Josip Broz Tito i njegovo vreme

[Прслин]

mozemo pokenjati po svima - od Karadjordja to Tadica.

Ево и ја штедим простор™.едит. И нисам "извукао епоху па кењуцкао како ништа не ваља", већ сам покренуо топик о култу личности који је утопљен у ово, а онда је снег покрио брег па неко признао да је антидемократа и тоталитарац, неко није и ето. Edited March 5, 2013 by Праслин

[porucnik vasic]

Ukidanje demokratije? :) Danas u tzv Vladi sede neki ljudi za koje 90% birača ne zna kako im se zove stranka i/ili za koje glasaju komšije i prijatelji u najboljem slučaju. To nije demokratija, to je feudalno uređenje.Sloboda? Povampirenje Rehabilitacija crkve, četnika i tzv prestolonaslednika, nije sloboda. Tamo gde postoji, sloboda se otima od crkve i monarhije.U najkraćem, SFRJ je bila definicija države blagostanja za sve ostale oblike uređenja koji su postojali na "Ovim prostorima". A ti vuče sisaj kurac, nabavili smo špijunku ;)

Ене, још један мислилац...

pa dobro, naš čovek lako trejduje osećaj sigurnosti za osećaj slobode, šta sad...

Не чини то наш човек него поданик. Роб. Мислим да се и већина Немаца сећала како је стандард био добар док је био каплар на власти. Но, док се код њих величање каплара и сликара у покушају санкционише код нас величање као шатро бравара који је свирао клавир и мачевао се је као ин одраз прогреса, образованости...

[Bakemono]

Takodje, istine i ravnoteze radi, nije naodmet da se podsetimo da na ovoj temi ucestvuje nekoliko ljudi koji u 21. veku ceznu za jednopartijskim sistemom, planskom privredom i kultom licnosti. Iskreno, ne mogu da se odlucim koji mi je od ta dva anahronizma teze razumljiv.

Nije pošteno tako napisati: niko ne čezne za kultom ličnosti i ostalim što ide uz to već za životom u vreme SFRJ i Tita. Difference.

[boshoku]

и'м њитх праслин, ас тхис маттер гоес; ma da, titovo vreme, iber kul... nitko ne tvrdi da je danas, ili, sakloni me allah, u miloševićevom periodu, sve idealno, dapače, ali mnogi su se zalaufali sa nesrećom današnjice, konvertujući se ka, realno, nesreći of yesteryear's.podseća me na romantizovanje 80ih godina u periodici posvećenoj muzici: da, odlične stvari su se pravile; da, postojala je neka (u nedostatku bolje reči) energija, ali ne treba zaboraviti da se sve to zbiva nakon brozove bolesti i subsekventnog pokleknuća, kada se država koja u biti bila njegova prćija, sleže pod teretom nagomilanih a neplaćenih obaveza, kako u administrativnom i nacionalno-nerazrešenom, tako i finansijskom pogledu - rasulo koje je bilo plodno i za šarla, paraf, ali i šešelja i paragu.

[Cane Vukic Prebranac]

^^ mrzi me da citiram frenklina o slobodi i sigurnosti iako se svakako slažem sa njim.

Those who surrender freedom for security will not have, nor do they deserve, either one.

Не ради се овдје о давању слободе у замјену за сигурност, већ о несхватању поенте слободе ако она са собом не доноси и одређену сигурност. Антифашисти су се борили за слободу како би између осталог по остваривању слободе стекли и животну сигурност. По мени, једно без другог не иде.

[Prospero]

^^ daj, ne pričamo mi o slobodi od nacista nego u unutrašnjoj političkoj slobodi.

[Cane Vukic Prebranac]

Узео сам најпластичнији примјер. Али добро, ево имамо политичку слободу без сигурности, и изгледа баш супер.

