Yokoso! Japan

[Buck Naked]

Pa što s' nisi javio!? :D

[Yoyogi]

Pa što s' nisi javio!? :D

Pao si u senku sopstvene okoline pa sam potpuno zaboravio - na tebe samoga! Konstantan defile moze da dovede do dekoncentracije:Pa opet:Pa, yebote, ima li kraja? Jos su ove i trazile da ih slikam:Bar je bilo istorije u pozadini! Edited October 24, 2009 by Yoyogi

[Yoyogi]

Vesnik jeseni. Prvi zuti listovi, bice jarko crveni za 10 dana.Osim kracih dana, nema drugih klimatskih znakova. Danas je 25. oktobar i jos uvek se ide u kratkim pantalonama i kratkim rukavima. I ove studentkinje u prethodnom postu su slikane prosle srede.Jesen (jakne, jorgani) stigne u jednom danu, negde 15 novembra. Klima je od Bg mesec dana pomerena - 15.novembar - 15. mart je "grejna sezona", kada bi postojalo centralno grejanje. Ne postoji.

Edited October 25, 2009 by Yoyogi

[Nikola Kiric]

Oktobar - najlepsi mesec koji sam proveo u Japanu!izbegavati jun-septembar...super fotke/pisanije, sto je i ocekivano. jedva cekam da se vratim, nadam se dogodine u septembru/oktobru.bio u maju na par nedelja, odlicno, kao i uvek. mini turneja, dve svirke u Tokiju, dve u Osaki, poslednja u Kjotou, zavrsena mini vatrometom u klubu. jelo se dobro, a i pilo takodje.

[iDemo]

jelo se dobro, a i pilo takodje.

A trava, jel' domaca??

[Nikola Kiric]

hehe, pa bilo je i toga, ali s obzirom da je zakon uzasan (neka me Yoyogi ispravi, ali cuo sam horor price 3 meseca zatvora za 1 dz), nisam uvlacio prosle godine je prijateljica donela nesto, hteo sam da umrem koliko je bilo jako, a ja mislio neka pipacica/krajputasica, kad ono... siguran sam da je bilo prskano necim opasnim po zivot.

[Nikola Kiric]

a posto si 'komsija' moram da ti napomenem da se i tamo popije i-ha-ha, samo nijednom (a proveo sam 3-4 meseca tamo u poslednje 3 godine) nisam video nikakvu agresivnost/sranje izazvano od pijanih osoba. kad sam se poslednji put vratio ovde videh na vestima da je u lokalnom pabu neki matorac (koji izgleda kao 65-godisnji apotekar) slomljenom casom iskasapio tipa po licu iz cista mira...

[iDemo]

a posto si 'komsija' moram da ti napomenem da se i tamo popije i-ha-ha, samo nijednom (a proveo sam 3-4 meseca tamo u poslednje 3 godine) nisam video nikakvu agresivnost/sranje izazvano od pijanih osoba. kad sam se poslednji put vratio ovde videh na vestima da je u lokalnom pabu neki matorac (koji izgleda kao 65-godisnji apotekar) slomljenom casom iskasapio tipa po licu iz cista mira...

Lokalnom pabu kod mene ili gore kod njih?? 'Ovde' kod mene su uveli plasticne cashe da se ljudi ne bi sekli po licu. Ne znam cime se sad seku al' cenim da se seku samo tako - k'o onaj Seku Ture.

[Nikola Kiric]

s obzirom da shefica nije tu, mogu jos da pisem:za razliku od ovdasnjeg zakona u Japanu ne sme (ne svuda) da se pusi na ulici (u hodu), ali u skoro svim restoranima/kaficima/klubovima moze da se pusi. ventilacioni sistem=odlican. prosle godine je na turneji sa nama bila riba koja ima astmu i nije se nijednom pozalila.pice moze da se unese u klub dokle god je otvoreno - pored kluba je samoposluga koja radi 24h, mada, pice uopste nije skupo po klubovima, a mi smo obicno imali i popust kao muzicari, tako da je bilo jedva duplo skuplje nego u radnji...

