Procenat bezveznih naucnih radova u svetskim casopisima

[hazard]

A koji metod se koristi za detekciju kemtrejlsa?

to su ti Indy ispitiTeorija zavere ITeorija zavere IIMetodi oktrivanja sakrivenogZamka ociglednostiitd.

[BraveMargot]

Originalni, bas originalni data set? Hm, nema sanse...podaci se toliko "friziraju" u praksi (ne da bi bili krivotvoreni, vec da "izgledaju lepse", ili da se izbegnu neka nezgodna pitanja tipa "a zasto vasa kriva izgleda tako lepo svugda osim na tacki i toj i toj kada 'podivlja' na kratko?" i sl.) da ne verujem da bi iko pristao da to objavljuje za svaki rad.

za fmri studije postoji online baza podataka i mnogi casopisi zahtevaju od autora da svoje podatke tamo aplouduju kao uslov za objavljivanje. tada svako moze da skine podatke i gleda sta jos tu ima, ili da radi metaanalizu.u nuklearnoj fizici, kada se studija objavi takodje se deponuju rezultati eksperimenta, tako da kolege koje se bave slicnom problematikom mogu da pogledaju da li tu ima i jos necega, sto bi njima bilo zanimljivo, a sto originalnim autorima mozda nije bio glavni fokus (npr, naznaka da mozda postoji neko medjustanje nuklearne strukture iz niza ispitivanja moze navesti nekog autora da dizajnira ciljani eksperiment da snimi to medjustanje).

[betty]

slazem se rasejan, samo sam htela da kazem da je psihologija mnogo vise od tih istrazivanja, i da ima podoblasti gde je laboratorijski eksperiment nedvosmisleno superioran. inace, mislim da je primer koji navodis nesrecno izabran (milgramov eksperiment, sa elektrosokovima) jer se on tumaci upravo kontekstualno. ideja je da pristojan, normalan, simpatican, moralan covek u takvim neobicnim okolnostima moze da cini stvari koje inace nikad ne bi (recimo ratne zlocine). ali da, ima studija sa vrlo upitnom primenljivoscu.inace, sasvim off, ali ima veze sa velicinom efekta kao vaznom merom. ima neka studija u kojoj su ispitanici radili nekakav verbalni test, i posle isli kuci. istrazivanje se ticalo merenja vremena hodanja od vrata laboratorije do lifta posle testa. pola ispitanika je u testu imalo razne reci koje su asocirale na starost, a pola nije. ispostavilo se da je ova 'staracka' polovina posle testa hodala sporije. istrazivanje se dosta spominje u popularnoj literaturi, videla sam razna entuzijasticna tumacenja u vezi sa moci nesvesnog uticaja psihe na telo i statijaznam. pre nekog vremena sam videla i istrazivanje. razlika u hodanju je bila jedna sekunda. jedna grupa je u proseku hodala sedam sekundi, druga grupa osam. jos je i to verovatno em zaokruzeno em procenjeno nekom subjektivnom metodom. toliko o statistickoj znacajnosti kao ultimativnoj meri.

[Indy]

Око.

A, to bi bio onaj isti metod po kome Sunce kruzi oko Zemlje. Samo proveravam.Mislim da je ipak malo degutantno da se guras na podforum Nauka, gde ti nije mesto. (Bez obzira sto ti betty mrtva ozbiljna odgovara).

[расејан]

A, to bi bio onaj isti metod po kome Sunce kruzi oko Zemlje. Samo proveravam.

Шта онда, треба да почнем да тврдим да их никад нисам видео, или да сам их увек виђао и да сам још пре рођења мислио да су природна појава?

Mislim da je ipak malo degutantno da se guras na podforum Nauka, gde ti nije mesto. (Bez obzira sto ti betty mrtva ozbiljna odgovara).

То што сам ја баталио магистратуру не значи да нисам одслушао предмете о методологији. Значи да сам одабрао тастатуру.Признајем да сам пристрасан само утолико што сам са испита из вероватноће и статистике изашао зловољан, за који сам красни уопште морао то да учим. Ал' за толико ваљда могу да присмрдим у ову тему где се, између осталог, до безвезних радова долази помоћу смандрљане статистике. На осталим темама могу да запиткујем.

