Stanje nacije, suočavanje s prošlošću, lament nad budućnošću

[Mel]

3 hours ago, Mel said:

 

Care ti si glasao za SNS dok sam ja neuspeshno pokushavala da bilo koga odvratim od toga.

 

 

Ok, dok josh traje edit, situacija je razjashnjena, dakle nisam iznela neistinu, ali poshto mi nije namera da se sa odredjenim ljudima ovde svadjam pa kako god, mogu da zamolim moderaciju da poruke prosto izbrishe.

 

Edited October 3, 2023 by Mel

[Hamlet Strašni]

Glasanje za Tomu nije glasanje za SNS. Ok

[Filozof manijak]

ježim se i od ovakvih ljudi. individua, a ne naroda

 

 

 

[đorđe geprat]

1 minute ago, Hamlet Strašni said:

Glasanje za Tomu nije glasanje za SNS. Ok

naravno da nije.

[đorđe geprat]

 

[Mel]

6 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Glasanje za Tomu nije glasanje za SNS. Ok

 

Pa ja sam prvo razumela da ipak nije bilo glasa za Tomu, te da sam pogreshno zapamtila i praktichno slagala da jeste.

[Zaboravan]

1 hour ago, kud u maglu Simoviću said:

biti kriv i osećati krivicu nisu iste stvari

Nekako je logično da osećamo stid a ne krivicu... 

[Ratamahatta]

Meni ispao mlecni zub na parket kad je Mijat odvalio precku, kriv sam za sve posle toga 

[Svemir Zeka]

35 minutes ago, đorđe geprat said:

 

 

Tih godina kad je bio rat umela sam da spočitavam svojim roditeljima ('51., '52, godište) kako su njihove generacije krive za sve: za rat, za sve što nas je snašlo, za to što su dozvolili da živimo u izolaciji i siromaštvu, za to što je nacionalizam harao Srbijom a u nekih 150 km od Beograda je bio rat. Za učešće Srbije, za njihovo ćutanje, nećutanje....i direktno sam se obraćala R. i N. kao krivcima. Sad vidim koliko je to bilo pogrešno. A zašto. Zato što je ono što je mogla moja keva, i uradila. Zato što sve što se dešavalo jeste determinisano prošlošću ali učitavati pojedinačnu krivicu osobama koje su davale svoje parče uticaja u obrnutom smeru je više nego pogrešno.

Moja majka je osećala i bes i stid, i tokom tih godina, kad je pizdela na sve one koji su podržavali Miloševića (sama je bila u dve opozicione stranke), njoj su dva druga iz škole ubijena u Srebrenici. Od strane svih svojih je odbačena kao crna ovca, kao izdajnik, jer je odbila da preuzme narative devedesetih. Ali da, ona je bila manjina. Ali svakako ne i jedina u ovoj zemlji.

Znači neko ko je rođen znapčajno ranije i ko je bio u mojim godinama danas tih devedesetih, na vrhuncu odraslosti.

 

Lično ja sam 1997. slušala od sestre čiji su drugovi i partner tokom rata bili u VRS. Pričala mi je svašta. Odvratne stvari. Uglavnom, njihova uloga je bila tranzit. Znala sam da su se desile jezive, stravične stvari u Istočnoj Bosni. Kad je u ovoj zemlji počelo da se priča o Srebrenici, odmah sam znala o čemu je reč. O tome, o čemu mi je ona pričala. (neki od njih za završili na razne načine, pokušaji samoubistva, alkoholizam.....) Znači, od prvog dana i od prve vesti znala sam da je to istina. Od tada počinje dvadesetogodišnji sukob sa svima koji su mi govorili govna da jedem izdajnica, isto ostrakizam, šta se ti baviš time, i tako dalje.