[Vapad]

Sećate li se ovoga?http://www.youtube.com/watch?v=NO4wM5VTc38mislim da je tada bilo više kritike, zato što je bilo svežije i pričali su stariji ljudi, pa opet.A ovo je jednako demokratski proces kao danas u skupštinihttp://www.youtube.com/watch?v=q2QcpJtrK4k#t=20m41sda li ste saglasni, saglasni ste...

[Prospero]

Узео сам најпластичнији примјер. Али добро, ево имамо политичку слободу без сигурности, и изгледа баш супер.

pa nemamo ni političku slobodu, svakako ne u normativnom idealnom smislu, niti imamo sigurnost u optimalnoj meri. imamo svakako veću slobodu nego ranije a sigurnost je bila skoro pa klasični nusproizvod totalitarne države.uostalom to nije nepoznata tema, npr:

Post-communist fear of crime and the commercialization of security

• Maria ŁOŚ, University of Ottawa, Canada
• Theoretical Criminology 2002 6: 165

AbstractThis article focuses on post-communist processes through which fear of the state has been transformed into fear of crime and longing for a stronger state. The communist governing technology (‘control mentality’) was buttressed by fear of the secret security complex and taboo-based management of the self (‘taboo mentality’). Risk had unequivocally negative connotations. The abrupt shift to a liberal-market ideology brought celebration of risk but also an escalating risk of crime. Two relevant developments are scrutinized: (1) the move from the state media (with their incessant ‘good news’ propaganda), to the market-based ‘bad news’ media; (2) The re-emergence of the former secret police as a new private security sector—the primary provider of risk definitions and risk management technologies.....The communist mass media were essentially ‘good news’ media. This was bound to change when systemic transformation abolished formal censorshipand produced media privatization. Even if the logic and realities of political change did not free the media from direct political manipulation by the old/new power elites, the coming of the market did expose the media to new pressures and opportunities. The creation of the media markets, patternedlargely on western models, virtually necessitated a shift towards ‘bad news’ media, based on the understanding that bad news sells better. In a societydeliberately sheltered from negative media reporting for many decades and mentally conditioned to hear (even if not believe) highly positive propaganda, the psychological effect of such a change must be important....In exceptional cases when the system did allow bad news dissemination, the media had to meet clearly specified criteria that party experts dictatedand the Censorship Office applied. These criteria extended also to entertainment programmes, such as detective and mystery stories. In 1981, thehead of the State Institute for Problems of Crime, Brunon Ho³yst edited a book titled Mass Media and Negative Social Phenomena. He called forcensoring entertainment more stringently, arguing that censorship should rest on clear crime-prevention criteria. Specifically excluded would bematerial depicting a crime’s details, presenting the perpetrator in a positive light or failing to show the full ‘cause–effect’ (i.e. crime–punishment)sequence (1981: 80–1). Hoyst argued that: The portrayal by the mass media of successful actions of the law enforcement and the justice system mobilises the public opinion and enhances antivictimising attitudes . . . Theoretically every crime is solvable and instilling this certiitude in people should be the basis of the preventive role of the media....This does not mean that people uncritically accepted official propaganda as truth. They were anxious and worried by their own personal experiencesand by rumours of others’ victimization. However, the censorship deprived them of a broader knowledge framework and shared vocabulary that mighthave socially legitimized their fears. In spite (and because) of its high political sensitivity, common crime remained primarily a private issue....In sum, the state has scant control over vast, privatized police-state structures and the demarcating lines between the public and privatesecurity forces have been deeply corroded. Private policing and privatization of certain aspects of the justice system are occurring despite harshcriticism in many countries. None the less, the post-communist states are unique in that these private alternatives have sprung from the police-stateinfrastructure and are permeated by its mentality and traditions. Having emerged from the former regime’s power/knowledge complex, they arenow reproducing it and implanting it into the new social technologies of ruling....Despite successful attempts to tighten crime control measures, it became clear that control over the law and order domain shifted away from thestate. In a country where the state security apparatus dominated so long, this realization has fuelled scepticism about the new political arrangements’relevance to the population’s vital concerns. Given this general climate of apprehension, ‘fear of crime’ may hide many underlying anxieties andissues. These are likely to include: the ‘immigrant feeling’ of a population suddenly transplanted onto a totally new socio-economic landscape; awareness of the state’s powerlessness; a perception of general disorder; and a plethora of unfamiliar risk-management techniques. Perhaps because of its susceptibility to ritualization, the dread of crime was particularly suited to anchor a multitude of fears....This inquiry may prompt the reader to wonder how much the rising fear of crime in post-communist countries is due to a rise in crime itself. Indeed,these societies have witnessed major changes in predatory behaviour patterns, with a marked increase in involvement of guns, overt violence, gangactivity and organized criminal business operations. It was not, however, this study’s purpose to assess criminal victimization rates and dynamics.Comparisons of crime statistics from the communist and post-communist period are notoriously difficult to evaluate. Jasi ´nski (1999) offers a cautious and informative interpretation. Siemaszko’s (2000) comprehensive statistical information on the first post-communist decade shows a doubling ofregistered offences per 100,000 population: from 1442 in 1989 to 2901 in 1999. The assault and robbery rates more than quadrupled, while rates ofhomicide, bodily harm crimes and theft doubled, and drug-related offences increased six-fold.32 None the less, viewed internationally, Poland remainsrelatively safe. The 1996 International Crime Victim Survey covering 11 western and two post-communist countries (Czech Republic and Poland)found only three countries with an overall victimization risk lower than Poland’s (Siemaszko, 2000).Jasinski (1999) reminds us that under communism, there was a built-in mechanism lowering the number of recorded offences. Police had orders toachieve both high clearance rates and crime prevention effects. The former discouraged the police from recording offences that would prove hard toclear up, and the latter encouraged them to leave petty offences unrecorded: ‘The data were doctored or simply classified as secret’ (1999:377). In contrast, the post-communist police are more likely to inflate the crime figures to justify their demands for higher budgets and more policepowers. Moreover, increased insurance coverage of private possessions should provide an additional incentive for reporting property offences. Yet,the widespread fear of revenge by organized gangs should have an opposite effect on the public’s willingness to report victimization....

