Trčanje

[Djuro]

Srecno! 
izgleda da ce vreme biti idealno.

[smorenko]

@burekdzija

Srecno sutra

Ako neko bude imao link za prenos neka podeli. Kako vidim bice na Areni 4.

Hvala

[Strahan]

@burekdzija svaka cast!!!

[burekdzija]

Da se zapljunem samo, ziv sam, istrcao sam za 3:27:43, sto je ravno 30 minuta bolje od mog licnog rekorda. Nije lose

 

[smorenko]

Bravo. Svaka cast

[Djuro]

3 hours ago, burekdzija said:

Da se zapljunem samo, ziv sam, istrcao sam za 3:27:43, sto je ravno 30 minuta bolje od mog licnog rekorda. Nije lose

 

bravo majstore, cestitam! 

[burekdzija]

Dve nedelje kasnije cu pokusati da saberem utiske o ovoj, za mene po svemu neverovatnoj trci.

 

Prosle godine sam na berlinskom maratonu prvi put uspeo da spustim vreme ispod 4 sata i istrcao za 3:57. To mi je bio deseti maraton u zivotu. Godinu dana kasnije, na istoj stazi sam popravio vreme za nemogucih 30 minuta. Sta se promenilo?

 

Trening snage: ubacio sam jedan redovan trening snage i core muskulature vise nedeljno, umesto dva puta po pola sata sam redovno radio vezbe tri puta nedeljno po pola sata. Par meseci pred trku sam cak poceo da radim vezbe 5-6 puta nedeljno, cesto cak i na dan kracih treninga (10-15km). To je dovelo do toga da sam bio generalno dosta snazniji, sto je opet u trci rezultovalo prosto snagom i ispravnijim polozajem tela. U cilj sam usao uspravno, istog polozaja i govora tela kao sto sam i startovao, sto je retko. Nije to samo zbog treninga, vec i verovatno kilometraze, ali prosto sam se osecao generalno telesno jace nego ranije.

 

Trcanje i tempo: u sustini nisam mnogo povecao kilometrazu, ali je jesam povecao. ako sam ranije u najboljim mesecima uspeo 200km da odradim, sada sam isao do 250km. Tome je dosta doprineo home office, jer sam u mogucnosti da u sred dana izadjem, odradim trening i vratim se da radim. Ne moram da cekam vece ili da se budim jako rano, sto cini da se treninzi malo lakse uklope u zivot. Ja generalno nemam mnogo vremena, dvoje dece, porodica, zahtevan posao, mislim da imam i zivot van posla, tako da mi je ova mogucnost dosta znacila. Tempo sam dizao celog ciklusa, ove godine sam prvi put u prolece uspeo da istrcim 25km trku za 2 sata, polumaraton za 1:38, 5km redovno za 20+ minuta i to je sve nekako bio pokazatelj da se brzina povecava. Ono sto sam promenio, posle slucajnog susreta na stazi sa malo iskusnijim trkacem, je interval trening. Do sada sam uvek trcao brz kilometar, pa trcao sporiji kilometar. Dobio sam savet da trcim brz kilometar, zatim pravim pauzu 1-2 minuta, i zatim opet trcim brz kilometar, do otkaza. Do otkaza (povracanja) nikad nisam stigao, ali sam ovako uspeo da uradim mnogo vise brzih ciklusa, maksimum mi je bio 8, sa starim intervalima uz "sporo" trcanje umesto pauze to je bilo 5-6. 

 

Ishrana: jednu "sitnicu" sam promenio. Negde tokom proleca sam potpuno izbacio industrijske slatike. Ali sve i bez izuzetka. Ja imam problem sa slatkisima, kad god ih ima kod kuce, ja sam nezaustavljiv. Kada ih nema, nemam potrebu da ih trazim ili kupujem. I samo smo se dogovorili da probamo u kuci, prestanemo da ih kupujemo. Prvih nedelju dana je bio pakao, posle kao da nikad nisam ni jeo slatkise. Nije to potpuno odricanje, jeo sam kolace (umereno) kad bismo ih pravili, ili kad negde odem. Ali industrijski slatkis, ni zalogaj. To je automatski dovelo do gubitka tezine i to znacajnog, recimo da sam tako izgubio oko 8-9 kg. Ja mislim da je to pravi razlog, verovatnije je gubitak tezine posledica i nesto vece kilometraze i tempa i vise treninga snage. Sve je to slagalica koja se poslozila. Jasno je da manja tezina, a sa vecom snagom automatski donosi brzi tempo.

