Hoću da budem programerka

[Zverilla]

9 hours ago, radisa said:

Ovde je ideal raditi 40 godina isti posao...

 

Inače, ja planiram za 5 godna da batalim IT, bar na ovakav način... Ajde videćemo, ali sa 50 godina da radim ovako i ovoliko, nemam želju, a verujem ni da neću moći da imam radne ndelje od 70-80 sati...

Ne znam gde radis i koliko te plaćaju, ali plaćaju te malo i menjaj posao

 

to se radi samo za sebe (ako baš baš mora), nikad za druge. Ako firma dovede sebe i situaciju da im je tako nešto potrebno - ko ih jebe, treba im više ljudi pa nek misle o tome sledeći put kad ugovaraju posao

[Lezilebovich]

4 hours ago, dragance said:

Ja kad čujem SAP, odmah znam da firma ima budžet i da su potrošili previše para. Ja sam radio sa ondašnjim NAV i AX, sada Business Central kao i D365. Rekoh ono za mlekaru, pa ovo što je Radiša pričao. Pa sam imao i klijenta u teškoj/mehanizovanoj industriji koje je sam MSC zajebao, pa čim sam pomenuo MS znao sam da neće biti ništa od toga. Velika banka koja je spiskala preko $80 miliona na SAP (prvo je počelo sa $20m pa raslo i raslo)...

Opa, konacno neka korist od ovog foruma. Daj da pravimo neki pos'o...

[dragance]

Uvek spreman.

[radisa]

13 minutes ago, Zverilla said:

Ne znam gde radis i koliko te plaćaju, ali plaćaju te malo i menjaj posao

 

to se radi samo za sebe (ako baš baš mora), nikad za druge. Ako firma dovede sebe i situaciju da im je tako nešto potrebno - ko ih jebe, treba im više ljudi pa nek misle o tome sledeći put kad ugovaraju posao

Ne plaćaju me malo... Da nemam toliku platu možda bi razmišljao o menjanju posla...

 

Nije lako objasniti, ali nije samo para motivacija... U stvari, mislim da sam to pisao, odbio sam 50% veću zaradu na poslu gde bi mi bilo realno dosadno, spram ovog što sad radim... Biće vremena za takve poslove...

[Weenie Pooh]

4 hours ago, trustno1 said:

Izvini, šta je loše u tome što neko u Srbiji zaradjuje 2,000 dolara mesečno? Je l to paćenički? Stvarno ne kapiram. Kao, vidi kakav jadnik, radi i zaradjuje 2000 dolara u Srbiji! Kakav nesrećnik! I još ima izgleda za napredovanje, može i da bira da se preseli u neku razvijenu zemlju. Stvarno, nevidjeni jadnici. Da čovek ne poželi da se druži sa takvima.

 

Nema apsolutno ništa loše u zarađivanju $2,000 mesečno. 

 

Ima dosta toga loše u soljenju pameti ostatku populacije što se nije priučila na tromesečnom kursu pa da svi lepo zarađuju u tom rangu (umesto branja malina ili motanja kablova za $400 u proseku).

 

Ima još više loše u tvrdoglavom nekapiranju odakle tih $2,000 jebeno dolazi, zašto neće još dugo ostati na $2,000, koliko je $2,000 mala para za američke a koliko astronomska za srpske uslove.

 

Ja BTW nisam ni developer ni engineer, zarađujem $1,300 mesečno pišući copy za američke start-up muljatore full-time. Ali princip je identičan, razlika je samo to što moj posao zaista može skoro svaka budala da radi, pa će gazda pre ili kasnije da unajmi nekog Indijca koga će da plaća $6 po satu umesto da meni daje $8 ili nekom američkom klošaru $15. Zato mi ne pada na pamet da idem okolo i trubim "što ne bi svi kao ja". Zato što vrlo jasno vidim razliku između individualnog i kolektivnog snalaženja. A videćeš je i ti, pre ili kasnije.

 

 

 

 

[trustno1]

3 hours ago, Weenie Pooh said:

 

Nema apsolutno ništa loše u zarađivanju $2,000 mesečno. 

