Visokoškolsko obrazovanje na budžetu ili ne

[Tribun_Populi]

Hint: obrazovna struktura u zemlji i PISA testovi.

[MancMellow]

Super. Aj uporedi Srbiju i Hrvatsku. Nemojte da nam dajete uporedna poređenja Jermenije, Argentine i Kine (ili Sri Lanku i Meksiko i šta je još bilo, uglavnom suluda poređenja) jer to apsolutno nema nikakvog smisla. 

Edited June 6, 2015 by MancMellow

[Budja]

U principu, godine obrazovanja mogu da se podignu i Megatrendom.

 

U principu, sve zemlje se fokusiraju na traznju za obrazovanjem, da se ide u skolu, condiitonal cash transfer i tako to, a manje na ponudu (kvalitet). Otuda podatak o godinama obrazovanja i nije nesto. Prodju ljudi skolu u Indiji, a da profesora videli nisu.

 

U principu, zemlje sa istim godinama obrazovanja pokazuju razlicite rezultate na PISA testu.

 

Recimo, zna se da je devedesetih marginalan prinos na univerzitetsko obrazovanje u Meksiku bio vrlo znacajan. Kako su krenuli sa Megatrendima taj prinos je opao, dok je dramaticno porastao marginalni prinos na srednjoskolsko obrazovanje.

 

Ono sto je kljucno sto Hausman kaze je sledece (a vezano je za kvalitet obrazovanja):

 

A country’s income is the sum of the output produced by each worker. To increase income, we need to increase worker productivity. Evidently, “something in the water,” other than education, makes people much more productive in some places than in others. A successful growth strategy needs to figure out what this is.

Make no mistake: education presumably does raise productivity.

Read more at http://www.project-syndicate.org/commentary/education-economic-growth-by-ricardo-hausmann-2015-05#zKZ5YfaHFDZEuwYG.99

 

 

Sa druge strane, Hausmanov tekst je sramotan cherry picking i frljanje podacima kako mu odgovara.

Recimo:

 

 

 

In 1960, countries with an education level of 8.3 years of schooling were 5.5 times richer than those with 2.8 year of schooling. By contrast, countries that had increased their education from 2.8 years of schooling in 1960 to 8.3 years of schooling in 2010 were only 167% richer. 

 

Zasto ne poredi isti podatak iz 1960 sa 2010, vec poredi drugacije podaktkem to jest staticki podatak (5.5 times richer) sa trendom (167% richer in 2010 than in 1960)?

 

 

Recimo, zna se da je devedesetih marginalan prinos na univerzitetsko obrazovanje u Meksiku bio vrlo znacajan. Kako su krenuli sa Megatrendima taj prinos je opao, dok je dramaticno porastao marginalni prinos na srednjoskolsko obrazovanje.

Edited June 6, 2015 by Budja

[Dagmar]

This.

 

Za tih 15% entry mesta međutim, u bilo kojoj struci sem onih za nkv tipa čišćenja, moraš imati odgovarajuće obrazovanje. A i onih 85% koji su za ljude sa iskustvom, podrazumeva iste te škole kad su oni bili entry (jer malo ko se rodio zaposlen ipak).

I sad šta taj članak kaže? Posle škole teško je naći prvi posao jer ste u kompeticiji sa ljudima koji imaju i školu i radno iskustvo. Pa stvarno i nije baš eye opening.

[Tribun_Populi]

Recimo, zna se da je devedesetih marginalan prinos na univerzitetsko obrazovanje u Meksiku bio vrlo znacajan. Kako su krenuli sa Megatrendima taj prinos je opao, dok je dramaticno porastao marginalni prinos na srednjoskolsko obrazovanje.

 

Bingou.

 

 

I sad šta taj članak kaže? Posle škole teško je naći prvi posao jer ste u kompeticiji sa ljudima koji imaju i školu i radno iskustvo. Pa stvarno i nije baš eye opening.

 

Kaže, između redova, da je u toku proces devalvacije diplome, budući da diploma ne donosi radno iskustvo koje je ključ za entry level. Što automatski podiže vrednost inputa u H resurs, od koga se projektovani i željeni rezultat ne dobija, pa opovrgava tezu da je obrazovanje nekakav primarni generator društvenog blagostanja. Jbg, nije, ipak je klasično rmbanje dve-tri generacije, pa tek onda kad se akumulira dovoljno materijalnog bogatstva da se krene u kapitalno-intenzivni razvoj onda obrazovanje (ali kvalitetno) dolazi do izražaja, a i može dovoljno da se za njega izdvoji. Ovako su bačene pare.

