kritika savremene umetnosti

[Аврам Гојић]

Cowboy: ako je Artur Klark pisao price za "Plejboj" ne vidim zasto ne bi lifestyle magazin objavljivao intervjue sa savremenim umetnicama. Ja kupio Elle prvi put u zivotu.

[Caligula]

Cowboy: ako je Artur Klark pisao price za "Plejboj" ne vidim zasto ne bi lifestyle magazin objavljivao intervjue sa savremenim umetnicama. Ja kupio Elle prvi put u zivotu.

Plejboj su nekada citale (valjda) drkadzije(?) a ELLE danas citaju Mileve Ajnstajn. Moja opaska se posredno odnosila na raniju pricu o tesnoj vezi izmedju Ledi GAGAe i Marine, gde su obe pop pregaoci: barataju istim materijalom, nivoom i publikom.Odatle i umetnos' u svom prirodnom stanistu: ultrakomercijalnom magazinu za ispiranje mozga.btw, u Plejboju si mogao (i jos uvek mozes) da procitas vrlo interesantne intervijue gde govore ljudi sa 1stavom ako uspes da se probijes od bataka i AD-ova do sustine. Elle sam prelistao par puta (nije ni cudno da sam ga pomesao sa kozmoom) - od stava nema nista sem prazne ljusture. Kao ona krava kojoj su od zadnjeg dela tela vec ispekli bifteke ali posto su joj oci prikljucene na virtuelni prikaz alpskih poljana - ona ostatkom tela i dalje zadovoljno igra.

[yolo]

Kako nema nista od stava, ti mislis da stav Zane Poliakov nije jedan stav :) Pored toga, tvoje pisanije mi smrdi na neki hiperelitizam koji daleko nadmasuje moje limite jednog malog bijednog snobovskog suznja bozijeg.Meni je realno samo 1 stvar tu problem, sto su fotke lose i sto je ceo taj napuhani editorijal u sustini jadan. Doduse, moze se reci i da nije kriv Elle nego Givenchy sto je doneo stvari za broj manje od dogovorenih pa se onda morala slikati u tome u cemu je dosla ali damn it. Bad photography.

[Caligula]

Pored toga, tvoje pisanije mi smrdi na neki hiperelitizam ...

... pored ELLE i slicnih magazincica svaki autentican stav je hiperelitisticki :P. valjda zato sto su na suprotnim krajevima civilizacijske motke: individualizam nasuprot potrosackog pop-a.A sta bi bio hiperelitizam kao takav - pojma nemam.

[DarkAttraktor]

Ne shvatate. In the 70s smut magazines were generally regarded as progressive. Pornografska industrija nije bila industrija. Pornografija je bila orudje jednog grassroots pokreta u borbi za potpunim oslobodjenjem. Za Plejboj ne da je Artur Klark piso, nego i Bredberi, Robert Anton Vilson, Barouz... to je bila jedna vrlo napredna i respektabilna novina in the days. Ostatci tog 70s libertarijanskog mindseta se mogu videti i danas, kao npr. pre mesec dana kada je u jeku najvece hajke na Wikileaks, Larry Flint bio jedna od retkih javnih licnosti koji je javno podrzao Asanza i uplatio mu 50.000 dolara.A sto se tice Abramovicke u Elle-u, kapiram da je to njoj bio trip. U fazonu: ja sam toliko uber, da mogu i za Elle da se slikam.E pa nisi, sele :D

[Aion]

CowBoy,Nije mi jasno ovo tvoje stalno insistiranje na STAVU. Meni to previse lici na ono srpsko da se o svakoj bozijoj stvari mora imati rezolutno mislje - to je tako i nikako drugcije ne moze biti. Ne bih rekao da umetnost, a pogotovo moderna umetnost, funkcionise tako.

[Caligula]

CowBoy,Nije mi jasno ovo tvoje stalno insistiranje na STAVU. Meni to previse lici na ono srpsko da se o svakoj bozijoj stvari mora imati rezolutno mislje - to je tako i nikako drugcije ne moze biti. Ne bih rekao da umetnost, a pogotovo moderna umetnost, funkcionise tako.

