Procenat bezveznih naucnih radova u svetskim casopisima

[mei]

arXiv je slican koncept, ali manje interaktivan. u poslednje vreme je cesto da se salju vec publikovani radovi, sto bas i nije u skladu sa onim sto bi arXiv mogao biti.

arXiv je dobar koncept i za vec publikovane radove iz razloga sto i sira populacija nepreplacena na sve naucne casopise moze besplatno da procita rad koji je vec objavljen. na arXiv-u uz vec publikovani rad uvek stave referencu na casopis u kome je taj rad vec objavljen, ili je u fazi cekanja da bude odobren za publikaciju. na mom eksperimentu je praksa da se rad salje u arXiv tek nakon sto se posalje nekom casopisu na publikaciju, tj. rezultati nikad nisu dostupni javnosti dok nisu spremni da budu publikovani.

[paculla]

arXiv je dobar koncept i za vec publikovane radove iz razloga sto i sira populacija nepreplacena na sve naucne casopise moze besplatno da procita rad koji je vec objavljen. na arXiv-u uz vec publikovani rad uvek stave referencu na casopis u kome je taj rad vec objavljen, ili je u fazi cekanja da bude odobren za publikaciju. na mom eksperimentu je praksa da se rad salje u arXiv tek nakon sto se posalje nekom casopisu na publikaciju, tj. rezultati nikad nisu dostupni javnosti dok nisu spremni da budu publikovani.

da li morate od casopisa da trazite dozvolu da stavite rad na arXiv? kad se objavljuje, potpisuje se neko "predavanje" copyrighta. da li nekad ima problema?nije lose imati mogucnost da se rad skine sa neta besplatno, ali to moze i preko sajta autora, ili, kako se vec godinama prica, kad casopisi postanu besplatni online. arXiv je po meni super mesto za malo lude radove koji bi bilo u review procesu mesecima/godinama posto niko ne bi smeo da donese odluku. takodje, za neke skribomane koji ne mogu nikad da se objave kako zele zbog organicenja broja strana.

[mei]

da li morate od casopisa da trazite dozvolu da stavite rad na arXiv? kad se objavljuje, potpisuje se neko "predavanje" copyrighta. da li nekad ima problema?

kod nas do sada nije bilo problema. ne znam kako je to tacno zakonski regulisano, ali reference na nas rad obavezno moraju ici na pravu adresu, tj. na casopis, nikako na arXiv. verovatno je to zakonska procedura koja mora da se postuje zbog prava casopisa na copyright. u trenutku kada su rezultati spremni sa javnost, mislim da je simultano obajavljivanje rada na arXiv-u i slanja u neki casopis korisno posto se na publikaciju cesto ceka odredjeni interval vremena (u zavisnosti od zahteva referee osoba u casopisu i datuma izlaska sledeceg broja).

nije lose imati mogucnost da se rad skine sa neta besplatno, ali to moze i preko sajta autora, ili, kako se vec godinama prica, kad casopisi postanu besplatni online.

i mi stavljamo radove na svoj sajt, ali vidim da online linkovi sa drugih sajtova uvek vode do nasih radova iz casopisa i sa arXiva. verovatno je ovaj poslednji postao u neku ruku default za brzi pristup radovima. jedino kada nas citiraju, obavezni su da stave referencu na casopis, nikako na arXiv.

arXiv je po meni super mesto za malo lude radove koji bi bilo u review procesu mesecima/godinama posto niko ne bi smeo da donese odluku. takodje, za neke skribomane koji ne mogu nikad da se objave kako zele zbog organicenja broja strana.

iz istog razloga mi se dopada. imala sam priliku da budem referee u jednom kanadskom casopisu za fiziku, i tu su stvarno dolazili ludi radovi. dosta radova nismo nikad objavili. meni je stvarno bilo tesko da napisem ono, "mislim da ovaj rad nije za objavljivanje", ali mi je drago da sam ih procitala, vidis neku novu ideju, razmotris, pronadjes nedostatke, (nekad i elelementarne greske u datoj oblasti). medjutim i na takve "lude" radove cesto gledam nekako pozitivno, zato sam i glasala gore da je procenat beskorisnih publikovanih radova od 10-20%. stranputice cesto pomazu da se dodje do neke naucne istine.

