Liberalizacija SPC

[napadaj]

Šju kakav profil, gledam i druge postove. Opaka ekipa u komentarima.

[Desmond Bojčinski]

1 hour ago, napadaj said:

Opaka ekipa u komentarima.

Spoiler

 

[Redoran]

8 hours ago, dragance said:

Nadomak Pelješca? Ston? Sreser?

 

Preko puta Stona, par kilometara od obale i par kilometara od granice sa BiH izbočinom. Što kaže Kundera, verovatno je u pitanju uticaj Hercegovine. Mogu da zamislim na šta je to tek ličilo kada se krene ka Hutovu, Metkoviću i Stocu.

[Zabalujev]

8 hours ago, duma said:

Čak i danas kad je crkva u modi retki su krajevi gde 10% ide u crkvu jednom nedeljno. Pre 2 godine sam bio na večernjoj liturgiji u Novom Beogradu. Sutradan je bila slava i donosili su kolače. Trećina prisutnih su bili sveštenici koji su držali liturgiju. Ta crkva sigurno pokriva 100.000 onih koji se deklarišu kao pravoslavci.

Ma ko će da protraći nedeljno jutro na crkvu... Meni je pre desetak godina rođak pop pričao da je u Beogradu posećenost crkvi kao u vreme komunizma (a on je u BG od kraja šeszdesetih), samo je danas nešto više mlađih ljudi. Dole kod nas u ljutom Pomoravlju su venčanja u crkvi izašla iz mode u vreme komunizma, mada su se deca rutinski krštavala, malkice se krilo kod ovih koji su imali ambicije u partiji - ili bili zadrti komunisti. U bližojh familiji imam primer da je bebac doveden na selo na kućno krštenje kad je tata mladi funkcioner bio na službenom putu, a školskog je tata oficir poslao kod mame na selo da ga krste jednom zgodnom prilikom, ali on s tem nema ništa.

 

[duma]

28 minutes ago, Zabalujev said:

Ma ko će da protraći nedeljno jutro na crkvu... Meni je pre desetak godina rođak pop pričao da je u Beogradu posećenost crkvi kao u vreme komunizma (a on je u BG od kraja šeszdesetih), samo je danas nešto više mlađih ljudi.

Uglavnom je tako svugde. Nešto više dolaze mladi i žene. Koliko sam ispratio u većim gradovima više dolaze žene, nego muškarci. 

Možda grešim, ali čini mi se da se jedno vreme nije koristila jedna kašičica, iako nije bilo korone.

 

28 minutes ago, Zabalujev said:

Dole kod nas u ljutom Pomoravlju su venčanja u crkvi izašla iz mode u vreme komunizma, mada su se deca rutinski krštavala, malkice se krilo kod ovih koji su imali ambicije u partiji - ili bili zadrti komunisti. U bližojh familiji imam primer da je bebac doveden na selo na kućno krštenje kad je tata mladi funkcioner bio na službenom putu, a školskog je tata oficir poslao kod mame na selo da ga krste jednom zgodnom prilikom, ali on s tem nema ništa.

Kod nas su popovi bili zabranjeni i prosvetnim radnicima, naravno i članovima partije, oficirima i pandurima. Slavu su slavili skoro svi, samo su pomenuti slavili bez popova. Voleo bih da znam da li je ovo za prosvetare bilo šire rasprostranjeno. Kod nas je među njima postojao nešto što bih nazvao ateistički zilotizam.

Edited November 24, 2020 by duma

[đorđe geprat]

21 hours ago, Kundera said:

Bila prica da je u vreme SFRJa cak 40 posto Hrvata islo na veronauku.

ma daj. može da bude priča ali, samo priča. u mojoj dalmatinskoj familiji se išlo nedeljom na misu. i, to je to. u školi, jasno, nije bilo veronauke. koliko dace je išlo u manastire, crkve  na veronauku pitanje je. kada sam jednom letovao kod dubrovnika, mlini čini mi se, čuo sam dečje pevanje iz neke kuće. obdanište pod okriljem crkve. 