 

Psihicka priprema: do sada sam puno polagao na vizualizaciju, narocito na berlinskoj stazi koju sam trcao 7 puta pre ove trke i znam je buvkalno napamet. Ovaj put interesantno nisam toliko vizualizovao, poceo sam dosta kasno i samo u naznakama. Nesto drugo se promenilo u glavi, tacno nedelju dana posle proslogodisnje trke, umro mi je otac. Iznenadilo nas je, iako je imao godina i bio bolestan, bilo je neocekivano. Neke stvari su se drugacije slozile u toku ove godine, mislim da sam dosta sazreo i nadoknadio razliku izmedju mentalnog i fizickog godista (imam 47 godina, a u glavi sam imao 27). To se odrazilo i na mirnocu, strpljenje u toku treninga i trke.

 

Trka.

 

Dve nedelje pred trku su svi oko mene bili bolesni. Grip, korona, stomacni virusi, birajte. Uzas jedan. To je vec bila tapering faza naravno, i cilj je bio samo ostati zdrav. Neke fantomske tegobe su pocele, ali ja sam sebi rekao da se necu razboleti, posle svih ovih priprema. I nisam se razboleo. Medjutim neka nesigurnost se uvukla poslednjih dana, sta ako se na dan trke probudim sa glavoboljom, bolnim grlom itd. Na dan trke sam ustao bez problema, pojeo kurcevito vrlo jak dorucak, oprema je naravno bila spremna uvece, zena me je ispratila do stanice voza (posle cemo se videti na stazi), i krenuo sam.

 

U vozu se mozda desio i kljucni momenat trke, sat i po pre samog starta. Bilo je lepo i suncano, mada prohladno jutro, slusao sam Poguese i Bad Religion, osecao sam se dobro, voz je bio pun trkaca, i u momentu sam se nasmejao sam sebi i rekao da cu trcati pun riziko, pa na koju stranu ispadne. U tom momentu sam vizualizovao kako celu trku trcim ravnomernim tempom ispod 5 minuta za km, bez padova, bez bolova, bez kriza, sa osmehom. U momentu kad sam to u vozu "odlucio", maksimalni tempo na treningu na 30km mi je bio 5:05. I verovali ili ne, tako je i bilo, kao da je u tom momentu trka vec bila gotova, odlucena, pre nego sto je i pocela.

 

Publika: ove godine sam imao porodicu i prijatelje pored staze kao nikada do sada. Od 15. km je bukvalno na svakih par km bilo poznato lice, neko ko me je pratio i cekao. Pri svakom prolasku pored nekoga sam dobio pljesak ruke ili poljubac i naravno glasno navijanje. Ne mogu da objasnim koliko je to bilo bitno. U glavi sam podelio trku na etape, jer sam znao ko ce me gde cekati, i ti intervali su se nizali jedan za drugim dok prakticno tako nije prosla cela trka. Berlinski maraton je poznat po tome da ga prati nekoliko desetina bendova pored staze. Ili ih ove godine nije bilo toliko, ili sam ja toliko bio u fokusu, da sam primetio samo par. Interesantno je medjutim kako muzika moze da digne trkaca i da energije za par stotina metara. 

 

Vreme: skoro savrseno za trku. Suvo, relativno hladnije, mada je na polovini trke izaslo sunce i temperatura "skocila" na 19 stepeni. Mozda je moglo biti za nijansu hladnije, ali vreme zaista nije bilo otezavajuci faktor, recimo da je na korak do savrsenog. 

 

Okrepa: nikada agresivnije nisam planirao okrepu. Pored redovnih stanica, imao sam svoju okrepu na 21., 29., i 36. km gde sam dobijao gelove i sportska pica. Kada se sabere sa onim sto sam nosio, prakticno sam od 10. km pa do kraja uzimao po jedan gel na svakih 5 km i pored toga jos dosta tecnosti (vode i sportskih pica koja su mi dodavali). Nikada do sada nisam toliko okrepe unosio, ali zeludac je radio savrseno, osim jedne krize koju sam imao izmedju 10. i 13. km kada mi se bezobrazno jaki dorucak malo pobunio, ali poznajem taj bol, potrajao je 3km i ocekivano nestao. Nisam bio gladan u toku cele trke, sto je bilo dobro.