[kurdi]

na mom eksperimentu je praksa da se rad salje u arXiv tek nakon sto se posalje nekom casopisu na publikaciju, tj. rezultati nikad nisu dostupni javnosti dok nisu spremni da budu publikovani.

to naravno, ako si spreman da stanes iza onoga sto pises onda je spreman i za javnost i za slanje u casopis.mada ima pojedinaca koji krse principu u oba smera (prvo samo u casopis jer kriju od konkurencie ili nece da se blamiraju ako ne prodje, ili prvo samo na arxiv da bi zaboli zastavicu iako rad zapravo nije spreman, pa posle u pisanju istorije iskombinuju taj raniji datum sa boljim sdrzajem konacne verzije), ali i jedno i drugo je retko.

da li morate od casopisa da trazite dozvolu da stavite rad na arXiv? kad se objavljuje, potpisuje se neko "predavanje" copyrighta. da li nekad ima problema?

nature i science su nekada branili kacenje pre zvanicnog datuma objavljivanja, ali su odustali od toga (makar za fiziku, i dalje postoji neki publicity ban, koji je moza relevantniji za primenljive stvari u biologiji i sl.). ja ne znam da iko vise ima problema.

nije lose imati mogucnost da se rad skine sa neta besplatno, ali to moze i preko sajta autora

nekih autora. neki ne kace, a neki to rade sa ogromnim zakasnjenjem, kada je rad u najmanju ruku vec izasao u casopisu. a i u svakom slucaju to podrazumeva da prvo vec znas da se nesto desilo ili da stalno stalkujes sve potencijalno interesantne ljude/grupe. ovako imas sve vesti na jednom mestu.

arXiv je po meni super mesto za malo lude radove koji bi bilo u review procesu mesecima/godinama posto niko ne bi smeo da donese odluku. takodje, za neke skribomane koji ne mogu nikad da se objave kako zele zbog organicenja broja strana.

tjah... ovo zvuci romanticno, ali po meni je to u praksi najmanja korist.tj (i) za radove koji normalno prodju review proces za tih nekih (u fizici) 3-5 meseci to vreme koje se ne izgubi jeste korisno, tj to i jeste najveca korist, uz cinjenicu da je sve na jednom mestu; ali da postoji neka super dodatna korist za "malo lude" a zapravo super radove bas i ne stoji. zanemarljivo je malo tih koji nesto vrede a "niko ne sme da donese odluku". ako su toliko ortogonalni svemu i vizionarski onda vreme i nije tolko bitno, a ako su kurentni review proces bas i nije tolko problematican. mnogo je zpravo veca steta sto mladi a entuzijasticni (recimo doktoranti pocetnici) nekada citaju gluposti jer ne mogu da procene sta vredi citati.ovo za skribomaniju isto u vecini slucajeva bas i ne treba podrzavati. nije zapravo problem (opet, u fizici, inace ne znam) objaviti dugacak rad ako sadrzaj to zaista opravdava, a smisleno editovanje i optimizacija odnosa duzina/sadrzaj jeste razumna autorova obaveza. i njemu/njoj se vise tako isplati, jer rad bude bolji i citljiviji.

kod nas do sada nije bilo problema. ne znam kako je to tacno zakonski regulisano, ali reference na nas rad obavezno moraju ici na pravu adresu, tj. na casopis, nikako na arXiv. verovatno je to zakonska procedura koja mora da se postuje zbog prava casopisa na copyright.

ne znam odakle ti ovo? moguce da je ngde tako, ali meni zvuci potpuno strano. koja oblast je u pitanju?ja ne znam da postoji bilo kakva zakonska regulativa, nista nije obavezno, niti ima neke veze sa copyrightom. u pitanju je samo common good practice.tebi i casopisu je u interesu da je rad ispravno citiran (da bi se brojali citati, zbog eventualne nepostojanosti axiva itd.), ali niko na ovome zapravo previse strogo (zakonski) ne insistira.cesto je i nemoguce jer je rad citiran pre nego sto je izasao u casopisu.pa se nekada to u poslednji cas ispravi ako je moguce. sami autori citiranog rada cesto ukazu autorima novog rada da je zvanicna referenca (konacno...) poznata.veci izdavaci (tipa american physical society) su dovoljno povezani za arxivom da se u poslednje vreme cinimi se desava cak da sami updejtuju referencu u postprodukciji (tipa kada citirani i citirajuci rad izadju istovremeno, pa autori to nikako nebi mogli sami da regulisu), i osim toga posto je cesto vecina citiranih radova pod njihovim pokricem cesto mogu da ukazu na potencijalno pogresne reference, ali sve je to na nivou sugestija i truda da bude sto manje nepotpunosti i gresaka, nema bas neke formalne obaveze.

