Procenat bezveznih naucnih radova u svetskim casopisima

[Diabolic]

Procenat bezveznih naucnih radova u svetskim casopisima je 90%

Edited January 19, 2011 by Diabolic

[Diabolic]

pročitala sam sinoć temu od korica do korica :).bože, koliko ja pojma nemam ni o čemu. kod radova me užasava njihova količina, i moja nesposobnost da sagledam i proberem relevantne koje ću čitati. ali dobro, ja sam u ovom svetu početnik i stvarno nemam pojma ni o čemu.a kako stvari stoje sada, radovi će mi biti oni beskorisni i svakako osakaćeni za sve interesantno (razne optimizacije sistema itd). tako kaže kompanija sa kojom treba da sarađujem.

Kako je meni profesor pre nekih 20 godina objasnio sta je relevantno.Gledaj ko pise, i samo najvece naucnike u nasoj oblasti, citaj.Ko su najveci naucnici? nisam pitaoali interesanto kako se to ipak donekle zna...

[Indy]

Procenat bezveznih naucnih radova u svetskim casopisima je 90%

A procenat pausalnih, neargumentovanih, a pritom kategoricnih postova na forumima je...?

[Аврам Гојић]

Kategoricki tvrdim, na osnovu letimicnog pregleda foruma, da je taj procenat otprilike 90%

Edited January 19, 2011 by Marko M. Dabovic

[Indy]

Kategoricki tvrdim, na osnovu letimicnog pregleda foruma, da je taj procenat otprilike 90%

circulus vitiosus

[Diabolic]

Pa kakav poll takav i odgovor! :P U cemu se moj odgovor razlikuje od bilo koga ko je na ovakvoj anketi glasao.A daa tamo je, od-do...Inace, kad su nekom piscu SF-a rekli da je 90% SF-a djubreon je rekao da je to tacno ali da je tako i u "obicnoj" knjizevnosti.A ja "kategoricki" tvrdim da taj princip 90:10 vazi i sire. :P

Edited January 19, 2011 by Diabolic

[Diabolic]

Kategoricki tvrdim, na osnovu letimicnog pregleda foruma, da je taj procenat otprilike 90%

Pa, i ja nisam bas egzaktno merio onih 90%, mada iz bibliometrijskih istrazivanja se stvarno moze ponesto i ssagledati

[Indy]

To se zove pareto princip, ako hoces da se napravis pametan negde (80:20, pri cemu je onih 20 ono sto je u stvari bitno/dobro/kvalitetno).Inace, poollll jeste prilicno bez veze, sto ne znaci da oni koji misle da je bas 90% radova bez veze ne bi mogli da o tome pruze nesto vise osim svog osecaja. Npr. da kazu, "objavio sam 20 radova, a od toga je 18 bilo bez veze". E, to bih voleo da procitam.

[Diabolic]

To se zove pareto princip, ako hoces da se napravis pametan negde (80:20, pri cemu je onih 20 ono sto je u stvari bitno/dobro/kvalitetno).Inace, poollll jeste prilicno bez veze, sto ne znaci da oni koji misle da je bas 90% radova bez veze ne bi mogli da o tome pruze nesto vise osim svog osecaja. Npr. da kazu, "objavio sam 20 radova, a od toga je 18 bilo bez veze". E, to bih voleo da procitam.

Znam za princip 80:20!Vazi za ucenje, takodje. Treba ti 20 % vremena da naucis 80 % mogucnosti Excela na primer.A 80 % vremena da naucis preostalih 20%Ali djavo se krije u sitnicama. Ovde sam se iz gore navedenog namerno zezao sa 90:10.Naravno da nisam mislio tacno 90%Objavio sam preko 20 radova, svi su bili bezveze! Bar ako se ima u vidu citiranost.Doduse par njih je citirano, ali i oni su tek eto korektni...A i ne mogu sad da nadjem ta bibliometrijska istrazivanja,o udelu "velikih radova" po citiranosti u odnosu na drugeMali je to broj, mnogo manji i od 10%Postoji cak i zakon odnosno raspodela citiranosti,ajd ako nadjem, kacim ovde Edited January 19, 2011 by Diabolic

[betty]

Npr. da kazu, "objavio sam 20 radova, a od toga je 18 bilo bez veze". E, to bih voleo da procitam.

ja sam objavila samo jedan, i odgovorno tvrdim da je totalno bezveze! uskoro ce drugi, takodje bezveze. e ovaj treci ce biti do jaja, samo da ga napisem. znaci, 66% naucnih radova je bezveze.

