zaboravio sam na ovo skroz...

kirk

BFozowgX5rwPRb87SQFdEAmPhi6xCrmneGewJbPgpump

x3

ulaze polako >10k orderi

On 17. 6. 2025. at 10:44, Shan Jan said:

Da ima smisla to sto pricas. Ja sam se vodio onom da ako dodje vreme krize a treba ti novac, tad je zlato obicno na vrhu i bolje ga imati i prodati njega nego akcije koje obicno tada idu na dole.

Jučer kila zlata probila 100.000 €, što znači da se (spot) vrijednost moje investicije potkraj 2020 gotovo udvostručila. Feels nice, i to je to jer ne prodajem svoje poluge.

21 minutes ago, Roger Sanchez said:

Jučer kila zlata probila 100.000 €, što znači da se (spot) vrijednost moje investicije potkraj 2020 gotovo udvostručila. Feels nice, i to je to jer ne prodajem svoje poluge.

Da bas sam sada gledao. Poraslo zlato i SP500 5% za ovih par meseci od kad sam ih pazario. Euro600 bez promene.

Kakav ringišpil danas, videćemo valjda sutra čemu težimo. Ja sam navijao da se strmoglavi pošto mislim da je krajnje vreme za jednu korekciju na dole...

Sve nekako, samo dolar nikako da se oporavi.

Kontao sam vratiće se bar na nekih 0.9 u odnosu na eur, ali ni blizu.

1 hour ago, mraki said:

Sve nekako, samo dolar nikako da se oporavi.

Kontao sam vratiće se bar na nekih 0.9 u odnosu na eur, ali ni blizu.

Ako gledas istorijski, ovih 0.85 je otprilike neki prosek dolara prema euru. Ja bih rekao da je vestacki bio napumpan posle korone.

alt szn

13 hours ago, Mr.Mxyzptlk said:

alt szn

Koliko ce da traje?

Zlato danas Jumpin' Jack Flash

Hvala Trampari, hvala njegovom FEDu

On 2. 8. 2025. at 10:07, Ayatollah said:

S tim da Nvidia još uvek nije kompanija sa najvećom kapitalizacijom u istoriji...

Poređenje inflation adjusted vrednosti preindustrijskih kompanija sa ovim danas, ne da nisu jabuke i jabuke poređenje, daleko su i od jabuke i narandže analogije. Možda bi jabuke i najskuplji NVIDIA čipovi bila malo bolja analogija. Te kompanije su tada posedovale procentualno veći udeo svetske ekonomije, ali je svetska ekonomija tada bila barem 100 000 puta manja nego danas. Jedan moderni kontejnerski brod u jednoj turi preveze više robe nego što su te kompanije prevezle i trgovale tokom čitavog svog postojanja. Jedan trgovac tada koji je imao jednu teretnu kočiju je inflation-adjusted verovatno bogatiji od nekog prevoznika koji ima 100 kamiona danas.

Evo poređenja sa malo bližom istorijom (ali takodje inflation adjusted)

Edited October 2, 2025Oct 2 by Spooky

Ako je ekonomija bila 100000 puta manja nego danas, još je luđe što je vrednost prilagođena inflaciji veća nego top kompanije danas. Ekonomija je bila manja i 1980 pa vidiš da prilagođeno inflaciji kompanije tada nisu ni blizu vrednosti danas.

To sve nije toliko bitno, jer je razlog zašto su te kompanije bile toliko "vredne" je što su to bili najveći baloni u istoriji do danas. Isak Njutn je izgubio velike pare u South Sea kompaniji i to nakon što je izašao i napravio solidan profit. Ali pošto je vrednost nastavila da raste i raste, grizlo ga je koliko je vrednosti ispustio i opet ušao pre nego što je balon pukao. Navodno je rekao da može da izračuna kretanje svih nebeskih tela, ali ne može da predvidi ponašanje ljudi na berzi.

Privreda Amerike je 1980 je bila 11 puta manja nego danas a nejveca preduzeca na trzistu danas vrede 40 puta vise. To je posledica Reagonovog doba koji se nastavio u Klintonovo i sva ostala doba do danasnjeg-kreditna ekspanzija, "laki novac" na berzi, deregulacija. Tako da americki predsednik gleda trziste kao vazan indikator ekonomske stabilnosti. Ali je pitanje sta bi bilo da od Regana, pa naovamo, nije "pumpana" berza. Da li bi uopste postojali tehonoloski giganti. "Amazon" je 15 godina bio preduzece bez neto dobiti. Kako je mogao da opstane?

Amazon was notably unprofitable for its first two decades of existence, with its early strategy prioritizing massive scale and market dominance over short-term net profit. While it made a full-year profit in 2003, it experienced prolonged periods of net losses or near-zero profits through 2018. This strategy involved reinvesting any available funds back into the business and offering low prices to gain customers and market share, a tactic that was a competitive advantage until the company achieved dominance.  

Ako pogledamo 70te u SAD, sire zapadu, to je bila stagflacija i drustveni problemi. Sve je zapocelo jos Vijetnamom pa se nastavilo sa Dzonsonovim drustvenim programom, pucanje "zlatnog standarda" pod Niskonom i naftne krize.

Pitanje je kako bi zapad zavrsio da nije bilo Reganove promene.

19 hours ago, Spooky said:

Poređenje inflation adjusted vrednosti preindustrijskih kompanija sa ovim danas, ne da nisu jabuke i jabuke poređenje, daleko su i od jabuke i narandže analogije. Možda bi jabuke i najskuplji NVIDIA čipovi bila malo bolja analogija. Te kompanije su tada posedovale procentualno veći udeo svetske ekonomije, ali je svetska ekonomija tada bila barem 100 000 puta manja nego danas. Jedan moderni kontejnerski brod u jednoj turi preveze više robe nego što su te kompanije prevezle i trgovale tokom čitavog svog postojanja. Jedan trgovac tada koji je imao jednu teretnu kočiju je inflation-adjusted verovatno bogatiji od nekog prevoznika koji ima 100 kamiona danas.

Evo poređenja sa malo bližom istorijom (ali takodje inflation adjusted)

Moc kolonijalnih kompanija, cesto indijskog imena, je dolazila iz monopola trgovine i eksploatacije. Jos od Spanaca kada su u 16. veku poceli da dovoze zlato i srebro iz Latinske Amerike.

Amerika pokusava na sve nacine da drzi svetski monopol na delove IT sektora a i tu ima eksploataciji, to je "globalizacija" i to su se vrte iste zemlje-Kina i Indija. Kinezi su to otkrili da Amerikanci ruse konkurenciju na sve nacine, a pre njih Japanci. Huawei, ZTE, Tik-Tok...Tako da ima nekih slicnosti u logici.

Holandska i engleska Istocno-Indijska kompanija su bile jedan entitet, saberi sva americka tehnoloska preduzeca pa ces videti da je vrednost slicna. Iako u Americi ima vise tehnoloskih giganata, sve funkcionise po jednoj strukturi, kao sto si mogao videti na inauguraciji Trampa.