 

Priprema za start i start su bili rutinski, i odmah sam u prvih par kilometara postavio tempo ispod 5 minuta za km. Evo jedne slika sa starta:

 

https://drive.google.com/file/d/1Z3p8dG6u-QlLhPpHThUYIto7TfO_qwct/view?usp=sharing

 

Osim te krize izmedju 10. i 13. km kada me je malo boleo stomak, cela trka je u stvari prosla iznenadjujuce dosadno. Tempo je bio konstantno izmedju 4:45 i 5:55 ili malo sporije, ali nijednom iznad 5. Razlike su par sekundi po krugu, prosao sam celu trku kao robot. Puls ravan, krkao sam te gelove kao blesav, pozdravljao decu pored staze. Simpaticno je bilo na 29. kilometru, gde me je cekala porodica sa dva gela i sportskim picem. Tada sam vec video da sam brz, ali sam i znao da trka prakticno tek sad pocinje i zato nisam hteo da se zadrzavam, samo sam zgrabio gelove od cerke i kad sam hteo da uzmem flasu sa picem od sina, video sam da mi je on skoro sve popio dok su me cekali, ostalo je par gutljaja na dnu. Nije naravno bio nikakav problem, posle mi je bio simpaticno. Poslednja okrepa je bila na 36. km gde su me cekali prijatelji i ta mi je posebno znacila, naredni kilometar sam cak istrcao za 4:39. Na kraju sam uzivao u poslednja dva kilometra, masuci gledaocima i prestizuci polukrepale koleginice i kolege.

 

Ono sto mi je malo smetalo je sto sam startovao u trecem talasu i prakticno sam celu trku prestizao ostale trkace. To nije toliko strasno, ali vodi tome da se predje mnogo veca distanca nego sto je potrebno, konkretno moj sat je na kraju pokazao 43 kilometra. To je u svakoj zvanicnoj trci neizbezno, jer je skoro nemoguce trcati idealnom putanjom, ali ovo je bas previse. Sat je pokazao da je maraton u stvari bio 3:24, ali to se naravno ne racuna. 

 

Na ulasku u cilj sam bio naravno presrecan, bez euforije, ali tek sam 2-3 km pred kraj shvatio da sam na putu da zavrsim dobrano ispod 3:30, tu me je uhvatio malo strah da se ne preforsiram i ne userem trku na samom kraju, ali to je trajalo samo tren, onda sam jos ubrzao i sa smehom, podignutih ruku usao u cilj:

 

https://drive.google.com/file/d/1XKmLmr7_RIOqD3cIGp6sEzKqXkniW--z/view?usp=sharing

 

Posle trke cak nisam bio umoran, malo sam se odmarao kod kuce, posle podne su dosli prijatelji koji su bili kao pordska pored staze na kafu i kolace, dobro sam spavao i sutra posao. Nisam prakticno ni osetio. Kako sam uspeo da toliko popravim vreme, ne znam ni sam, valjda kombinacija svih ovih faktora plus savrsen dan za trku. Posle ovog mogu samo jedno da kazem: sve je moguce. Uzivajte u trcanju i napadnite najbolja vremena sa puno hrabrosti!

 

[zoki]

Ovaj post memorišem i ima da ga čitam svaki dan do 28-og aprila kad planiram svoj prvi maraton ako sve prođe do tada kako treba (ako me negde na pola priprema jednostavno ne bude mrzelo da nastavim ).. 

 

[Strahan]

 

 

https://x.com/WMMajors/status/1711028967325458460?s=20

[Strahan]

kiptum danas u cikagu novi svetski rekord 2h

https://x.com/WMMajors/status/1711028967325458460?s=20

[burekdzija]

14 hours ago, Strahan said:

kiptum danas u cikagu novi svetski rekord 2h

https://x.com/WMMajors/status/1711028967325458460?s=20

Fascinantna oba rezultata. Kiptuma sam slucajno gledao u Valensiji prosle godine na njegovom prvom maratonu, i pomislio ko je ovaj “klinac”, razvalice u buducnosti. I evo godinu dana kasnije je razbio, i to kako. Sad je valjda jasno da ce pasti i 1:59 u trci, pre ili kasnije, mada 36 sekundi nije ni malo vremena.

[Djuro]

36 sekundi nije malo ali - realno - nije ni puno: manje od sekund po km, u nekim novim patikama, trebalo bi da je izvodljivo uskoro.

[Djuro]

On 7.10.2023. at 15:09, burekdzija said:

Dve nedelje kasnije cu pokusati da saberem utiske o ovoj, za mene po svemu neverovatnoj trci.