[Indy]

Ne verujem da citiranost podrazumeva da rad nije bezvezan (i obratno.)Probaj da objavis neki rad sa potpuno pogresnom metodologijom, pa ako ode u casopis (sto moze da se desi), moze to da ti bude i najcitiraniji rad (bilo je takvih slucajeva).Pretpostavka o 90:10 se ili bazira na vidjenju peer-review procesa kao sasvim trulog, zasta bi ipak morao postojati neki dokaz, i to opipljiviji od bibliometrije (recimo, masovno umiranje pacijenata od bezveznih terapija, regularno gladovanje milijardi usled falicne agrohemije, i tome sl. Jer, ako je 90% radova bezvezno, onda bi i visok % onoga cime su isti rezultirali u RL morao biti jednako bezvredan, ne c'est pa? Recimo, pogledajmo ekonomsku nauku: e to je primer gde je visok procent objavljenih radova dokazano falican obzirom na nesposobnost da se skoro bilo sta predvidi u ekonomskoj stvarnosti, citat, otprilike, Nassim Taleb; ali, ovo je poolll o prirodnim naukama).... ili, postoje tu neki drugi tonovi (naime, utvrdjeno je da - posebno fizicari - smatraju druge nauke "ne bas naucnim"; a to posebno vazi za biologiju, psihologiju, medicinu, i slicne oblasti; citat za ovo je: pers. comm., Sioran - istrazivanje nije objavljeno, koliko mi je poznato:D)

[Diabolic]

Dobro, ovo je o prirodnim naukama,tu je situacija verovatno malo drugacijajer su to egzaktne nauke

[le petit nicolas]

Postoji cak i zakon odnosno raspodela citiranosti

naukometrija i bibliometrijaprikaz jednog istraživanja, dugačko je i tek prva ruka prevoda:

