psiholoske posledice pandemije

[I*m with the pilots]

10 hours ago, Misko said:

Da ne quotujem, kako podnosim? prvi talas sam nekako podneo, mada, bilo je ruzno usred divnog aprila ne izlaziti iz dvorista kad zelis, sreca, pa sam imao dvoriste..cak i kad su ukinuli vanredno stanje, nisam odmah krenuo sa izlascima, mada sam morao dolekara u maju, i to bas kad je bilo zariste u toj bolnici...kraj maja, pocetak juna, tu sam se malo opustio, posle sa vec znao sta sledi s aizborima, i jun i prva polovina jula, pakao, depresija, nikad gore..septembar me je preporodio, mada mi zao sto ga  nisam i vise iskoristio..kako cu ovaj period da  izguram, ako se ovo ne smiri za par nedelja nekim cudom, ne znam, ali ako preguram do proleca nekim cudom,trebace terapija svakako..prvom prilikom cu morati do psihijatra..trebao sam u septembru, ali, ko mi je kirv..

 

Hej Misko, evo iz mog iskustva: idem kod (psiho)terapeuta negde od proslog decembra, prvo zbog nekih nemilih dogadjaja u porodici zbog kojih nisam mogla da nadjem unutrasnji mir, pa prekid tokom proleca i epidemije, i onda sve sta se izdesavalo od marta ove godine da bih na kraju dogurala do toga da sam nesposobna da se opustim i odmorim. Celo leto su me morile vrtoglavice i glavobolje, doktor opste prakse nema gde me nije slao, da bi u avgustu to tako kulminiralo, da po citav dan nisam mogla da funkcionisem bez n kafetina/paracetamola, a nekad bi mi se desilo da npr. od jednom nemam snage da hodam ili okrecem pedale na bajsu. To je veliki problem kada imas malo dete (pored posla i domacinstva), a nema ko da ga uzme, jer moji roditelji ne mogu da dodju zbog zatvorenh granica i uskoce kao pomoc. Na kraju sam i taj problem iznela terapeutu i on je odmah imao predloge, slozile su se kockice sa tim o cemu smo pricali neko vreme. Jako mi je pomogao (nismo tokom jednog termina resili sve, treba vremena), i izmedju ostalog mi je dao da radim odredjene vezbe. Na engleskom bi to bilo Progressive Muscle Training, nadjes neki udobni sedeci polozaj ili legnes, i pustis da te vodi fini glas i govori sta da radis. U pitanju je (blago) naprezanje i opustanje misica, od glave do pete. Istrazi na netu o tome, ja sam audio fajl skinula sa sajta mog osiguranja, ali vidim da se inace lako izgugla. Nisam jos masterovala te vezbe, meni su zapravo teske, zaboravim da disem dok ih radim sto nije dobro, tako da je predlog da radim i vezbe disanja. S' druge strane uglavnom zaspim tokom njih, i to je vec veliki uspeh, jer je inace dovoljan ma kakav sum da me presece i digne iz kreveta, kada sam prvih nekoliko minuta dezorijentisana i osecam se lose - sa ovim zaspim valjano

Dakle moj predlog, iako mi je jasno da nemamo totalno preklapanje problema, bi bio da probas da nadjes terapeuta, a pre toga svakako da probas PMT.

 

 

[mustang]

@I*m with the pilots izvinite sto upadam al jesi se napokon testirala na moje omiljeno? 

[Hermetico]

Ja sam išao na terapiju nekoliko meseci posle prvog talasa zatvaranja i to je učinilo čuda. Nije terapija sama po sebi (nije mi prvi put da idem), nego sam se baš skontao s tom ženom, odnosno ona je skontala mene. Novčano, platio sam neku standardnu cenu, 20e termin, ali je recimo ona mesec dana pre toga još uvek bila pod supervizijom i radila za duplo manje. Oću da kažem, postoje opcije da ne bude previše skupo. Meni se familija bavi psihologijom i terapeuta znam koliko i kolega umetnika tako da su mi stalno preporučivali, ali ova preporuka je recimo došla sa neke skroz druge strane, a možda je prva baš upalila. Nije da sam ja sad završio sav posao s tim (daleko od toga) ali sam posle nastavio da radim na sebi otprilike istim intenzitetom a ona mi je na raspolaganju čim osetim pad ili nešto. Ne bih da se zalećem u tvrdnje ali čini mi se da se finansijski i isplati dugoročno jer više možeš da zaradiš kad si smiren, mada je meni bilo baš važno da malo usporim na dva meseca jer godinama jurim ko muva bez glave. Stalno sam na nekoj misiji pa više ni ne umem da stanem.  Meditiram, to sam počeo sam pre dve nedelje. Šta ja znam izbacio sam alkohol u potpunosti, skinuo sam se s neta u priličnoj meri, hiljadu puta bolje komuniciram sa svima, bolje sam organizovan i sve to se nakupi i mnogo doprinese kvalitetu života. Tako da je meni pandemija s te strane valjda i pomogla, pogurala me je u rad na sebi i ulaganje u sebe.

