Asimilacija i integracija u Jugoslaviji

[hazard]

Arslanagić je 100% u pravu da je previše pomirljiv stav prema Italiji na severozaadu dobrano koštalo Jugoslaviju/Kr SHS simpatija međ Hrvatima i Slovencima. 

 

Malo mi je klimava ta teza. Imali smo Londonski ugovor iz 1915. Prvo, po tom ugovoru je Srbija mogla komotno Dalmaciju da deli sa Italijom, ali je umesto toga ušla u stvaranje jugoslovenske države i u direktan klinč sa Italijom. Drugo, Italija je i pored toga pokušavala maksimalno da dobije ono što joj je po tom ugovoru sledovalo u Dalmaciji, ali je uglavnom ispušila (dobila je Zadar i par ostrva). Dakle bez ulaska u Jugoslaviju Hrvati bi morali da se pozdrave sa mnogo više, a Slovenci...ko zna da li bi državu imali uopšte. Italija je bila saveznik koja je htela da naplati svoje učešće u ratu...teško da bi se zadržala samo na Tirolu. Pa zaboga, uspeli su da prisvoje Dodekane, umesto da oni odu Grčkoj kao što je bilo logično.

 

Takođe, pogledajmo Austriju tj. Korušku, i tu je najbolje što se moglo izboksovati bio referendum, gde su na kraju sami lokalni Slovenci presudili u korist ostajanja u Austriji.

 

Zauzeto je šta se moglo zauzeti u datim okolnostima, mislim da nije moglo više.

[Cane Vukic Prebranac]

Ријека?

[Malvo]

и код деде у селу се црква почела градити тек кад је рат почео, или можда мало пре тога не сећам се више, а никада није ни завршена... мени је било чудно кад сам дошао у србију да је већина мојих вршњака овде крштена, до тада сам мислио да је сфрј било време када нико није ишао у/марио за цркву

 

jedan od najboljih drugara, izbegao iz severne dalmacije, se krstio tek pre dve-tri godine, ovde u srbiji :D to mi bilo čudno, mislio sam da ih je tamo na okupu držala pripadnost spc, čak i pitam, kad ono zblanute face (kasnije malo istražujem po podlozi koju sam imao sa nekih drugih strana i vidim skroz drugačiju sliku). leto redovno provodi u istri, kod tetke, srpkinje. deca, polusrbi, zapravo čisti hrvati, to jest bez predstave o sebi kao o srbima.

[Dionysos]

ја се крстио пре три месеца да бих могао кумовати на венчању, при чему ми је кум украјинац, а кума румунка :D углавном, сад смо једино ја и деда са татине стране у ужој фамилији крштени, не знам ни како је деду то снашло

 

родитељи спадају у ту класику, живели у загребу и до 90-е нису имали појма које су националности, мени у првом разреду другар у школи објаснио да сам хрват пошто сам рођен у загребу

[Cane Vukic Prebranac]

Мене као малог очев стриц никад није звао именом већ Србине, јер су ме родитељи крстили по рођењу, а он био симпатизер краља и отаџбине. Он међутим своју дјецу није крстио.

Другог очевог стрица, хеви комунисту, моји су родитељи заједнички убјеђивали да гласа за СДС на првим изборима у БиХ, јер ако нам се гласови распу, превладаће "они други".

И мој отац је био комуниста, волио Југославију, али се увијек сматрао Србином и то је превагнуло кад су се лоша времена примицала. Можда и зато што су његовог оца (мог ђеда, дакле брата поменутих стричева), убиле усташе 1943.

[MancMellow]

Malo mi je klimava ta teza. Imali smo Londonski ugovor iz 1915. Prvo, po tom ugovoru je Srbija mogla komotno Dalmaciju da deli sa Italijom, ali je umesto toga ušla u stvaranje jugoslovenske države i u direktan klinč sa Italijom. Drugo, Italija je i pored toga pokušavala maksimalno da dobije ono što joj je po tom ugovoru sledovalo u Dalmaciji, ali je uglavnom ispušila (dobila je Zadar i par ostrva). Dakle bez ulaska u Jugoslaviju Hrvati bi morali da se pozdrave sa mnogo više, a Slovenci...ko zna da li bi državu imali uopšte. Italija je bila saveznik koja je htela da naplati svoje učešće u ratu...teško da bi se zadržala samo na Tirolu. Pa zaboga, uspeli su da prisvoje Dodekane, umesto da oni odu Grčkoj kao što je bilo logično.

 

Takođe, pogledajmo Austriju tj. Korušku, i tu je najbolje što se moglo izboksovati bio referendum, gde su na kraju sami lokalni Slovenci presudili u korist ostajanja u Austriji.

