SUV- dobri na asfaltu i malo van njega

[Valk]

Sve je to verovatno tacno sto ti kazes. Ja govorim iz perspektive seljaceta iz srbije koje je impresionirano, jbg. Ovde svi voze te grdosije, iz razloga kompleksa ili navike/lifestyle-a ili cega vec - ne znam. Moi, uostalom, jos uvek nema NIKAKVA kola pa sam slobodna da serem :)

Edited August 5, 2012 by Valkyrie

[Indy]

Sve je to verovatno tacno sto ti kazes. Ja govorim iz perspektive seljaceta iz srbije koje je impresionirano, jbg. Ovde svi voze te grdosije, iz razloga kompleksa ili navike/lifestyle-a ili cega vec - ne znam. Moi, uostalom, jos uvek nema NIKAKVA kola pa sam slobodna da serem :)

Ja sam verovatno zamrzeo te SUVove još otkad se posred Srpskih Vladara, u onu pešačku subotu, u Pajerou provozao Arkan i osmehivao prolaznicima svojim zavodničkim osmehom ubice lepog lica.Ali, ne mrzim ih kad je u pitanju recimo vožnja po vinogradima. Tu su zakon! Edited August 5, 2012 by Indy

[zorglub]

ex-clan woodooinstalater je jako lepo napisao - SUV u gradu kao sarplaninac u tasmajdanskom parku.Ne postoji smislena, prakticna i realna potreba za tim cudima na gradskim ulicama.

Edited August 5, 2012 by zorglub

[renne]

Video danas jedan baš ogroman SUV kod instituta za majku i dete, ono nisu kola, ono je garsonjera

[twisted]

nije SUV, to je hammer, crni, sa točkovima većim od kontejnera. ako si prošao još koji put video si crni američki escalade ;)ne smem ti kažem čije dete je bolesno...

[Indy]

Hummer (nije hammer) je tip vozila poznat kao SUV. :) (Može doći i u formi dostavnog vozila, tj. truck).

[renne]

nije SUV, to je hammer, crni, sa točkovima većim od kontejnera. ako si prošao još koji put video si crni američki escalade ;)ne smem ti kažem čije dete je bolesno...

e jebga sad, pa valjda prepoznajem hamer, a i da ne poznajem na ovom je ogromnim slovima pisalo NISSAN :)

[namenski]

 