[Nikola Kiric]

kod mene u Pertu. i ovde su poceli da lagano uvode plastiku...

[iDemo]

kod mene u Pertu. i ovde su poceli da lagano uvode plastiku...

Plastika, plastika...Pa gde je Vlada Divljan da ovo vidi i cuje??!!!

[Nikola Kiric]

ne znam jesam li ovo kacio negde, izvestaj sa turneje po Japanu iz maja ove godine. nema slika, nisam nosio apart sa namerom da vise pamtim, manje slikam:Pisao sam vec na engleskom o Abe Sada japanskoj turneji 2009, ali s obzirom da smo dobili pare od ovdasnje vlade za to putesestvije nisam smeo da pisem bas o SVEMU, pa koristim ovu priliku za to. Evo kako je islo:Cetvrtak 21 majDanas smo, sa zakasnjenjem, dobili pare za turneju, to jest legle su na racun. Originalna ideja je da dodjemo prvo u Evropu, gde smo trebali cak da sviramo i na Ring Ringu, pa u povratku da svratimo u Japan na par svirki. Medjutim, zajebali su stvar, da ne gnjavim previse, pa je od svega ostalo da samo radimo 5 svirki u zemlji izlazeceg sunca.Elem, odoh do banke, pretvorih silne hiljade dolara u japanske jene, napunih dzepove i pribojavah se da me neko ne zvekne za silnu lovu. Oko 9 uvece sam se na aerodromu nasao sa ostatkom ekipe, ubacili prtljag, popili po neko pivce i ukrcali se na avion. Leteli smo Singapore Airlines-om, sto preporucujem. Odlicna klopa, za avionsku, super usluga, mali million filmova. Kao i uvek nisam mogao da spavam, pa sam se zanimao. Preseli smo u Singapuru, proveli par sati na aerodromu, pa uzleteli ka Tokiju.Tamo nas je sacekao svinjski grip, ali nismo ni mi naivni, poneli smo maske iz Perta. Ja sam svoju nosio 5 minuta, oznojio se kao svinja (bez gripa), i skinuo je, ko ga jebe. Muvali smo se malo tu sa raznim stvarima, pa krenuli, ja put tazbine u Jokohamu, ostatak benda u hotel u Tokiju.Stigoh dobro i zdravo, ovo je 4 put da sam u Japanu u poslednje 3 godine, pa se snalazim k’o riba u vodi. Oko 8 uvece sam bio kod zeninih, okupao se, jeo, pio, malo popricao, koliko mi znanje japanskog dozvoljava, lego da spavam.Sutradan sam otisao do centra u Jokohami, malo pazario ploca, kupio futrolu za bas gitaru, a uvece se nasao sa zeninom ekipom na veceri i picu. Sad, da se jelo – jelo se. Da se pilo – pilo se. Mozda cak i previse. U jednom trenutku sam pao sa stolice, ali za to krivim male stolice/stolove i crnogorske gene – bio sam izbacen iz ravnoteze. Nakon svega krenuh sam kuci, pribojavajuci se da cu naci put do zeleznicke stanice/uhvataiti pravi voz, ali nisam ni ja od juce, pa sam se uredno vratio danas.Dan posle sam iskulirao kod zeninih, i spremio se za pocetak kratke turneje koji je sledio sutra.Ponedeljak 25 majHotel u kojem smo otseli u Tokiju je bio u delu grada koje se zove Koenji. Tamo sam obitavao i prosle godine i omiljeno mi je predgradje, mada nisam, naravno, bio svuda po Tokiju. Puno mesta za klopu/pice, super muzicke radnje, opustena atmosfera, dosta mladih ljudi…Hotel je preko puta zeleznicke stanice, pa nisam mogao da ga omasim. Smestih se u sobu, sidjoh do kafica na kaficu, ubrzo je stigao i ostatak ekipe. Otisli smo u Freshness Burger na hamburger, overili par radnji sa plocama, i oko 3 popodne krenuli u Koiwu, gde je svirka bila u klubu Em Seven. Tamo sam se video sa domacinom Minoru-om, pozdravili smo se, i rekao mi je da ce te veceri svi