Radnicka klasa danas, prekarijat ili svi

[kobni zelaya]

Pa postoji ta skola misljenja u SAD da visoko obrazovanje ne odgovara trzistu i da balon studija prevashodno humanistickih nauka proizvodi slabo zaposljive tj viskove dok, sa druge strane, nedostaje visokokvalifikovanih radnika u industriji, pa i da postojece institucije ili obrazovni procesi nisu dovoljno prilagodjeni savremenoj industriji da bi izbacili na trziste takve kadrove kad i koliko treba.

postoji i misljenje da je ta skola misljenja pretjerana, makar sto se tice obrazovnog balona.

kako god, industrija se mijenja brze nego obrazovne institucije a visokokvalifikovana radna snaga moze da ima bolji polozaj nego visokoobrazovani (to cak i nije novost)

Osnovni problem te škole mišljenja je i osnovni problem kapitalizma - obrazovanje ne postoji samo zato da bi se zarađivale pare. Univerziteti bi trebalo da budu neko središte odakle se kreira društvena klima, ali to se sad razara.

[adam]

ako te budi budilnik i ako ne mozes preziveti vise od pola godine bez plate - ti si radnicka klasa. moras na posao da bi ziveo, radis da bi ziveo. da li platom pokrivas samo elementarno ili imas visak spavacih soba i bolji auto su nijanse u okviru klase kojoj vecina nas pripada. ove podele po visini plate/polozaju/obrazovanju su jedna podmetacina da se radnicka klasa ne bi ponovo ujedinila i napravila belaj.

 

to je ono sto je indi pre nekog vremena postovao o bankaru, daily mail konzumentu i imigrantu.

[Utvara]

Radnička klasa su NK radnici i siromašni seljaci - prekarijat takoreći.

Majstorska klasa su KV majstori i specijalisti.

Srednja klasa su činovnici i visokoobrazovani.

Viša klasa su kapitalisti, mala i srednja preduzeća, bogati seljaci (kao vlasnici kapitala), tajkuni.

 

Dakle, zavarivač definitivno nije radnička klasa.

 

Ovakva podela na 7 klasa svakako je realnija od podele na svega 3 klase. Podela po prihodu ne dolazi u obzir, jer zanemaruje klasni i obrazovni profil.

Edited November 29, 2014 by Utvara

[MayDay]

Koliki je obrt univerzitetskih profesora, a koliki je obrt manuelnih radnika/radnica u trafici? Kad kazem obrt, mislim na otpustanje postojecih i zaposljavanje novih.

 

I jos jednom, ko hoce da raspravlja na anegdotalnom nivou, go ahead. Ja ne mogu. Ti retki VK radnici su ranije bili mnogo vise zastupljeni u radnoj snazi bilo kog drustva u razvijenim i zemljama u razvoju. Sa razlogom je to zanimanje postalo manje popularno i zbog svoje retkosti u datom trenutku uspeva da donese visoku zaradu. To su sve strukturna prilagodjavanja.

[ToniAdams]

Radnička klasa su NK radnici i siromašni seljaci - prekarijat takoreći.

Majstorska klasa su KV majstori i specijalisti.

Srednja klasa su činovnici i visokoobrazovani.

Viša klasa su kapitalisti, mala i srednja preduzeća, bogati seljaci (kao vlasnici kapitala), tajkuni.

 

Dakle, zavarivač definitivno nije radnička klasa.

 

Ovakva podela na 7 klasa svakako je realnija od podele na svega 3 klase. Podela po prihodu ne dolazi u obzir, jer zanemaruje klasni i obrazovni profil.

a di si naso podelu?

mislim da nedostaje par kategorija :(

[morgana]

Osnovni problem te škole mišljenja je i osnovni problem kapitalizma - obrazovanje ne postoji samo zato da bi se zarađivale pare. Univerziteti bi trebalo da budu neko središte odakle se kreira društvena klima, ali to se sad razara.

tvoja zamjerka je (ovo ne kazem u osudjujucem smislu) cinicna imajuci u vidu da univerziteti tj fakulteti cesto nemaju ambiciju mimo zacetka specijalizacije studenta, da namjere studenta cesto idu u pravcu kupovine iskustva studiranja a ne cvrsceg kulturnog kapitala kao i da internet, sto bi rekli mladi. nemaju univerziteti tu auru prestiza kao ranije. sto naravno ne umanjuje vaznost obrazovanja.

dodacu (edit) da nisam na sasvim kontra poziciji od tvoje

 

mejdej, i ITjevci se tu i tamo ubrajaju u visokokvalifikovane.

