kritika savremene umetnosti

[kim_philby]

ovo je prilicno stara vest tako da nema mesta bas ovako zustroj prepirci osim sto nas je rough rider informisao da je umetnost fetis te da postoji neka realna cena jednog umetnickog dela a borami da je problem u civilizaciji. verovatno u podrumu drzi fajt klab. nego zanimljivo je da je pollock poceo kao muralista i da je bio deo nekih saradnji sa dijegom riverom tokom njegovog boravka u SAD.odo od kuce. nemojte brinuti ako ne postujem tokom dana.

[Аврам Гојић]

Pa ne mislis valjda da je 140 miliona dolara realna cena slike? To je cena istorijskog fetisha, umetnickog beochuga u istoriji civilizacije. Ako se ispostavi (a nece) da je taj beocug na silu instalirala CIA, logicno je da njegova umetnicka vrednost (kao umetnickog orjentira, inovacije) padne.Sem ako u CIA-i nisu sedeli neki genijalci koji su imali objektivne istorijske kriterijume kog umetnika da forsiraju a koga da bace u zaborav (jer je jasno da su neki koji su otisli u zaborav mogli da izbegnu tu sudbinu CIA-inim sponzorstvom).edit: zar je mesanje drzave u formiranje/fabrikovanje publike nesto po difoltu pozitivno?

"Realna cena" slike je ram + platno + preparatura platna + boje + amortizacija četkica + zakup ateljea i modela + grejanje + alkoholno i bezalkoholno osveženje + transport do galerije. Sve ostalo je cena istorijskog ili estetskog fetiša. Inače u ovom tekstu ne piše ništa od toga što impliciraš da može ili ne može da se ispostavi kao tačno (osim u naslovu, jelte). Tvrdi se da je CIA pomagala da širok krug umetnika radi apsolutno šta želi, nasuprot Sovjetima koji su radili po diktatu. Sama ideja da ti država plati da radiš šta hoćeš je suprotna ideji mešanja. Na tu temu, gledao sam skoro omnibus "Revolucija", plod rada deset mladih meksičkih režisera koji su dobili pare od države da naprave filmove po sledećim kriterijumima: da se dešavaju u sadašnjosti, da traju 10 minuta i da imaju veze sa revolucijom u Meksiku. Autori su dobili apsolutnu slobodu da prave segmente omnibusa kako god požele i o čemu god žele, niko im nije pregledao scenarije, knjige snimanja, ništa. Čak ni budžet nije bio podložan reviziji: njihovo je bilo da naprave film, pa kako ispadne. Država je film prikazala na kanalu na kome se inače emituju najljuće sapunice, i to u prajm tajmu. Dosta segmenata bilo je brutalno kritično prema nasleđu meksičke revolucije, i to u filmu snimljenom povodom stogodišnjice la revolucion.Da li je ovakav postupak "mešanje"? Očigledna namera države je da pošalje signal da je Meksiko danas slobodniji nego pre petnaestak godina. Time se šalje poruka političkim oponentima: naš sistem je dovoljno jak da može da trpi disonancu, pluralizam mišljenja nas u ovoj fazi ne može ugroziti. Ako je Amerika preko Poloka i Rotkoa želela da pošalje poruku Sovjetima: "Evo do koje mere smo mi slobodni", ja sa time nemam nikakav problem.

[Caligula]

"Realna cena" slike je ram + platno + preparatura platna + boje + amortizacija četkica + zakup ateljea i modela + grejanje + alkoholno i bezalkoholno osveženje + transport do galerije. Sve ostalo je cena istorijskog ili estetskog fetiša.

To je cena produkcije.Neko bi rekao da je realna cena ona koju slika postigne na trzistu (140 miliona) :)

Inače u ovom tekstu ne piše ništa od toga što impliciraš da može ili ne može da se ispostavi kao tačno (osim u naslovu, jelte). Tvrdi se da je CIA pomagala da širok krug umetnika radi apsolutno šta želi, nasuprot Sovjetima koji su radili po diktatu. Sama ideja da ti država plati da radiš šta hoćeš je suprotna ideji mešanja.

Pa dobro, ja se samo pitam koji su im bili kriterijumi oko sponzorstva. Da li im je bog doshapnuo koga da poguraju ili im je na uvce rekao neki "kriticar"

[Аврам Гојић]

To je cena produkcije.Neko bi rekao da je realna cena ona koju slika postigne na trzistu (140 miliona) :)

ne bih da teram mak na konac ali ti si prvi doveo u pitanje realnu cenu naravno da je realna cena neke robe ono što je neko spreman da za nju plati.

[Caligula]

ne bih da teram mak na konac ali ti si prvi doveo u pitanje realnu cenu naravno da je realna cena neke robe ono što je neko spreman da za nju plati.