Stav u kontekstu intervijua koje mozes procitati u Plejboju ili (DarkAtraktor pomenu) Hustler-u.edit: ne daj boze da se o svakoj bozijoj stvari mora imati rezolutno misljenje:) slazem se - umetnost ne funkcionise uz stav jer nije/ne moze biti iskljuciva. Edited December 29, 2010 by CowBoy

[Caligula]

... Meni je realno samo 1 stvar tu problem, sto su fotke lose i sto je ceo taj napuhani editorijal u sustini jadan.

Video fotke, samo da potpisem ocenu o "editorijalu". Pre nekoliko godina jedan ocvali arhitekta (inace sebe vidi kao sveCkog coveka koji je potekao sa beogradske kaldrme pa zatim i asfalta) imao je slican fotoshuting - hteo je da razbija stereotipe te je, bas kao i Marina, pribegao istim : on je izuo carape (ripoff Mitra Mirica par godina pre njega kada se slikao za album), te su ga fotkali tako bosonogog po njegovoj gajbi ol over u najrazlicitijim pozama, samo sto se na luster nije popeo (ili u ovom svezijem slucaju zavukao ispod markiranog stocica) - sve u zelji da "bude lud".Meni je to u sustini simpaticno, na stranu nedostatak moci da se artikulise. Edited December 31, 2010 by CowBoy

[kim_philby]