 

Ima dosta toga loše u soljenju pameti ostatku populacije što se nije priučila na tromesečnom kursu pa da svi lepo zarađuju u tom rangu (umesto branja malina ili motanja kablova za $400 u proseku).

 

Ima još više loše u tvrdoglavom nekapiranju odakle tih $2,000 jebeno dolazi, zašto neće još dugo ostati na $2,000, koliko je $2,000 mala para za američke a koliko astronomska za srpske uslove.

 

Ja BTW nisam ni developer ni engineer, zarađujem $1,300 mesečno pišući copy za američke start-up muljatore full-time. Ali princip je identičan, razlika je samo to što moj posao zaista može skoro svaka budala da radi, pa će gazda pre ili kasnije da unajmi nekog Indijca koga će da plaća $6 po satu umesto da meni daje $8 ili nekom američkom klošaru $15. Zato mi ne pada na pamet da idem okolo i trubim "što ne bi svi kao ja". Zato što vrlo jasno vidim razliku između individualnog i kolektivnog snalaženja. A videćeš je i ti, pre ili kasnije.

 

Ok. Ja nisam pričala samo o sebi. Imam nekoliko prijatelja koji su od diplomiranih filozofa postali developeri. S druge strane, imam nekoliko prijatelja koji kukaju kako imaju loše poslove koji nikuda ne vode, koje mrze, kako su beznadežni i očajni. Neki rade loše poslove u Srbiji a neki su na primer kelneri u Njujorku. Zašto ne bi proveli nekoliko meseci učeći js, css i html i počeli polako da zaradjuju pare i usavršavaju se? Pa nek opet mrze svoj posao ali je bar bolje plaćen i sa prespektivom.

 

Jako me zanima ovo poslednje što kažeš, o start-up muljatorima. Ja sam (i dalje) fascinirana start-up-ovima i saradjivala sam s nekoliko njih. Mulja se, zaista, u izvrsnoj meri. A ja naivna mislila sve su to entuzijasti. Ono ispalo, da, neki jesu, ali neki su i psihopate bogataši koji hoće hobi i da se iživljavaju na podredjenima (živa istina).

To što kažeš da tvoj posao može skoro svaka budala da radi - ajde da kažemo da je tako (puno poslova može da radi svaka potpuna budala pa opet ljudi rade sranje posao al dobro). Ono što sam ja videla je da nije samo cena ta koja odredjuje izbor. Recimo, u creative sferi postoji strašna količina uobraženosti. Naravno, svi znamo to iz ad agencija i to, ali baš u start-upovima, imaš foundere, na primer, koji su toliko sujetni i ta sujeta je odredjujući faktor pri izboru kreativca. Iz tog razloga često neće juriti najjeftinije već neke sa kojima se tripuju da su kliknuli. Takodje, nije da svi founderi paze na budžet.

 

Drugi razlog koji sam ja primetila je strah od nepoznatog. Evo samo jedan primer. Radila sam za firmu koja je radila konsalting za start-up-ove i ne znam ni ja kako mom šefu, koji je došao iz sveta ad agencies, je dopalo da hitno nadje developera da nešto promeni valjda na sajtu klijenta. Budžet je bio premali za nekog iz Amerike. Šef je otišao na Upwork, dao oglas, javilo se nekoliko likova iz Poljske, Ukrajine itd. Ovaj krenuo da ih intervjuiše i rekao mi: they don't speak English, I don't speak tech. Na kraju je rekao da će da gleda samo u Americi jer ne ume da proceni kakvi su ovi. Rezultat: zaposlio nekog sa Floride za kog se ispostavilo da je lud, napravio je neko sranje, ucenjivao, tražio pare, čitav mali skandal je bio.

 

Hoću da kažem, da bi tebe zamenili nekim ko naplaćuje $6 na sat mislim da mora bar nekoliko stvari da se desi. Na primer, prvo treba da imaju neki problem s tobom, da im se ne svidja šta radiš, onda treba da nekako pronadju nekog od poverenja, za koga imaju neki dokaz da radi super posao, kako? Dosta je komplikovano. 

