PPP vs. Coronavirus - tema za praktične savete i korisne informacije

[jms_uk]

Da, zbog nje pitam.

Imam ja racun u Intezi sa kojeg bih mogao da platim ‘priznanicom’ - ali mi je definitivno lakse ako ima opcija za placanje karticom.

Hvala!


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Alfa]

11 hours ago, ordi said:

 

Hm. Čitala sam neke od tvojih postova. Kazaću ti da je i meni mama umrla prošle godine, kao i tvoj tata. Isto sam, kao i ti, prestravljena smrću, ali pokušaću samo da ti skrenem pažnju da se ovakvo tvoje ponašanje u trenutnoj situaciji može samo tebi obiti o glavu, najviše u psihičkom smislu. 

Da li su nestale sve druge bolesti ovog sveta od kad je nastupila korona? Nisu. Tvoj toliki strah je iracionalan, da ne mogu da te ne pitam da li toliki strah imaš, recimo, i od raka pluća, kože? Da li si ikada sedela u zadimljenom kafiću sa društvom? Da li si izašla da baciš smeće po sunčanom danu bez zaštitnog faktora na koži? Sigurna sam da su odgovori potvrdni, tako da razmisli šta su mediji uradili tvojoj psihi kad se sada kriješ iza vrata. Treba biti oprezan, ali ti si ekstrem. Ne pišem ovo da bih ti se rugala, nego me strah koliko ovakvih ljudi ima koji će na kraju psihički da puknu.

Ordi, većinom si u pravu, prešla sam u ekstreme. Ali pored smrti moga tate postoji još razloga. Kao prevremeno rođeno dete sam provela 2 i po meseca u inkubatoru (naravno, to znam iz priče mojih), moj imunitet je baš bio loš tamo negde do 6-7 godine. Bila sam na samrti sa 5 godina. Poslali su me na operaciju krajnika jer su morali da ih izvade, svake 2 nedelje sam dobijala upalu grla, uha i to je bilo najbolje rešenje. Međutim, na toj rutinskoj operaciji mi hirurg nije dobro zašio ranu i po buđenju iz anestezije sam počela da povraćam, piškim i još nešto krv. Sećam se da su me odmah prebacili u neki skroz drugi deo bolnice, ustvari na intenzivnu. Hitno mi je bila potrebna transfuzija, tim gore što sam 0-. Ne znam koliko sam vremena provela tamo, samo se sećam da sam se na momente budila. Bila sam kritično i sreća moja da su našli davaoce sa 0-. Nisu mogli da mi nađu vene na rukama, (valjda su bile pretanke) pa su mi transfuziju davali kroz venu na članku na nozi. Ne znam koliko dana je sve to trajalo, nisam mogla ni do wc-a, ma nisam mogla ni da ustanem iz kreveta, nego su mi presvlačili uneređenu posteljinu. Valjda su me svakog dana bockali u prst  i meni je to bilo strašno. A vizite joj...stavlajli su mi neke tampone, gaze u grlo i davila sam se, mislila sam da ću progutati to i udaviti se. Posle ne znam koliko dana, ne znam tačno, sam se izvukla. Vratili me na dečije odeljenje, tamo sam provela još nekoliko dana. Na intenzivnoj sam stalno zvala tatu, u momentima kad sam bila budna. Posle, kad su me pustili sa intenzivne, tata je bio u bolnici sa mnom. Borila sam se, znam da je hteo da mi pomogne da odem do wc-a i rekla sam da mogu sama i da ne treba da me drži. Posle svega toga sam opet ne znam koliko vremena provela kod kuće na lečenju, danima, nedeljama tv, krevet, jediii džigericu, vala sam se najela pečene džigerice i spanaća...

Od tada je prošlo dosta vremena, meni su u podsvesti ostale ogromne traume, što je u odraslom dobu rezultiralo nenormalnim strahom od bolesti. Bilo koje. Na tvoja 3 pitanja, 1 odgovor je pozitivan: imam strah od bilo kog kancera. Imam strah od mnogo toga. Ne izlazim napolje sa kremom za sunčanje jer mi je to preterivanje, ali se ni ne sunčam, ne posećujem solarijume, imam zeznutu kožu, onaj 2. tip koji pocrveni posle 20min. U zadimljene kafiće sam išla, i sama sam pušač, tu nemam šta da dodam.