Šansa mladih umetnika za promociju u NjujorkuM. Marjanović | 17. 01. 2011. - 00:02h | Komentara: 0NOVI SAD - Proslava deset godina nagrade za mladog vizuelnog umetnika koja nosi naziv „Dimitrije Bašičević Mangelos“ polako se primiče. Obeležavanje jubileja sastojaće se od izložbe dosadašnjih dobitnika u aprilu 2011. godine – u MSUV u Novom Sadu i potom u Beogradu – a pratiće ga kuratorska radionica, konkurs i žiriranje za desetu nagradu.Ivana Bašičević: „U aprilu 2011. izložba dosadašnjih laureata u MSUV Novi Sad, a potom i u Beogradu”Dogodine u organizaciji nagrade udružuju se: „Remont”, „DezOrg”, Fond „Ilija & Mangelos“, MSUV Novi Sad, MSU Beograd i Centar za nove medije Kuda.org. O ovom značajnom jubileju za mlade multimedijalne stvaraoce razgovaramo s Ivanom Bašičević, predsednicom Fonda „Ilija & Mangelos“, inače unukom čuvenog Ilije Bosilja, predstavnika autsajder umetnosti poznatog širom sveta i Mangelosovom bratanicom. - Glavni cilj projekta bio je i ostao razvoj umetničke produkcije mladih vizuelnih umetnika koja bi na ovaj način postala vidljiva na javnoj sceni Srbije. Nagrada znači podršku za istraživanje problematike savremene umetnosti i društva uopšte, koristeći sve dostupne umetničke prakse - objašnjava Ivana Bašičević. Nagradu Dimitrije Bašičević Mangelos osnovali su 2002. godine Centar za savremenu umetnost u Beogradu i Fondacija za civilno društvo iz Njujorka kao deo projekta „Young Visual Artists Awards”. Jedina je koja pruža šansu laureatu (mladom umetniku iz Srbije) za rezidencijalni boravak u Americi (prve godine u Sausalitu, Kalifornija, a potom u Njujorku). Nosi ime našeg umetnika, rodonačelnika konceptualne prakse i istoričara umetnosti. - Nagrada se sastoji od rezidencijalnog boravka u Njujorku (šest sedmica) koji uključuje korišćenje studija u ISCP (International Studio and Curatorial Program) i jedina je tog tipa kod nas - skreće pažnju Bašičevićeva. - Od 2007. godine uveli smo i produkciju umetničkih radova kao još jedan značajan segment konkursa. U 10. godini postojanja ove nagrade promovisaćemo rad njenih dosadašnjih laureata tako što ćemo im obezbediti produkciju novih radova i predstaviti ih na grupnoj izložbi „10 godina nagrade D.B. Mangelos” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, a zatim i u Beogradu. Kuratorka izložbe biće Radmila Joksimović, kustoskinja MSU Beograd. Regionalnu kuratorsku radionicu vodiće Branka Čurčić (teoretičarka umetnosti, Centar za nove medije Kuda.org, Novi Sad), od koje očekujemo da otvori diskusiju između kuratora mlađe generacije jugoistočne Evrope. Cilj radionice je da mapira savremenu kuratorsku praksu i oblikuje njen odgovor na pitanje da li postoji praksa kritičkog kuratorstva i šta ona podrazumeva. Kao kritičar Mangelos je prepoznavao potencijale mladih umetnika, kao i nove umetničke medije, te je njegovo ime simbol za davanje prostora novim generacijama koje tek stupaju na vizuelnu scenu. A koliko je ova nagrada mladima važna, potvrđuje podatak da za mlade likovne stvaraoce postoje u nas još samo dve koje dodeljuju Fond „Vladimir Veličković“ i Niš Art fondacija. Ko je Mangelos?Mića Bašičević MangelosMića Bašičević Mangelos je umetnik, pesnik i filozof. Sve njegove knjige, tekstovi, slike i objekti izražavaju multidisciplinarnost rada i mišljenja, što će posebno sa šezdesetim i sedamdesetim godinama 20. veka dobiti puni smisao u uključenju novih medija. Rođen je 1921. u seljačkoj porodici u Šidu. Istoriju umetnosti i filozofiju studirao je u Beču i Zagrebu, gde je i diplomirao 1949. godine. Zapošljava se u Jugoslovenskoj akademiji nauka i umetnosti kao asistent i kustos Moderne galerije i Arhiva za likovnu umetnost i tu ostaje do 1960. godine. Istovremeno, od 1952. radi u Galeriji seljačke umetnosti kao saradnik, pa kustos. Doktorirao je s temom „Sava Šumanović – život i delo” na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1957. godine, pisao tekstove za Enciklopediju likovnih umetnosti. Osnivanjem Galerije primitivne umetnosti 1960. godine postaje njen prvi upravnik sve do kraja 1964, kada dobija da vodi zbirke „Benko Horvat”. Od 1971. rukovodi novoosnovanim Centrom za film, fotografiju i televiziju, a od 1959. do 1966. član je neformalne grupe „Gorgona” (dobija ime po jednoj njegovoj pesmi). Na retrospektivnoj izložbi „Gorgone” 1977. godine prvi put izlazi u javnost sa svojim ranim radovima. Nikad se nije voleo zvati umetnikom: govorio je da mu je duša večito buntovna i nezadovoljna, večito gladna. Istovremeno, stvarao je objekte kao što su „Alfabeti”, „Abecede”, „Globusi”... koji se danas smatraju prvim konceptualnim radovima. Ko su laureati nagrade „Mangelos”l2002. Bob Miloševićl2003. Vladimir Nikolićl2004. Milica Ružičićl2005. Milena Gordićl2006. Siniša Ilićl2007. Katarina Zdjelarl2008. Ivan Petrovićl2009. Ivana Smiljanićl2010. Dušica Dražić

[kim_philby]

MoMa, nakon Marine Abramović, izlaže našu Sanju Iveković

[DarkAttraktor]

Cowboy je u pravu - mi, mi... mi smo prevareni :o Abstract Expressionism & Modern Art: A NeoCon-CIA Scam During the Cold War

[Caligula]

Ne podmeci Darche, nikada ja nisam vikao "CIA snajka, CIA". U sustini, stvar je mnogo prizemnija i vise je proizvod mitomanije, eksplozije medija i digitalizacije drustvenih odnosa nego politike. Sto se instrumentalizacije umetnosti tice, ona postoji od altamirskog bika na ovamo. Nista novo. Btw, Rotko mi se uvek dopadao, sa CIA-om ili bez nje - sto za Poloka ne mogu da tvrdim:) eh, onaj nesrecnik je pre par godina dao 140 miliona dolara za nakapanu mazariju CIA-inog pulena ako se ova prica ispostavi kao tacna (a verovatno nece, jer ju je tesko dokazati) tih 140 milki istopice se na neku mnogo realniju cenu. Jbt kakva farsa.