Porse 597

Ili zasto Nemci nikad nisu znali da naprave 4x4 auto.
Skoro pa proslo posleratno prevaspitavanje, trebalo isturiti jos po nesto ispred poprilicno – smatralo se – opasnih Sovjeta, u ta vremena dokazano sposobnih da podele ozbiljne batine, tek doslo vreme da se poradi na ojacavanju tadasnje Zapadne Nemacke.
U sklopu tih radova, zatrebalo i malo vojno auto, takozvano lako, obavezno sa pogonom na sva 4 tocka, Bundesveru, kome bi drugom, raspisan tender k’o sto se i prilici i prijavila se 3 takmaca: Auto Union, sa svojim modelom F91, poznatim i kao Munga, inace pobednikom, Goliath, nekad poznata nemacka firma, proizvodjac malih porodicnih auta, inace deo jos uvek mrdajuce Borgward grupe i Porsche.
Dr. Ferry, sin osnivaca firme, nije se mnogo natezao oko oznake modela: broj 597 bio je naprosto delovodni broj projekta, onako kako su se ti brojevi nizali od osnivanja 1931. godine, ukljucujuci tu i tatine mackaste projekte i nazovi projekte.
Porsche se radeci na novom autu naravno prisecao i svojih ratnih majstorija, tipa 166, na primer: problem je bio u tome sto se vise nije radilo o Adolfovoj Nemackoj koja nije zalila truda i sredstava kad su slicne rabote u pitanju, nego o posleratnoj Nemackoj u kojoj je trebalo resavati neke sasvim druge probleme.
Tako je novo auto nastalo na bazi takozvane skoljke od presovanog celicnog lima, sa za Porsche-a standardnim motorom pozadi – u ovom slucaju 1500 ccm motorom ranih verzija sportskog modela Porsche 356.
Trebalo je da moze da poveze 4 coveka, nije imalo vrata, dok je rezervoar goriva bio spakovan tik ispred vozaca; kratki prebaci preko osovina, prednje i zadnje, davali su mu zavidne mogucnosti pentranja i silazenja sa terenskih pregiba ili prepreka, 45/35 stepeni, a uspomene na pomenuti neprezaljeni ratni Tip 166, onaj poznati Schwimmwagen, navele su Porsche-a da u prve prototipove ugura elisu i tako svoj auto nauci da pliva.
Nije bilo takozvanog reduktora: Porsche se utekao menjacu sa 5 brzina, a od prve brizine sa vrlo niskim stepenom prenosa se ocekivalo da bude dovoljna za zlu ne trebalo.
Stvari su stajale nesto drugacije sa pogonom prednjih tockova: ZF diferencijal iz koga je kardanska osovina bio proterana ka na prednjim tockovima, omogucavao je da se – polugom smestenom uz menjac, prednji pogon ukljucuje po potrebi, pa i tokom voznje ako bude bilo potrebno.
Oko vesanja nije bilo mnogo cifranja: bilo je, izuzev nuznih ojacanja, identicno vesanjima Bube i ranih Porsche modela.
Negde u januaru 1953, glavni i odgovorni politicari su jasno i glasno dali na znanje zainteresovanima da se sa trosenjem para za nabavku novog terenca nece preterano da zuri, pa je Porsche pod hitno pokusao da novi model prilagodi i ucini interesantnim civilima: pojavile su se oznake kao sto je Mehrzweck-Fahrzeug, sto mu dodje otprilike visenamensko vozilo, ili Jagdwagen, vozilo za lov – sve ovo naravno mnogo pre vremena raznoraznih SUV-ova i ostalih skracenica.
Leta 1955. pojavio se prospekt na engleskom – sto je bez greske pokazivalo koga kao kupca Porsche ima na umu – u kome je novo auto bilo nazvano Porsche Hunter i u kome je neumrli nemacki vojnicki duh doslovno navodio: “The Hunter was originally designed to meet the drastic requirements of military use, and for that reason is invaluable to ranchers, farmers, foresters and others whose work takes
them over the countryside where normal passenger cars find it difficult or impossible to go.”

 

Iste godine je konacno doslo i do prvog suceljavanja konkurenata: na aerodromu Hangelar, kod Bona, Porsche se pojavio zajedno sa konkurencijom, Goliath-om i Auto Union-om: prvi prikazani Porsche, jedan od 3 prototipa, bio je napravljen kod stutgartskog Reutter-a od ravnih celicnih limova, dok je kasnije modele pravio Karman koji je limove iztalasao, cime je em dodarno pojacao celu strukturu, em vozilu dao, sto bi se danas reklo, agresivniji izgled.

 

 

 