bendovi svirati na podu ispred bine, dok ce na bini kuvar da sprema susi – majstorski! Opet smo morali da iznajmimo pojacala, koja su uredno dopremljena, odradili smo tonsku i otisli da se promuvamo. Odvedoh bend u obliznji okonomiyaki restoran, gde sam bio i prosle godine i jeo super za sitne pare. Samo, prosle godine sam imao lika koji je znao japanski i narucivao za sve nas, a ove godine sam ja to morao da radim, ups.Sreca, gazda i konobarice (opake cice) su me se setili, pa smo uspeli nekako i da se sporazumemo, te narucimo vrhunsku klopu. Usput smo pili, sto da se lazemo. Ostatak benda pivo, dok sam ja cimao japanski shochu, mada nakon 3 case sam i ja presao na pivo, jer je shochu poceo opasno da deluje.Nakon vecere odosmo do kluba. Prvi bend je imao 3 bubnjara, bas i didzeridu. Drugi bend je bio lik sa nekom ritam masinom i efektima na vokalima, mnogo zabavno! Treci smo, ako se dobro secam, bili mi. Rasirili smo se k’o prdez po gacama u 4 ugla kluba i udri! Lik iz prvog benda je spavao ispod mog pojacala, blago njemu… posle nas jos par bendova, jedna free jazz (odlicno), drugi bubnjarka i dvoje na elektronikama. Bubnjarka je udarala slabo, retko i primitivno, ali kad je krenula da vriska sledila mi se krv u zilama. To sestro!Nakon svirke smo cak bili i placeni. Ah, da, jeo se susi i bio je mnogo dobar. Odosmo na voz, pa put hotela, ostavismo opremu i krenusmo na midnajt snek, iako je ponoc vec prosla. Odvedoh bend u mesto gde sam jeo odlicnu ‘gyozu’ 2008 – tzv. jumbo gyoza, ogromna i preukusna. Narucismo 6 porcija za nas cetvoro, popismo pivce uz klopu i odosmo do Penguina House-a, gde smo svirali prosle godine na jos poneko pice. Gazda i devojka-tonac su nas se setili, pio se opak shochu i u neko doba smo se pozdravili sa osobljem i krenuli do hotela. Usput sam svratio u prodavnicu gde sam kupio princes-krofnu i pice za okrepljenje sutra ujutro kad se mamuran probudim.Kad smo stigli u hotel pijana ekipa iz benda je htela da pravi zurku kod mene u sobi, ja sam rekao da moze, ali da cu ja da sovim, pa su se izgubili svojim sobama. Mislim, sve je bilo OK na turneji, ali moram da priznam da bend ne zna da pije. I ja sam pio barabar sa njima, ali sam znao meru. Drugo, ne znaju da se ponasaju u stranoj zemlji. Ovo im nije prvi put u Japanu i treba da znaju obicaje, da ne pominjem da nauce par frazi koje dostra pomazu. Jebiga, nekulturni su, sto rece jedan Belgijanac, gazda kafica ovde u Pertu…Elem, srecan sam da nisu pravili buku po hotelu, vec su otisli na sovku. Ja sam malo prevrtao po TV kanalima, ukapirao da ima i porno-kanal, ali sve sto treba da se vidi je bilo ‘pomuceno’, zbog japanske cenzure – zabranjeno je prikazivati stidne dlake, a gde su dlake tu su i… ma, znate vec na sta mislim.Utorak 26 majProbudih se oko 8 nakon svega 5 sati sna, ali nisam svaki dan na turneji u zemlji koju obozavam, pa sam ustao na noge lagane, okupao se i krenuo na dorucak. Moram da priznam da je dorucak u hotelu bio bezveze, ali nije kraj sveta, ima okolo jos 564327 mesta za klopu. Promuvao sam se po kvartu i vratio u hotel.Cuo sam se sa zenom koja mi rece da se u Shinjuku (to je deo Tokija koji se svuda prikazuje – velike zgrade, neonska svetla, milijardu ljudi) nesto snima za TV i da traze ljude visoke 