psiholoske posledice pandemije

[Misko]

Ja eto, vise i ne umem svoje psiholosko stanje da  opisem..sa jedne strane, i ise sam nego svestan situacije, i ne nadam se vise nicemu, sa druge, kao da sam na neki nacin otupeo..naravno da nisam ravnodusan, da sma bar, nego, eto, ne tresem se vise na svaku vest, ne placem..u takvoj sma fazi, videcemo za dalje..

[Misko]

On 13.11.2020. at 13:09, Shan Jan said:

Meni se stanje sto se tice psiholoskih posledica korone mnogo poboljsalo od kad sam liferovao staramajku u rodni kraj pa ne moram da brinem da necu nju da zarazim. I dalje nosim masku gde treba ali ne razmisljam dal cu da se zarazim ili ne. Cak planiram put u Egipat za NG. Mozda zvuci preterano ali covek mora da malo zivi inace ce psihicki da prsne. 

 

Ovo sto je pisao gore Milos se skroz slazem. Mene su tokom leta spasila ta putovanja po Srbiji, obisao sam, mislim, svaki planinski vrh i jezerce. Setnja u prirodi leci dusu. 

 

Sta vi mislite, kako bi reagovali ljudi na jos jedan karantin? Ja nekako nisam siguran da bih izdrzao opet...

Mislim da bih ag svakako bolje izdrzao nego ovakav status quo..a karantin nam verovatno i sledi, kad se naravno jednoj osobi nakrivi..

[bosque]

skoro sam, umesto da se projektujem u crnu buducnost i davim u sadasnjosti, poceo da kopam po proslosti (azuriranje portfolija je nalagalo). majko mila, kakve lepote, kakve dragocenosti. procvetao sam ! ... sad ponosno nosim osmeh ispod maske na ulici, kao najveci ludak od svih

Edited November 27, 2020 by bosque

[Shan Jan]

1 hour ago, Misko said:

Mislim da bih ag svakako bolje izdrzao nego ovakav status quo..a karantin nam verovatno i sledi, kad se naravno jednoj osobi nakrivi..

New normal sto bi rekli englezi. Sobzirom da od suzbijanja nema nista ostaje nam samo da prihvatimo ovu novu realnost i da zivimo sa njom...

 

1 hour ago, bosque said:

skoro sam, umesto da se projektujem u crnu buducnost i davim u sadasnjosti, poceo da kopam po proslosti (azuriranje portfolija je nalagalo). majko mila, kakve lepote, kakve dragocenosti. procvetao sam ! ... sad ponosno nosim osmeh ispod maske na ulici, kao najveci ludak od svih

E to. Ja bas evocirao uspomene sa drugaricom. Jes lepo bilo a bice i opet, samo se treba strpiti  

[Svarog]

sinoć sam prvi put sanjao nešto vezano za COVID19.

 

u bolnici ležim, ozbiljne simptome imam. moraju da me intubiraju (ovaj sad deo je pod uticajem onog što je Budja pisao za situaciju u Ekvadoru), ali nemaju materijala da daju anestezije pa cele krevete spuštaju na dno nekog bazena i tamo intubiraju ljude. jer, navodno, voda pomaže da se ublaži cela procedura. ti se naravno daviš tokom tog celog procesa, al to kao nije problem jer čim cevka prođe ona prvo izvuče svu vodu iz pluća. prestravio sam se. a inače imam neki loš trip vezan za ronjenje.

 

tu san ide u fast-forward. ja sam kao bolje, nešto bauljam kroz bolnicu. stalno neke stepenice, gore-dole. i onda me zovu da ja preuzmem stvari od kolege koji je u međuvremenu preminuo u toj istoj bolnici. tog tipa inače nisam video 2-3 godine. al eto, sanjao sam ga. i ja onda zovem bivšeg zajedničkog šefa da mi pomogne nekako da dođem do porodice od ovog kolege, i javi mi se njegova supruga da kaže da je on umro od Korone pre par nedelja.

 

odvratan odvratan san. ne pamtim kad sam se ovoliko skenjan probudio.

[Misko]

Danas mi nekkao posebno tesko..cak sma imao i grlobolju i glavobolju,odmah, naravno,utripovao  da imam kovid, i jos citam ovde sta se desava..maltretiram sebe samo dodatno..sve vise pocinjem da  mislim da ovom paklu nema kraja, i da smo  svi gotovi...zapostavljeni smos vi i prpeusteni sami sebi, bolesni od kovida, ljudi koji su sotali bez posla, ljudi koji ne mogu da lece druge bolesti, zdravstvo, pa nije ni cudo sto se nama koji smo mentalno oboleli od svega tek ne psvecuje paznja...mentalne posledice  su tek nevazne.. 

Edited November 30, 2020 by Misko

[dùda]

Ja sanjala da skačem padobranom.

Uspešno doskočila .

Sad se ceo dan pitam šta to znači .

[Shan Jan]

Ja sanjao da konstruisem svemirski brod. Valjda da sto dalje pobegnem od aleka. 

