Nedostatak institucija u modernom društvu izazove osećaj nemoći, frustraciju, zatim bes i na kraju otpor.

Ne mogu ni da pomislim kakva je tuga i revolt koju osećaju ljudi stradale dece, niti je potrebno da ja to razumem. Potrebno je da društvo bude konačno složno u osudi nemara onih koji treba da štite normalni poredak društva, koji su u konačnici plaćeni za to.

Majske godišnjice 😥

Neko je bacio petardu ispred Ribnikara, dok su ljudi stajali u tisini.

1 hour ago, gsb said:

Neko je bacio petardu ispred Ribnikara, dok su ljudi stajali u tisini.

Tom nekom želim sve ono što je prošao i doživeo onaj deda koji bacao petarde, pa je mučki zlostavljan u Padiskoj skeli i potom od posledica umro u zatvoru. Sve isto,čak i da se neki revnosni policajac nađe da se žali na presdu prkršajnog suda, ako dotičnog kretena osude na novčanu kaznu. I da u ćeliji bude sa manijacima.

@Arkadija Taj deda što je bacio petardu i potom bio seksualno zlostavljan i oonačno ubijen u Padinskoj Skeli nije to zaslužio tako da bi mogla malo da smanjiš doživljaj.

Super, ako je ok da neko na mirne ljude koji izražavaju saosećanje, baci tpovski nudar, onda ne treba da se nadamo boljitku.

Odlazim sa ovog foruma, nećemo se videti sigurno jedno vreme.

RTS u Dnevniku, naravno, ne pominje topovski udar. Samo ožalošćeni prilog od 5 -6 min.

Važnije pitanje od petarde je šta je za ove tri godine urađeno u pogledu obezbeđenja škola i prevencije mentalnog zdravlja učenika, šta smo naučili i šta promenili. Od države je dobijeno da bude jedan policajac u prepodnevnoj smeni, i to kod nas, koja je škola u centru, s privilegijom. U mnogim drugim više toga nema.

Što se tiče ostalog, imali smo rad na drugim aspektima: ovim se niko nije bavio, pa ni ona, da tako kažem, naša strana. Naravno, postoje opštije stvari koje treba rešiti, ali isto tako, naši najveći stručnjaci ili oni koji bu trebalo to da budu, još nisu ušli u škole. Mislim da od završetka svoje to nisu uradili. Pedagoški psihološke službe nisu dobile nikakve detaljnije obuke koje su apsolutno neophodne, kao i supervizorske ekipe koje bi nam bile nadređene u smislu ne odgovornosti, ali pažnje na to šta radimo i šta nam se dešava.

Istovremeno, i dalje u školama čujemo ponekad neke nagoveštaje, na koje se momentalno reaguje, ali sistemske podrške nema - ono što sami mi prepoznamo, uhvatimo roditelje, pokrenemo postojeće protokole. Nema sistema, nema policije koja štiti kako građane, tako i druge učenike. U ministarstvu se štancuju neke obuke s priprostim power point prezentacijama o kriznoj situaciji, koja je neprirodna, u kojoj nema smisla nikakvog potezati forme, ako bi se desila, i - važno da su oni pokrili kako da radimo komemorativne aktivnosti ako neko strada. Crna zemljo.

Edited May 3May 3 by Svemir Zeka

Dugorocni cilj drzave sigurno nije da tvoja skola u centru bude bezbjedna a djeca u bilo kojoj skoli zdrava.

Ocekujmo da se i srednje drzavne skole proglase leglom blokaderstva a renomirane privatne po trznim centrima dobiju pristup budzetu.

Zar ne bi bilo ljepse da na mjestu Pete stoji mondenska stambena zgrada sa demit fasadom i pogledom na park iz penthausa?

Moglo se potruditi s više strana, pronaći programi obuke, da se doslovno dovuku Amerikanci i kažu tako i tako, u toj i toj situaciji - oni, jer imaju iskustva pa i znanja, ali kod nas ni katedra za pedagogiju i za pedagošku psihologiju, i, recimo Društvo psihologa Srbije, otkad su pokušali projekt pomoći Ribnikaru i tu se pogubili u silnim parama a zatim podžapali međusobno, od tad - muk.

A škole zvrje tako...niko u školu došao nije. Osim studenata na praksi.

Nevezano od prošlogodišnje situacije. Ovo je starije.

Danas je "izricanje presude" roditeljima Koste Kecmanovića za "zanemarivanje" (možda grešim u detaljima)...

Sad jesam ja tu nešto pogrešno shvatio da je tu "oštećeni" Kosta Kecmanović?

Pa da.

Za zanemarivanje je on oštećeni.

Nova.rs

Osuđeni roditelji dečaka-ubice za masakr u "Ribnikaru"

Miljana i Vladimir Kecmanović, roditelji dečaka-ubice koji je 3. maja 2023. godine izvršio masakr u školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, proglašeni su krivim

Kazne su otprilike iste kao i u prethodno ukinutoj presudi. Nema još obrazloženje, pretpostavljam da je i ono slično. Sledeći korak je opet Apelacija.

Moj stav je isti kao i ranije, smatram da je sve ovo hleba i igara.

Spletom okolnosti sam prisustvovala izricanju presude. Nisam imala nameru, ali mislim da je ovo trebalo da se odslusa. Citanje presude i obrazlozenja je trajalo mozda i 2 sata. I mi smo stajali dok je citana presuda. Na obrazlozenje smo sedeli. Citanje opisa svih povreda je trajalo preko pola sata... Jedan roditelj mi je rekao da je ovo drugo sudjenje bilo mnogo bolje, da je sudija bolji nego prethodni, da je bolje vodio sudjenje.

Neke detalje nisam znala, a nesto opet zbog zastite maloletnika nisu citali (odnos sa sestrom i devojcicom u koju je bio zaljubljen).