Ubistvo učenika OŠ “Vladislav Ribnikar”, 3.5.2023.

[Moonwalker]

7 hours ago, Friend said:

Problem je kompleksan ali resiv.

Kao takav dodatno podgrejan od strane  necinjenja vlasti, posledicna je podela roditelja na dva asimetricna tabora gde vlast naizmenicno podizuci pritisak jednima i drugima dovodi ljude do usijanja. Niko nije toliko glup da toliko moze da sedi i da ne uradi nista.

 

Mislim da bi 5 ljudi sa foruma resilo celu stvar za 10 dana.

 

Evo sta mi je upalo u oci formulacija o dve asimetricne grupe (jasno mi je znacenje), a zatim i u sledecem postu.

 

38 minutes ago, Friend said:

Koliko vidim ova vecinska grupa roditelja ne spori da to treba da bude obelezeno adekvatno kao memorijalni centar.

 

Sva srece za njih licno i pojedinacno i za drustvo u celini da su vecinska grupa.  Sacuvaj boze da je jos dece stradalo. Nije to pitanje gde ce da se ide na ekskurziju, pa da preglasavaju jedni druge. 

 

Oni bi trebalo da su simbolicki jedna grupa, grupa roditelja osnovnoskolaca u cijoj skoli se ovo dodgodilo, ljudski obelezilo. To se, takodje,  dodgodilo svim gradjanima Srbije, svim Srbima, i onima koji su poreklom odatle i zive koje kuda, medju nama kao grupom sa onim malim zajednickim sto nas povezuje. Da se imalo zrno socijalne inteligencije i samosvesti i na kraju kucnog vaspitanja da se obelezi, ova trauma se ne bi produzavala.

 

Na kraju nije bitna spomen ploca ili sta vec, bitno je da su se ljudi osetili usamljeni u svom bolu.

 

Pokusavam da objasnim kao ljudsko bice potpuno nevezano za bilo sta oko te skole, osim sto sam cesto prolazila pored nje tokom studija. 

 

Edited March 13 by Moonwalker

[kralj]

28 minutes ago, Friend said:

 

 

Koliko vidim ova vecinska grupa roditelja ne spori da to treba da bude obelezeno adekvatno kao memorijalni centar.

 

Ali ljudi sa pravom ne veruju ekipi na vlasti za bilo sta osim za svoj novcanik jer 10 meseci od ovih od kojih se ocekuje niko ne mrda prstom da se proaktivno bavi ljudima i problemima nakon tragedije.

 

Ne mogu da kažem da sam ispratio svaki detalj, ali na osnovu odbacivanja oca poginule iz školskog odbora i još nekih istupa, utiska sam da oni nemaju ništa protiv obeležavanja, do trenutka kada neko treba da prebaci dete u drugu školu. Čak postoji, možda je prejaka reč netrpeljivost, ali u najmanju ruku nesinhronizovanost sa porodicama ubijenih. Ja bih sutra ispisao dete iz škole da me to zamole roditelji ubijenog deteta koji bi na tom mestu da prave memorijalni centar.

 

[gospa buba]

51 minutes ago, Friend said:

 

 

Koliko vidim ova vecinska grupa roditelja ne spori da to treba da bude obelezeno adekvatno kao memorijalni centar.

 

Ali ljudi sa pravom ne veruju ekipi na vlasti za bilo sta osim za svoj novcanik jer 10 meseci od ovih od kojih se ocekuje niko ne mrda prstom da se proaktivno bavi ljudima i problemima nakon tragedije.

bilo nas je 200 hiljada ali nismo hteli nishta politichki. ovo je rezultat, tj jedan od.

 

ed. drugi ce biti - oni nece da prestanu da nama turaju svoju mrtvu decu pod nos. samo josh niko nije izgovorio, ali hoce.

Edited March 13 by gospa buba

[Eleniko]

22 minutes ago, Moonwalker said:

 

 

Na kraju nije bitna spomen ploca ili sta vec, bitno je da su se ljudi osetili usamljeni u svom bolu.

 

 

 

ovo. empatija kao takva je postala sasvim lična, individualna stvar i kao takva osuđena na uži krug ljudi.

 

odgovorna reakcija bi bilo trajno ili barem trajnije sećanje na traumu, događaj, kao što smo mi to stariji imali kada su nas vodili u šumarice.

 

ali je neko procenio da bi taj memorijal bio istovremeno i podsetnik na to kakvu vlast imamo, tako da ćemo morati da čekamo političko razrešenje.

 

cela reakcija vlasti i sistema se svodi na jedno - saniranje i kontrola štete, bez opcije da se iz tragedije izađe sa nečim što bi moglo da osnaži decu i roditelje i eventualno nekoga navede na razmišljanje.

 

pričali su mi ljudi koji su pratili vučića u dubonu i sela gde je bio drugi zločin, da je on na tim privatnim sastancima sa roditeljima kupovao njihovo ćutanje tako što je delio koverte. a to njima danas više znači od ubijenog deteta /ma kako ovo grozno zvučalo/. bili su šokirani koliko je bio pripremljen za celu tu operaciju.