 

[gospa buba]

jel nekom pada bre na pamet da masu nekih ljudi zabole za programisanje, gde se ubijaju od love, isto ko shto ih zabole i za napredno vodoinstalaterstvo ili bilo shta trece, gde isto kinta kao ubiva. dal moze choveka to da legalno ne interesuje, pa sve da je i sto dukata



sent from bubamoto

[lazni]

9 hours ago, Lezilebovich said:

To je bas zajebana racunica. I ja, kao NAV partner, bih voleo da je vidim ali je nema :(

"Procenat nizi od 10%" ...  Procenat od cega ? Uspesnost nema veze da li je firma domaca ili strana, samo je pitanje kako se meri uspesnost ... Vecina nadih implementacija je u domacim firmama i klijenti du zadovoljni.

 

ERP ima smisla i kod firmi sa 5 korisnika i kod firmi kod 555 korisnika, jer nije do broja korisnika nego do procesa.. 

moj utisak je da manje od 10% firmi u nekom razumnom roku dostigne tu prelomnu tacku, na to sam mislio.

 

cime bi trebalo da se bavi hipoteticka firma od 5 zaposlenih koja trenutno koristi softver od npr 1.000 e godisnje, pa da joj se isplati uvodjenje nekog erp programa, odnosno koji su to procesi u firmi od 5 ljudi za cije unapredjenje je neophodan erp? ti se bavis implementacijom pa sigurno imas bolji uvid u stepen zadovoljstva korisnika, nemam razloga da ti ne verujem.

 

bilo bi zanimljivo ukoliko bismo imali studiju u kojoj su navedene konkretne cifre u nekom razumnom periodu (recimo do 7 godina od pocetka uvodjenja). stepen zadovoljstva nije objektivna jedinica mere i podlozan je mnogim faktorima, pocev od cene izlaska pa do priznavanja greske donosioca odluka. 

 

npr radisa je pominjao projektni zadatak koji se odnosi na pracenje zaliha u jednom domacem trgovinskom lancu od nabavke do prodaje, pitanje je koliko veliki gubici bi trebalo da postoje u trenutnom gotovinskom ciklusu (da prosirimo zadatak i na placanje dobavljacima, odnosno naplatu od prodaje) pa da opravdaju novo ulaganje. koje su vrednosti u pitanju, koji broj magacina ili broj robnh pozicija sta preovladjujuce utice na donosenje odluke? da li je firmi isplativije da iz trenutnog sistema pracenja organizuje 1,2, 5, ...10 dodatnih evidencija koje delimicno/potpuno odbacuju trazene podatke, koji je utrosak radnih sati u jednom a koji u drugom slucaju, koliko traje period uvodjenja, koji broj radnih sati je neophodan za definisanje projektnog zadatka i njegovu kasniju proveru ... 

[jezovuk]

22 hours ago, radisa said:

Jbt...

 

Jeste, tako sedneš i nauči da programiraš... Kesa...

 

Kako tebe nije sramota da tako lupaš? Ili ti ne brkaš kodiranje i programiranje? Ovde ima ljudi koji se bave programiranjem 20-30 godina, prošli su sve i svašta, upravljaju timovima ljudi i imaju sjajan pregled kako to funkcioniše... Ja sam iamo mlade ljude koji nisu mogli da pojme kako da programiraju, iako su teorijski sve znali... Daš mu zadatak i muk, ili glupost... Ali ako mu ja nacrtam šta da uradi, iskodira bez problema... Imao sam i jednog "frozen" lika, koji nije uspevao da napiše select statement, ni da ga puškom teraš... A završio tehnički faks... Taj znači ni kodiranje, u njemu slabije poznatom jeziku nije mogao da obradi...

 

Ozbiljno programiaranje zahteva ozbiljno višegodišenje ulaganje u sebe... I pitanje je krajni domet... Ako ćeš se zadovoljiti da budeš koder, ok, piči kod, ali to će uskoro biti prvaziđena stvar i to ne doni vać sad neku ozbiljnu lovu nigde... A i uz to treba daprođe dosta vremena da budeš čak i doba coder... Za sad je to još isplatvo, ali  za 5-10 godina više neće biti i to je jasno svima koji se tima bave...

 

Podesćaš na lika koji mi je jedan tražio da m pokažem Oracle uz kaficu, jer ima sutra razgovor za posao PLSQL programera...