 

[Krošek]

On 28.11.2020. at 0:51, Shan Jan said:

New normal sto bi rekli englezi. Sobzirom da od suzbijanja nema nista ostaje nam samo da prihvatimo ovu novu realnost i da zivimo sa njom...

 

...

 

ja razmišljam o vakcini i tome kako smo u home stretch-u. sad kad imamo značajnu izvesnost oko vakcine vodi me misao "izdržati do vakcine". taj neki new normal na koji se covek može navići sada neće biti onaj isti new normal posle perioda masovne vakcinacije, koji neumitno dolazi, pa nema ni smisla navikavati se. 

[hansolo]

Meni godina počela sa samoubistvom prijateljice iz detinjstva u februaru, mesec dana se čekalo da telo ispliva u reci, zdrava, prava, uspešna, situirana a onda ostavi je muž i krene depresija (up and down na dnevnom nivou) i na kraju je samo uskočila u ledenu reku .... e onda je došao mart. Nikad u svom životu nisam bila toliko okružena umiranjem ... danas opet neko blizak. U odnosu na to što se okolo dešava moja korona od pre dve/tri nedelje mi ostala kao manje značajan događaj. Jebote sve ovo izgleda kao epizoda Supernaturala, početak kraja za ljudsku vrstu. Nemam pojma ni šta više osećam, stupor faza na bilo šta šta mi saopšte, tu i tamo proradi neki flešbek i sentiment i onda dođe sutra i ustajanje, rutina, posao ... konstantan osećaj umora. 

[Shitgenstein]

2 hours ago, Misko said:

Danas mi nekkao posebno tesko..cak sma imao i grlobolju i glavobolju,odmah, naravno,utripovao  da imam kovid, i jos citam ovde sta se desava..maltretiram sebe samo dodatno..sve vise pocinjem da  mislim da ovom paklu nema kraja, i da smo  svi gotovi...zapostavljeni smos vi i prpeusteni sami sebi, bolesni od kovida, ljudi koji su sotali bez posla, ljudi koji ne mogu da lece druge bolesti, zdravstvo, pa nije ni cudo sto se nama koji smo mentalno oboleli od svega tek ne psvecuje paznja...mentalne posledice  su tek nevazne.. 

 

Moj savet (iz iskustva) ti je da batališ doomscrollovanje na neko vreme, odnosno čitanje vesti, jer sad su vesti = doom. Ako si u prilici, ostaj kod kuće što više, živi što bezbednije, napravi sebi neku oazu prijatnosti gajbi i ispuni to nekim duševno napajajućim sadržajima (serije/filmovi koji prijaju, PC igrice/konzole, knjige, podcastovi, mirišljave kupke, sviranje instrumenta, šta ti već dušu teši, uostalom što raznolikije to bolje), možda se čak "okreni introvertnom potencijalu" štoono kažu na drugom topiku, počni da pišeš dnevnik, meditiraš (to pomaže generalno), radiš sklekove ili yogu ili dubiš na glavi, opcija ima raznih i ti već znaš šta voliš.

EDIT: šetnje, obavezno! Idealno ako možeš svakog dana bar 30min ili svaka dva dana bar 1h (moja neka mera). Ne valja biti ni stalno unutra!

Prijaće ti isključenje od aktivnog praćenja, ali onda taj hobi mora da se zameni nekim drugim, a čak i bez zamene će ti dobro doći nešto što će ti energiju puniti umesto prazniti.

Mogućnosti za ovo umnogome zavise od toga kako ti inače izgleda život, npr. koliko moraš da izlaziš i u kakvim uslovima živiš, je li gužva u stanu, kakvi su ukućani, imaš li prostora za sebe, imaš li plejstejšn ili PC, etc.

U svakom slučaju, korona krizi nije neophodno tvoje aktivno praćenje, niti ćeš praćenjem pomoći njenom razrešenju.

 

Za mene je to u nekim periodima značilo da ne svraćam na forum jer mi je navika odmah da kliknem na kovid podforum (zato sam inače napravila nalog in the first place). I možda taj period opet dolazi jer jebiga stresno je i izvan foruma, ljudi mi se razboljevaju, umiru, a ja više i nisam u Srbiji nego gledam shitshow sa daljine i nerviram se, a ionako živim u izolaciji i ne doprinosim širenju zaraze niti sebe ugrožavam.

Edited November 30, 2020 by Shitgenstein

[Sammael]

+milion, ovaj forum zaista ne doprinosi pozitivno psihičkom zdravlju. Meni trenutno ne smeta jer sam trenutno prilično mentalno distanciran od svega, zbog nekih drugih stvari, ali je bilo momenata ove godine kada sam na psihoterapiji više puta pominjao forum kao jednu od 2 krajnosti - s jedne strane ljudi koji se ponašaju kao da se ništa ne dešava, s druge strane forum koji prezentuje sliku kao da je u toku zombi apokalipsa i ljudi masovno padaju mrtvi po ulici. Jeste zajebana situacija, ali srećom još nismo tu. 