u trenutku kada su rezultati spremni sa javnost, mislim da je simultano obajavljivanje rada na arXiv-u i slanja u neki casopis korisno posto se na publikaciju cesto ceka odredjeni interval vremena (u zavisnosti od zahteva referee osoba u casopisu i datuma izlaska sledeceg broja).

to svakako.

i mi stavljamo radove na svoj sajt, ali vidim da online linkovi sa drugih sajtova uvek vode do nasih radova iz casopisa i sa arXiva. verovatno je ovaj poslednji postao u neku ruku default za brzi pristup radovima. jedino kada nas citiraju, obavezni su da stave referencu na casopis, nikako na arXiv.

jeste default, vec bar 10 godina.opet, nisu nista stvarno obavezni, samo good customs.

imala sam priliku da budem referee u jednom kanadskom casopisu za fiziku, i tu su stvarno dolazili ludi radovi.

sokiran sam :D

meni je stvarno bilo tesko da napisem ono, "mislim da ovaj rad nije za objavljivanje", ali mi je drago da sam ih procitala, vidis neku novu ideju, razmotris, pronadjes nedostatke, (nekad i elelementarne greske u datoj oblasti). medjutim i na takve "lude" radove cesto gledam nekako pozitivno, zato sam i glasala gore da je procenat beskorisnih publikovanih radova od 10-20%. stranputice cesto pomazu da se dodje do neke naucne istine.

divim se entuzijazmu i vremenu :)ogromna je razlika izmedju toga da autor ispravno ukaze da je nesto sto se razumno verovalo/pokusavalo zapravo nemoguce/stranputica, sto nije problem objaviti i zaista jeste bitno/korisno, i toga da autor prosto govori ocigledno pogresne stvari, ili, malo manje strasno, toga da ispravno ukaze da je stranputica nesto sto je on probao, al sto niko drugi ne bi ni pomislio da bi moglo da radi. mnogo toga se moze pogresnog reci/probati, a da nikome ne pomaze.

[mei]

to naravno, ako si spreman da stanes iza onoga sto pises onda je spreman i za javnost i za slanje u casopis.

imamo jako strogu internu kontrolu na eksperimentu, nekada se gotov rad drzi na hold-u vise od pola godine. u pitanju je eksperiment sa dosta grupa pri cemu nijedna nije nezavisna. svaka grupa se kontrolise od strane topic review odbora koji ne pripadaju direktno kontrolisanoj grupi. ovi topic review odbori nas muce sa propitivanjima i istragom vise od casopisa. tek onda kada su svi autori sigurni da nije bilo nijedne greske dobija se zeleno svetlo za slanje rada. pre tog zelenog svetla nije nam dozvoljeno da pricamo o potencijalnom objavljivanju novog rada u javnosti, cak ni sa kolegama sa katedre, a koji ne pripadaju nasem eksperimentu.

ne znam odakle ti ovo? moguce da je ngde tako, ali meni zvuci potpuno strano. koja oblast je u pitanju?ja ne znam da postoji bilo kakva zakonska regulativa, nista nije obavezno, niti ima neke veze sa copyrightom. u pitanju je samo common good practice.

istina je da ne znam kako je to stvarno zakonski regulisano, sto sam i spomenula u prethodnom postu. u pravu si, najverovatnije je u pitanju common good practice, a ne obaveza. (prethodno sam nenaucnom metodom prostog zapazanja kako se i sta citira po radovima pogresno "zakljucila" da je u pitanju obaveza. moja greska ). hvala na ovom kometaru.

divim se entuzijazmu i vremenu :)

hvala :). sve je pocelo kao usluga jednom astro-cesticnom profu koji je vec radio kao referee, ali se nije razumeo u fenomenologiju neutrina. posle toga su mi slali sve moguce radove sa astro-cesticama, a ja iz ljubaznosti nisam htela da ih odbijem.

ogromna je razlika izmedju toga da autor ispravno ukaze da je nesto sto se razumno verovalo/pokusavalo zapravo nemoguce/stranputica, sto nije problem objaviti i zaista jeste bitno/korisno, i toga da autor prosto govori ocigledno pogresne stvari, ili, malo manje strasno, toga da ispravno ukaze da je stranputica nesto sto je on probao, al sto niko drugi ne bi ni pomislio da bi moglo da radi. mnogo toga se moze pogresnog reci/probati, a da nikome ne pomaze.

ovo jeste problem kod nepublikovanih radova na arXiv-u. mada ima retkih eksperata entuzijasta koji uredjuju sajtove sa odabranim dobrim radovima sa arXiv-a (naravno, uz one vec publikovane), dok neke sa pogreskom ili nicim novim i znacajnim linkuju i ukazu zasto rad nije bitan tj. da se u njemu otkriva topla voda.