I knew this was coming. Dva dana čekam Radišu da izgubi živce, još od pre prebacivanja rasprave na ovaj topik

Edited July 11, 2020 by jezovuk

[dragance]

8 minutes ago, lazni said:

moj utisak je da manje od 10% firmi u nekom razumnom roku dostigne tu prelomnu tacku, na to sam mislio.

 

cime bi trebalo da se bavi hipoteticka firma od 5 zaposlenih koja trenutno koristi softver od npr 1.000 e godisnje, pa da joj se isplati uvodjenje nekog erp programa, odnosno koji su to procesi u firmi od 5 ljudi za cije unapredjenje je neophodan erp? ti se bavis implementacijom pa sigurno imas bolji uvid u stepen zadovoljstva korisnika, nemam razloga da ti ne verujem.

 

bilo bi zanimljivo ukoliko bismo imali studiju u kojoj su navedene konkretne cifre u nekom razumnom periodu (recimo do 7 godina od pocetka uvodjenja). stepen zadovoljstva nije objektivna jedinica mere i podlozan je mnogim faktorima, pocev od cene izlaska pa do priznavanja greske donosioca odluka. 

 

npr radisa je pominjao projektni zadatak koji se odnosi na pracenje zaliha u jednom domacem trgovinskom lancu od nabavke do prodaje, pitanje je koliko veliki gubici bi trebalo da postoje u trenutnom gotovinskom ciklusu (da prosirimo zadatak i na placanje dobavljacima, odnosno naplatu od prodaje) pa da opravdaju novo ulaganje. koje su vrednosti u pitanju, koji broj magacina ili broj robnh pozicija sta preovladjujuce utice na donosenje odluke? da li je firmi isplativije da iz trenutnog sistema pracenja organizuje 1,2, 5, ...10 dodatnih evidencija koje delimicno/potpuno odbacuju trazene podatke, koji je utrosak radnih sati u jednom a koji u drugom slucaju, koliko traje period uvodjenja, koji broj radnih sati je neophodan za definisanje projektnog zadatka i njegovu kasniju proveru ... 

 

Pa nije samo do broja prodavnica i magacina. ima i do regulacije da moraš tačno da znaš gde je šta od robe, od koga je nabavljena, serijski brojevi i slično, jer ako se desi neko trovanje ili mora da se povuče odredjeni proizvod, moraš tačno da znaš gde je šta. A to sa papirima ide teško, efikasniji je erp.

[Zverilla]

9 hours ago, radisa said:

Ne plaćaju me malo... Da nemam toliku platu možda bi razmišljao o menjanju posla...

 

Nije lako objasniti, ali nije samo para motivacija... U stvari, mislim da sam to pisao, odbio sam 50% veću zaradu na poslu gde bi mi bilo realno dosadno, spram ovog što sad radim... Biće vremena za takve poslove...

Eto vidiš da može više para za manje posla, tako da pare nisu problem. A sa kolegama sa sadašnjeg posla se možeš družiti i posle novog posla. Ili ih provedeš sa sobom 

 

Zaozbiljno, moj komentar je bio više izražavanje mog stava glede prekovremenih sati. Ja sam radnik bez procenta firme, bonusa na promet ili dobit, i pogodio sam platu za određene sate i to je obavezujuće za obe strane. Malo  prekovremenih je ok (ali ću za to uzeti slobodne sate/dane kad prodje potreba za prekovremenim satima), već +10h nedeljno mi je mnogo i to se može tolerisati ako je situacija ekstremna (neočekivano sranje, ili sam prihvatio da menjam kolegu, itd ). Sve preko toga ili ako se ponavlja, previše zadire u moj privatni život i krađe mi previše vremena od bitnijih stvari u životu i naprosto je no-go  

[lazni]

36 minutes ago, dragance said:

 

Pa nije samo do broja prodavnica i magacina. ima i do regulacije da moraš tačno da znaš gde je šta od robe, od koga je nabavljena, serijski brojevi i slično, jer ako se desi neko trovanje ili mora da se povuče odredjeni proizvod, moraš tačno da znaš gde je šta. A to sa papirima ide teško, efikasniji je erp.

naravno da je efikasniji erp to niko ne spori. poenta je da postoje višestruko jeftiniji programi (koje firma i koristi pre uvođenja erp-a) koji takođe odbacuju određene podatke na osnovu kojih je firma rasla i razvijala se. pitanje je koliko bi trebalo da bude velika firma da joj se isplati prelaz sa postojećeg na novi softver, odnosno koliki su ti potencijalni gubici u poslovanju koje će erp da zatvori i omogući smanjenje troškova ili rast prihoda. 