 

Svakako preporučujem lični susret s terapeutom, mislim da je odnos presudna stvar u celom tom poslu. Poverenje, uvidi koje ti pruža neko sa strane i to. Ne vidi čovek sebe, sad kad se manje srećemo sa drugima to ume da bude opasno. Moj najbolji ortak je sklon hipohondriji i živi kod lekara već godinama, ovo ga je načisto bacilo u dubine. Mnogo se brinem. Ima oko 50 godina, živi sam, vrlo čudne stvari su počele da se dešavaju s njim. A bliži mi je od porodice, ko porodica. Evo već danima razmišljam kako da mu se obratim ozbiljno. Sve je poremetilo čudo u kome živimo, na ovaj ili onaj način. Nikog ne treba da bude sramota da se obrati za pomoć ni inače, a naročito sad. 

[Malkmus]

Super je ovo što pišete. Ovo od Im With the pilots liči na kognitivno bihejvioralnu terapiju (mada može biti nešto samo sa elementima te terapije), za Hermetica ne mogu da provalim, premda meditacija može da ukazuje na isto to, ali ne mora biti slučaj. Niti ga pozivam da se izjasni, svako piše na pipave teme što želi.

 

Ako odete na analizu ili psihodinamsku ili transkacionu, tu će da se priča uglavnom o roditeljima i o prošlosti, ako ste iz disfunkcionalne porodice, to će trajati godinama, i dobro razmislite o tome...

 

Pazite dobro koji pravac birate. Pored REBT/kognitivno bihejvioralne, lično bih uzeo u obzir i konstruktivističku terapiju, ipak proučite bolje sami kako i šta. Osim što ti svi razni proistekli iz psihoanalize kriju, i to ne samo kod nas, već svuda, da su terapije preduge i teške i da mogu bitno pogoršati stanje insistiranjem na negativnostima i riljanjem po mozgu sa nesigurnim zaključcima terapeuta. Postoji jedan poznati beogradski terapeut, jedan od komercijalnih i poštovanih kao ozbiljni istovremeno (nije šarlatan, al voli pare), radi nekoliko pravaca terapije... omaklo mu se na grupnoj terapiji da je rekao otprilike da više neće da radi te analitičke individualne terapije, izuzev ako baš ne mora, već će samo da krpi brzopotezno, simptomatski, jer ljudi često odustaju i boli ih suviše.

 

Sreća u nesreći je što sada postoji ipak nekakav izbor terapeuta, dosta je oskudan, međutim nebo i zemlja u odnosu na to kako je bilo stanje pre samo nekoliko godina.

 

Ponavljam, ako ste na početku nečega i depra ne dominira, niste toliko loše koliko vam se čini da jeste, popravljivo je za par meseci, ako se neke kockice slože, možda čak i posle nekoliko seansi.

Edited November 6, 2020 by Malkmus

[Malkmus]

Isteklo vreme za edit. Ko baš veruje u dubinske terapije sa dugim analiziranjem porodičnih odnosa iz detinjstva i adolescencije, neka pogleda šta su geštalt i psihodinamska terapija. Pod imaginarnim uslovom da svi terapeuti jednako odgovaraju klijentu, izborom pomenutih terapija, da se uštedeti i nekoliko godina u odnosu na analitičare.

[Hermetico]

9 hours ago, Malkmus said:

Super je ovo što pišete. Ovo od Im With the pilots liči na kognitivno bihejvioralnu terapiju (mada može biti nešto samo sa elementima te terapije), za Hermetica ne mogu da provalim, premda meditacija može da ukazuje na isto to, ali ne mora biti slučaj. Niti ga pozivam da se izjasni, svako piše na pipave teme što želi.