4.17 Istraživanja u psihologijiTokom 1960-tih godina, Garvi i Grifit (Garvey and Griffith, 1972) sproveli su veliki broj istraživanja o komunikaciji među psiholozima u SAD, posvećujući posebnu pažnju načinu na koji su rezultati pojedinačnih istraživačkih projekata bili diseminirani u naučnoj zajednici. Ovi istraživači su za komunikacione događaje razvili tipični raspored ili raspored sa prosečnim vremenom, počev od trenutka kada je rad na projektu formalno počeo, protežući ga na narednih deset godina (Slika 4.7). Garvi i Grifit su dali sažeti izveštaj o toj slici koju su formirali i mi ga ovde pobliže razmatramo.Slika 4.7 Diseminacija istraživačkih rezultata Tokom prvih dvanaest do osamnaest meseci od trenutka kad počinje rad i sve dok veruje da o njemu ne može dati potpun i odbranjiv izveštaj kolegama koji rade u istoj tematskoj oblasti, naučnik je relativno nekomunikativan u vezi sa svojim radom. Izuzeci su, naravno, retke, ali često korisne, diskusije sa najbližim kolegama. Ubrzo pošto oseti da može da izvesti o svom radu, počinje da diseminira rezultate, odnosno, započinje proces koji se nastavlja više meseci, obično dok ne dostavi rukopis časopisu u kom izveštava o svojim rezultatima. Prvi izveštaji su najčešće neformalni, i predstavljaju se malobrojnoj, uglavnom naklonjenoj publici, na skupovima kao što su kolokvijumi unutar naučnikove institucije. Zatim istraživač prelazi na širu teritoriju, odgovarajući, možda, na zahtev da svoj rad predstavi na konferenciji koju podržava agencija koja finansira njegovo istraživanje. Ili, pak, ako njemu srodni poslenici smatraju da je među prvim istraživačima u toj oblasti, on može biti pozvan da govori na malom skupu specijalista koji rade na istom polju. Sve dotle, naučnikova diseminacija informacija o sopstvenom radu je neznatna i prvenstveno usmerena na osobe koje već znaju za oblasti ili za probleme na kojima on radi, i sa kojima je često potrebna samo najkraća komunikacija da bi razumeli koliko je postigao. Ako je sve išlo dobro, i pošto je sa bliskim saradnicima testirao svoje nalaze i njihova tumačenja, naučnik je sada spreman da diseminira svoj rad u sve veće segmente naučne zajednice. Tokom nekoliko meseci, otprilike jedan od četiri produktivna naučnika obavestiće o svom radu prilično veliki broj slušalaca na nekom skupu državnog, regionalnog ili nacionalnog stručnog društva. Skup na nacionalnom nivou Američkog udruženja psihologa smatra se naročito značajnim medijumom u takvom procesu diseminacije. Skup se održava petnaest do osamnaest meseci pre objavljivanja sadržaja većine radova koji se na njemu saopšte u časopisu i obuhvata značajan deo godišnjeg stvaranja naučnih informacija iz psihologije u SAD. Objavljeni programi ovih skupova često čine prvo pravo javno oglašavanje završetka jednog istraživačkog poduhvata. Otuda, gotovo svi koji dostave tekstove prema APA konvencijama (takođe, na glavnim regionalnim skupovima) dobijaju zahteve za kopije svojih prezentacija. Ovih zahteva ponekad bude više od stotinu. Većina potiče od osoba koje nisu prisustvovale skupu na kojem je tekst bio predstavljen. Tipičan podnosilac zahteva je veoma mladi istraživač. On ulaže značajan napor da dođe do najnovijih istraživačkih rezultata preko takvih rano-najavljujućih medija kao što su objavljeni programi, moguće zbog toga što je malo verovatno da je tu informaciju primio ranije preko specijalne, ograničene neformalne mreže koju autor najpre koristi za diseminaciju svoga rada. Na samom skupu, izvestan broj učesnika takođe će stupiti u kontakt i diskutovati o posebnim temama koje proisteknu iz prezentacije. Tokom ovog perioda u obradi toka informacija, otprilike jedan od deset autora takođe će sačiniti i distribuirati tehnički izveštaj. Drugi neformalni medijum širenja informacija jeste probni otisak (prva verzija rukopisa koja se podnosi nekom časopisu pre publikovanja). U 1963. g, na primer, oko polovine autora članaka objavljenih u glavnim časopisima za psihologiju distribuiralo je prosečno deset probnih otisaka.4.18 Objavljivanje u časopisuKada se rukopis podnese časopisu, informacije koje sadrži su naučnoj javnosti ustvari nepoznate sve do objavljivanja. Pošto je podneo rukopis, autor nema dalje lične potrebe da širi informacije o njegovom sadržaju. Čim se rukopis preda u redakciju časopisa, istraživački ciklus je dovršen; aktivni istraživač tada počinje ciklus iznova, koncentrišući se na razmenu informacija koje su vezane za novi rad. Sedamdeset odsto autora koje su Garvi i Grifit proučavali, započinjali su novi rad u istim oblastima iz kojih su i njihovi prethodni članci, pre nego što su objavljeni.U psihologiji u SAD, tokom šezdesetih godina prošlog veka, vremenski razmak između podnošenja rukopisa i objavljivanja časopisa bivao je u proseku devet meseci. Približno jednu petinu članaka koji su objavljeni u glavnim časopisima iz psihologije prethodno je odbio jedan ili više časopisa. Najčešće navođen razlog za odbacivanje bila je neprikladnost teme za časopis; ovo bi, međutim, mogao biti društveno prihvatljiv način davanja do znanja da je rukopis lošeg kvaliteta. U bilo kojoj disciplini postoji vidljiva hijerarhija časopisa kojima autori predaju svoje rukopise. Na vrhu su najprestižniji, sa visokim stopama odbacivanja i dugim odlaganjima u objavljivanju. Oni objavljuju srž literature u svojoj disciplini. Na sledećem nivou, časopisi su obično manje uticajni, imaju niže stope odbacivanja i manje su važni za literaturu u toj oblasti. Na još nižem nivou su časopisi koji imaju malo od karakteristika glavnih ili ključnih časopisa i mogu biti nerecenzirani.Najpresudniji momenat u procesu diseminacije naučnih informacija jeste transfer informacija od neformalnog do formalnog domena koji se dešava prilikom objavljivanja članka u časopisu. Tokom dva meseca posle izlaženja časopisa broj čitalaca za većinu članaka je veoma mali. Jedan procenat, ili manje, iz slučajnog uzorka psihologa verovatno će pročitati (delimično, ili u potpunosti) oko polovine istraživačkih izveštaja u glavnim časopisima iz psihologije. Kada se ovo preslika na proučenu populaciju (oko 20.000 psihologa), nalazimo da polovina članaka ima ukupno dvesto ili manje čitalaca. Ovo se sasvim uklapa u opsege nekih drugih vrsta dostavljanja (primeraka prezentacija sa skupa, tehničkih izveštaja, reprinta) koji, pošto se distribuiraju uglavnom zainteresovanim osobama, mogu imati veoma visoke stope čitanosti. Članak iz časopisa za psihologiju nije više jedini medijum za diseminaciju tekućih naučnih rezultata istraživačima aktivnim na tom istraživačkom frontu, ali ostaje relevantan za njihovo usvajanje. Tekuće čitanje je, po sebi, samo manji deo korišćenja, zbog čega se članci u krajnjoj liniji i nalaze u časopisu.