2 metra, pa me savetovala da odem tamo. Ja sam ionako hteo da idem, jer su mi tu omiljene prodavnice ploca, a za snimanje be zabole…Pokucao sam na vrata soba gde je bio ostatak benda, ali su svi spavali ko klade – poserem im se na provod! Odoh sam, to je par stanica od nase, izadjoh na ogromnoj Shinjuku stanici, nigde ne videh TV ekipu i odoh ka radnjama. Obisao sam sve: i radnju za progresivni/psihodelicni rok, i dzez, i onu sa japanskom muzikom, i world music i indie i soundtracks… Gledao sam u sve te ploce i balavio. Bilo je toliko toga sto sam hteo, ali nisam znao za sta pre da se opredelim, a takodje problem je bio sto smo iz Tokija isli dalje u Osaku, pa me mrzelo da teglim sve to. Uzeh par DVDa, i odoh do pank radnje. Tamo takodje blaga cara Solomona, ali stisnuo sam novcanik u dzepu i nisam mu dao da iskoci napolje i otvori se.Kad sam se vratio u hotel videh ostatak benda se tek probudio i spremao da ode na neku izlozbu. To vece smo svirali u klubu koji je 20 minuta peske od hotela, pa nismo morali da poranimo. Ja sam malo kulirao u hotelu, dremnuo sat vremena, otisao na rucak i bilo je doba da se krene u klub.U UFO klubu sam vec svirao par puta, mnogo je dobro mesto. Kad smo stigli pozdravih se sa ribom koja bukuje bendove, osmotrih ostatak ekipe, tj. bendova, izdrzasmo 3 tonske probe i konacno uradili svoju.Nakon tonske pravac moj omiljeni restoran u Koenji-u, za koji nemam pojma kako se zove, ali jeo sam tamo vec jedno 4 puta pre toga. Usput naletesmo na par japanskih muzicara sa kojima smo pre svirali i svi zajedno odosmo na has. Opet: jelo se i pilo obilato.Kad smo se vratili u klub jedan od ove dvojice Japanaca je ponudio dzoint. Sad, meni je frka da to radim u Japanu, jer su kazne skoro ko u Singapuru. Opet, povukao sam par dimova, video sam da je bila neka domacica krajputasica pipacica i ostatak ponudio liku iz benda, koji je to oberucke prihvatio.Jedan od bendova su bile indie rock cice zvane Homme. Nisu lose, recimo da je to uzivo nesto izmedju Joy Division i Gang of 4. nakon njihove svirke upoznali smo se i caskali neko vreme. Drugi bend je bio toliko los, da sam ga skroz zaboravio u medjuvremenu sam se nasao sa par prijateljica koje su pre studirale kod mene u skoli u Pertu, jedna od njih mi je donela dva dzokavca. Isto je uradila i prosle godine i to pamtim kao nesto najjace sto sam ikad probao. Garant je bilo krsteno sa necim i na kraju sam bacio u wc solju jer sam mislio da cu da umrem.Elem, mi smo otsvirali svirku koja je skroz dobro prosla. Nakon nas izlazi dvojac: bubanj i gitarista koji na binu izlazi skroz go, osim cizama. Haos! Otprasili su neki pankrok, recimo da je na momente vuklo na Wipers/Angry Samoans. To je mislim bio i kraj svirke, odosmo peskobusom do hotela, pa opet na klopicu/pice. Kao i uvek, malo smo preterali, ali ne previse, jer smo znali da sutradan moramo da se odjavimo iz hotela i krenemo na voz u Osaku.Sreda 27 majU podne krenusmo iz Tokija superbrzim vozom – tzv bullet train iliti shinkansen. Sta da kazem, brz je ko Rz Brzotrz, i jos brzi. Uzeli smo lunch box na stanici, opaka klopa za male pare. Sve vreme je isla devojka kroz voz i prodavala pice, sto nismo mogli da odbijemo.U 3 popodne smo bili na Shin-Osaka stanici, seli u lokalni voz i