Porsche je auto isprobao i u Sahari, pod zastitom bratske Francuske, i tamo na 1,000 km testu nije bilo nikakvih problema, ali je u jesen iste, 1956, godine, ipak doslo do nekih izmena: 1500 ccm motor zamenjen je motorom od 1600 kubika, Karmanova zatalasana karoserija usvojena je kao standardna, a vozilo je dobilo 24 V elektricni sistem ne bi li zadovoljilo NATO standarde.
Sve to manje-vise do januara 1956. kada je na vojnom poligonu Andernach, sva 3 konkurenta trebalo da isprobaju nadlezni iz tadasnje i takozvane britanske Rajnske armije: ispostavilo se da je Porsche sve samo ne savrsen.
Daleko od toga: mali prostor za prtljag, zamerke napred postavljenom rezervoaru za gorivo, pukotine na karoseriji, lom poluosovine, anlaser koji zeza, sajla kvacila koja puca, brisaci koji se lome i otkazuju, curenje ulja da ne pominjemo…
Kritikovana je i prevelika buka vazduhom hladjenog bokser motora, falinka koja je VW pratila do kraja, zamerano je i premaloj sofersajbni, u auto se poteze ulazilo i jos teze izlazilo, a – neprilicno Porsche pedigreu – autom se pri vecim brzinama prilicno tesko upravljalo.
Na sve to, Porsche je bio skoro 3 puta skuplji od Auto Union modela, obaska sto kao mala firma nije mogao da se uklopi ni u rokove isporuke koje je tender zahtevao, a ni u dinamiku snabdevanja Bundesvera potrebnim rezervnim delovima.
Sve u svemu, nije bilo nikakvo iznenadjenje kada je, maja 1956. tako gde treba doneta odluka da se za vojsku nabavi 5,000 Auto Union-a, dok su kao utesnu nagradu Porsche i Goliath dobili narudzbu za po 50 komada svojih auta.
Pomalo neuobicajeno, ali objasnjivo: odluka se tumaci potrebom mladog i neiskusnog Bundesvera da ostavi otvorenom jos po neku opciju za slucaj da sa narudzbom Auto Union-u nesto krene kako ne treba, jer u ta vremena Nemci jos uvek nisu ponovo postali pravi i kako treba Nemci, pa im se, izmedju ostalog, auto industrija tek konsolidovala sto bi se reklo i to sa sve izglednim mogucnostima da neke firme budu ono danas jesi- sutra nisi...
Bilo kako bilo, model 597 kostao je firmu skoro 2 miliona tadasnjih DM i bio – dileme nema – neuspeh bez ostatka.
Uz neke manje, uglavnom kozmeticke dorade, auto je zadrzao ambicije da se proda civilima: neuspesno, jer je u narednih par godina kupce naslo jedva 50 komada.

 

 

Onako zezanja radi, (ne)uspehu na civilnom trzistu sigurno nije doprinela cinjenica da su na civilni model ugradjivana zadnja svetla identicna svetlima modela Porsche 550 Spyder, onom Dzems Dinovom, i to po – porseovskoj ceni.

 

 

Edited March 22, 2016 by namenski

[namenski]

[Ras]

nameski, stiže novi Defender, mislim da si prava osoba da stane u red!

[namenski]

10 minutes ago, Ras said:

nameski, stiže novi Defender, mislim da si prava osoba da stane u red!

Ogavan mi je  

A i ne znam kako da se ratosiljam sadasnje Cetvorke, konacno sam, posle dobre 4 godine skontao da mi pravi probleme sa kicmom: u toj sorti se sedi uspravnije nego sto sam ja navikao vozeci godinama u skoro pa polulezecem polozaju, kod LR4 me prevarila udobnost pa ispocetka nije bilo izrazeno.

Sada sve cesce za dnevne, brzinske dovezi-odvezi varijante, hvatam sebe u gospodjinom Pezou, na sveopste nezadovoljstvo  

Obaska sto poterala orla zla godina : evo godisnjice kako sam se polomio sto mi je poprilicno srezalo radijus, em gajim neke druge projekte^tm, em sam se nameracio vratiti se Outback-u, novom, pa kud puklo da puklo...

Sve u svemu, 1 neizvesnost  

 

A sto se Defendera tice, mesecima sam prolazio pored jednog placa na kome je bio izlozen 1 classic, star 6 godina, po neverovatno povoljnoj ceni i neverovatno dobro ocuvan.

Nije da nisam zalovao, cak svracao i da zapitkujem.