 

da su i hrvati i slovenci bili veći, brojniji vernici od srba i crnogoraca, jesu. zato je sada kod njih normalno a kod nas euforično, čak groteskno.

[dùda]

odrasla u Prijedoru, mešana sredina, srba i muslimana pola-pola, hrvata malo

 

elem, ni za koga od srpske i muslimankse dece ne znam da je odlazio u bogomolje, a jedna jedina hrvatica u razredu je svake nedelje išla u crkvu a oko vrata bogme nosila potešku krstinu

 

posle, kada sam studirala u zg, naravno, najviše je bilo onih iz hr, tu već niko iz velikih gradova nije zarezivao crkvu, ali išli su hercegovci. međugorje, maltene svi, to znam jako dobro, jer sam stanovala u domu, oni su inače bili kao krdo, pa bi tako kao krdo nedeljom krenuli i ka crkvi

jednom me docimerka (dve sobe delile kupatilo ) napala što sam joj u nedelju ujutro uletela na tuširanje, samo što me ubila nije, pa kao zar ja ne znam da ona svake nedelje ide u crkvu 

[Moonwalker]

 

36 minutes ago, duma said:

Kod nas su popovi bili zabranjeni i prosvetnim radnicima, naravno i članovima partije, oficirima i pandurima. Slavu su slavili skoro svi, samo su pomenuti slavili bez popova. Voleo bih da znam da li je ovo za prosvetare bilo šire rasprostranjeno. Kod nas je među njima postojao nešto što bih nazvao ateistički zilotizam

Neko je uvek nosio zito u crkvu za slavu, nisu svestenici uvek  dolazili u kuce.

 

Sta podrazumevas pod ateistickim zilotizmom? Sve te profesije sustinski i jesu zeznute ako neko ne razdvaja privatno od javnog.

 

Sestrino dete, devojcica, je upisano na veronauku u I osnovne (da se ne izdvaja), vratila se na kraju I razreda i rekla roditeljima ja sam se ispisala, treba da potpisete. Nastava je bila neprilagodjena uzrastu, dogmatska. Karakter deteta ne bas prijemciv za tako nesto. Bile su joj neprijatne lekcije i primecivalo je razlicit tretman za zensko na uzrastu od 7-8 godina i postavljalo pitanja zasto.

Secam se dok smo joj objasnjavali ono francusko sloboda, jednakost, bratstvo, da je isto mala pitala, a zasto ne postoji sestrarstvo (njena tadasnja kovanica). Rekoh joj pa i zene su braca.

 

Hteo to neko da razume ili ne, a ne mislim da nije jasno, taj majndset mnogo vise ogranicenja i neslobode unosi u zivot zena. U zivot prosecnog muskarca bas i ne.

 

Mislim da mi je neko poreklom iz Bosne rekao da je to insistiranje na religiji u tim mesanim sredinama sluzilo markiranju nacionalnog. Nema to veze mnogo sa religijom u onom teoretskom smislu. 

 

Edited November 24, 2020 by Moonwalker

[BWA]

11 minutes ago, dùda said:

odrasla u Prijedoru, mešana sredina, srba i muslimana pola-pola, hrvata malo

 

elem, ni za koga od srpske i muslimankse dece ne znam da je odlazio u bogomolje, a jedna jedina hrvatica u razredu je svake nedelje išla u crkvu a oko vrata bogme nosila potešku krstinu

 

posle, kada sam studirala u zg, naravno, najviše je bilo onih iz hr, tu već niko iz velikih gradova nije zarezivao crkvu, ali išli su hercegovci. međugorje, maltene svi, to znam jako dobro, jer sam stanovala u domu, oni su inače bili kao krdo, pa bi tako kao krdo nedeljom krenuli i ka crkvi

jednom me docimerka (dve sobe delile kupatilo ) napala što sam joj u nedelju ujutro uletela na tuširanje, samo što me ubila nije, pa kao zar ja ne znam da ona svake nedelje ide u crkvu 

U Bosanskoj Krupi pravoslavne crkve nije ni bilo od 41-90. Čak i na selima se rijetko išlo u crkvu.