[betty]

(Bez obzira sto ti betty mrtva ozbiljna odgovara).

ja patim od iluzije grandioznosti usled koje verujem da se uvek obracam sirem auditorijumu.

[Indy]

EDIT. Nema veze. Hvala na informacijama onima koji su ih podelili, posebno betty za kacenje onog pdf. rada.

Edited February 18, 2011 by Indy

[betty]

o (ne)replikaciji bemove studije o prekogniciji, i tome kako je prihvacena u javnosti.

[Indy]

Mda... ja i dalje hocu brojeve za sledeci krug lota

[noskich]

Nisam znao gde da postujem ovo pa mi je delovalo da je ovo najpribliznija tema.Ovaj tekst ide u prilog Indy-jevom zakljucku o PhD titulama:http://www.economist.com/node/17723223In research the story is similar. PhD students and contract staff known as “postdocs”, described by one student as “the ugly underbelly of academia”, do much of the research these days. There is a glut of postdocs too. Dr Freeman concluded from pre-2000 data that if American faculty jobs in the life sciences were increasing at 5% a year, just 20% of students would land one. In Canada 80% of postdocs earn $38,600 or less per year before tax—the average salary of a construction worker. The rise of the postdoc has created another obstacle on the way to an academic post. In some areas five years as a postdoc is now a prerequisite for landing a secure full-time job.A PhD may offer no financial benefit over a master’s degree. It can even reduce earnings.Zakljucak - izgleda da ce sve vise biti slucaj da sa prakticne strane odraditi PhD ima smisla samo nakon sto se prvo finansijski obezbedite.

[hazard]

Sa doktoratom je pitanje - iz cega je doktorat?Kao "horor price" doktoranata se uglavnom spominju slucajevi iz tih tzv. "life sciences" (tj. biologija & co.) i ponekad nesto tipa fizika, hemija...Poenta je da u ovim oblastima ne mozete ni raditi u struci ako niste dr.sci. Gde tacno mozete da se zaposlite kao diplomirani biolog? Diplomirani fizicar? A da nije kao profesor/nastavnik u skoli? I mislim na rad u struci, da napomenem (ne slucaj tipa zavrsio fiziku, a zaposlio se kao programer). Sad pitajte isto pitanje i za magistre, slican je odgovor.S druge strane, u elektrotehnici je stvar poznata - dipl.ing. tolka i tolka pocetna plata, magistar $10-20k godisnje vise, doktor $20-30k vise. U svakom slucaju, ne znam za mnogo slucajeva da je neko uradio inzenjerski doktorat pa onda ostao bez posla, tj. da nije nasao dobro placen posao gde se bavi necem sto mu lezi i cime je zadovoljan.Ovo sa doktoratima je btw samo simptom jedne druge bolesti, a to je prevelika produkcija diplomaca (sto onda dovodi do prevelike proizvodnje magistara i doktora, jer imati "samo" diplomu vise nije dovoljan znak da si "iznad" vecine kao sto je bilo ranije).

[noskich]

S druge strane, u elektrotehnici je stvar poznata - dipl.ing. tolka i tolka pocetna plata, magistar $10-20k godisnje vise, doktor $20-30k vise. U svakom slucaju, ne znam za mnogo slucajeva da je neko uradio inzenjerski doktorat pa onda ostao bez posla, tj. da nije nasao dobro placen posao gde se bavi necem sto mu lezi i cime je zadovoljan.

Cekaj, ne mogu se svi baviti elektrotehnikom, nije to sve i svja.

[hazard]

Naravno da ne mogu. Zato kazem - bitno je iz cega je doktorat. Nit je svaki doktorat generalno put za vecu zaradu, nit je svaki doktorat generalno tracenje vremena.

[אַף אֶחָד]

niti su sve phd teze u jednoj oblasti jednako prosperitetne.

[hazard]

Niti svaki fakultet.Btw, ono sto sam hteo da kazem je, u oblastima poput life science ili fizike je za rad u struci doktorat u principu neophodan. To sto doktoranti iz tih oblasti slabo nalaze dobro placen posao posledica je onda cinjenice da suvise ljudi studira te oblasti. Ne znaci nuzno da se daju izvlaciti neki zakljucci o doktoratima uopsteno.

Edited June 3, 2011 by hazard