nakon par stanica sisli. Tu nas je cekao Go-san, lik koji nam je sredio sve koncerte i kod kojeg smo imali spavanje 3 noci u Osaki. Odmah nas je poveo u klub u kojem smo svirali. Jos je bilo rano, pojacala nisu stigla, pa smo u obliznoj radnji kupili pivo i ubijali vreme, a i pivo. Jedna od likova iz benda je poneo sam sobom dva dzokavca iz Tokija, sto nas ostalo troje nikako nije odobravalo, ali ko ga jebe ako ce da rizikuje. Hteo je odmah da se dune, ali smo ga sprecili u tome.Kad su stigla pojacala uradili smo tonsku, pa na klopu, pa nazad u klub na jos pica. Nijedan od bendova te veceri nije bio super, pa ne bih o njima. Jedan je bio toliko los, narocito neki Kanadjanin koji je pevao. Katastrofa, ali katastrofa. Mi smo bili standardno dobri, mada mi je vec i ta nasa eksperimentalna buka malo bila dosadna, ali ja sam picio svoje i dovidjenja.Ovaj lik iz naseg benda je, i pored svih negodovanja, zapalio dz pred samu svirku i debilno ga nudio publici. Sreca da nije doslo do incidenta. Nakon svirke se jos pilo – nisam znao da mogu toliko da popijem. Jeste, bio sam pijan, ali nijednog trenutka na celoj turneji nisam izgubio kontrolu.Kad se klub zatvorio otisli smo kod domacina, ali smo prvo, nakon dugog, dugog hoda, otisli na cuveni japanski ramen – rezanca. Sta reci, to me je okrepilo, zagrejalo i donekle otreznilo, iako sam pio sake uz klopicu. Cetvrtak 28 majKad smo stigli na gajbu odmah sam se bacio u krevet – koji je bio na podu, i ukapirao sam da cemo svo cetvoro spavati zajedno u sobicku 3 sa 3 i to na podu. Jeste, pod je bio tatami i prilicno mekan, ali sam se oko 6 ujutro probudio okruzen preglasnim hrkanjem.Pokusao sam da opet zaspim, ali nije islo. i nije islo. i nije islo. Ustao sam, nevidjeno zedan. Na gajbi nije bilo nicega da se popije, osim cesmovace, sto mi nije zvucalo kao dobra ideja – trebao mi je neki vocni sok.Otisao sam u kupatilo pozelevsi da se maker istusiram. Otskrinuo sam tus-zavesu i u kadu nasao 4 biljke marihuane. Super! Nekako sam se istusirao pored kade, otisao u predsoblje i pokusao da zaspim. Nije islo. Oko 10 ujutro sam se spakovao i krenuo da trazim hotel.Kad sam izasao iz zgrade video sam da pada kisa, a kisobran nisam imao. Nisam znao gde je stanica, a i kad je nadjem nisam znao gde da idem, totalno sam bio izgubljen i vec sam poceo da psujem sam sebe. Nakon 5 minuta lutanja upitah neku zenu na japanskom gde je stanica, ona mi objasni, odem tamo, pitam majstora sto radi kako da dodjem do Osake (mislio sam lepo da odem u centar grada da trazim hotel). Majstor kaze ne idu ovi vozovi u Osaku, vec u Shin-Osaku. OK, to je stanica na koju smo stigli vozom iz Tokija, tamo mora biti nekih hotela. Odem tamo, izadjem i lutam sat vremena po kisi. Nigde hotela, osim jednog koji je izgledao papreno skupo. Nakon nekog vremena naletim na radnju u kojoj sam kupio kisobran. Jao divote! Sad sam vec 50% u boljem raspolozenju, nema zime za mladjanog Gramofonija! Cim sam izasao iz radnje pogledam preko puta ulice i vidim ogromnu reklamu za hotel. Predjem zebru, udjem u hotel, ljubazno se obratim ljupkoj recepcionarki za sobu. Ona kaze ima soba, ali ne mogu da udjem do 2 popodne, dakle jos 3 sata. Nema frke, rekoh, dokle god mogu da ostavim bas i torbu na recepciji. Cena je bila