Nemoj ti mene da gledas. Za mene je realna cena kada neko placa neciji rad (delo) kao takav a ne fetishiziran i medijski isforsiran komad platna. Mada to i dalje mogu da budu milioni (novac je poprilicno virtuelna stvar).Velika je to prevara. Jedno je ulagati u komad istorije iz npr. renesanse (proverili su ga vekovi), a sasvim drugo forsirati/katalizirati necije delo od juche da bi uslo u istoriju i postiglo cenu. (gosa koji je pukao 140 miliona na Poloka nije toliki novac dao zato sto mu je srce zaigralo kada je video taj goblen, vec zato sto mu je neko rekao/savetovao da je to ok investicija) Edited January 19, 2011 by CowBoy

[Aion]

Nemoj ti mene da gledas. Za mene je realna cena kada neko placa neciji rad (delo) kao takav a ne fetishiziran i medijski isforsiran komad platna. Mada to i dalje mogu da budu milioni (novac je poprilicno virtuelna stvar).Velika je to prevara. Jedno je ulagati u komad istorije iz npr. renesanse (proverili su ga vekovi), a sasvim drugo forsirati/katalizirati necije delo od juche da bi uslo u istoriju i postiglo cenu. (gosa koji je pukao 140 miliona na Poloka nije toliki novac dao zato sto mu je srce zaigralo kada je video taj goblen, vec zato sto mu je neko rekao/savetovao da je to ok investicija)

Procitaj sta si napisao pa ce ti biti jasno koliko su ti nategnuti argumenti. Sta mislis da li bi neko delo iz preioda renesansne (proverili su ga vekovi) zadrzalo svoju cenu kad bi se sad otrkrilo da je tokom svih tih vekova autorstvo bilo pogresno pripisano nekom velikanu, a da se zapravo radi o malo poznatom sledbeniku (uspesnom imitatoru) iz istog perioda.

[Caligula]

Procitaj sta si napisao pa ce ti biti jasno koliko su ti nategnuti argumenti. Sta mislis da li bi neko delo iz preioda renesansne (proverili su ga vekovi) zadrzalo svoju cenu kad bi se sad otrkrilo da je tokom svih tih vekova autorstvo bilo pogresno pripisano nekom velikanu, a da se zapravo radi o malo poznatom sledbeniku (uspesnom imitatoru) iz istog perioda.

Tu jesi u pravu.Zato i kazem da je umetnicko trziste zapravo trziste fetishima.Kada sam ovo gore napisao, podrazumevao sam autenticnost dela. Edited January 19, 2011 by CowBoy

[Gonzo]

Zato i kazem da je umetnicko trziste zapravo trziste fetishima.

nema više staaaaaaarog tržišta, kad su slike kupovane samo kad srce zadrhti. kauboje, flipnuo si skrouz, zvučiš kao neki nadžak matorac koji je ispropuštao svoje šanse i sad cokće i vrti glavom nad svetom i društvom koje više ne ceni prave vrednosti.

[Caligula]

nema više staaaaaaarog tržišta, kad su slike kupovane samo kad srce zadrhti. kauboje, flipnuo si skrouz, zvučiš kao neki nadžak matorac koji je ispropuštao svoje šanse i sad cokće i vrti glavom nad svetom i društvom koje više ne ceni prave vrednosti.

145 miliona dolara za parce nakapanog platna. Radije cu da mislim da je svet flipnuo:)btw, drhtavo srce stavio sam uz Poloka.

[kim_philby]