Edited March 5, 2013 by buffalo bill

[Prospero]

^^ ajde iskulirajte malo

[Milogled Bluff]

Nista grotesknije nego kad kurceviti dvadesetogodisnjaci vlaze za vremenom od pre 30 i vise godina.

[Yoda]

Ok, od sada delimo kartone.

[Cane Vukic Prebranac]

Пошто се ови епитети односе на мене, само да разјасним нешто: Нисам ја ту да хејлујем лик и дјело 1 ЈБТ-а. За то ту мало ниже на форуму служи Филипенко. Читава прича се наслања на тезу да је људима довољно да су сигурни, запослени и нахрањени па им слобода не треба. И како је то лоше. А ја кажем да слобода у политичком смислу не значи бог зна шта ако су људи голи, боси и уплашени. Такву слободу нико не би хтио за себе, ни Бенџамин Френклин, нити било ко. И ово, с моје стране бар (ако је исправно граматички), нема никакве везе са ЧвП тематиком.

[nemoderisani]

Каква је то патологија која све оне податке о Титовим брајтлинзима, Ролсевима, све Ванге, Брионе, Дедиња, све сребрне пушке, муфлоне, дијаманте и остале дрангулије игнорише али млатара чувеним "шта је Тито оставио својима у власништво"? Па ништа им није оставио, штекара матора, је л' га то чини мањим лоповом?Испалио их, трт, па сада морају да се суде за камен са Месеца и марке од милион евра. Класика, имаш то у сваком селу у Србији па и такозваном региону.