[betty]

indy, sad kad razmišljam o tvom prijedlogu pada mi na pamet ono kako su nas učili da bi znanstvena čestitost uključivala i obavezu objavljivanja svih loših rezultata. toga se, čini mi se, u ovim uvjetima zbilja teško pridržavati...

tu postoji i problem s interpetacijom. ako pretpostavljas da ces nesto dobiti, imas i ideju zasto. ako ne dobijes, to moze biti iz milion razloga. postoji faktor koji nisi uzela u obzir, postoji nesto sto nisi iskontrolisala u eksperimentu/analizi, ili mozda ne postoji efekat koji si htela da nadjes. ali na osnovu podataka nemas nacina da znas uzrok takvim podacima. sto naravno jebe metaanalize, jer ako mnogo ljudi izucava istu stvar efekat se moze pojaviti tu i tamo cisto kao slucajnost, a ako se onda objave samo ti radovi...

[BraveMargot]

bas je zanimljiv onaj tekst o ulepsavanju rezultata u fotosopu, nisam znala da ljudi i to rade. u oblasti kojom se bavim normalno je podesavati visinu grafikona tako da znacajne razlike izmedju stubaca izgledaju vece (tj uzmes i povisih ih u powerpointu), smanjivati opseg vrednosti na koordinatama da bi odredjeni efekti izgledali veci i znacajniji (tj 'zumiras' na onaj deo koji je bitan i odseces ostatak) i birati sheme boja koje cine da efekat deluje jasnije i upecatljivije. To je na zalost neophodno da bi se rad plasirao u dobar casopis jer je vizuelni efekat poprilicno bitan kako urednicima tako i reviewerima. to jeste jako povrsno, ali sadasnja moda u nauci je da sve mora da izgleda super kako bi rad izasao u nekom eminentnijem listu. ko nece da ucestvuje u tom cirkusu, osudjen je na casopise nizeg impact factora.meni se proslog meseca desilo da mi odbiju rad u jednom solidnom casopisu - reviewer je za moje male, ali jako znacajne efekte (p<0.001) rekao da su diskutabilni (razlika u d' od 0.28, koja je u istom tom casopisu vec objavljena 2005 u studiji sa slicnim nacrtom, uz p<0.05 - moj uzorak je bio veci pa se i efekat jasnije iskazao) i da je on protiv toga da se statistickim testovima dalje unizava nauka. kao da sam poslala rad u 'glas crkve' na review, pa mora da bude samo po sebi jasno i u skladu s dogmom.

[Indy]

Jel' ti ovo d' koeficijent determinacije, ili šta?Kako čudno obrazloženje o statističkim testovima... ne čujem ga prvi put, ali prvi put u ovom kontesktu. Možda je taj koga ja znam bio reviewer? :D (Ne verujem, ali ovaj je Kanađanin, PhD in Botany, čini mi se sa Alberte - čovek koji se hvalisao svojim nepoznavanjem spellinga, kao i nekorišćenjem statističkih testova u prezentaciji rezultata, jer sa njima "možeš da dokažeš šta god želiš").

[BraveMargot]

Jel' ti ovo d' koeficijent determinacije, ili šta?Kako čudno obrazloženje o statističkim testovima... ne čujem ga prvi put, ali prvi put u ovom kontesktu. Možda je taj koga ja znam bio reviewer? :D (Ne verujem, ali ovaj je Kanađanin, PhD in Botany, čini mi se sa Alberte - čovek koji se hvalisao svojim nepoznavanjem spellinga, kao i nekorišćenjem statističkih testova u prezentaciji rezultata, jer sa njima "možeš da dokažeš šta god želiš").