 

Zauzeto je šta se moglo zauzeti u datim okolnostima, mislim da nije moglo više.

 

Ma...kad je stvarana država nije to bio narativ ni sa srpske ni sa hrvatske strane. Nisu Srbi govorili - evo, činimo vam ovoliko, a narativ hrvatskih političara je bio da se Država SHS ujedinila sa Srbijom. Mislim, to je komplikovana je tema, Hrvati nisu imali neki naročiti utisak da su ne znam kako poraženi od konkretno Italijana. Londonski ugovor je bio nesprovodiv, pao je na Albaniji prvo i osnovno i stavovima Wilsona u vezi nje. Prva Srbija nije htela primenu tog ugovora ako će se Albanija obnavljati (uglavnom) u granicama iz 1913. Da ne pričam o (našem sadašnjem) Banatu. Londonski ugovor je pomalo (pomalo više) zgodna bajka za srpske nacionaliste. Njegova dosledna primena je bukvalno bila nemoguća (bez žestokog rata više strana koji bi se završio zapravo nekim novim ugovorom, a ne primenom Londonskog). 

 

Kr SHS je napravila ustupke oko Zadra, ustupke oko Rijeke, a granica Slovenačke/Slovenije je prilično pomerena sa tzv. Wilsonove linije na štetu Kr SHS. U isto vreme naša diplomatija je vodila žestoke diplomatske borbe za svaki kamen na granici sa Albanijom, oko nekog sela kod Sv. Nauma na Ohridu se pregovaralo 6 celih godina i ta razlika u pristupu prema Italiji (koja je bila glavni neprijatelj i u Primoriju i u Albaniji  je bila korišćena u Hrvatskoj od strane onih koji su želeli da destabilizuju državu. Naravno, ne samo to, nego i ustav, način uvođenja nove uprave, itd, itsl. Neki zajednički malo žešći napor vs Italije je mogao da galvanizuje državno jedinstvo, prosto da pruži neki malo jači common cause. Treba međutim imati u vidu da se srpski političari nisu usuđivali ništa tako velikog obima da preduzmu bez Francuske, a Francuska sve do 1924 nije imala nameru da pruži nikakvu jaču podršku protiv Italije zbog razloga koji su bili totalno van domašaja našeg uticaja i kretali su se od Bliskog istoka do Rura. 

 

Jedini momenat koji je možda mogao da se iskoristi je D'Anuncio u jesen 1919, pošto je on de facto suspendovao savezničke aranžmane u vezi Rijeke i mi smo mogli da eventualno uletimo u grad i proglasimo se za zaštitnika savezničkih interesa u njemu, dakle da se takvim delovanjem i dalje nalazimo u nekakvim priznatim međunarodnim okvirima. Kako bi to završilo veliko je pitanje, ali bi...to, galvanizovalo narodno jedinstvo nekom zajedničkom višom misijom, a upravo nedostatak tog jedinstva odnosno pomalo ad hoc karakter istog je bio veliki problem Prve Jugoslavije. No, politika prema Italiji je svakako bila previše pomirljiva, kad je potpisan Rapalo Britanci su javno čestitali i jednima i drugima, a među sobom su se čudom čudili na šta smo pristali. Ali kad su nešto u tom smislu natuknuli našima, ovi su ih odjebali u stilu - šta sad hoćete, vi i Francuzi ste nas ostavili same sa Italijom, a tu se zna ko je jači. Mislim, ok, zna se, posebno na moru (tu nije bilo dileme), ali svejedno trebalo se truditi više, jer se od Italije prijatelj svejedno nije nikako mogao napraviti. Aleksandar je sve moguće probao 1928-31 i na kraju je i njemu bilo jasno. 

[iDemo]

Ријека?

Сушак.

[urkozamanje]

dosta traumatično iskustvo, situaciju u dalmaciji si prilično dobro opisao, i pored sve te lepote ne postoji perspektiva, ipak je to provincija koju je zgrabila crkva pod svoje;

 

osim letovanja, višemesečnog vikendašenja,kupanja i udisanja čistog vazduha ne vidm ništa drugo što bi bilo pametno tamo raditi

Jbg ne znam da li si sarkastican :) ali "traumaticno" je ipak teska rec. Nije to do te mere bilo izrazeno, nauzivao sam se ja tamo ohoho, ne bih bas to nazvao traumom. Matori su se druzili i druzili, i uglavnom nose lepa iskustva. Ali eto, bilo je toga taman dovoljno da ja kao klinac primetim i znam da sam "nesto drugo" i da vidim da jednostavno postoji razlika u odnosu na nase vukojebine.