 

Ako odete na analizu ili psihodinamsku ili transkacionu, tu će da se priča uglavnom o roditeljima i o prošlosti, ako ste iz disfunkcionalne porodice, to će trajati godinama, i dobro razmislite o tome...

 

Pazite dobro koji pravac birate. Pored REBT/kognitivno bihejvioralne, lično bih uzeo u obzir i konstruktivističku terapiju, ipak proučite bolje sami kako i šta. Osim što ti svi razni proistekli iz psihoanalize kriju, i to ne samo kod nas, već svuda, da su terapije preduge i teške i da mogu bitno pogoršati stanje insistiranjem na negativnostima i riljanjem po mozgu sa nesigurnim zaključcima terapeuta. Postoji jedan poznati beogradski terapeut, jedan od komercijalnih i poštovanih kao ozbiljni istovremeno (nije šarlatan, al voli pare), radi nekoliko pravaca terapije... omaklo mu se na grupnoj terapiji da je rekao otprilike da više neće da radi te analitičke individualne terapije, izuzev ako baš ne mora, već će samo da krpi brzopotezno, simptomatski, jer ljudi često odustaju i boli ih suviše.

 

Sreća u nesreći je što sada postoji ipak nekakav izbor terapeuta, dosta je oskudan, međutim nebo i zemlja u odnosu na to kako je bilo stanje pre samo nekoliko godina.

 

Ponavljam, ako ste na početku nečega i depra ne dominira, niste toliko loše koliko vam se čini da jeste, popravljivo je za par meseci, ako se neke kockice slože, možda čak i posle nekoliko seansi.

Meditacija nema veze s terapijom, geštalt je bio u pitanju. Bio sam na konstruktivističkoj i na psihoanalizi, konstruktivistička deluje super ali valjda se nismo skontali ili ja nisam dovoljno dugo išao. Verovatno sam mogao probati i telesnu, ali stvarno mislim da je poenta da se skapiraš s terapeutom. Lako će te prebaciti nekom drugom po potrebi. Svi ti sistemi su relativno kompleksni, prolaze revizije i apdejtuju se. Ispalo je, recimo, baš dobro što žena s kojom sam sad radio nije završila psihologiju, mada bih ja to smatrao za minus da sam znao. Ali inače žena jeste školovana i aktivna, usavršava se... To je bitno. Kad je psiha u pitanju, teško je izvući univerzalno pravilo. Verovatno zavisi i od situacije u kojoj se nalazimo u tom momentu života. Mislim da je odličan savet da probaš pa menjaš ako ti se ne sviđa.  I inače, nije loše malo eksperimentisati.

[Malkmus]

Pa jeste, ali kad su neki moji drugari i ja sa zaleđem disfunkcionalnih porodica počeli da "padamo" posle prvog većeg stresa (bolest roditelja u sto posto slučajeva) imali smo izbor psihoanalitičari i klot psihijatri samo sa farmakoterapijom. Niko tu nije dobro prošao i nikog nisu zakrpili u meri u kojoj je trebalo da zakrpe. Svi smo još uvek kljasti. Nije bilo nekog izbora, sad ima, i to je dobro, ali je skup sport i ipak mislim da treba proučiti te pravce.

Meni se dopada kad je neko filozof ili sociolog po osnovnoj struci i ne bih ih odbacivao, ali to sam ja. Drugima ne namećem mišljenje.

 

 

edit: U ovo sam siguran. Ako ideš kod psihijatra jako, jako teško će ti dati kontakt nekog iz druge sfere. Sujeta. Nedavni primer deteta iz šire familije u državnoj ustanovi. Više primera i ličnih i drugara. Psihijatri su posebna sorta.

Edited November 6, 2020 by Malkmus

[Frank Pembleton]

Primećujem kod sebe a i kod drugih da ovo zlo baš ozbiljno psihički "nagriza".
I to različito, nekoga u pasivizaciji, nekoga u agresiji.
Biće ovo baš gadno.

.... Shiit has hit the fan!

[Milosh76]

15 hours ago, Frank Pembleton said:

Primećujem kod sebe a i kod drugih da ovo zlo baš ozbiljno psihički "nagriza".
I to različito, nekoga u pasivizaciji, nekoga u agresiji.
Biće ovo baš gadno.

