Istanbul i Turska

[Budja]

Zbog umora posle djuske plus svih mogućih ludaka koji kada dodje noć subota na nedelju reše da ispitaju granice svojih napucanih mašina i svog umeća antivožnje.

 

A pošto neću da vozim onda može da padne i malo cirke. Malo raki, malo plesovi iz Ankare.

 

Da, klasicno mesto.

 

U Kitu nakon ponoci slobodno mogu da zatvore semafore da ustede struju, u to doba se to slabo postuje.

A u jednom od glavnih bulevara vole da turiraju i prave mini trke.

[Muwan]

Dobili smo i solidan rollercoaster u Istanbulu. Jeste da je udaljen u tri lepe od svake civilizacije ali adrenalinu se u zube ne gleda.

 

 

https://vimeo.com/137338756

[yolo]

da li bi seo na turski rolerkoster  .... true YOLO

[Muwan]

Sumnjam da je turski, gotovo izvesno je komplet uvezen.

 

Kako god, delovalo je dovoljno bezbedno pa sam lepo seo i evo, još sam tu.

[vathra]

А што ће им то поред оноликих долмуша? 

 

ПС а где се налази?

[Muwan]

Nalazi se u Viaport marini to jest u Tuzli, poslednjem azijskom predgrađu Istanbula. Malo iza aerodroma Sabiha Gökçen.

[Muwan]

Ljubitelji netaknute prirode, požurite dok još ima ovakvih momenata.

[teacher]

jel turci jedu meso divlje svinje?

[Muwan]

Antalija, decembarski deja vu sve sa plivanjem. Lokalna ekipa mi redom ponavlja da će na leto hoteli spustiti cene tipa 50%.

 

 

 

[Аврам Гојић]

Dakle eto me u Turskoj i sledećeg leta, inshallah.

 

Još dugujem foto izveštaj o Olimposu, mislim da ću ga danas pripremiti.

[Hella]

Dakle eto me u Turskoj i sledećeg leta, inshallah.

 

srećan put 

 

A group of armed men reportedly opened fire and chanted anti-alcohol slogans at an annual rakı festival in the southern province of Adana on Dec. 12.

 

The group fired into the air with shotguns and threatened festivalgoers, who escaped in panic from the streets of the Kazancılar Bazaar of Adana’s Yüreğir district, where the festival was being celebrated.

 

Plainclothes later seized four suspects who slammed the tables with sticks and döner kebab knives.

After a short period of alarm following the attack, the festival continued with its planned music and festivities.

 

http://www.hurriyetdailynews.com/armed-men-attack-raki-festival-in-southern-turkey.aspx?pageID=238&nID=92448&NewsCatID=341

 

[Аврам Гојић]

Evo mene da usred zime podržim tursku turističku industriju foto izveštajem sa letošnjeg putovanja po likijskoj obali i Istanbulu.

 

Prva tačka bio je Olimpos. Ovo mesto razvilo se tokom poslednjih dvadesetak godina, i izraslo je u minijaturan, pomalo spartanski "resort" usred divljine, okružen i ispunjen najvećim borovima koje sam ikada video, i blagoslovljen jednom od boljih plaža u Turskoj. Olimpos je poznat po svojim "kućicama na drveću" koje su većim delom marketinški gimmick i ostatak vremena kada je ovo mesto bilo autentična hipi zona. Ono je to i danas do izvesne mere, i u svakom slučaju je u velikoj meri imuno na komercijalizaciju, pre svega zbog ograničenja terena, što geografskih što zakonskih. No, da ne brzam.

 

Olimpos se nalazi nekoliko desetina kilometara od Antalije, na pravcu prema gradu Fetje. Da bi se došlo do Olimposa, prvo se putuje do Istanbula, do ogavnog aerodroma Sabiha Gekčen o kome neću trošiti reči, pa se potom preseda na avion do Antalije. Sledeća etapa je putovanje od aerodroma do autobuske stanice. Ova dva entiteta nalaze se na dva kraja grada, i put se može prevaliti gradskim prevozom (postoji direktna linija koja putuje oko 1 sat) ili taksijem, što će vam doneti oko 20 minuta uštede, ako vam baš mnogo znače, kao što su nama značili jer smo morali da hvatamo poslednji autobus za Olimpos a avion je kasnio.

 

Antaliju  praktično nisam ni video, put ne prolazi kroz turistički deo metropole i upoznao sam samo autobusku stanicu, koja je, naravno, čudo od efikasnosti. Taksista je pretpostavljao da idemo za Olimpos i odvezao nas je pravo među okretne dispečere kompanije Bati Antalya Tur koja operiše drumom D400 i ima ogromnu flotu belih autobusa i minibuseva. Strpali su nas u minibus, a ja sam, već sluđen od dužine puta, umalo iz sve snage udario rancem nekog brkatog čiču koji me je posle dugo streljao očima. Moja žena mu je na srpskom objasnila da sam ja kreten. Mislim da je razumeo i da mi je zato oprostio, ali se posle ponovo naljutio kada smo zapalili cigarete na usputnom stajalištu, izgleda da on ne voli pušenje i ljude koji mašu rančevima.