Meni pravu razliku da li je to ostavio svojoj deci da se bahate bez da prstom mrdnu ili je ostavio sve državi. A ukrasti od predratnih kapitalista i nije neki zločin, kao ni od ovih danas. To što su se streljale čitave porodice izdajnika je zločin a nacinalizacija je must u revoluciji. Salonsko kukanje nad sudbinom imovine bogataša je baš dirljivo, posebno gledajući kako radnici i sirotinja danas žive. Suza suzu stiže.

И откуд ти то да данашњи буржуји остављају фабрике и остале мимо закона?

Izvini, po zakonima koje sami donose i menjaju po sopstvenim potrebama, nelegalno finansirajući stranke koje tako drže pod kontrolom. A za prvi milion da ne pitamo. Znam dosadni argumenti, i detetu jasni, ali tako ti je kada braniš legalnost sticanja i prenošenja imovine tajkuna.

И шта је тачно буржуј - онај који има мало више од тебе или онај који има много више од тебе? И шта би му радио?

Buržuj, tajkun, krupni kapitalista, političar-kriminalac ... Sigurno ne mislim na vlasnika automehaničarske radnje kojoj ide dobro. A zatvor je maksimalna kazna, i to sređen i humaniji od ovog u kakvom su sada stanju. Šetnjica, poziv, poseta, knjiga, ograničen internet, redovan san i obroci, ništa strašno u odnosu na udruživanje u pljački države i naroda. Ali ne 5 godina ko Jezdimir nego nešto ovako.

Ти живиш у утопији, мала, и до тебе не допире мој глас. Него, зар нису бело одело, пудлице, јахте, сат од 300.000 евра и остале Брозове занимације одлика... буржуја? Како је могуће да има буржуја који су проблем, а има и неких који нису?

Svakako je postojala buržuazija u Jugoslaviji oko Tita, to niko ne spori. Manje brojna, bogata i uticajna nego danas, pa je bila manji problem. Odelo i pudlice, mož misliti, a jahta je za predsednika Jugoslavije, ne za Tita. Ne smeta mi naročito da predsednik Jugoslavije ima službenu jahtu, posebno ne 30 godina kasnije kada je imaju i predsednici upravnih odbora javnih preduzeća a kamoli neki veći igrači.

Да ли би пристао на све то, али да су на власти фашисти? У немој да кренеш да машташ (видим да си томе склон) како би било другачије, овако-онако. Питање гласи: све то што си набројао, баш тако, без тих папирића а на власти фашисти? Нема међунационалне мржње, нису нацисти већ фашисти,

:0.6: teška srca moram da ti predam pehar nazad za ovo boldovano. I izjednačavanje komunizma i fašizma ulazi u konkurenciju, ali to da fašisti ne mrze druge nacije je legendarna izjava. Nije mi blisko nikakvo sistemsko razgraničavanje po nepromenjivim i urođenim razlikama kakve propagira fašizam i nacionalizam.

Ти си, дечко, за стормфронт зато што се искењаваш на папириће сваке 4 године.

Ah da, glasanje čini demokratiju. Uvek to zaboravim.

Што ти стално упоређујеш Србију са Европом наводећи како је тамо боље? Па зар тамо није исто диктатура буржујско-страначке касте?

Poredim jer je najbliža i jer smo njen deo obrni - okreni. Na zapadu Evrope se bolje živi nego na Balkanu od kolonijalizma na ovamo, koji god da je sistem. Pa opet neću zbog toga pravdati kolonijalizam niti ga zagovarati, naprotiv. A na danas prepoznatljivi, životni standard evropljana najviše je uticala posleratna welfare politika kada se uvode sve tebi nebitne socijalne beneficije, koji čine život, tebi nebitnih običnih ljudi lakšim. Edited March 6, 2013 by Yoda

[Indy]

А ја кажем да слобода у политичком смислу не значи бог зна шта ако су људи голи, боси и уплашени.

A gde su to ljudi goli, bosi i uplaseni?