[ultra plasticni]

Ja sam poslednji put na temu koronavirus u srbiji usao ovde 01.08, pa zatim pre desetak dana da vidim koliko dugo nisam ulazio.

I to je to od mene i te teme. Ne zanima me, dovidjenja

[Shan Jan]

8 hours ago, hansolo said:

Meni godina počela sa samoubistvom prijateljice iz detinjstva u februaru, mesec dana se čekalo da telo ispliva u reci, zdrava, prava, uspešna, situirana a onda ostavi je muž i krene depresija (up and down na dnevnom nivou) i na kraju je samo uskočila u ledenu reku .... e onda je došao mart. Nikad u svom životu nisam bila toliko okružena umiranjem ... danas opet neko blizak. U odnosu na to što se okolo dešava moja korona od pre dve/tri nedelje mi ostala kao manje značajan događaj. Jebote sve ovo izgleda kao epizoda Supernaturala, početak kraja za ljudsku vrstu. Nemam pojma ni šta više osećam, stupor faza na bilo šta šta mi saopšte, tu i tamo proradi neki flešbek i sentiment i onda dođe sutra i ustajanje, rutina, posao ... konstantan osećaj umora. 

Ne znam sta da ti kazem Hansolice osim drzi se :( Procice i ovo ludilo. 

 

5 hours ago, ultra plasticni said:

Ja sam poslednji put na temu koronavirus u srbiji usao ovde 01.08, pa zatim pre desetak dana da vidim koliko dugo nisam ulazio.

I to je to od mene i te teme. Ne zanima me, dovidjenja

Ja sam naprotiv poceo redovno da pratim u zadnje vreme. Situacija sa koronom je stvarno alarmantna, svakih par dana cujem kako neko blizak se zarazio koronom ili mu se neko u familiji zarazio a nazalost pocelo je i sa smrtnim slucajevima... Tako da mi znaci da ispratim sta se desava jer je sada bas trenutak da se pazi sta se i kako se radi. Jedino me nervira sto je vlast staticna, nikakve konkretne mere da vidimo. 

Meni se malo diglo raspolozenje od kada sam uplatio odmor za NG. Mozda neko planiranje tako neceg lepog, makar na leto do kada ce verovatno sve da se sredi, moze da pomogne  

[Hermetico]

Nije problem pratiti ako si 'u stanju'. Ja moram da pratim, otkud znam... Život nam je previše tanko namazan na lebac da bih dozvolio da budem neobavešten. Ali znam kad mi je praćenje deo dana, a kad se dan vrti oko praćenja (u kom slučaju se mora nešto menjati). Ekspresivno pisanje, bilo kakav dnevnik, to do list... To je terapija koja ne može da škodi. Ja imam crtanje, to je vrhunska aktivnost ali i to se nekad baš mora isplanirati da bi počelo da (se) radi. Ako nemaš obaveze, izmisli. Ne valja da nemaš, mogu i sasvim male stvari. Buljenje u komp satima generalno nije zdravo, ni buljenje u TV. Dekoncentriše, unosi zabunu. Prošetaj, to skoro svako može. Zovi nekoga ko će da te oraspoloži, ako nemaš zovi nekog koga ne poznaješ dobro, da malo čuješ nešto novo. 

 

Neko se odrodio od bližnjih pa mu prija da se vrati, neko se previše upleo s njima pa su mu se popeli na glavu. Menjaj, u granicama razuma i privremeno. Ne valja ni bez porodice ni samo porodica,

 

Eksperimentiši, ako malo pričaš pričaj više, ako mnogo pričaš idi negde ćuti i beleži kako utiče na okolinu. Lupaj, baš te briga. Ili idi negde samo sedi. Ja pričam ko navijen, kad sam morao da se aktiviram mentalno odem tako u galeriju kod ljudi, sednem i ćutim... Jes malo izazivalo nervozu, ali vidim preživeli su. 

 

Masovna pojava u mojoj okolini, a i lično iskustvo: hodanje sat i po, 7-8 kilometara. Svi su počeli, ko da smo se dogovorili. I neki sportisti baš, kažu brutalno je zdravo. A i niko nije nervozan posle sat i po hodanja. Kad bi to mogo da uvedem svaki dan, bog da me vidi.

 

Svetu je potrebna kiša, ali su svetu potrebne i bejzbol utakmice. Koristite sunce, evo ga malo. 

 

Ja sam sanjao da moramo da učimo da jašemo konje, svi. Ide neki rat, nešto, al nema vozila. I priča mi ortak iz osnovne, njemu ide ok, al kaže ja sam smotan on me razume meni neće biti lako. I stvarno mi ne ide, čim ga poteram uz uzbrdicu on stane (u mom snu konj je biciklo). Razmišljam ja malo, pa mu kažem: Rat je veliki poso, ima svašta da se radi. Naći ću nešto i ja. Korona san ko vrata.