Moj brat je bio onako, deklarisani Srbin, pravoslavac, ali je prilikom snimanja neke emisije u Srebrenici, kad je otišao tamo i pričao s jednom od majki, rekao da je osetio takav stid, da je hteo da ga zemlja proguta. To je neizbežno osećanje, ako si čovek, ako si ljudsko biće, tamo, kad vidiš to, a dolaziš s ove "strane", iako nit luk jeo niti mirisao. 

Sa druge strane, kolektivna krivica koja zatim dolazi do izjave "ja sam kriv" je pogrešna na onoliko nivoa. Nisam kriva, nije bio kriv ni gorenavedeni brat, nije ni moja majka, nije ni moja sestra koja mi je to prepričavala. Za to su krivi oni su doneli odluku, i jeste, oni koji su pucali. Znam, da, i neke koji su odbili (sakrili bolje rečeno) da poubijaju zarobljenike (ostali živi). Krivica je tu i jasna je, pravno i formalno. Ja kao čovek imam svoj identitet, svoju ličnost izgrađenu mnogobrojnim uticajem i želim da snosim punu odgovornost za sve za šta treba da snosim odgovodnost. Ako bilo čime ne pokazujem poštovanje ili nisam suočena s time da su pripadnici naroda kome pripadam a koji je bio uključen u rat počinili genocid, nek mi neko to kaže. Prihvatiću ako sam tu podbacila. A nisam. Decenijama nemam problem da pred bilo kime kažem: da tako je bilo.

Ali da sam kriva, nisam kriva za to što se desilo.

[Mel]

Kachio je neko i tekst vladike Georgija pa otprilike na istu temu. To treba prochitati.

[Ratamahatta]

Vecito aktuelna 

[BWA]

Moj otac se izjašnjavao kao Jugosloven i glasao je za Antu Markovića.

U ljeto 92.je mobilisan i čitav rat proveo na prvoj liniji.

Dakle, niko te ne pita kakva su ti opredjeljenja kad počne da se puca.

U manjim sredinama se tačno zna ko je koga ubio i zašto.

U takvim situacijama je bitno da se ostane čovjek.

Mom ocu i većini pripadnika te brigade niko nije ni pomišljao da naredi izvrsenje kakvog zločina.

A bilo je zločina. Naročito prije formiranja VRS i vrlo često zbog para.

[Guuundogan]

ako je osecanje licne krivice za Srebrenicu neka vrsta ekstremne izjave sopstvenog misljenja po pitanju opste obrade teme u nas unazad otkad se dogodilo - onda ok... otherwise, nema smisla i bas bespotrebno se natezete...

 

inace, o stanju nacije... krivica za bilo koju vrstu odobravanja i podrzavanje postojanja f/kkp-a i f/kkcz-a - nista? (exGrobar btw)

 

ima i tu bas bas dovoljno materijala da razuman pristojan covek kaze, ok, dosta... pa ipak...

Edited October 3, 2023 by Guuundogan

[Ratamahatta]

Nismo krivi, ko bi mogao odoleti briljantinu u kosici Perice Ognjenovica 

[đorđe geprat]

razumem @Svemir Zeka. naravno da ja lično ne osećam krivicu za ono što se dešavalo od '91. ni prema mojoj hrvatskoj rodbini. niti me okrivljuju za bilo šta. mogu da argumentujem svoje ponašanje  delovanje od onda do danas.

 

nama je nametnuta kolektivna odgovornost i krivica. najpre od strane vlasti.

znaš da se u hagu ne sudi krivcima nego srbima i srbiji. ne, sudi se izvršiocima iinspiratorima.

srbija je kriva za genocid u srebrenici. nije. kriva je vojska ratka mladića i rukovodstvo RS. srbiju treba da je sramota i za ondašnje delovanje i za današnje negiranje odgovornosti.

 

većina u srbiji je kriva za nesuprostavljanje, zabijanje glave u pesak. i onda i kasnije i danas kada su upitanju krušik, jagodina, lučani,------------

 

na žalost, tamo negde kao pripadnici ovog naroda spočitavaće nam se razna dešavanja. s druge strane imamo "ustaše", "turke - balije", "šiptare".