Članak, deo primarne naučne literature, postaje trajni zapis izvedenog istraživanja; to jest, on postaje deo „arhiva“ nauke. Potom počinje postupak kojim se članak integriše u uspostavljenu naučnu literaturu te oblasti, a dalji tok je spor ali postojan. Srodni rezultati, ponavljanje i dalje istraživanje, uz neprekidnu neformalnu i formalnu evaluaciju (na primer, u prikazima), na kraju uspostavljaju naučni kredibilitet i originalnost rada. Neko beznačajno ili slabo istraživanje obično će iščeznuti zbog nezapažanja i neće naneti štetu veću nego što je pretrpavanje biblioteka.4.19 Sekundarno objavljivanje Informacije iz članka prelaze u sekundarne izvore u kojima se naučne „informacije“ preobražavaju u „znanje“. Zasebne jedinice informacija iz različitih članaka u časopisima međusobno se povezuju i takvi klasteri se onda objedinjuju kao samostalna značajna glavnina znanja koja na kraju predstavlja najprihvatljivije i najkoherentnije naučno razumevanje nekog predmeta u to vreme. Oko sedam do osam meseci pošto je članak iz psihologije objavljen iz njega će se izvući sažetak za Psychological Abstracts. Taj sažetak postavlja članak u javni sekundarni izvor, zajedno sa drugim savremenim radovima sa istim predmetom. Nijedna jedinica naučne informacije verovatno neće nastaviti efikasno kroz preostali deo procesa a da nije prošla kroz sveobuhvatno katalogizovanje, bez kojeg bi većina članaka bila nasumično skladištena, i do kojih bi se dolazilo samo slučajno. Dokaz da je ovaj proces koji integriše i određuje vrednost pokrenut obično se javlja dve do pet godina po objavljivanju članka, kada ga citira neki drugi autor. Ovde je naučna informacija iz članka zavisna, vrednovana u svetlu nove informacije i povezana sa novom informacijom koja je generisana posle njenog objavljivanja. Zbog kašnjenja u objavljivanju na koje nailazi članak koji citira, opšta naučna javnost nije svesna ovog integrišućeg koraka ni nekoliko meseci kasnije (a tada je to tri godine posle objavljivanja citiranog članka). Neke dve ili tri godine posle objavljivanja članka, ako on pruži dokaz da je od potencijalnog naučnog značaja, ponovo se javlja u nekom tematskom poglavlju Godišnjeg pregleda za psihologiju (Annual Review of Psychology). Drugi važan izvor pregleda u psihologiji jeste Psihološki bilten (Psychological Bulletin), iako je u vreme ovog izučavanja prosečna starost članka citiranih u njemu bila pet godina. Pregledi sintetizuju i evaluiraju skorašnji napredak u nekoj oblasti. Dobri pregledi su eksplicitni izveštaji o tome šta ogromna većina iskusnih naučnika u nekoj oblasti smatra prihvatljivim činjenicama i značajnim vezama među tim činjenicama. Dobri pregledi tačno identifikuju, mada ne odbacuju uvek, ono što se još smatra spekulacijom, ali što drugim istaknutim istraživačima u oblasti pruža jasne naznake da je zrelo za naučno istraživanje. Oni su neizostavan deo stalnog preispitivanja tekuće etape naučnog znanja u nekoj oblasti, a takvo preispitivanje nije jednostavno pitanje pronalaženja i kombinovanja postupnih, diskretnih činjenica. Ono što je ovde važno napomenuti jeste da se analiza, evaluacija i sinteza odvijaju sve od vremena kad se rad najpre pojavio u periodičnoj literaturi, u procesu koji je tako važan za nauku da se od nje doslovno ne može razlučiti. Istraživač koji prati napredovanje sopstvenog rada može steći utisak da se posle citiranja u nekom pregledu oko njega ništa ne događa. Možda ga je ranije citirao neki autor u drugom članku, ali će pregledni članak nadalje služiti kao relevantna referenca za njegov doprinos. Ako je rad preživeo proces sve do te faze, i ako se kasnije, u više navrata, pokaže da je to značajan doprinos oblasti, tada bi deset ili više godina po objavljivanju autor mogao naći bibliografski podatak za svoj članak u nekoj raspravi ili specijalizovanom tekstu. Tokom druge polovine prve dekade po objavljivanju članka, pri kraju procesa kojim se naučna „informacija“ transformiše u naučno „znanje“, leži krajnji cilj svih prikupljanja istraživačkih podataka i svih naučnih komunikacija na koje smo naišli do sada, to jest, sinteza postojećih naučnih informacija u veoma poučne, opšte, sumarne preglede tekućeg naučnog uvida u nekom predmetnom području. Glavni mediji koji se koriste tokom tog završnog perioda su rasprava ili specijalizovani tekst. Iskusnom psihologu koji se aktivno bavi istraživanjima u nekoj posebnoj oblasti, rasprava ili specijalizovani tekst obično služe samo da ojačaju ili reorganizuju njegov sopstveni pojmovni okvir u vezi s predmetom. Informacije koje su diseminirane preko takvih medija su uopštenije i sada, posle godina kritičkog vrednovanja i sinteze, naučno znanje će biti spremnije za diseminaciju izvan aktivne istraživačke zajednice – onima koji nisu eksperti, studentima bez iskustva, radnicima u primenjenim delatnostima, praktičarima, i tako dalje. Garvi i Grifit zaključuju: Glavni događaji diseminacije kroz koje se odvija istraživački rad psihologa, od vremena kada je započeo pa sve dok ne bude odložen u veliki arhivski rezervoar naučnog znanja, tipično se odvijaju u periodu od dvanaest do petnaest godina. Otuda imamo sliku dugog, sporog, procesa stvaranja, punog opreza, ocenjivanja, ponavljanja ocenjivanja, integrisanja, sintetizovanja i transformisanja naučne informacije u naučno znanje.