Edited June 7, 2015 by Tribun_Populi

[Dagmar]

Kako da ti kažem, ako imaš iskustvo onda nisi entry level. Ni obrazovanje, ni neobrazovanje ne donose radno iskustvo, nego samo - radno iskustvo. A pre tog radnog iskustva svi su bili entry level. Iliti svi su rođeni bez radnog iskustva.

A klasično rmbanje na planeti zemlji XXI veka ne donosi akumulaciju materijalnog bogatstva. Bilo bi lepo da donosi, jer onda bi i Srbija (kao zemlja mahom neobrazovanih i poluobrazovanih ljudi) imala neke šanse.

[Tribun_Populi]

Kako da ti kažem, ako imaš iskustvo onda nisi entry level. Ni obrazovanje, ni neobrazovanje ne donose radno iskustvo, nego samo - radno iskustvo. A pre tog radnog iskustva svi su bili entry level. Iliti svi su rođeni bez radnog iskustva.

 

Naravno. Samo što, ukazivano je više puta, je radno iskustvo postalo uslov svih uslova za zaposlenje u 85% slučajeva. Na tome je bio akcenat.

 

 

A klasično rmbanje na planeti zemlji XXI veka ne donosi akumulaciju materijalnog bogatstva. Bilo bi lepo da donosi, jer onda bi i Srbija (kao zemlja mahom neobrazovanih i poluobrazovanih ljudi) imala neke šanse.

 

Itekako donosi, samo donosi vlasnicima kapitala. E sad je tu pitanje vlasničke strukture privrede, gde/u šta će ta akumulacija biti plasirana.

[Dagmar]

Naravno. Samo što, ukazivano je više puta, je radno iskustvo postalo uslov svih uslova za zaposlenje u 85% slučajeva. Na tome je bio akcenat.

 

 

Itekako donosi, samo donosi vlasnicima kapitala. E sad je tu pitanje vlasničke strukture privrede, gde/u šta će ta akumulacija biti plasirana.

 

1. Dobro je dok je i tako. Biće problem kad posla bude još manje pa da i oni sa radnim iskustvom ispadnu iz kalkulacije. Već sad uostalom bilo gde na zapadu za većinu pristojnih poslova treba ti veza, tj preporuka.

 

2. To da, ja sam više govorila iz perspektive nekoga ko radi a ne onoga što drži firmu.

[Tribun_Populi]

Pa ti pišeš gledano iz lične perspektive, a ja sam mislio na perspektivu celog društva odn. nacionalne privrede.

[Dagmar]

Pa ti pišeš gledano iz lične perspektive, a ja sam mislio na perspektivu celog društva odn. nacionalne privrede.

 

Pa da, ali ne staruje se firma iz lepih želja takođe. U većini slučajeva za pokretanje neke konkretne firme treba ti neko znanje nečega, koje si stekao radeći u nekoj firmi, u koju si ušao nakon što si se školovao negde. Za pokretanje pečenjare i restorana ne treba ti formalno obrazovanje, ali opet te firme ne podižu mnogo nacionalnu privredu (vidi pod Srbija).

[Tribun_Populi]

Pa da, ali ne staruje se firma iz lepih želja takođe. U većini slučajeva za pokretanje neke konkretne firme treba ti neko znanje nečega, koje si stekao radeći u nekoj firmi, u koju si ušao nakon što si se školovao negde. Za pokretanje pečenjare i restorana ne treba ti formalno obrazovanje, ali opet te firme ne podižu mnogo nacionalnu privredu (vidi pod Srbija).

 

Ofkors, ali ti za to ne treba ni fakultet, neither. Treba ti srednja stručna/tehnička škola i zanat, a zna se kako se zanat uči. Što se tiče podizanja nacionalne privrede, to se čini proširenjem tehnološke baze i inoviranjem, a dotle se stiže dugogodišnjim ulaganjem u nauku i inovacije, što opet traži mnogo para, trajnu stabilnost i nekakvu konzistentnu politiku u tom pravcu.

 

Tako da, restoran po restoran, pečenjara po pečenjara, mašinbravarska radionica, po mašinbravarska radionica, programer po programer, istovremeno veća izdvajanja za nauku i tehnološki razvoj sa osvrtom na primenjena dostignuća... I za jedno 50 godina ti bude bolje.