skroz prihvatljiva, ostavio sam prtljag, overio mejl na kompjuteru u foajeu i otisao do centra Osake u setnju/razgledanje. Usput sam i dobro jeo, popio pivce, ma skroz sam se super osecao.U povratku do hotela sam svratio u obliznju radnju i kupio pljuge. Ufurao sam se u sobu, istusirao i cak stigao da malo otspavam. Oko 3 popodne sam sisao u foaje i overio mapu kluba u kojem sviramo to vece. Nazalost, sve je bilo na japanskom, pa sam pitao recepcionara da mi prevede. On rece da zna gde je klub. Ja se mislim “gde ti znas, to je neki prcvarnik od kluba”. Medjutim, lik mi otstampa mapu i sve potanko objasni. ‘ajde reko’ nek mu bude.Seo sam u voz, otisao na stanicu u kvartu gde je klub. Pratio sam mapu i sve je islo lepo. Dosao sam do ulice gde je klub, ali sam tu zapeo. Naime, recepcionar mi je rekao da je klub preko puta hrama. Sad, ja sam video hramove u Japanu, to je ogroman park na million hektara i ogroman hram. Ulica koju mi je lik obelezio je bila toliko mala da nisam mogao da zamislim ikakav hram tamo.Naisao je taxi, zaustavio sam ga, seo i rekao liku gde idem. On je malo kruzio okolo (sreca da taxi nije skup), i na kraju nasao klub. Kad sam izasao iz taxija pogledao sam prekoputa i video hram! Nije bio ogroman, ali je bio hram…Klub je bio na drugom spratu u podzemlju zgrade i toliko je mali da ni sank nije mogao da stane, pa je bar bio sprat ispod. Nimalo dobro za klaustrofobicne osobe. Ja sam samo mislio ako lupi zemljotres najebali smo!Kao i uvek: pice, tonska, pice, klopa, pice… Malo smo se muvali okolo, obidjoh par radnji sa plocama i vratih se u klub. Ni veceras nije bilo ne znam kako dobrih bendova, osim jednog – tip na basu i million pedala i devojka na vokalima i delay efektima. Svirali su jednu stvar oko 30 minuta i to je bilo toliko prelepo da sam jedva uspeo da ne zaplacem od sve te divote, bez sale. U sustini devojka je ponavljala jednu frazu na razne nacine i bacila nas sve u trans. Da sam imao pri sebi million jena dao bih joj!Sa nama je nastupila i Japanka Makiko koju sam prvi put gledao ovde u Pertu kad je svirala sa Tujiko Noriko. Makiko je pravila buku na laptopu, dok smo mi standardno krljali basove. Nekih 10-ak minuta pred kraj nase svirke toliko mi se pripisalo, da nisam mogao da izdrzim. Pitao sam se sta da radim, kad ugledah naseg domacina Go-a pored mene kako u transu headbanguje. Skinuh bas i okacih ga njemu oko vrata, dadoh mu trzalicu i rekoh “Go-san, go!”Kad sam se vratio iz klonje video sam da je i zena iz benda mi dala svoj bas nekom drugom liku. Krenuh da ispijam koktel koji mi je barmen napravio i koji se sastojao od vodka, tekile, dzina, contreau-a i koka kole. Bese pitko. Posle sam popio jos jedan. Pa jos jedan. Pa je nastao prekid filma, ali ne toliki prekid da nisam uspeo da krenem sa ispijanjem vode da malo dodjem sebi. Jebiga, trebalo je otici sam na voz, naci voznu liniju, sici na pravoj stanici i naci hotel.Sve to sam uspeo da uradim i na put do hotela svratih u radnjuu po pljuge, gde me prodavac prepozna i odmah mi dade sta sam kupio tog jutra. Jebote, spava li ovaj lik ikad?Na recepciji sam nekako onako pijan uspeo da se raspitam ima li negde ramen-bar u blizini, dali su mi mapu gde da idem, ostavio sam stvari u sobi, nazvao zenu, pricao sa njom