[đorđe geprat]

24 minutes ago, Eleniko said:

pričali su mi ljudi koji su pratili vučića u dubonu i sela gde je bio drugi zločin, da je on na tim privatnim sastancima sa roditeljima kupovao njihovo ćutanje tako što je delio koverte. a to njima danas više znači od ubijenog deteta /ma kako ovo grozno zvučalo/. bili su šokirani koliko je bio pripremljen za celu tu operaciju.

gospode bože, može li dno septičke jame da bude dublje od ove u koju su upali.

[copkillah]

2 hours ago, ToniAdams said:

Jbg brt.

 

Mislim da se ne lažemo, svaki roditelj koji posle svega upiše dete u ovu školu je degenerik.

 

Quote

Ribnikarci, vasa skola treba vasu podrsku!

Roditelji učenika škole „Vladislav Ribnikar“ najavili skup za večeras u 19.30 ispred škole u ul.Svetozara Markovica.

Roditelji zele da daju podršku školi i nastavnicima kako bi škola mogla da nastavi da radi u još boljim uslovima za sve i očuva tradiciju kao najbolja škola u Beogradu”

 

Ovo je stav takvih, plus taj delulu momenat da su ikada bili najbolja škola u Beogradu.

[ToniAdams]

Kako ne, tamo su mogli da se upišu samo derani koji su iskidali vrtić

[svashtabezneshto]

 

[Friend]

2 hours ago, kralj said:

 

Ne mogu da kažem da sam ispratio svaki detalj, ali na osnovu odbacivanja oca poginule iz školskog odbora i još nekih istupa, utiska sam da oni nemaju ništa protiv obeležavanja, do trenutka kada neko treba da prebaci dete u drugu školu. Čak postoji, možda je prejaka reč netrpeljivost, ali u najmanju ruku nesinhronizovanost sa porodicama ubijenih. Ja bih sutra ispisao dete iz škole da me to zamole roditelji ubijenog deteta koji bi na tom mestu da prave memorijalni centar.

 

 

Ajde pokusacu da opisem o cemu se tu radi uz ogradu da se mora sici u detalje:

Grubo gledano i u domenu Ideja, prelazak u drugu skolu posmatrano u odnosu na cinjenicu da je neko izgubio decu zvuci kao lagana pesma.

 

Medjutim u slucaju dece Ribnikara, ta deca nisu deca kojoj se nista nije desilo vec su realno dozivela stepen traume i individualno posmatrano se mogu porediti na nekoliko razlicitih nivoa pocevsi od dece koja 7/2 koja su prezivela i izrazito ne zele da menjaju skolu, preko onih koji su bili u neposrednoj blizini.. I tako dalje sve do onih najmladjih koji su bili najudaljeniji.
Deca su izrazito povezana na vise nacina, po horizontali generacije, ali i po vertikali jer imaju bracu, sestre, rodjake ili poznanstva iz vannastavnih aktivnosti.
I izuzetno su osetljiva na promenu rutine, promenu u ritmu ili promenu u nastavnom kadru

 

Individualno prebacivanje u drugu skolu je u svetlu gorenapisanog psiholoski jako taksativno za dete osim ako dete izricito ne trazi da ode u drugu sredinu. Ili mozda u slucaju djaka prvih eventualno drugih razreda.

Grupno preseljenje zbog specificnosti zahteva velika materijalna sredstva da bi bilo sprovedeno kako treba i sa najmanje stete, a to je potpuno nova skola.

 

Za njih, kompromisno resenje koje vide, uz neupitnu memorijalizaciju je sredjivanje druge zgrade skole sa ulazom iz druge ulice koja prakticno funkcionise kao zasebna celina.

Licno, potpuno razumem obe "strane" iako je to i simbolicno i prakticno jedna ista strana.

 

Takodje jasno je da se ova podela sistemski podgreva sa strane iz razlicitih razloga koje svi manje-vise znamo.

 

 

 

Edited March 13 by Friend

[Frank Pembleton]

2 hours ago, Eleniko said:

 

ovo. empatija kao takva je postala sasvim lična, individualna stvar i kao takva osuđena na uži krug ljudi.

 

odgovorna reakcija bi bilo trajno ili barem trajnije sećanje na traumu, događaj, kao što smo mi to stariji imali kada su nas vodili u šumarice.

 

ali je neko procenio da bi taj memorijal bio istovremeno i podsetnik na to kakvu vlast imamo, tako da ćemo morati da čekamo političko razrešenje.

 

cela reakcija vlasti i sistema se svodi na jedno - saniranje i kontrola štete, bez opcije da se iz tragedije izađe sa nečim što bi moglo da osnaži decu i roditelje i eventualno nekoga navede na razmišljanje.

 

pričali su mi ljudi koji su pratili vučića u dubonu i sela gde je bio drugi zločin, da je on na tim privatnim sastancima sa roditeljima kupovao njihovo ćutanje tako što je delio koverte. a to njima danas više znači od ubijenog deteta /ma kako ovo grozno zvučalo/. bili su šokirani koliko je bio pripremljen za celu tu operaciju.

