Istanbul i Turska

[Аврам Гојић]

U povratku smo svratili u grad svetog Nikole.

Mira ima sjajan mali amfiteatar i likijsku nekropolu. Sve se može obići za jedan sat, prostor je veoma kompaktan.

Najveći deo posetilaca čine Rusi. To jest, činili su. Sledeće godine Mira neće izgledati ovako:

 

 

 

 

 

 

 

Ovo će, naravno, ostati:

 

 

 

 

 

Nastavak u sledećem broju

[Аврам Гојић]

Ludaci kao što jesmo, odlučili smo da idemo autobusom do Dalijana. Osam sati putovanja.  Putovanje počinje u zoru, posle uspona do puta D400. 

 

Prvo čaj, naravno, uz pogled na dolinu Olimpos, jednu od tačaka na pešačkom Likijskom putu, valjda najboljoj stazi za hajking na Medieranu.

 

 

 

 

 

 

 

Naravno, ponovo Bati Antalya Tur, beli autobus, ovog puta visoke klase, sa LCD tačskrin ekranom u sedištu i lepom selekcijom holivudskih filmova. Sinhronizovanih na turski. To je bio prvi autobus. Drugi nas je odvezao od Fetjea do Ortadže, i treći, maleni gradski autobus, od Ortadže do Dalijana.

U Dalijanu sam ostavio srce još pre desetak godina, zaljubio sam se u taj engleski gradić na turskoj rivijeri, zavoleo sam to što nije na moru nego na reci, i što se do mora dolazi rekom. Ako je Olimpos u kršu i divljini, Dalijan je u pitomini, usred valovitih brda koja nežno silaze u more. U Olimposu rastu narandže, u Dalijanu narovi, polja pored grada su puna nara, i sok od ovog voća može se kupiti svuda, leden sirup intenzivnog ukusa koji hladi, hrani i krepi.

 

Ljudi iz serije "Midsomer Murders" dolaze u Dalijan. Britanci iz srednje klase, ne oni divlji koji razbijaju Krf i Krit, već običan svet, od sredovečnih bajkera do domaćica. Mnogi ovde ostaju da žive posle penzionisanja. 

 

Dalijan je jako porastao od prošlog susreta sa njime.  Ranije je podsećao na selo, a sada na gradić u usponu, i plašim se da za deset godina više neće imati mnogo prednosti u odnosu na generičke monstrume na obali. Još uvek je pun šarma, i sada je u još većoj meri britanski nego ranije, tu je i britanska prodavnica gde se mogu kupiti svinjetina i HP sos.

 

Britanski penzioneri na rečnom keju

 

 

Glavna džada

 

 

Deo preko puta reke Dalijan pretrpeo je jako male izmene, to je i dalje selo okruženo plantažama nara, sa stazom koja vodi do ogromnog arheološkog lokaliteta Kaunos, valjda najmirnije prvorazredne arheološke atrakcije na ovom delu obale.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nastaviće se...

Edited January 13, 2016 by Аврам Гојић

[Аврам Гојић]

Do plaže Iztuzu i dalje polaze konvoji brodića, kojima treba oko 40 minuta da prevale put od Dalijana do plaže, kroz močvaru i nacionalni park. Neću kačiti fotke plaže jer sam još uvek nekome dužan jedan tekst na temu ovog mesta na kome se nalazi i jedinstvena bolnica za kornjače. To je sada već dugogodišnji projekat spasavanja kornjača koje su stradale pod udarcima elisa ili tokom ribarenja: plaža Iztuzu i njeno zaleđe stovremeno i žive od turista i stradaju od njih, u osetljivoj ravnoteži. I to je, naravno, bolje od onoga što je vlast planirala. Cela plaža Iztuzu trebalo je da postane savremeni turistički kompleks. Od toga se odustalo nakon protesta zaštitara i lokalnog življa. 

 

Ako odete, idite u bolnicu za kornjače, kupite kačket, pogledajte velike tankove sa kornjačama, popričajte sa volonterima i ostavite neki dinar, sevap je, a deca rade izuzetno važan posao i za kornjače i za nas.

 

 

 

 

 

 

Sledi još

[Аврам Гојић]

Smeštaj je bio posebno srećno odabran, smešna cena i savršeni uslovi. Nema doručka, dobijaš samo noćenje. Gazda Ilker je tu da ti omogući uslove da se opustiš, a ostalo je na tebi. To podrazumeva veliki frižider u sobi, stolove pored same vode, i kuhinju u dvorištu sa kamenom peći, pa ako hoćeš da pečeš ribu, na volju ti.

 

 

Gazda Ilker i ortaci gledaju utakmicu

 

 

Meze na obali

 

 

Ima još malo

Edited January 13, 2016 by Аврам Гојић

[Аврам Гојић]

I za kraj, Istanbul. Šta reći. Najbolje ništa. Evo nekoliko fotki umesto priče.

 

 

 

 

 

[Аврам Гојић]

 

[Аврам Гојић]

 

[Аврам Гојић]

 

 

 

[Аврам Гојић]

...kraj :)

 

 

[Dr Arslanagić]

 

 

 

opa, Fenerbahče

[vathra]

Апропо мачака у Стамболу, прилично ме је изненадило кад сам на више места видео како се излежавају заједно пси и мачке. Питам другара који тамо живи зар то није необично, а он ме пита изненађено како је то нормално, зар се код вас туку пси и мачке? 

[armor]

Апропо мачака у Стамболу, прилично ме је изненадило кад сам на више места видео како се излежавају заједно пси и мачке. Питам другара који тамо живи зар то није необично, а он ме пита изненађено како је то нормално, зар се код вас туку пси и мачке? 