Raša Todosijević na 54. BijenaluNa 54. Bijenalu u Veneciji Srbiju će predstavljati istaknuti beogradski konceptualni umetnik Dragoljub Raša Todosijević - projektom “Svetlost i tama simbola”.Todosijević je za portal SEEcult.org izjavio da će se na 54. Bijenalu u Veneciji predstaviti izložbom koju je podelio na tri međusobno zavisna dela, a u izvesnom smislu se može shvatiti u celini kao razuđeno aikonično umetničko delo. Izložba obuhvata radove pod zajedničkim nazivom “Dnevnik”, instalacije, te fotografije koje su sažete retrospekcije Todosijevićevog rada u proteklih 40 godina - od performansa sa početka 70-ih do bilborda iz 90-ih i sa kraja prve decenije 21. veka.Tema izložbe bi se, prema rečima Todosijevića, mogla u najgrubljim crtama zbiti na misao o svetlosti i o tami simbola, shvaćenih u metaforičkom smilsu. Savremeni čovek, gledajući iz okruženja u kome se nalazi, često smatra da je njegovo shvatanje simbola ili da su njegova tumačenja simbola deo jedne čvrste i teško upitne tradicije koja u nepromenjenom obliku opstajava vekovima. To u samoj osnovi nije tačno, naveo je Todosijević, dodajući da se mnogi njegovi radovi temelje, najblaže rečeno, na provociranju dalje održivosti smisla uvreženih mišljenja.Todosijević je izabran za nacionalni paviljon na 54. Bijenalu u Veneciji odlukom Komisije Ministarstva kulture Srbije, koju su činili profesorka Irina Suborić (predsednica), prof. Jerko Denegri, Zoran Todorović, Mrđan Bajić i Zoran Erić. Producent izložbe je Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), a komesar je direktor MSUV Živko Grozdanić Gera, dok je kustoskinja izložbe Sanja Kojić Mladenov.Prvi deo izložbe odnosi se na rad, odnosno radove pod zajedničkim nazivom “Dnevnik”, koji je zbir 120 manjih radova često rađenih različitim materijalima, različitim koncepcijskim pristupima i različitih dimenzija. Svaki pojedinačni komad može biti izložen/čitan kao zasebna umetnička celina. Pritom je “Dnevnik” stalno dopunjavana ili narastajuća celina promenljive veličine i odnosa, a svaki pojedinačni komad je zaokruženo delo i zato to nisu skice, ali koncepcijski mogu prethoditi delu većih razmera. Taj dnevnik smatra podjednako svojim podsetnikom ideja, ali i svedočenjem o svojim razmišljanjima.Prva verzija “Dnevnika” bila je izložena u galeriji Remont u Beogradu, druga na retrospektivi Todosijevića u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, treća takođe na retrospektivnoj izložbi u Galeriji savremene umetnosti u Celju, četvrta na retrospektivnoj izložbi u Muzeju strane umetnosti u Sofiji, peta je prikazana na samostalnoj izložbi u galeriji Ozon u Beogradu, šesta verzija je bila na 50. Oktobarskom salonu u Beogradu, a sedma je predstavljena na nedavnoj izložbi “Srbija - najčešće postavljena pitanja” u galeriji Austrijskog kulturnog foruma u Njujorku.Drugi deo Todosijevićeve izložbe na 54. Bijenalu činiće radovi pod nazivom “Instalacije”, koji su tehnički podeljeni na tri dela.U prvoj grupi će biti radovi pozajmljeni iz postojećih umetničkih zbirki, zatim radovi koji su takođe već urađeni, ali dozvoljavaju proširenje, doradu ili dogradnju, poput rada “Skulptura” koji se sastoji iz pedesetak čajnika ispunjenih cementom, a pripada seriji radova kojima Todosijević konstantno raspravlja o nekim zatečenim shvatanjima umetnosti.Izložbu čini i serija radova-instalacija pod zajedničkim nazivom “Gott liebt die Serben”, koji su, zapravo, rasprava o promenljivosti tumačenja simbola i uslovljenosti tih promena datim istorijskim prilikama.“Izložiti danas u Evropi veliki crveni krug na beloj osnovi ne izaziva pažnju koliko bi taj isti crveni krug - zahvaljujući istorijskim prilikama tokom Drugog svetskog rata - bio očigledna provokacija i zbir nezadovoljstva ako bi bio izložen u Mandžuriji. Do pojave nemačkog nacizma kukasti krst je smatran arhaičnim simbolom predhrišćanskih civilizacija širom planete - od Egipta, Međurečja, antičke Grčke, Irske, Rima, Južne i Severne Amerike, Pacifika, Japana, Kine, Indonezije, Indije... Kao verski ili kao dekorativni element politeističkog sveta, koji je polako nestajao sa istorijske pozornice, niko nije obraćao pažnju na taj simbol. U trenutku kada je upotrebljen za potrebe identifikacije nacističke ideologije i posle svih strahota holokausta, naša percepcija tog simbola se menja mada se - istini za volju - njegova forma uopšte nije promenila”, naveo je Todosijević, koji je za celu seriju instalacija “Gott liebt die Serben” bio inspirisan Kurbeovom mističnom slikom “Umetnik u ateljeu” i ready-made radovima Marsela Dišana. Kod oba ta umetnika umetničko delo prvi put više ne emituje ideološki ili religiozni sadržaj, već njegovo značenje zavisi od samog posmatrača.Izložbu na 54. Bijenalu činiće i serija “Instalacije klavira ili pianina”, čije su klavijature probodene štapovima za hodanje, a takođe su podređeni ideji koja, između ostalog, dovodi u pitanje smisao izraza “klasični materijali”. Probodeni klaviri nastali su od takozvanih klasičnih materijala, klasičnih instrumenata i arhajskih štapova koji simbolišu kako starost i nemoć, tako i patrijarhalnost, vođu, predvodnika, moć...Treću grupu radova na izložbi čine dobro opremljene fotografije koje su neka vrsta istorijskog uvoda, predgovora ili sažete retrospekcije Todosijevićevog dolaska do instalacija, dnevnik, klavira, skulptura... Reč je o snimcima njegovih radova za koje pretpostavlja da su markantni oslonci njegovog umetničkog delovanja, koji su mu, kako je naveo, pomogli da danas stvara i bude to što jeste.Koncepcijski gledano, reč je o snimcima Todosijevićevih performansa s početka 70-ih (Odluka kao umetnost, Pijenje vode, Was ist Kunst), bilborda iz 90-ih (Ubistvo, Serboranges, Cvet kanalizacije, Najbolje vino u Italiji, Umetnost je mrtva...) i bilborda sa kraja prve decenije 21. veka (Sutra je ponedeljak, Majka na prodaju, Uprkos ekonomskoj krizi...).54. Bijenale u Veneciji biće održano od 4. juna do 27. novembra, a umetnička direktorka Bice Curiger, švajcarska istoričarka umetnosti, kritičarka i kustoskinja, osmislila je centralnu izložbu na temu “ILLUMInations”. Prema njenim rečima, ponekad se smatra da su nacionalni paviljoni anahronični, ali suprotno tome, oni mogu biti sredstvo koje nam pomaže da razmislimo o pitanju identiteta.Nacionalni paviljoni mogu, u načelu, nositi ponešto od središnje teme Bijenala, ali identiteti i radovi izlagača u nacionalnim paviljonima nipošto ne smeju biti potisnut ili pak biti podređeni takozvanoj centralnoj temi. U izvesnim prilikama nacionalni paviljon može ostaviti utisak zastarele institucije naspram umetničkih pokreta ili difuznih strujanja koji imaju međunarodne razmere. Pa opet, svedoci smo, u dužim vremenskim razmacima, potiskivanja ili pak ponovnog naglašavanja značaja nacionalnog paviljona, navela je Bice Curiger.Srbiju su na 53. Bijenalu u Veneciji 2009. godine predstavljali odvojenim projektima Zoran Todorović i Katarina Zdjelar.