Pa da, on se sprema za takve stvari. Sećam se neke nesrećne porodice koja je isto ostala bez članova porodice u nekoj nesreći.

On je krenuo da im "recituje" probleme koje ostali članovi imaju.

Išlo dotle da je nabrajao kredite za koje lasne sa ratama.

I kao to će da gledaju da reše na nivou države.

I posle svega oni su impresionirani njegovom "brigom", niko nije ni pomislio: čelaj bre čime se ovaj bavi mi njega prvi put vidimo u životu...

[đorđe geprat]

potresno

[morgana]

27 minutes ago, Friend said:

 

Ajde pokusacu da opisem o cemu se tu radi uz ogradu da se mora sici u detalje:

Grubo gledano i u domenu Ideja, prelazak u drugu skolu posmatrano u odnosu na cinjenicu da je neko izgubio decu zvuci kao lagana pesma.

 

Medjutim u slucaju dece Ribnikara, ta deca nisu deca kojoj se nista nije desilo vec su realno dozivela stepen traume i individualno posmatrano se mogu porediti na nekoliko razlicitih nivoa pocevsi od dece koja 7/2 koja su prezivela i izrazito ne zele da menjaju skolu, preko onih koji su bili u neposrednoj blizini.. I tako dalje sve do onih najmladjih koji su bili najudaljeniji.
Deca su izrazito povezana na vise nacina, po horizontali generacije, ali i po vertikali jer imaju bracu, sestre, rodjake ili poznanstva iz vannastavnih aktivnosti.
I izuzetno su osetljiva na promenu rutine, promenu u ritmu ili promenu u nastavnom kadru

 

Individualno prebacivanje u drugu skolu je u svetlu gorenapisanog psiholoski jako taksativno za dete osim ako dete izricito ne trazi da ode u drugu sredinu. Ili mozda u slucaju djaka prvih eventualno drugih razreda.

Grupno preseljenje zbog specificnosti zahteva velika materijalna sredstva da bi bilo sprovedeno kako treba i sa najmanje stete, a to je potpuno nova skola.

 

Za njih, kompromisno resenje koje vide, uz neupitnu memorijalizaciju je sredjivanje druge zgrade skole sa ulazom iz druge ulice koja prakticno funkcionise kao zasebna celina.

Licno, potpuno razumem obe "strane" iako je to i simbolicno i prakticno jedna ista strana.

 

Takodje jasno je da se ova podela sistemski podgreva sa strane iz razlicitih razloga koje svi manje-vise znamo.

 

 

 

 

precera ga. djeca sele u druge skole pa i gradove uz kratkorocnu nelagodu, pa onda predju i u srednju skolu i nuzno im se razbije drustveni krug.

 

 

 

nacin na koji je grupa roditelja odabrala da iskaze neslaganje je skandalozno javan, a goveda iz sns-a to naravno potpiruju - pa se najava skupa kratkotrajno nasla i na skolskom sajtu, a ocigledno se kuloarski siri prica o maksimalistickom memorijalnom centru upravo da bi se doslo, i to sasvim zgodno pred godisnjicu, do sukobljavanja dvije grupe roditelja.

1. septembra 2023. morao je btii otvoren privremeni memorijalni centar, ucionica, krilo skole, sta god, ali ne, to namjerno nije uradjeno da bismo imali roditeljski fajt u fizickom prostoru i javnom diskursu.

 

 

Edited March 13 by morgana

[đorđe geprat]

kad napisa.tamo negde u jesen '62 bila je pri useljenju "isidora". 6 razreda sam završio u "zmaj jovi" (sada matematička gimnazija). svi mi iz donjeg dela dobrinjske i gepratove prešli smo u "isidoru". i niko nije bio ni najmanje osetljiv na "promenu rutine, promenu u ritmu ili promenu u nastavnom kadru". stekli smo noove drugare. a dve godina kasnije, razišli smo se kud koji.

 

mnogo se nešto učitava deci osetljivost. te sredina, te prijemni ispiti, te vojska (onomad).

[Friend]

33 minutes ago, morgana said:

precera ga. djeca sele u druge skole pa i gradove uz kratkorocnu nelagodu, pa onda predju i u srednju skolu i nuzno im se razbije drustveni krug.

 

eh, pa gore je i naglaseno da nisu u pitanju deca iz regularnog zivota vec deca na koje je drug iz klupe potegao oruzje

[kralj]

Da, slažem se da nije isto da li je povod očeva prekomanda, renoviranje škole ili ovo, ali tek mi nije jasno da deca, istraumirana datim događajem insistiraju da se baš u tu krvavu klupu posle nedelju dana sedaju. Igrom slučaja prolazim tuda svakodnevno i od prvog dana povratka, nikada ne bih ni posumnjao da se nešto desilo, klinici se klibere i psuju, roditelji se svađaju oko parkinga...

 

Nego, kad smo kod države, nema sumnje da ne prezaju od gaženja po mrtvima, ali zašto bi im pobogu bio u interesu fajt među roiteljima? Jel to onaj ekonomski aspekt prenamene parcele ili nešto što mi uporno promiče?