Apropo,Apropo,letos bili u  Barutu u Side/u,jedna od (naj)boljih fransiza u Turskoj,nema kica,blestavila,servis je fantastican,i jedna od prvih impresija u hotelu je bila to sto je bio pun macaka bilo ih je pa vise od stotinu,i za divno cudo nisu uopste bile dosadne,nisu ulazile u restorane,celo vreme su se motale napolju,valjda su bile site,i kontam da im je to nacin da spase hotel od miseva pored sve te hrane i djakonija u izobilju,a deratizacija i svi ti silni otrovi em su skupi,em je otrov brate.

[kiki]

Za početak imam dva pitanja (sa potpitanjima :)) u vezi sa Istanbulom - jedno na koje mogu da odgovore turisti, a za drugo su bolji lokalci .

 

1. Da li se sa turističkim vodičima odmah ulazi tamo gde se ljudi vodaju (Aja Sofija, Plava džamija, hipodrom, Topkapi) ili se čeka po redovima kao kada ideš sam? Koliko sam pokapirala, karte za Aja Sofiju i Topkapi koštaju po 30 lira, što je 20-ak evrića (ako nisam omašila kurs), a u Plavu džamiju se ulazi za dž. Ako se sa njima ulazi odmah, a ovamo se čekića (više njih mi rekoše da su u redu za Aja Sofiju čeka i po 2,5 sata ) , onda bih ozbiljno razmislila da im dam još 30 evra za pričanje . Mada pretpostavljam da malo i prošetaju ljude po tom delu grada.

2. Da li u Turskoj postoji nešto kao kod nas kada su kartice na dopunu u pitanju - platiš 200 dindži i dobiješ karticu sa toliko kredita koji možeš da dopunjuješ? Ili postoji neka druga, jeftina, varijanta za 3-4 dana? Obično mi ovo nije potrebno, ali sada putujem sa nekim ko ima dijametralno suprotna interesovanja od mene (kupovina i šacovanje garderobe :(), pa mi je potrebno da se nekako sporazumevamo gde i kada da se nalazimo u ovako ogromnom gradu.

 

[Аврам Гојић]

Neam pojma za ovo drugo, ali mogu da ti kazem da se na ulaz u Plavu dzamiju ceka 10 minuta, ako i toliko. Nemoj da te isprepada red, to ide jako brzo i ne treba ti nikakav preferencijalni ulaz.

[KnightLore]

Апропо мачака у Стамболу, прилично ме је изненадило кад сам на више места видео како се излежавају заједно пси и мачке. Питам другара који тамо живи зар то није необично, а он ме пита изненађено како је то нормално, зар се код вас туку пси и мачке? 

 

Znaš kako, i da tebe secnu dole ne bi ti bilo do jurenja za mačkama nego bi se izležavao i u sebi pevao "šta će mi život bez..."

 

Za početak imam dva pitanja (sa potpitanjima :)) u vezi sa Istanbulom - jedno na koje mogu da odgovore turisti, a za drugo su bolji lokalci .

 

1. Da li se sa turističkim vodičima odmah ulazi tamo gde se ljudi vodaju (Aja Sofija, Plava džamija, hipodrom, Topkapi) ili se čeka po redovima kao kada ideš sam? Koliko sam pokapirala, karte za Aja Sofiju i Topkapi koštaju po 30 lira, što je 20-ak evrića (ako nisam omašila kurs), a u Plavu džamiju se ulazi za dž. Ako se sa njima ulazi odmah, a ovamo se čekića (više njih mi rekoše da su u redu za Aja Sofiju čeka i po 2,5 sata ) , onda bih ozbiljno razmislila da im dam još 30 evra za pričanje . Mada pretpostavljam da malo i prošetaju ljude po tom delu grada.

2. Da li u Turskoj postoji nešto kao kod nas kada su kartice na dopunu u pitanju - platiš 200 dindži i dobiješ karticu sa toliko kredita koji možeš da dopunjuješ? Ili postoji neka druga, jeftina, varijanta za 3-4 dana? Obično mi ovo nije potrebno, ali sada putujem sa nekim ko ima dijametralno suprotna interesovanja od mene (kupovina i šacovanje garderobe :(), pa mi je potrebno da se nekako sporazumevamo gde i kada da se nalazimo u ovako ogromnom gradu.

 

1. Red koji se javlja ispred Aja Sofije i Topkapija je zbog kupovine ulaznice i kad je navala turista ume da se čeka i po par sati u njemu. Sa kartom u rukama se brzo ulazi (par minuta) s obzirom na bezbednosnu kontrolu na kapiji. Ako turistička agencija obezbeđuje vodiča i nabavku ulaznica onda neće biti problema, u suprotnom preporučujem kupovinu muzejpasa za 85 lira sa kojim odmah idete na ulaz. Na ovom linku su sve informacije oko pasa, koji muzeji se mogu posetiti s njim, da važi 5 dana od prvog ulaska. Kako su karte za Aja Sofiju 30 TL i Topkapi sa haremom 30+15 TL ispada da ostale muzeje možete da obiđete za DŽ. Ako nemate vremena za sve njih, onda pod obavezno arheološki muzej i crkvu Kora.

 

Lokalne turističke vodiče koji uz širok osmeh i zlatan zub zaskaču sa svih strana zaobilazite u širokom luku.

 

2. Možete da kupite već na aerodromu prepaid kartice, cena jedne je oko 50 TL zavisno od mreže (AVEA je najpovoljnija) i potom je dopunjujete na svakom ćošku u gradu. Za 3-4 dana izađe skupo, ali opet jeftinije od nabijanja troškova u romingu. Meni za goste služi turkcell kartica već 12 godina i umelo je da bude čupavo kada zalutaju po nekim budžacima.