[yolo]

ne mogu vise rasu, keve mi. uz sav rispekat.

[kim_philby]

ne mogu vise rasu, keve mi. uz sav rispekat.

daj bre gazzo sto bi reko nesretni miro glavurtic: venecijanske bijenalne zadusnice. kapiram da nema boljeg mesta za rasu (i geru). raspojasana umetnost susrece neo-avangardu u sutonu. smrt u veneciji takoreci. meni rasa uvek mio ma koje vere bio.

[Indy]

kauboje, flipnuo si skrouz

Bojim se da je on isuvise normalan za ovaj i ovakav svet, a posebno za pogubljeni sminkeraj iz centara metropola. A ti se zapitaj sa kime* bi radije bio brodolomac. Sa nekim vodoinstalaterom, ili sa konceptualnim umetnikom? "Samo onaj koji rukom misli, zanatlija, koga znaju svi."Jedino zasta su konceptualni umetnici dobri je da im se podsmevaju neki novi pajtonovci.*Ne mislim na kima.

[kim_philby]

Bojim se da je on isuvise normalan za ovaj i ovakav svet, a posebno za pogubljeni sminkeraj iz centara metropola. A ti se zapitaj sa kime* bi radije bio brodolomac. Sa nekim vodoinstalaterom, ili sa konceptualnim umetnikom? "Samo onaj koji rukom misli, zanatlija, koga znaju svi."Jedino zasta su konceptualni umetnici dobri je da im se podsmevaju neki novi pajtonovci.*Ne mislim na kima.

a sta ako je vodoinstalater ted bundy? a konceptualna umetnica neka ko shirin neshat pre 20tak godina? sto bi reko hegel: ne valja misliti apstraktno!pajtonovci su znali da se ne moze covek sprdati sa necim sto vec nije samo po sebi zanimljivo. od budale ne mozes praviti budalu jos jednom. cista redudanca.edit: covek suvise normalan za svet je inace definicija psihotika.edit edita: ili sveca. ali mozda je to isto. Edited January 20, 2011 by kim_philby

[Indy]

od budale ne mozes praviti budalu jos jednom

Benny Hill je mogao. :D A zanimljivo je bilo sada vec davnih dana... sto bi Gonzo rekao, nema vise one staaaaare konceptualne umetnosti. A ni mladjane Shirin Neshat.Revolucije su zanimljive samo prvi put, a i punk je odavno dosadio, nije cudo da su skoro svi presli na folkere. Sto rekla pomenuta Lori Anderson, krik ima smisla samo ako traje odredjeno vreme. Posle toga, postaje deo pozadinskog shuma.