 

Prosle godine sam na berlinskom maratonu prvi put uspeo da spustim vreme ispod 4 sata i istrcao za 3:57. To mi je bio deseti maraton u zivotu. Godinu dana kasnije, na istoj stazi sam popravio vreme za nemogucih 30 minuta. Sta se promenilo?

 

Trening snage: ubacio sam jedan redovan trening snage i core muskulature vise nedeljno, umesto dva puta po pola sata sam redovno radio vezbe tri puta nedeljno po pola sata. Par meseci pred trku sam cak poceo da radim vezbe 5-6 puta nedeljno, cesto cak i na dan kracih treninga (10-15km). To je dovelo do toga da sam bio generalno dosta snazniji, sto je opet u trci rezultovalo prosto snagom i ispravnijim polozajem tela. U cilj sam usao uspravno, istog polozaja i govora tela kao sto sam i startovao, sto je retko. Nije to samo zbog treninga, vec i verovatno kilometraze, ali prosto sam se osecao generalno telesno jace nego ranije.

 

Trcanje i tempo: u sustini nisam mnogo povecao kilometrazu, ali je jesam povecao. ako sam ranije u najboljim mesecima uspeo 200km da odradim, sada sam isao do 250km. Tome je dosta doprineo home office, jer sam u mogucnosti da u sred dana izadjem, odradim trening i vratim se da radim. Ne moram da cekam vece ili da se budim jako rano, sto cini da se treninzi malo lakse uklope u zivot. Ja generalno nemam mnogo vremena, dvoje dece, porodica, zahtevan posao, mislim da imam i zivot van posla, tako da mi je ova mogucnost dosta znacila. Tempo sam dizao celog ciklusa, ove godine sam prvi put u prolece uspeo da istrcim 25km trku za 2 sata, polumaraton za 1:38, 5km redovno za 20+ minuta i to je sve nekako bio pokazatelj da se brzina povecava. Ono sto sam promenio, posle slucajnog susreta na stazi sa malo iskusnijim trkacem, je interval trening. Do sada sam uvek trcao brz kilometar, pa trcao sporiji kilometar. Dobio sam savet da trcim brz kilometar, zatim pravim pauzu 1-2 minuta, i zatim opet trcim brz kilometar, do otkaza. Do otkaza (povracanja) nikad nisam stigao, ali sam ovako uspeo da uradim mnogo vise brzih ciklusa, maksimum mi je bio 8, sa starim intervalima uz "sporo" trcanje umesto pauze to je bilo 5-6. 

 

Ishrana: jednu "sitnicu" sam promenio. Negde tokom proleca sam potpuno izbacio industrijske slatike. Ali sve i bez izuzetka. Ja imam problem sa slatkisima, kad god ih ima kod kuce, ja sam nezaustavljiv. Kada ih nema, nemam potrebu da ih trazim ili kupujem. I samo smo se dogovorili da probamo u kuci, prestanemo da ih kupujemo. Prvih nedelju dana je bio pakao, posle kao da nikad nisam ni jeo slatkise. Nije to potpuno odricanje, jeo sam kolace (umereno) kad bismo ih pravili, ili kad negde odem. Ali industrijski slatkis, ni zalogaj. To je automatski dovelo do gubitka tezine i to znacajnog, recimo da sam tako izgubio oko 8-9 kg. Ja mislim da je to pravi razlog, verovatnije je gubitak tezine posledica i nesto vece kilometraze i tempa i vise treninga snage. Sve je to slagalica koja se poslozila. Jasno je da manja tezina, a sa vecom snagom automatski donosi brzi tempo.

 

Psihicka priprema: do sada sam puno polagao na vizualizaciju, narocito na berlinskoj stazi koju sam trcao 7 puta pre ove trke i znam je buvkalno napamet. Ovaj put interesantno nisam toliko vizualizovao, poceo sam dosta kasno i samo u naznakama. Nesto drugo se promenilo u glavi, tacno nedelju dana posle proslogodisnje trke, umro mi je otac. Iznenadilo nas je, iako je imao godina i bio bolestan, bilo je neocekivano. Neke stvari su se drugacije slozile u toku ove godine, mislim da sam dosta sazreo i nadoknadio razliku izmedju mentalnog i fizickog godista (imam 47 godina, a u glavi sam imao 27). To se odrazilo i na mirnocu, strpljenje u toku treninga i trke.

 

Trka.