 

A sto se crkve tice, niko me ne moze ubediti u suprotno, makar po dalmaciji, crkva i njen uticaj dole je jednostavno neuporedivo bio i ostao jaci nego u nas. I mislim i dan danas da je njihova crkva jedan od glavnih krivaca za stanje dole.

[Marcus Wulffings]

Jbg ne znam da li si sarkastican :) ali "traumaticno" je ipak teska rec. Nije to do te mere bilo izrazeno, nauzivao sam se ja tamo ohoho, ne bih bas to nazvao traumom. Matori su se druzili i druzili, i uglavnom nose lepa iskustva. Ali eto, bilo je toga taman dovoljno da ja kao klinac primetim i znam da sam "nesto drugo" i da vidim da jednostavno postoji razlika u odnosu na nase vukojebine.

 

A sto se crkve tice, niko me ne moze ubediti u suprotno, makar po dalmaciji, crkva i njen uticaj dole je jednostavno neuporedivo bio i ostao jaci nego u nas. I mislim i dan danas da je njihova crkva jedan od glavnih krivaca za stanje dole.

 

da da, preterao sam sa termnom "traumatično", ali su zaista zatucani crkvom dole, to se svake nedelje prebrojavaju koje došao na misu a ko nije, ipak su to sve selendre na obodima mediterana, čovek se zanese letnjim plavetnilima i morskom svežinom dok ne zagrebe malo ispod površine

Edited August 11, 2015 by Marcus Wulffings

[Marcus Wulffings]

prosto se desi trenutak kada predoče ljudima da su došli iz srbije i da su na stranom terenu

[iDemo]

prosto se desi trenutak kada predoče ljudima da su došli iz srbije i da su na stranom terenu

To su i mom ocu predocili kad je neke tamo 197x dovezeo povredjenog decaka u neku bolnicu u Splitu u kolima sa BG registracijom... Kad je provalio da ce da rastezu objasnio je da mu je milicija naredila da dete doveze do najblize ambulante/bolnice. Mamlazi su malom na kraju a bez velike muke spasili oko. Decko je inace bio iz familije kod koje smo letovali - ono - cimer fraj™ i taj rad, igrao se sa bratom pa tras u oko... 

[koksy]

pre desetak godina krstio se moj rođak u svojoj valjda pedesetoj godini a kum mu na krštenju bio neki njegov vršnjak. bila to neka masovka od krštenja, dosta male dece i pokoji odrastao dripac.

 

u nekom momentu u toku te procesije, neke bebice nadignu dreku i čuješ ovog: "deco prestanite, rasplakaćete mi kumića".

[iDemo]

 

Nego, da ne zaboravim - mala ali sasvim nepoznata grupa gubitnika u I sv. ratu su Slovenci sa Primorskeg™ koje su Italijani, kad su postali ponosni vlasnici te teritorije, stavili na voz i poslali za Ljubljanu. U Ljubljani im nisu dozvolili da izadju a voz su poslali u Zagreb. 

 

Slicno i tamo - dok voz nije stigao u Beograd. Tu su na kraju "sishli" s voza. 

Ta ekipa je volela kralja vise nego prosecni industrijalci™ i kapitalisti shirokog spektra... 

[Kampokei]

Pa jedno od objasnjenja inace po meni prilicno bizarnog prelaska desetine/petine Vishana na pravoslavlje je upravo taj strah od Italije, i mozda zahvalnost sto su ipak zavrsili u SHS. Na Korculi su Italijani bili sve do 1921. i docek vlasti SHS je bio vise nego euforican. Kasnije u Raciscu cak ni HSS nije bio nesto omiljen, a sve vreme ww2 je na ostrvu bila grupa lojalna Londonu (predvodjena potomkom lokalne vlastele Arnerijem).

[Marcus Wulffings]

 

 

Nego, da ne zaboravim - mala ali sasvim nepoznata grupa gubitnika u I sv. ratu su Slovenci sa Primorskeg koje su Italijani, kad su postali ponosni vlasnici te teritorije, stavili na voz i poslali za Ljubljanu. U Ljubljani im nisu dozvolili da izadju a voz su poslali u Zagreb. 

 

Slicno i tamo - dok voz nije stigao u Beograd. Tu su na kraju "sishli" s voza. 

Ta ekipa je volela kralja vise nego prosecni industrijalci i kapitalisti shirokog spektra... 

 

 

sledeća grupa je došla tamo pred rat 38 i 39 godine, u smederevu je bilo dosta posla zbog sartida, tako da su se tu zadesio jedan broj slovenčikija, bila je to klasična bauštele migracija