 

A za to što sve moramo ispočetka, videti pod SM + privatizacija.

Edited June 7, 2015 by Tribun_Populi

[Dagmar]

Nije isto voditi firmu i biti obučen za obavljanje zanatskog posla u njoj.

 

Prosto danas se uglavnom traže kompleksniji proizvodi, i to što znaš da zavariš neki deo ne znači da možeš da isprojektuješ taj deo i razradiš network za plasman. Naravno, frizeraj, kafana, automehaničarska radionica, to da, ide iz samog poznavanja zanata. Ali bilo koja zanatska radionica ne nužno, one često moraju da snadbevaju i prate kompleksniju industriju, i to povlači još mnogo zahteva izvan pukog znanja zanata (koji ne moraš ni da znaš nego ćeš zaposliti radnika).

[Tribun_Populi]

Nije isto voditi firmu i biti obučen za obavljanje zanatskog posla u njoj.

 

Naravno, samo malo ne kapiram šta pokušavaš da kažeš a da već nije rečeno. Plus se udaljavamo od teme.

[Dagmar]

Pa pokušavam da kažem da je svet globalno selo, i da ne možeš da razvoj zemlje radiš kao postepeni razvoj iz XIXog ka XXIom veku.

Prvo malo da kopamo, pa radionica za potkivanje konja, itd.

 

Tema jedino u Srbiji danas sme (i mora) da bude poboljšanje i unapređenje obrazovanja, a ne neko njegovo svođenje na potrebe histeričnog i bednog tržišta pa kad kujundžija napravi kapital da onda pričamo kako da ekspandiramo i obrazovanje.

 

A gde je čovek u tome koji se iscimao da završi školu pa posle ima problem sa zaposlenjem, pa to je globalniji problem od Srbije sa loše razvijenom ekonomijom i prevelikom korupcijom.

[Tribun_Populi]

Pa pokušavam da kažem da je svet globalno selo, i da ne možeš da razvoj zemlje radiš kao postepeni razvoj iz XIXog ka XXIom veku.

Prvo malo da kopamo, pa radionica za potkivanje konja, itd.

 

Tema jedino u Srbiji danas sme (i mora) da bude poboljšanje i unapređenje obrazovanja, a ne neko njegovo svođenje na potrebe histeričnog i bednog tržišta pa kad kujundžija napravi kapital da onda pričamo kako da ekspandiramo i obrazovanje.

 

A gde je čovek u tome koji se iscimao da završi školu pa posle ima problem sa zaposlenjem, pa to je globalniji problem od Srbije sa loše razvijenom ekonomijom i prevelikom korupcijom.

 

b1. za nas ovakve je to otežavajući faktor, budući da nam je kapital u stranom vlasništvu, tehnološka baza razorena i da se inovacije odn. tehnološki razvoj odvijaju negde tamo. Što će reći da produkte rada u gro slučajeva prisvajaju u zemlji porekla kapitala, a da mi od svega toga imamo platu + porez. Dakle ima za elementarnu ličnu potrošnju (toliko koliko ima, prosečnih 250-300 evra plate u privredi) i za bazično funkcionisanje države i javnih službi. I dok se ne akumulira domaća štednja pa krene plasman kapitala u kapitalno-intenzivne delatnosti iz vizure domaćih preferencija i od strane onih kojima je ovde centar životnih i poslovnih aktivnosti, biće tako. Da bi se štednja akumulirala mora da se zarađuje, a da bi se zarađivalo (više nego sad) mora da se bavi nečim u domaćoj režiji kao bussines-owner tj. mora da bude više sitnih. Obzirom da su nam veliki sistemi uglavnom upokojeni i time zamrla šansa bilo kom sitnom da se javi na tržištu kao njihov komponentaš/podizvođač, mora se okretati nečemu što trenutno ima prođu onde gde ima prostora, ma šta to bilo. U tom smislu, svaki dinar koji država izdvoji u tom pravcu tj. u programima podrške tako nečemu je bolje uložena para nego masovno ulaganje u visoko obrazovanje, pogotovu ovakvo visoko obrazovanje koje veze nema sa aktuelnim privrednim kretanjima.

 

b2. a gde je? pa zar mu se nisu progresivno povećale šanse da uspe u životu (tako je bar meni predstavljano ovde)?