d' (d prajm) je mera osetljivosti, koristi se u eksperimentima detekcije signala koji zahtevaju 'da'/'ne' odgovore (da li je signal bio prisutan ili ne*) zato sto u takvim nacrtima ispitanici mogu imati razlicite kriterujume - npr neki su konzervativni (tj cesce se odlucuju za 'ne') dok su drugi previse liberalni (tj skloni da kazu da su videli signal). dakle, da bi se merila senzitivnost bez obzira na bias, mora se izracunati mera koja u obzir uzima odnos hit ratea (tj proporcije tacnih odgovora) i false alarm ratea (tj proporcije laznih uzbuna, kad ispitanici kazu 'da' u udgovor na stimulus koji ne sadrzi signal). Na ovom sajtu ima detaljnije o d'.Sto se tice reviewera koji smatra da je statistika 1 bruka, nemam pojma ko je doticni a volela bih da saznam. Ovaj tvoj botanicarski primerak je sjajan, podseca me na jednu uglednu konferenciju (godisnji skup evropske federacije za psihofiziologiju) gde sam videla poster sa strelicom uperenom na razliku izmedju evociranih potencijala, a ispod slike pise 'the results are obvious', bez ikakvih mera znacajnosti. naravno, inkriminisani poster sam morala fotografisati, donecu sutra na posao i podeliti to remek delo sa vama. :)* npr, ja prikazujem skup tackica u pokretu tokom kratkog vremenskog intervala a ispitanici treba da pritisnu dugme 'A' ako su uocili koherentno kretanje a dugme 'B' ako je svo kretanje tackica po njima nekoherentno Edited June 5, 2008 by BraveMargot

[paculla]

evo jedan primer kako neki radovi, bez obzira na kvalitet, mogu da budu korisni za celu drzavu.

Naši sagovornici navode da je Koštunica bliži bavljenju naučnim radom nego da se nađe među narodnim predstavnicima u Skupštini Srbije.

[Zmitjkoe]

Stručnjaci smatraju da levoruke žene žive kraćeNova studija sugeriše da levoruke žene imaju veći rizik od umiranja, posebno od raka i cerebrovaskularnih bolest, tvrde holandski istraživači u svom izveštaju u časopisu "Epidemiolođi""Čini se da levorukih ima manje u starijoj populaciji, iako se o toj tvrdnji dosta raspravlja", napisao je autor studije Mejd Ramadhani iz univerzitetskog medicinskog centra u Utrehtu.--- Kakve budalastine!

[Indy]

Nije budalastina, samo potvrda stare mudrosti da decu, posebno zemsku, treba tuci cim pocnu da se sluze levom rukom -_- PS. Ne kaze se dzaba "odesnuju Otcu"

[BraveMargot]

evo najzad interneta kod kuce,a evo i davno obecane slike najbezveznijeg konferencijskog postera koji sam imala prilike da vidim:obratite paznju na utemeljenost zakljucivanja (the difference is obvious) i dubokomislenu diskusiju.

Edited August 8, 2008 by BraveMargot

[Indy]

Gledam ovo "our results will be discussed", pa se mislim nesto - svasta smo rekli na ovom topiku, ali jednu stvar nismo: zajebano je, damn hard je baviti se naukom, a najteze pisati dobre radove i objavljivati u dobrim casopisima. To je, ladies & gentlemen, 1 jebeno teska stvar. And don't let anybody tell you anything different.Na stranu je sto je nezahvalno - posle jumping all the hoops, svih jebenih & bezbrojnih uslova i decenija skole koji treba da se odrade da bi se zauzela nedostizna pozicija nizeg felatrixa nadleznog za glancanje profesorskih cinculatora mozda cete - if you're lucky! - dobaciti do plate part-time zamenika menadzera trafike sa virslama i kobasicama sa senfom, koji od skole ima srednju opancarsku zavrsenu preko veze i sertifikat I sa u medjuvremenu ukinutog privatnog univerziteta "Braca Karadzic".I onda ce da vam dodje neki ljutit kurdi-junak i zaracuna 0.5% smislenosti po kvadratnom korenu broja objavljenih radova... Deco... ako vidite bilo gde skracenice Prof, PhD ili Dr, bezite odatle koliko vas noge nose - bezite da spasete svoj zivot! Bolje i u popove da idete. Stavise.

[betty]

e jebiga indy, a ja se taman naostrila da posle ove jedne kafe danas uopste vise ne vidjam nikog dok ne dovrsim svoj jebeni clanak. i uvek nadjem neki izgovor da to ne radim, a i primedbe koje sam dobila su tipa "ovde gradis argumentaciju oslanjajuci se na solidno odabrane cinjenice ali citalac i dalje ne moze da donese tvoj zakljucak pre nego sto ga sama izneses" pa onda samo blenem u ekran pa zatvorim fajl, i tako iz dana u dan. mislim da je tesko prevashodno zato sto je dosadno - ja pobogu znam rezultate, ko ce jos da se muci sa pedantnim zapisivanjem...nego, hrabra margot, ako ovo citas - da li mozda imas elektronsku verziju apa guidelines-a za grafike? a i ako nemas, da li znas sta se po tim standardima stavlja u error bars - ili mogu da biram meru disperzije? a rad ce naravno biti bezvezan ;)