Edited November 29, 2014 by morgana

[kobni zelaya]

Pa nemaju, razorilo se to forsiranjem para kao jedinog merila vrednosti.

[Dagmar]

Pa postoji ta skola misljenja u SAD da visoko obrazovanje ne odgovara trzistu i da balon studija prevashodno humanistickih nauka proizvodi slabo zaposljive tj viskove dok, sa druge strane, nedostaje visokokvalifikovanih radnika u industriji, pa i da postojece institucije ili obrazovni procesi nisu dovoljno prilagodjeni savremenoj industriji da bi izbacili na trziste takve kadrove kad i koliko treba.

postoji i misljenje da je ta skola misljenja pretjerana, makar sto se tice obrazovnog balona.

kako god, industrija se mijenja brze nego obrazovne institucije a visokokvalifikovana radna snaga moze da ima bolji polozaj nego visokoobrazovani (to cak i nije novost)

 

 

Ali šta to znači ne odgovara tržištu? Ovde više ne moraju da dovode Indijce, za svaki posao masa lokalnih kandidata se prijavljuje. Ok, uvek ima nešto baš usko specijalizovano gde se tu i tamo dovode stručnjaci sa strane, ali onako generalno govoreći, za svako otvoreno mesto prijavi se tona vrlo dobrih kandidata, koji kombinuju obrazovanje, prakse i radno iskustvo iz relevantnih kompanija itd. Ja sam u super novim tehnologijama, ma strašno je koliko lako nalaze odgovarajuće kandidate, ono škole i praksa izbace obučene i pre nego što u firmi kažu e mogli bi ovu tehnologiju da probamo da napravimo sledeće godine.

[MayDay]

mejdej, i ITjevci se tu i tamo ubrajaju u visokokvalifikovane.

Naravno! Pa onoliki softver inzenjer postao de fakto preduzetnik, a bogami ni hardver inzenjer nije placen epsilon iznad minimalca.

[morgana]

Pa nemaju, razorilo se to forsiranjem para kao jedinog merila vrednosti.

ali to nije skroz lose! i nije zbog para kao jedinog mjerila vrijednosti nego zato sto mnogo vise ljudi sad ima para da ide na fakultet (govorim globalno, ne o srbiji) pa je on kao institucija relativno manje prestizan.

[kobni zelaya]

Šta je tu dobro?

[morgana]

Naravno! Pa onoliki softver inzenjer postao de fakto preduzetnik, a bogami ni hardver inzenjer nije placen epsilon iznad minimalca.

pa nije ni prosjecan fakultetski profesor, realno, kad ih poredimo.

 

dagmar, ne znam, znaci visokokvalifikovanih ima dovoljno? osim bas dobrih zavarivaca, sto je maloprije bio tvoj primjer.

mislim stvarno ne znam

[Utvara]

tvoja zamjerka je (ovo ne kazem u osudjujucem smislu) cinicna imajuci u vidu da univerziteti tj fakulteti cesto nemaju ambiciju mimo zacetka specijalizacije studenta, da namjere studenta cesto idu u pravcu kupovine iskustva studiranja a ne cvrsceg kulturnog kapitala kao i da internet, sto bi rekli mladi. nemaju univerziteti tu auru prestiza kao ranije. sto naravno ne umanjuje vaznost obrazovanja.

 

mejdej, i ITjevci se tu i tamo ubrajaju u visokokvalifikovane.

Ne slažem se u neku ruku.

U Americi recimo, su školarine sve veće, a povrat od te investicije u obrazovanje sve manji, a tako će biti i kod nas. Po logici stvari, trebalo bi da je prestiž univerzitetskog obrazovanja manji.

 

Ja bih rekao da je paradoksalno, aura prestiža nikad veća u istoriji univerzitetskog obrazovanja. Gomile, mase hitaju u svim zemljama ka bilo kakvim fakultetima, lažiraju se diplome, studira se nikada više, to je jedini izlaz u srednju klasu i bolji život. University enrollment je isti ili nepromenjen.

[morgana]

Šta je tu dobro?

dostupnost obrazovanja je vrh, a to sto univerzitet vise nije car i bog nego servus je a) nuzno b) dobro jer zasto bi se kultura krojila samo na univerzitetu

[MancMellow]

Osnovni problem te škole mišljenja je i osnovni problem kapitalizma - obrazovanje ne postoji samo zato da bi se zarađivale pare. Univerziteti bi trebalo da budu neko središte odakle se kreira društvena klima, ali to se sad razara.

 

kreiranje drustvene klime je takodje zaradjivanje para tj biznis. al ne mogu sad dublje u to imam vaznija posla :D