 

[radisa]

1 hour ago, Zverilla said:

Eto vidiš da može više para za manje posla, tako da pare nisu problem. A sa kolegama sa sadašnjeg posla se možeš družiti i posle novog posla. Ili ih provedeš sa sobom 

 

Zaozbiljno, moj komentar je bio više izražavanje mog stava glede prekovremenih sati. Ja sam radnik bez procenta firme, bonusa na promet ili dobit, i pogodio sam platu za određene sate i to je obavezujuće za obe strane.

 

Ja imam ozbiljne bonuse, uz fiksnu platu koja je isto ozbiljna... imam jos neku gomilu sitnih beneficija... Tako da meni se to sve negde isplati, samo dok mogu... Kad bidem osetio da ne mogu, menjaću...

 

Suštinski, to sam shvatio pre dve godine, ja sam se izgleda navukao na adrenalin pritiska... Doduše, nekad bude baš strašno, pa pizdim kao sad, ali, procćiće i to... Do sledećeg...

[harper lee]

8 hours ago, gospa buba said:

jel nekom pada bre na pamet da masu nekih ljudi zabole za programisanje, gde se ubijaju od love, isto ko shto ih zabole i za napredno vodoinstalaterstvo ili bilo shta trece, gde isto kinta kao ubiva. dal moze choveka to da legalno ne interesuje, pa sve da je i sto dukata



sent from bubamoto
 

 

Od pocetka je jasno da je ovde u pitanju pokusaj da se licno iskustvo ekstrapolira kao opsta metoda, otuda cela ova besmislena rasprava. Uvek je bilo i uvek ce biti, ako si uspesan/ uspesna u poslu kojim se bavis to obicno prati i finansijsko zadovoljenje. Kazem obicno, zato sto postoje ljudi koji su u toliko privilegovanoj poziciji da im pare ne znace nista i imaju druge motive da razvijaju svoje karijere. Otkriva se topla voda kao da je programiranje neka nova stvar koje se niko u Srbiji nije dosetio. U mojoj generaciji u srednjoj skoli, a ja sam bio srednjoskolac pocetkom osamdesetih godina proslog veka, bilo je 32 programera i 17 matematicara. U jednoj jebenoj skoli u jebenoj Pristini. Od tih 32-oje koliko ja znam vecina je jos uvek ili u programiranju ili su napredovali do inzenjera. Dakle, ja da znam programiranje je aktuelno u Srbiji vec 40 godina, a sigurno i duze, jer smo mi imali neke nastavnike koji su nas programiranju ucili.

 

Apsolutno se od svega moze zaraditi mnogo i ziveti bogato, od cuvanja ovaca i drzanja kafana, pa sve do filozofije, umetnosti i takozvane visoke nauke. Sprdanje i ponizavanje drugih struka, profesija i ljudi koji se njime bave zbog sopstvenog iskustva koje nam nesto govori je odraz palanackog primitivizma. I za jedno i za drugo ima dokaza koliko hoces.

[trustno1]

1 hour ago, harper said:

 

Od pocetka je jasno da je ovde u pitanju pokusaj da se licno iskustvo ekstrapolira kao opsta metoda, otuda cela ova besmislena rasprava. Uvek je bilo i uvek ce biti, ako si uspesan/ uspesna u poslu kojim se bavis to obicno prati i finansijsko zadovoljenje. Kazem obicno, zato sto postoje ljudi koji su u toliko privilegovanoj poziciji da im pare ne znace nista i imaju druge motive da razvijaju svoje karijere. Otkriva se topla voda kao da je programiranje neka nova stvar koje se niko u Srbiji nije dosetio. U mojoj generaciji u srednjoj skoli, a ja sam bio srednjoskolac pocetkom osamdesetih godina proslog veka, bilo je 32 programera i 17 matematicara. U jednoj jebenoj skoli u jebenoj Pristini. Od tih 32-oje koliko ja znam vecina je jos uvek ili u programiranju ili su napredovali do inzenjera. Dakle, ja da znam programiranje je aktuelno u Srbiji vec 40 godina, a sigurno i duze, jer smo mi imali neke nastavnike koji su nas programiranju ucili.