 

Dve nedelje pred trku su svi oko mene bili bolesni. Grip, korona, stomacni virusi, birajte. Uzas jedan. To je vec bila tapering faza naravno, i cilj je bio samo ostati zdrav. Neke fantomske tegobe su pocele, ali ja sam sebi rekao da se necu razboleti, posle svih ovih priprema. I nisam se razboleo. Medjutim neka nesigurnost se uvukla poslednjih dana, sta ako se na dan trke probudim sa glavoboljom, bolnim grlom itd. Na dan trke sam ustao bez problema, pojeo kurcevito vrlo jak dorucak, oprema je naravno bila spremna uvece, zena me je ispratila do stanice voza (posle cemo se videti na stazi), i krenuo sam.

 

U vozu se mozda desio i kljucni momenat trke, sat i po pre samog starta. Bilo je lepo i suncano, mada prohladno jutro, slusao sam Poguese i Bad Religion, osecao sam se dobro, voz je bio pun trkaca, i u momentu sam se nasmejao sam sebi i rekao da cu trcati pun riziko, pa na koju stranu ispadne. U tom momentu sam vizualizovao kako celu trku trcim ravnomernim tempom ispod 5 minuta za km, bez padova, bez bolova, bez kriza, sa osmehom. U momentu kad sam to u vozu "odlucio", maksimalni tempo na treningu na 30km mi je bio 5:05. I verovali ili ne, tako je i bilo, kao da je u tom momentu trka vec bila gotova, odlucena, pre nego sto je i pocela.

 

Publika: ove godine sam imao porodicu i prijatelje pored staze kao nikada do sada. Od 15. km je bukvalno na svakih par km bilo poznato lice, neko ko me je pratio i cekao. Pri svakom prolasku pored nekoga sam dobio pljesak ruke ili poljubac i naravno glasno navijanje. Ne mogu da objasnim koliko je to bilo bitno. U glavi sam podelio trku na etape, jer sam znao ko ce me gde cekati, i ti intervali su se nizali jedan za drugim dok prakticno tako nije prosla cela trka. Berlinski maraton je poznat po tome da ga prati nekoliko desetina bendova pored staze. Ili ih ove godine nije bilo toliko, ili sam ja toliko bio u fokusu, da sam primetio samo par. Interesantno je medjutim kako muzika moze da digne trkaca i da energije za par stotina metara. 

 

Vreme: skoro savrseno za trku. Suvo, relativno hladnije, mada je na polovini trke izaslo sunce i temperatura "skocila" na 19 stepeni. Mozda je moglo biti za nijansu hladnije, ali vreme zaista nije bilo otezavajuci faktor, recimo da je na korak do savrsenog. 

 

Okrepa: nikada agresivnije nisam planirao okrepu. Pored redovnih stanica, imao sam svoju okrepu na 21., 29., i 36. km gde sam dobijao gelove i sportska pica. Kada se sabere sa onim sto sam nosio, prakticno sam od 10. km pa do kraja uzimao po jedan gel na svakih 5 km i pored toga jos dosta tecnosti (vode i sportskih pica koja su mi dodavali). Nikada do sada nisam toliko okrepe unosio, ali zeludac je radio savrseno, osim jedne krize koju sam imao izmedju 10. i 13. km kada mi se bezobrazno jaki dorucak malo pobunio, ali poznajem taj bol, potrajao je 3km i ocekivano nestao. Nisam bio gladan u toku cele trke, sto je bilo dobro.

 

Priprema za start i start su bili rutinski, i odmah sam u prvih par kilometara postavio tempo ispod 5 minuta za km. Evo jedne slika sa starta:

 

https://drive.google.com/file/d/1Z3p8dG6u-QlLhPpHThUYIto7TfO_qwct/view?usp=sharing

 

Osim te krize izmedju 10. i 13. km kada me je malo boleo stomak, cela trka je u stvari prosla iznenadjujuce dosadno. Tempo je bio konstantno izmedju 4:45 i 5:55 ili malo sporije, ali nijednom iznad 5. Razlike su par sekundi po krugu, prosao sam celu trku kao robot. Puls ravan, krkao sam te gelove kao blesav, pozdravljao decu pored staze. Simpaticno je bilo na 29. kilometru, gde me je cekala porodica sa dva gela i sportskim picem. Tada sam vec video da sam brz, ali sam i znao da trka prakticno tek sad pocinje i zato nisam hteo da se zadrzavam, samo sam zgrabio gelove od cerke i kad sam hteo da uzmem flasu sa picem od sina, video sam da mi je on skoro sve popio dok su me cekali, ostalo je par gutljaja na dnu. Nije naravno bio nikakav problem, posle mi je bio simpaticno. Poslednja okrepa je bila na 36. km gde su me cekali prijatelji i ta mi je posebno znacila, naredni kilometar sam cak istrcao za 4:39. Na kraju sam uzivao u poslednja dva kilometra, masuci gledaocima i prestizuci polukrepale koleginice i kolege.