i otisao da klopam.Mesto sam nasao bez problema, samo sad sam trebao da narucim na japanskom sta hocu onako pijan. Nekako mi je uspelo i ubrzo je stigla klopa, i to kakva! Jeo sam kao sepra, bilo je nevidjeno, slao sam zeni nekoliko poruka da joj objasnim koliko je to dobro bilo. Bila je ljubomorna na moj orgazam u ustima. Nakon svega uredno platih i odoh na spavanje.Petak 29 majProbudio sam se rano, oko 6, nevidjeno zedan od silne klope i pica. Sreca na mom spratu je bio automat sa picem, pa sam nekako utolio zedj. Vratio sam se u krevet, doruckovao, promuvao se po kvartu i krenuo u Kjoto, gde smo svirali poslednji concert.Voznja vozom je trajala kojih 45 minuta i bio sam u centru Kjotoa. Prelep grad u kojem sam bio prvi put kad sam isao u Japan u Martu 2004. Lutio sam okolo bez cilja i uzivao. Dan je bio prelep, skroz potaman, savrsen za setnju. Nakon kojih sat vremena seo sam na voz i otisao do predgradja gde je klub za vecerasnji concert. Kad sam tamo stigao udario sam setnju kojih 20-ak minuta do kluba, usput prosavsi pored Emperor’s Gardens – tu je nekad bila carska palata kad je Kjoto bio glavni grad. Nasao sam klub, otisao u obliznji restoran na rucak, popivo standardno pivo, promuvao se jos malo i opet otisao do kluba gde sam ostavio bas i cekao ekipu. Tu sam cak malo i zadremao. Ostatak benda je ubrzo dosao i onda rutina: pivo, tonska, pivo, klopa, nazad u klub. Mesto je bilo minimalno, recimo da kad ima 50 ljudi da je dupke puno. Ostatak ekipe koja je dosla je bio super, tako das mo odmah poceli da se zezamo sa ljudima, sve uz pomoc alkohola. Riba za sankom je przila neku piletinu koju su sluzili za dzabe, pa smo i mezetili uz pice. U neko doba se pojavila i Hitomi Shimizu – moja do tada internet prijateljica, bivsa clanica odlicnog benda Syzygys (dva albuma na Tzadik labelu John Zorna), te takodje uspesna kompozitorka muzike za PS2 igrice, te za igrane filmove ("Water Boys" je najpoznatiji). Pricao sam sa njom i njenom prijateljicom, te sa svim ostalim ljudima. Atmosfera je bila odlicna cele veceri. Bendovi, doduse nisu, ali ne moze sve. Mi smo odlicno svirali, publika je sve vreme urlala od srece, cak su ljudi i igrali, sto me je blago receno sokiralo. Na kraju je gazda krenu da baca petarde okolo, a mi smo svo cetvoro dali basove ljudima oko sebe. Ja nekoj ribi visokoj oko 100cm koja je bila pored mene i teskoj otprilike kao pola basa. Kako je uspela da ga drzi preko ramena i svira ne znam! Uglavnom, sve se zavrsilo uz veliki zid buke. Bilo je taman vremena za jos poneko pice i da krenemo na voz.U vozu nas je domacin cimao da idemo u neki klub koji radi cele noci, ali mi se nije dalo s obzirom da sam imao bas sa sobom, ted a sam morao da krenem nazad u Tokijo sutra ujutro, a nisam hteo bas da ne spavam cele noci. Tako da sam otisao u hotel, opet otisao u obliznji ramn-bar, klopao, popio poslednje pice i otisao da spavam.Sutradan sam sam zapailo put Tokija, stigao srecno kod zenine familije i kulirao tamo jos 3-4 dana (jednom se ispovracao usred grupne vecere za stolom, a nisam bio pijan, ali duga prica...), malo kupovao ploce, uglavnom neke dzez standarde, spakovao se i krenuo nazad u Pert. Stigoh ovde u 2 posle ponoci, a vec u 9 ujutro sam morao da se vratim na posao. Uzas!