 

Putovali smo sat i po, tokom kojih se predeo pretvorio u mediteransku bajku i beskrajnu borovu šumu. Izašli smo na stajalištu pored velikog restorana i čajdžinice koji predstavljaju terminus sa koga kreću minibusevi u dolinu, na strmi drum na čijem kraju je Olimpos. Još pola sata putovanja izuzetno strmim putem, i postalo mi je jasno zašto je ovo mesto bilo praktično nepoznato pre asfaltiranja ovog druma. 

 

Najzad smo pred pansionom.

 

 

 

Desetak bungalova i centralni restoran na otvorenom, uz pet-šest malenih paviljona u kojima se može sedeti, ležati, dremati, kartati šah i ispijati Efes. Kućice vire između drveta narandže. Noću je uvek debeli hlad, pogotovo kada zastruji ledeni vetar kroz dolinu.

 

 

Ishrana je odmarališnog tipa, kao i svuda u Olimposu. Polupansion je uobičajen i očekivan aranžman i pansioni se takmiče u tome ko će pripremiti bolju domaću hranu. Kao što su recenzije i rekle, ovde samo treba prepustiti se i jesti, u restoranu ni ne piše šta je na meniju, uzmi i jedi, sve je dobro, svakog dana, od punjenih patlidžana, preko znalački spremljenog mesa i raznih salata, do njihove paste koja je jedini ustupak ne-turskoj ishrani.

 

 

 

Sobice su minijaturne i udobne, i klima ih ohladi za nekoliko sekundi.

 

Nastavlja se...

[Аврам Гојић]

Olimpos ima plažu i antički grad. 

Da bi se došlo do plaže, mora se proći kroz antički grad. Kroz varoš, jedan od velikih gradova Likije, vodi zemljana staza. Ruševine su mahom nesređene i obrasle narandžama i makijom. Kupuje se magnetna karta za deset ulazaka koja košta oko 4 evra, ako se dobro sećam. Ovo je najšarmantniji prilaz plaži koji sam ikada video, jer čovek na putu do vode može da se igra Indijana Džonsa, vere se po neobrađenim ruševinama, zaviruje u sarkofage...

 

 

 

 

Pored staze teče potočić koji se u proleće pretvara u bujicu. Na jednom kraju potoka je veliko proširenje koje ljudi koriste kao parking prostor. Jedne godine bujica je sprala desetine automobila u more. 

 

 

 

Na kraju staze, potok se uliva u more i počinje plaža koju dele gradići Olimpos i Čirali.

 

 

Nastavak sledi

Edited January 13, 2016 by Аврам Гојић

[Аврам Гојић]

Plaža je prostrana, čista i lišena sadržaja. Na njoj se legu kornjače Caretta caretta, i stoga je na režimu zaštite, kao, uostalom, i cela zona Olimposa. .To je rub značajne zone zaštite i tu se zapravo ne sme graditi ništa na čvrstom temelju, što onemogućava bilo kakve urbanističke egzibicije. Nema moto skutera, banana brodova, ničega osim kupača. Sve se zatvara uveče, ceo prostor ostaje kornjačama.

 

Uz to, ova plaža ima jednu, uslovno, manu zbog koje je njen razvoj ozbiljno ograničen. To je jutarnja plaža. Okrenuta je ka istoku, a na zapadu su brda, i zalazak sunca ovde dolazi jako rano.

 

 

Ovo je granica između Olimposa i Čiralija.

 

 

"Merhaba" je prva tačka između Olimposa i Čiralija na kojoj čovek može sesti i popiti nešto. Za odlazak na plažu Olimpos preporučuje se "self catering". Poneti peškir, ili još bolje udobnu prostirku jer ćete ležati na šljunku, sveže voće koje ćete kupiti usput, hladnu vodu. Prolaze i prodavci piva, vode i školjki.

 

Predveče na plaži vlada jako lepa atmosfera, većinu ekipe čini studentarija iz Antalije, kao i nešto stariji Turci. 

 

 

 

Ljudi se vraćaju u Olimpos istom stazom, koja je sada manje bleštava nego kada ste došli, dolinom struji svež vetar i boje su lepe, pastelne.

 

 

 

 

Ima još

[Аврам Гојић]

Dnevna putovanja brodovima toliko su jeftina da bi bilo glupo odoleti im. Za oko petnaest evra po osobi bićete na brodu od jutra do kasnog popodneva, kupaćete se na pet-šest mesta i dobiti sjajan ručak na palubi. Ovde je najčešći tip putovanja onaj koji podrazumeva vožnju od sat vremena do tačke polaska, odakle se plovi ka potonulom gradu Kekova i još nekim tačkama na kojima se skače u vodu sa broda.

 

Kapetanica ima oko 25 godina, ona i njen brat upravljaju lađom, kuvaju i staraju se o putnicima. Hvala im na jako prijatnom društvu. 

 

 

 

Kekova

 

 

Sladoledžija u kristalnoj vodi

 

 

 

Naša lađa

 

 

Nekakva "piratska rupa"

 

 

 

U sledećem nastavku videćete Tursku koje više nema.