poz

Edited January 19, 2011 by le petit nicolas

[Indy]

ali, ovo je poolll o prirodnim naukama).

Dobro, ovo je o prirodnim naukama,

(Bioloske nauke su valjda prirodne, ne znam sta's 'teo reci).Nego, ozbiljno, necitirani radovi uopste ne moraju da budu bezvezni niti beskorisni. Mozda ce jednom biti citirani, posle x godina.

Inace, da klejmujem nedavno objavljivanje u Turkish Journal Of Agriculture And Forestry :ziga:Uturise me kolege srbijanske, a gde ce nego u svoj maticni, dakle, turski zurnal A rad cak i nije bezvezan, kao sto nije nijedan gde sam (ko)autor ;)

[gospa buba]

jer su to egzaktne nauke

:rolf:bash danas sam chula prichu o choveku koji sam svoje (inache sasvim pristojne) rezultate uredno proglashava bezvrendim (a nisu) i odbija da ih obradjuje i objavljuje. mada sam dugo mislila da on ima ono... kontra od placeba, kad chvek prochita na medikamentu negativne efekte i odmah dobije sve, od vode u kolenu do alchajmera.htedoh da kazem da i u egzaktnim naukama ima puno vishe choveka (koji je neegzaktan, po prirodi stvari) nego sto se na prvi pogled misli vidi.i to i u negativnom i u pozitivnom smeru odlichnosti i egzaktnosti...a mogla sam i lepshe da kazem, al ne mogu sad ^_^