko ko nije pravnik, moje razumevanje je takvo da Ustav daje opšta načela, a da zakoni rade fine tuning koji mora biti u skladu sa tim načelima. Uz takvu premisu, onaj zakon o zapošljavanju stranaca mi nije u skladu sa ustavnim osnovnim načelom. Jedino gde ostavljam rezervu su ti medjunarodni ugovori.

 

Zakazala sam sad večeru sa pravnicima, koji imaju debelo iskustvo sa ispitivanjem ustavnosti raznih propisa, pa da prodjemo polako kroz ovaj slučaj. Hvala u svakom slučaju.

[MayDay]

ne kaze to ustav, nisu prava apsolutno izjednacena u kvalitetu. ustav izjednacava lica u tome da imaju isti katalog prava. znaci to je relativna jednakost. mislim da to ocito nije nelogicno, ali nije losa tema za razmisljanje.

U što je to zajebano. Posebno kad pomislimo na neka osnovna ljudska prava.

[Krošek]

jes malo izgleda neprijatno ali tu su medjunarodni ugovori kao neizostavan filter

[Tribun_Populi]

Ama nisu ekonomska prava osnovna ljudska prava, to su tzv. prava druge generacije i ograničena su s druge strane pravom države na intervenciju u privredi.

 

To je ekonomska protekcionistička mera kojom se štiti domaće tržište rada i domaći radnici. Sad, koliko je efektivna, to je drugo pitanje.

 

via CZ-M53 TT

[MayDay]

Pa dobro, Tribune, nisam debil. :D Ono nisam napisala kao odgovor na to da ustav izjednačava katalog prava, a ne i extent tih prava.

[Tribun_Populi]

Ne zameri, nisam imao na umu da to zvuči kao da te nečemu podučavam. Suština mog posta je bila da je veoma tanka™ argumentacija potencijalne inicijative Ustavnom sudu u pravcu obaranja te odredbe, uzevši u obzir da je jako maglovita granica između ovlašćenja države da zadire u tako nešto i ustavom zajemčenih prava strancima, te prava na rad.

 

Dodatno, takve (protekcionističke) odredbe egzistiraju čak i kod razvijenih zemalja (Kanada i Australija npr.) koje imaju znatno dužu demokratsku tradiciju od nas, pa i uporedno gledano to ide u prilog njihovom opstanku.

 

via CZ-M53 TT

Edited November 26, 2016 by Tribun_Populi

[Krošek]

Suština mog posta je bila da je veoma tanka™ argumentacija potencijalne inicijative Ustavnom sudu u pravcu obaranja te odredbe, uzevši u obzir da je jako maglovita granica između ovlašćenja države da zadire u tako nešto i ustavom zajemčenih prava strancima, te prava na rad.

 

pa ne znam meni to nesto i nije maglovito. pazi, mau prirodnim citanjem (ispravno) dolazi do zakljucka da ako "x i y imaju sva prava, ali y mogu i da nemaju neko pravo (kada je tako odredjeno)" to znaci da su sva prava koja imaju x i y apsolutno ista u kvalitetu a ona prava koja eventualo y nemaju, nemaju ih u potpunosti, takoreci 1 binarnost. prema tome ako stranci imaju pravo na rad - a imaju - kako to da imaju pravo na rad manjeg kvaliteta, ne bi li trebalo da imaju ist istacko pravo na rad. pravo na rad ist pravo na rad (a sve ostalo je diskriminacija)

 

ali to citanje nije ispravno jer ako se strancima mogu potpuno oduzeti neka (bilo koja) prava, onda se mogu i ograniciti. a imati ograniceno pravo i dalje znaci "imati pravo". ultra-jednostavno ali kontra-inuitivno. to je nesto sto jbg, izlazi iz okvira normalnog jezika i semantike, ali je nekontradiktorno kad se razume.

[Amelija]

gde se podnosi zahtev za ostavinsku raspravu?

 

videh da se nešto menjalo, više nisu sudovi nego notari, ali mi nije jasno gde se podnosi zahtev, da li i dalje u sudu (kom?) ili kod nekog notara (kog?)

 

 

 

da, i koliko je to realno hitno da se obavi, tj da li postoji neki rok?

Edited November 28, 2016 by Hjortron

[Tribun_Populi]

Nema roka, a podnosi se svejedno sudu, pa sud ustupa notaru.

 

via CZ-M53 TT

[Amelija]

ok, hvala puno

 

a kom sudu, bilo kom ili na opštini stanovanja, ili ima neki određen za te stvari?

[Tribun_Populi]

Osnovni, prema mestu prebivališta pokojnika tj. ostavioca.

 

via CZ-M53 TT

Edited November 28, 2016 by Tribun_Populi

[InvisibleLight]

Jel IMA neko iskustvo sa SL.manevrom: da bi dobio povrat pdv na kupovinu stana to sredis s nekim bliskim jer to nemas uslove za to. Onda prevedes odmah na sebe I to je to.

Dobitak od pdval-a 3000 evra, troskovi dva prevodjenja kod notara+ uknjizenje 500 evra, ucaris 2500e.

Jel IMA tu problema il jos nekih troskova?