[namenski]

Badger Four-Wheel Drive Auto Company, osnivaci Otto Zachow i zet mu William Besserdich, Clintonville, Wisconsin, osnovana 1909. godine, pa prekrstena u The Four Wheel Drive Auto Company, cesce Four Wheel Drive, jos cesce samo FWD.
Patent koji je resio problem prenosa snage na sve tockove i bogomdana traznja: Prvi svetski rat.
Tek da se ne zaboravi: Amerika je prva prepoznala potrabu, izmislila i uvela pogon na sva 4 tocka, sve tockove po potrebi. I to tamo gde je to potrebno: na teskim radovima, na jos tezim terenima ili, najcesce, sve to zajedno.

 

I prvi model: The Battleship...

 

 

Nista bez reklame, a ovo je jedna od najlepsih reklama za pogon na sva cetiri tocka i njegove mogucnosti. Obaska sto je tek rodjeni automobil, tek sto je prohodao, vec poceo da uci od konja.
 

 

FWD Model B, proizvedeno 15,000 komada, za rat naravno. Vecina ih se vratila i posluzila u industriji.
Obratiti paznju na na odsustvo bilo kakvog ogibljenja, federacije, ali i tapacirana sedista: tada ih nisu imali ni kudikamo luksuzniji automobili, kamione da ne pominjemo. Alternativa je bila ili sedista ili bubrezi vozaca. I to samo zato sto bez bubrega nema ni vozaca.

 

Proizvodjac je Garford, Ohio, pogon je na sva cetiri tocka, a koncepti stizu jedan drugog: rodio se Cab–Over–Engine (COE), a kamioni su prestali da budu samo њушкари…

Ovo su vec neka druga vremena iako su potrebe iste: godina je 1957, kompanija je jos uvek inovator.

 

Vise je nema, ne postoji...
 

 

[Indy]

Ne idu samo meni ovi džambo-SUV-ovi na ganglije (kao što sam već kačio na mblogu) - i vlasti su počele da ih uzimaju na nišan.

 

Road safety experts propose levy on large SUVs in city to curb rising Victorian road deaths

 

Parkiranje u tržnim centrima, kada se na susednim pozicijama nakače po ovakva 2 giganta, postalo je baš smor. Može i da se parkira, ali vrata da se otvore - teško. (Ilustracija sa parkinga ovde kod mene, ispod.)

 

 

 

Vidljivost u saobraćaju žestoko smanjuju (drugima - njima je super!) Ovo za njihovu "efikasnost" u udesima, to je priča za sebe... Mašine za likvidiranje pešaka i biciklista (a i drugih). Takođe, ko se nagledao puno udesa (npr Dashcam videos na youtube) mogao je da vidi da skoro nema udesa sa SUV u kom se isti ne rola, i to više puta. Praktično se svode, geometrijski govoreći, na loptu u slučaju zanošenja u stranu (kako je onima unutra... ne znam, ali sumnjam da im je lepo.)

 

Ima ljudi kojima to stvarno treba (građevinci, poljoprivrednici itd)... ali previše ih je, preterali su u svakom pogledu.

 

[Heaviside]

Najluđe je što je mišljenje da su znatno bezbedniji od standardnih automobila poprilično uvreženo.

[Desmond Bojčinski]

U situaciji npr kada se štitim sa 2 ipo tone japanskog čelika, postavljenog najmanje 20cm od tla ,od direktnih frontalnih udara pajsera koji se precene i kreću da pretiču misleći da će uspeti da se vrate u svoju traku pre nego nalete na mene,  jeste bezbedniji. Za mene naravno. 

 

Ili u situaciji kada batara misli da je 4 sekunde crvenog i dalje bezbedno da proleti kroz raskrsnicu i krene da dodaje gas sa 50 na 100km/h+,  nekako mi mirnija savest kad znam da ja, žena i klinci sedimo bar pola metra ili metar višlje od njegove haube, i da me pri bočnom udaru neće baciti kao ker pacova da se kotrljam okolo, jer 2+ tone. 

Edited August 24, 2023 by desboj