Verovatno ne bih bila toliki paničar i hipohondar da me onaj idiot nije osakatio na operaciji. Osakatio me je i psihički, to je jasno kao dan. U poslednjih nekoliko godina mi se povremeno ponavlja isti san: vidim sebe kako ležim (ali u snu sam odrasla) u nekoj sobi, u nekom zelenom odelu kao ona odela za operacije i budim se i moji mi govore da sam tu već  3 nedelje jer sam povraćala i onesvestila se. Jasno mi je zašto to sanjam, ali me i ne pogađa.

[mustang]

ne znam u kakvoj si novcanoj situaciji ali bi ti dobar psihijatar dosta pomogao da se suocis sa tim strahom. vreme leti. trositi ga na strah je suludo.  

[namenski]

On 5.8.2020. at 0:28, Alfa said:

Ma jok, ja to sve do prodavnice i nabavke, nikuda ne idem od marta. Zabarikadirala sam se i ne otvaram nikom, ako zvoni neko od suseda, kažem da ne otvaramo zbog korone, pitam jel hitno, ma ne komšinice, ja samo da pitam jel imate vode, kod nas nestalo, ja onako kroz vrata ma ni mi nemamo (lažem, mrzelo me  da proverim). Baš me briga, jesam freak. Sa prijateljima komuniciram preko neta, lepo im objasnila, šta sad.

Nije tebi muka zbog trauma iz detinjstva, straha od smrti, itd, itd, sve je to za ljude, a kada ti se vec moze da teras kako teras - tvoja stvar tvoj problem.

 

Prava muka je sa ovim:

Quote

...ako zvoni neko od suseda, kažem da ne otvaramo zbog korone, pitam jel hitno, ma ne komšinice, ja samo da pitam jel imate vode, kod nas nestalo, ja onako kroz vrata ma ni mi nemamo (lažem, mrzelo me  da proverim)

Boldovanim posebno.

[Paul Gompitz]

2 hours ago, Alfa said:

, i sama sam pušač, tu nemam šta da dodam.

 

Imam ja da dodam, ne na tvoju licnu pricu nego na fenomen pusaca koji u doba korone hodaju ulicom sa po dve maske, vizirom i rukavicama i najradje bi streljali sve neodgovorne po njihovim standardima, jer, jebote od ovog moze da se rikne.        

[Malkmus]

Nemojte odmah potezati psihijatre. Postoje psiholozi psihoterapeuti. Većina psihijatara i nije obučena za psihoterapiju, već za miligrame, a miligrami suštinski ne rešavaju problem regulacije stresa.

 

Ovo (i fobije generalno, uključujući napade panike i OKP) bi mogao da popravi/znatno poboljša psiholog REBT ili kognitivno-bihejvioralnog usmerenja (dva naziva za praktično istu stvar) i to za relativno kratko vreme. Pod uslovom da ta vrsta razgovora nekome leži, a to se nikada ne zna. Nikako analiza. Ni ka ko.

 

edit

Tražio sam nekome nedavno psihijatra koji je psihoterapeut, baš za regulaciju stresa pod pritiskom. I nađem jednog na netu koji mi se učini pristojnim. Pošaljem mejl da pitam za cenu, kad ono 50 eura.

Razgovor sa psihologom je obično 20 do 30 eura.

 

 

 

 

Edited August 6, 2020 by Malkmus

[angelada]

Ja se nešto nisam mnogo plašila, ali što duže radim od kuće - to mi je gore. Još svaki dan glavim prekovremeno i onda mi se nigde ni ne ide, vikendom budem napolju i osećam se relativno normalno, ali skuplja mi se polako.

 

Ranije sam se strašno svađala zbog nenošenja maski, sad se sklonim u stranu. Moju psihoterapeutkinju ne mogu da nađem, nisam "išla" mesecima jer nikad nisam sama kod kuće pa ne mogu preko skajpa (a derem se kad pričam), i sad kad sam konačno rešila da krenem, pa makar išla s telefonom u neku šumu, nje nema - čak joj ni poruka nije isporučena. Nadam se da je samo na odmoru.