.... Shiit has hit the fan!
 

 

 

Bio je pre nekoliko dana neki doca iz KG na N1 koji je savetovao ljude da se ponasaju sto normalnije moguce bas zbog psihickih posledica. Znaci, setas, citas knjige, sto manje vesti, druzis se sa ljudima na distanci koliko god je moguce, nosis masku u toj prilici. Pravis izlete van grada, jer to opusta i sl. Sve sto te opusta i smiruje da radis kao da je normalno stanje.

 

Za to ti treba dodatna snaga, naravno, al jbg to je nacin.  Recimo, ja sam svakog vikenda, kad je bilo lepo vreme, bio u drugom gradu u Srbiji. Makar na pola dana, Prosetam, popijem kafu/sok, jedem nesto, opet malo setnja, parkovi, reke... nebitno. I to mi je prijalo.

 

Stres je jako zajeban neprijatelj!

 

[cedo]

11 minutes ago, Milosh76 said:

 

 

Bio je pre nekoliko dana neki doca iz KG na N1 koji je savetovao ljude da se ponasaju sto normalnije moguce bas zbog psihickih posledica. Znaci, setas, citas knjige, sto manje vesti, druzis se sa ljudima na distanci koliko god je moguce, nosis masku u toj prilici. Pravis izlete van grada, jer to opusta i sl. Sve sto te opusta i smiruje da radis kao da je normalno stanje.

 

Za to ti treba dodatna snaga, naravno, al jbg to je nacin.  Recimo, ja sam svakog vikenda, kad je bilo lepo vreme, bio u drugom gradu u Srbiji. Makar na pola dana, Prosetam, popijem kafu/sok, jedem nesto, opet malo setnja, parkovi, reke... nebitno. I to mi je prijalo.

 

Stres je jako zajeban neprijatelj!

 

 

Apsolutno ... cak i voznja kolima opusta

 

nekoliko puta letos ... palim kola i vozimo polako niz makedoniju sa otvorenim prozorima ... deca odusevljena

[Aleksija]

2 hours ago, cedo said:

 

Apsolutno ... cak i voznja kolima opusta

 

nekoliko puta letos ... palim kola i vozimo polako niz makedoniju sa otvorenim prozorima ... deca odusevljena

nadam se da ce biti bolje na leto, ja dolazim u makedoniju u julu pa sta god. 

[bags]

3 hours ago, cedo said:

palim kola i vozimo polako niz makedoniju sa otvorenim prozorima ... deca odusevljena

 

A onda upala usiju.

[Shan Jan]

Meni se stanje sto se tice psiholoskih posledica korone mnogo poboljsalo od kad sam liferovao staramajku u rodni kraj pa ne moram da brinem da necu nju da zarazim. I dalje nosim masku gde treba ali ne razmisljam dal cu da se zarazim ili ne. Cak planiram put u Egipat za NG. Mozda zvuci preterano ali covek mora da malo zivi inace ce psihicki da prsne. 

 

Ovo sto je pisao gore Milos se skroz slazem. Mene su tokom leta spasila ta putovanja po Srbiji, obisao sam, mislim, svaki planinski vrh i jezerce. Setnja u prirodi leci dusu. 

 

Sta vi mislite, kako bi reagovali ljudi na jos jedan karantin? Ja nekako nisam siguran da bih izdrzao opet...

[Frank Pembleton]

Reagovali bi tako što ne bi poštovali.
Zato ih i ludak ne uvodi jer bi se pokazalo da im ne veruju.

.... Shiit has hit the fan!

[cedo]

28 minutes ago, bags said:

 

A onda upala usiju.

 

ma nije  

vozi tata polako ... sviraju ponekad nervozni vozaci ... al ko ih sisa ... mi uzivamo  

nisu to mnogo brzi putevi ... 

npr put od kiceva do debra, nema tamo brze od 60 ... a ja 30-50 ... uzivancija ... gledas bistru, korab, senka uglavnom, stanes gde hoces, sidjes na radiku

e da ...tada smo krenuli ustvari da obidjemo sv jovan bigorski (dorucak bio na strazi ... mekice) ... i plan mi bio da rucamo u mijackoj kuci odmah pored ... jbt, nemas gde da parkiras ... al ispalo dobro ... otisli u vevcansku republiku na vevcansku tavu s mesom