 

Ono sto mi je malo smetalo je sto sam startovao u trecem talasu i prakticno sam celu trku prestizao ostale trkace. To nije toliko strasno, ali vodi tome da se predje mnogo veca distanca nego sto je potrebno, konkretno moj sat je na kraju pokazao 43 kilometra. To je u svakoj zvanicnoj trci neizbezno, jer je skoro nemoguce trcati idealnom putanjom, ali ovo je bas previse. Sat je pokazao da je maraton u stvari bio 3:24, ali to se naravno ne racuna. 

 

Na ulasku u cilj sam bio naravno presrecan, bez euforije, ali tek sam 2-3 km pred kraj shvatio da sam na putu da zavrsim dobrano ispod 3:30, tu me je uhvatio malo strah da se ne preforsiram i ne userem trku na samom kraju, ali to je trajalo samo tren, onda sam jos ubrzao i sa smehom, podignutih ruku usao u cilj:

 

https://drive.google.com/file/d/1XKmLmr7_RIOqD3cIGp6sEzKqXkniW--z/view?usp=sharing

 

Posle trke cak nisam bio umoran, malo sam se odmarao kod kuce, posle podne su dosli prijatelji koji su bili kao pordska pored staze na kafu i kolace, dobro sam spavao i sutra posao. Nisam prakticno ni osetio. Kako sam uspeo da toliko popravim vreme, ne znam ni sam, valjda kombinacija svih ovih faktora plus savrsen dan za trku. Posle ovog mogu samo jedno da kazem: sve je moguce. Uzivajte u trcanju i napadnite najbolja vremena sa puno hrabrosti!

 

 

hvala ti za ovaj post.

prvo, zelim da ti cestitam i skinem kapu do poda za ovo sto si postigao. 
drugo, sto se tice fizickih priprema, uradio si bas sve sto treba. Savrseno. Treninzi snage (core narocito) su izuzetno vazni i mogu zameniti min jedno trcanje nedeljno (sto je jako vazno, narocito kad udjemo u te nedelje od •80km/week, da ne bismo nepotrebno opterecivali zglobove i da bismo ubrzavali regeneraciju).

trece: ovo o mentalnoj pripremljenosti je takodje jako bitno. Bravo. 
cetvrto: smanjenje tezine i promena u ishrani. Svaka cast! Telo ce ti biti zahvalno i sluzice te jos bolje. I duže!

peto: nutrition za vreme trke - odlicno! Vrv bi mogao unositi i vise CH/h ali to postaje vazno tek u višim obrtajima.

 

sve u svu, sve si uradio besprekorno.

 

mozes li postovati puls sa garmina? Nesto mi se cini da je u tebi bilo jos 5-6 minuta. 😜

 

spremaj se polako za Boston.  Koliko ti treba za BQ, u kojoj si grupi, 40-45?

 

 

[burekdzija]

2 hours ago, Djuro said:

 

hvala ti za ovaj post.

prvo, zelim da ti cestitam i skinem kapu do poda za ovo sto si postigao. 
drugo, sto se tice fizickih priprema, uradio si bas sve sto treba. Savrseno. Treninzi snage (core narocito) su izuzetno vazni i mogu zameniti min jedno trcanje nedeljno (sto je jako vazno, narocito kad udjemo u te nedelje od •80km/week, da ne bismo nepotrebno opterecivali zglobove i da bismo ubrzavali regeneraciju).

trece: ovo o mentalnoj pripremljenosti je takodje jako bitno. Bravo. 
cetvrto: smanjenje tezine i promena u ishrani. Svaka cast! Telo ce ti biti zahvalno i sluzice te jos bolje. I duže!

peto: nutrition za vreme trke - odlicno! Vrv bi mogao unositi i vise CH/h ali to postaje vazno tek u višim obrtajima.

 

sve u svu, sve si uradio besprekorno.

 

mozes li postovati puls sa garmina? Nesto mi se cini da je u tebi bilo jos 5-6 minuta. 😜

 

spremaj se polako za Boston.  Koliko ti treba za BQ, u kojoj si grupi, 40-45?

 

 

Za bq mi trenutno treba 3:20, a za dve i po godine 3:25

 

 

[Djuro]

Aha, ovo nije traka merila, već sat?