Primijetio sam da je u istočnom dijelu Bosanske krajine (Banjaluka i područje malo istočno od nje) stanovništvo religioznije nego na krajnjem zapadu regije.

 

[Kampokei]

Ovde je najveca i najuticajnija evropska anekta na ove teme (i jos mnogo druge), sa rezultatima iz poslednjeg istrazivanja. U donjem levom uglu imate spisak pitanja. Pa, ko voli: https://www.atlasofeuropeanvalues.eu/maptool.html 

Edited November 24, 2020 by Kampokei

[ToniAdams]

true story, peti razred, sam kraj 80tih, novi bgd dvajesprvi blok, drugarica koja je ponavljala i te godine dosla u nas razred (ovaj podatak zapravo nije bitan) jedan dan se pojavila u skoli sa krstom oko vrata.

nastavnica nije htela da je pusti da sedi na casu. morala je da skine krst ili da izadje.

doduse, nastavnica se zvala albina.

[duma]

1 hour ago, Moonwalker said:

 

Neko je uvek nosio zito u crkvu za slavu, nisu svestenici uvek  dolazili u kuce.

 

Sta podrazumevas pod ateistickim zilotizmom? Sve te profesije sustinski i jesu zeznute ako neko ne razdvaja privatno od javnog.

 

Pod zilotizmom podrazumevam da je u vreme kad je moja majka išla u školu za đake važilo, ideš u crkvu, dobiješ keca iz vladanja, bar kod nekih učitelja.

U vreme kad sam ja krenuo u školu, za prosvetare je važilo ideš u crkvu, letiš s posla, bar u mojoj školi.

Još sam bio u osnovnoj, a krenuli su svetosavski balovi u toj istoj školi. Svi postali veliki pravoslavci.

 

Edited November 24, 2020 by duma

[Moonwalker]

26 minutes ago, duma said:

Pod zilotizmom podrazumevam da je u vreme kad je moja majka išla u školu za đake važilo, ideš u crkvu, dobiješ keca iz vladanja, bar kod nekih učitelja.

U vreme kad sam ja krenuo u školu, za prosvetare je važilo ideš u crkvu, letiš s posla, bar u mojoj školi.

Još sam bio u osnovnoj, a krenuli su svetosavski balovi u toj istoj školi. Svi postali veliki pravoslavci.

Ne znam u kom je to kraju i kakav je lokalni mentalitet. Kod nas (granica zapadne Srbije i Sumadije) na iskustvu uze i sire porodice toga nije bilo, ni u nase vreme (osamdesete), ni u vreme nasih roditelja (bumeri).  
U crkve smo odlazili ne samo kao verske objekte vec kao i muzeje sto iz perioda I srpskog ustanka, sto iz perioda I svetskog rata. Sam kraj ima bogatu istoriju iz tog perioda i uceni smo u skoli o istoj vrlo opsirno od prvog razreda osnovne skole uprkos odrastanju u poznom socijalizmu.

 

Niko se time ko ide u crkvu nije bavio u skoli. Ni osnovnoj, ni srednjoj. Ni deca, ni profesori.

 

Razumem ovo o cemu pises, secam se pocetka devedestih.

Ja to ne bih pripisala ni religiji, ni sekularizmu ako govorimo o pojedincu. To su po meni vise elementi zadrtosti, i kolektivizma u nasem mentalitetu. Kao i nepostovanja granica privatnosti drugih ljudi. U svakom slucaju ruzno i tuzno. U bilo kom smeru.

 

I naravno ulogim drzave da koristi ideologiju i elemente mentalitets  i takve pojedince za «prevaspitavanje» kolektiva. 

 

Edited November 24, 2020 by Moonwalker

[Ros]

u mom sremackom selu je od posle rata do dolaska ljudi iz bih, u crkvi bilo par ljudi. uglavnom starije zene. a onda od kraja 60-ih je porastao broj ljudi u crkvi

[ArleKino]

Kod muslimana je bilo slučajeva da prijavljuju druge muslimane koji sunete mušku djecu. Uturguzi uvijek isti.