[Yoyogi]

Pitam se pitam, kako li izgleda ovo mesto, zvano Takeshima?Na ovom linku, malo dole, izgleda jos lepse.To je 40 min od mene, nekako je ostalo neprimeceno kada idem u onaj "Uzas" kako ga ga nazvase land locked individuals, verovatno sto sam dolazio sa druge strane.

[Yoyogi]

Nekih 40 minuta nakon prethodnog posta, stigne se do Takeshima ostrvceta.Sve je pocelo odozgo pre 3 nedelje sa aktivnoscu rucak + nesto.Iz ovog hotela (Tanemura Hotel) na planini se lepo vidi lucki grad Gamagori, i ostrvce (tada nisam znao, sada znam da se nazire most). Veliki teretni brodovi ulaze i izlaze, cini mi se na svaka 2 sata, dobar znak, nesto se pravi i negde transportuje (veliki brod, sa mlazovima iza se jasno vidi).Gledano odozdo, taj hotel jeste na visini. gore levo:A Takeshima (take = bambus, shima = ostrvo) izgleda kao hrid obrasla shikarom i kao da tamo nema nista:Ima, kako da nema. Mora da je fora da nijedna konstrukcija ne sme biti visa nego drvo ispred nje.Nije Sveti Stefan ali ima ponesto:Puno je kao sipak:Sa njega, sa borovima (bambusi su tu ali u drugom planu) pomalo lici na Jadran:Pre tog mosta do ostrva od 300m ima dva hotela. Jedan (Takeshima Hotel) bez mnogo stila ali odlican:I ovaj, "Prince Hotel", perfektan. Popularan za vencanja, gore u sobi na vrhu se za fine pare provodi prva bracna noc:Kada se novovencani probude, dorucak sa pogledom na ostvce koje je jos uvek tu, kao sto ce biti i za naredni par. Neka im i brak bude vecan kao i ostvce koje je uvek tu:(slikano sa vidikovca ispred hotela Prince)

[Leia]

Carevi -_-

Zakonom zabranili debljinuZabrinuti zbog velikih troškova lečenja ljudi sa prekomernom težinom, u Japanu su zabranili debljinu.Zakonom je utvrđen maksimalni obim struka za osobe iznad 40 godina. Za žene je to 90 santimetara, a za muškarce 5 santimetara manje. Zakon je propisao obavezu za sve poslodavce da periodično moraju da organizuju merenje struka svojih radnika starih između 40 i 74 godine.Tako će na kraju godine biti izmeren obim struka više od 56 miliona građana. Svi koji budu deblji nego što je propisano, moraće da promene način ishrane, a ako i posle šest meseci ne uspeju da se vrate na traženu težinu, moraće da idu kod lekara da im on propisao dijetu.Ako kompanije ne smanje broj debelih radnika za deset odsto do 2012, odnosno za 25 odsto do 2015, moraće u zdravstvene i penzione fondove da uplaćuju više novca.