 

Strašno mi nedostaje odlazak na posao, i kod mene u firmi su prošlog meseca najavili da ćemo se vratiti, i osmislili rotacije po nedeljama, ali nikako da objave datum. Volela bih i da otputujem negde - ali - iskreno po Srbiji mi nije svejedno jer mislim (možda i grešim) da se ljudi opuste na Kopaoniku (npr) i zaborave da je još uvek epidemija - ne bih ni ja došla na planinu da nosim masku na otvorenom, ali šta znam... Nije mi svejedno. Čekam 1. septembar ako se još neko umilostivi da otvori granice, ako ne, izabraću nešto od ponuđenog jer moram malo da se izmestim - šest meseci sam kod kuće s kratkim izletom na posao s kog su nas vratili takoreći odmah jer je bilo zaraženih.

Same bolesti se ne plašim toliko koliko da ću zaraziti porodicu.

 

I svi su mi se dani pretvorili u jedan.

 

[Malkmus]

Imaš pravo da nađeš gospođu preko njenog udruženja ili preko Saveza društava psihoterapeuta, Fb-a, mejla ako izguglaš, LinkedIn-a, pa i Belih strana i APR-a.

 

 

 

Edited August 6, 2020 by Malkmus
Dodao sve mogućnosti kojih mogu da se setim trenutno

[angelada]

Pojma nisam imala za Savez, hajde sačekaću do ponedeljka kad je dve nedelje od kad sam je potražila (uz pretpostavku da je na odmoru), pa ću da ih pozovem, ja sam se iskreno pre uplašila da se nije razbolela, jer je vrlo savesna i uvek se javi (osim kad je s klijentom). Sad se otprilike već brinem za nju.

 

Mnogo hvala u svakom slučaju.

[Anonymous]

13 hours ago, angelada said:

Strašno mi nedostaje odlazak na posao...

 

Ja se zaposlio pre 15 dana, popizdeo od dosade, koliko ću da izdržim na poslu je zanimljivo pitanje.

[angelada]

A kako radiš - od kuće? Ne mogu da ukapiram iz posta a danas mi koncentracija nije jača strana.

 

Kod mene je slučaj što ja dosta volim taj svoj posao i ljude s kojima radim, a mrzim rad od kuće s koronom ili bez i onda mi je sve podosta preselo. U suštini, nama niko ne brani da radimo iz kanca ako odlepimo, i ja sam to par puta iskoristila ali ispostavilo se da je od rada od kuće još gore raditi u praznoj zgradi za par stotina ljudi. Pa sam odustala, osećala sam se kao u The Shining.

 

Plus, kako radimo na i sa nekim platformama i čudesima, rad od kuće mi je dosta sporiji, prikačim se ja kako bog zapoveda, ali nije isto kao kad sam na firminoj mreži - to je tehnički aspekt mog problema zbog koga mi i za najjednostavnije radnje treba mnooogo više vremena nego u kancelariji. Ali dobro. Preživeću nekako valjda ćemo krenuti u septembru.

[Shitgenstein]

Iz Srbije na testiranje u Mađarsku

https://www.slobodnaevropa.org/a/gradjani-srbija-testiranje-mađarska-covid-korona/30769493.html 

Edited August 7, 2020 by Shitgenstein

[Bogotac]

Pitanje za povisenu temperaturu,koji je najbolji nacin za skidanje,sestra je u pitanju,nema ostale simptome korone?

[dùda]

41 minutes ago, Bogotac said:

Pitanje za povisenu temperaturu,koji je najbolji nacin za skidanje,sestra je u pitanju,nema ostale simptome korone?

@steins, je svojevremeno rekao da ne treba skidati dok ne pređe 38

a mislim paracetamol da se kao preporučuje

[Lena]

41 minutes ago, Bogotac said:

Pitanje za povisenu temperaturu,koji je najbolji nacin za skidanje,sestra je u pitanju,nema ostale simptome korone?

Ne skidaš temperaturu koja je do 38, posle paracetamol.