Edited January 19, 2011 by CowBoy

[Аврам Гојић]

Ako se ova prica ispostavi kao tacna (a verovatno nece, jer ju je tesko dokazati) tih 140 milki istopice se na neku mnogo realniju cenu. Jbt kakva farsa.

Koliko sam procitao clanak, u njemu ne pise da je Pollock bio instrumentalizovan od CIA-e, nego da je CIA promovisala umetnike kako bi pokazala da je Amerika zemlja slobode u kojoj cveta stotinu umetnickih cvetova. I ako je prica tacna, ne vidim kako to moze da istopi cenu Pollocka. Mo's misliti, farsa, tajna drzavna sluzba daje pare za promociju potpune umetnicke slobode, uprkos volji konzervativne javnosti, i smatra punu umetnicku slobodu - oruzjem u borbi protiv totalitarizma i opresije. Takva strategija ne govori nista lose ni o Pollocku ni o likovima iz CIA-e koji su dosli na ovu ideju.

[Caligula]

Koliko sam procitao clanak, u njemu ne pise da je Pollock bio instrumentalizovan od CIA-e, nego da je CIA promovisala umetnike kako bi pokazala da je Amerika zemlja slobode u kojoj cveta stotinu umetnickih cvetova. I ako je prica tacna, ne vidim kako to moze da istopi cenu Pollocka. Mo's misliti, farsa, tajna drzavna sluzba daje pare za promociju potpune umetnicke slobode, uprkos volji konzervativne javnosti, i smatra punu umetnicku slobodu - oruzjem u borbi protiv totalitarizma i opresije. Takva strategija ne govori nista lose ni o Pollocku ni o likovima iz CIA-e koji su dosli na ovu ideju.

Ja napisah gore da mi se Rotko dopada sa CIA-om ili bez nje.Nije poenta u realnom kvalitetu rada vec o njegovoj istorijskoj tezini. Pa ne mislis valjda da je 140 miliona dolara realna cena slike? To je cena istorijskog fetisha, umetnickog beochuga u istoriji civilizacije. Ako se ispostavi (a nece) da je taj beocug na silu instalirala CIA, logicno je da njegova umetnicka vrednost (kao umetnickog orjentira, inovacije) padne.Sem ako u CIA-i nisu sedeli neki genijalci koji su imali objektivne istorijske kriterijume kog umetnika da forsiraju a koga da bace u zaborav (jer je jasno da su neki koji su otisli u zaborav mogli da izbegnu tu sudbinu CIA-inim sponzorstvom).edit: zar je mesanje drzave u formiranje/fabrikovanje publike nesto po difoltu pozitivno? Edited January 19, 2011 by CowBoy

[DarkAttraktor]

Ja sam pre nekako inclined to think da zapravo u CIA sede najveci mitomani. Cela prica blown out of proportions ne zarad poentiranja na nekakvom feeble-mindedness-u ljubitelja savremene umetnosti, vec zarad kakvog-takvog ocuvanja mita o volsebnosti CIA, te ocuvanja atmosfere paranoje i straha koja vlada u Americi koja taj mit prati [ocito jedino sto im je ostalo posle 9/11 reality check-a]. Njima ide u prilog da general public misli da su oni uvek 3 koraka ispred njih i da tako odrzavaju makar privid moci.Time ne zelim da kazem da do kontakta sa savremenim umetnicima 50ih nije doslo - najverovatnije jeste doslo do nekakvog kontakta - ali ne sumnjam da su se u CIA svojski potrudili da od toga naprave sou. Mislim, bilo je i jacih™ naslova od ovog kada je doticni CIA operativac progovorio, samo nisam mogo iskopati.