 

Apsolutno se od svega moze zaraditi mnogo i ziveti bogato, od cuvanja ovaca i drzanja kafana, pa sve do filozofije, umetnosti i takozvane visoke nauke. Sprdanje i ponizavanje drugih struka, profesija i ljudi koji se njime bave zbog sopstvenog iskustva koje nam nesto govori je odraz palanackog primitivizma. I za jedno i za drugo ima dokaza koliko hoces.

 

Harpereeeeee stara ljubavi! Što smo se rastali.

 

Ama, prekini da govoriš da pričam samo na osnovu ličnog iskustva. Pričam na osnovu iskustva tuceta ljudi. Razumeš li to? Da pričam samo i jedino na osnovu svog sopstvenog iskustva pa da prihvatim sve što kažeš/kažete.

 

Izvini, ne može se apsolutno od svega živeti bogato, šta pričaš? Osim ako ne misliš da od svih umetnika na svetu njih nekoliko živi bogato. A ostali jedva sastavljaju kraj s krajem. Da li razumeš razliku? Ogroman broj programera će imati dobre plate, neki će biti bogati. Najveći broj umetnika će jedva sastavljati kraj s krajem, nekolicina će imati love. Nemaš pojma šta pričaš. Moja drugarica je vrhunska violinistkinja koja je vredno radila od detinjstva. Svirala je stotine puta u Karnegi Holu. I znaš kako živi: uglavnom od socijalne pomoći. Šta ona na to kaže: ja sam se trudila isto kao i neki hedž fand menadžer ili programer, vredno sam radila i sad nemam ni dinara samo zato što sam izabrala ovu profesiju. Prosto, niko te neće platiti pa makar bio vrhunski umetnik. Tek neki jako, jako retki će uspeti da zarade uopšte pare za neki pristojan život. Tako da, naravno da se ne može od svega zaraditi i bogato živeti, to je potpuno lupetanje. Nije svaki čovek Džef Kuns ili Marina Abramović.

 

Da ponovim šta rekoh prethodno: Ja nisam pričala samo o sebi. Imam nekoliko prijatelja koji su od diplomiranih filozofa postali developeri. S druge strane, imam nekoliko prijatelja koji kukaju kako imaju loše poslove koji nikuda ne vode, koje mrze, kako su beznadežni i očajni. Neki rade loše poslove u Srbiji a neki su na primer kelneri u Njujorku. Zašto ne bi proveli nekoliko meseci učeći js, css i html i počeli polako da zaradjuju pare i usavršavaju se? Pa nek opet mrze svoj posao ali je bar bolje plaćen i sa prespektivom.

 

Ne pričam da treba svi da bace motike, olovke i stetoskope i bace se na programiranje (mada ne bi bilo loše) već iznosim tezu da je programiranje jedna sjajna šansa danas u Srbiji i da mnogo ljudi to ne uvidja. Kome je dobro, super. Neki ljudi su PR menadžeri, neki predaju na faksu, neki rade u banci, neki čak i prodaju neke slike - i dobro im je.

 

Pričam o ljudima kojima nije dobro, koji nemaju šta da jedu i slično. Pričam o mom drugu koji ima bolesno dete i sada kao programer može da priušti bez problema lekove za dete. Svako ima različite prioritete. Nekome je važno da razvija karijeru u muzici ili slikarstvu i spreman je da prinese žrtve za to, na primer, da živi u stanu koji se raspada ili čak da nema porodicu. Ali neki (puno) ljudi žele pre svega da obezbede svoju porodicu. Možda još žele da pošteno rade, da to bude nešto interesantno. Nije im važno toliko šta je to. Ima puno takvih ljudi i oni nemaju pojma da je sve to moguće kroz programiranje.

 

Edited July 11, 2020 by trustno1