Radnicka klasa danas, prekarijat ili svi

[MayDay]

Hermes od glave do pete, ako bude klizavo. Ako ne, Manolo Blanik meridžejnz na nogama.

[Braća Strugacki]

vi imate neka imena za garderobu 

 

ja ako idem negde obučem pantalone, košulju, džemper, cipele ili patike, možda jaknu i nemaju ljudska imena

 

edit: je l' ima još neko na forumu da je radnička klasa ili sam samo ja?

Edited January 4, 2015 by Braća Strugacki

[MayDay]

Mi, gauche caviar, imamo. :-/

[Прслин]

Ја сам радничка класа. Када ми правили личну карту својевремено питали ме за занимање, ја одговорио, па је радница ондашњег СУП нешто скроловала кроз монохроматске меније сигурно три минута, а онда ме бело погледала и рекла "а да ставимо ми 'радник'?", ја рек'о да може и ето до данас нисам могао тиме да се похвалим.

[Ariel]

koji tačno problem vi tarzani imate sa vajsom?

 

i onaj srbski vajs je vaša franšiza, ne?

 

Ja imam problem otprilike što sam očekivao više, ali kao što mudro reče Čarls Šulc, ne moš kriviti druge za ono što si ti očekivao, tako da u stvari nemam problem. S druge strane, evo neki narod se na ovom topiku sprda loma, a imam neke dojave da su određeni međ njima iz Vajs ekipe, pa reko eto i ja malo da se pošegačim s brendom im u Žigara stilu, malo daš šalu malo primiš šalu. Ako te baš zanima, pogledaj topik o Vajsu i videćeš sve što mislim na tu temu, a dajdžest je da su teme za reportaže do jaja, da bih voleo da su sami tekstovi bolji i da ja nemam nikakvih "problema" u kontekstu u kome je ta reč iskorišćena u tvom pitanju. E sad, ostali iz tarz ekipe... Neke boli kurac, neki su u fazonu da je to kul ali da ne valjaju tekstovi, neki su u fazonu "vidi ovi imaju gomilu repa i pišu o nekim stvarima o kojima bismo i mi pisali, u mamu im jebem, došla korporacija da istisne malog preduzetnika, oni su Lana Del Rej našem Rođi Raičeviću" a neki su u fazonu da je sve to isfolirano, otprilike isto kao što su ovde bile reakcije na prezupč. A taj tviter nalog je hilerijas, pratim ga već neko vreme, ali nije naš, ne radimo mi ta trolovanja na jednu temu kroz multipl kanale jer brate realno nas boli kurac da prozivamo nekog ko nije aktivno zlo, mada neki naši bivši članovi jesu bili u fazonu da rade takve stvari, tipa uništavanja one ribe što je napisala neku pesmu o poplavi pa kao fejsbuk grupa s najlepšim pesmama o poplavi...  Ali ko ima vremena da troši na hejt i prozivke nekih realno nebitnih fenomena, ma koliko prozivke kreativne ili smešne bile?

Malo više imaš na PM jer ovo je sve debeli oftopik, ali ovo sledeće nije.

 

e da, hteo sam onaj esej na temu dizel levice ali sam skapirao da mi se ne da. 

 

uglavnom, upoznao sam dizel levicu i zaključio sledeće:

 

1) fina deca sa diplomama društvenih fakulteta

2) diže im se na trenerkaše pa se traži politička artikulacija radi pravdanja seksualnih poriva

3) ima ekspolatatorsku crtu ceo fazon

4) ima propovedničku crtu ceo fazon

5) iako potreba za protresivanjem postojeće levice svakako postoji suština ovog oblika je borba za parče zemlje pod lepim, levim nebom

6) romantizovanje nasilja u njegovom najgorem obliku

7) beskonačno intelektualiziranje protiv kog se kao i krenulo u borbu 

8) da sve ovo ostavimo po strani, sutra da dođe do revolucije, koliko se trenutna dizel-levica pita oko bilo čega? tj. ima li autoruitet među slojevima koje iskorišćava?

9) ne pita se ništa.

10) hvala, doviđenja

 

 

ali ako ima prostora da mi završiš neku gažu u džungli ja sam spreman da se raspišem, ako imate da me platite

Hm, ja ih znam preko neta, sad ću da ih upoznam uživo pa ćemo da vidimo. Za tačku 1) okej, 2) huhuhihi al si povezao metafore, jel se baviš pisanom rečju možda? 3) ne 4) baš suprotno, ali naravno da svako ko priča neku drugačiju priču pred "pravovernima" mora da deluje kao propovednik 5) naravno 6) nije romantizovanje nego pokušaj da se razume iz drugačije matrice, pre svega van vrednosnih kategorija koje se smatraju ustaljenim u građanskom društvu te samim tim beznadežno iskvarenim i prožetim kapitalizmom, u čemu ima nečega i što je bilo ono prvo što je mene privuklo te sam rešio da malo čujem šta imaju da kažu jer sam oduvek vukao na levo a ovo je bilo osveženje koje je dobro leglo na moj lični narativni tok narastajućeg razočaranja "elitističkom" kulturom 7-9) bih rekao da si u pravu, 10) pazi samo taj mikrofon što si dropovo ne bih rekao da je bežični.

 

Ne znam šta ti je gaža u džungli, a tekstove ne plaćamo na Tarzaniji osim dugogodišnjim saradnicima, a i to beda, otprilike za ter dsa i njau u rojalu. A ako si pitao za prezupč, to nije moje, samo ih znam, pa recimo da znam samo da tek tu nema para, a ni želje da se tekstovi pišu za pare.

[eumeswil]

 

Austerity schemes and right-wing economic doom

 

[yolo]

prezupč omladina u fullu:

 

 

КОМУНИСТИЧКА ХИПОТЕЗА ИЛИ КОМУНИСТИЧКА ХИПОТЕКА

P.Rezupč

/

0

/

Post slider, tekstovi

 

 

Oвих дана у Београду и Новом Саду гостује једна од истакнутијих светских глава која покушава да мисли политике једнакости, Ален Бадју. У репертоару његових мисли, поред осталих, налазимо и „Комунистичку хипотезу“. У локалној представи „Комунизма“, дистрибутери светског интелектуалног крема на просторе бивше Југославије, који су аранжирали Бадјуов долазак у Србију, окупљени, између осталог, и око симптоматично насловљене едиције – едиције Југославија – хипотезу комунизма читају и разумеју као „Комунистичку хипотеку“. Народу се „комунизам“ поверава под условом да народ што ефикасније раскрсти са својим спонтаним праксама, обичајима и веровањима. У супротном, „комунизам“ остаје (теоријска) привилегија лепих душа, племенитих због своје интелектуалне супериорности, које (душе) могу увек да се самодоживљавају супериорним у односу на народ, што им, углавном, представља главну животну сатисфакцију.
У покушају повампиривања овог типа комуњарског, анти-народног духа прошлости, истини за вољу, светле тачке савременог промишљања идеје комунизма, преведене на локалне, екс-ЈУ координате, испостављају се као начини обнове комуњарских политика и пракси. „Леви интелектуалци“ са простора бивше Југославије, махом су безрезервно сагласни око носталгичног односа према (само њима?!) бајној југословенској прошлости, којој (лепој прошлости) насупрот увек стављају анималне потребе народа за национализмом који генерише непријатељства и разлике због којих се та иста Југославија угушила у крви својих народа и народности – као да су, у контексту бивше Југославије, комунизам/национализам друштвени антагонизам по себи, а не категоријални склоп који је неопходно мислити с обзиром на принцип „мањак (истинског) комунизма, вишак национализма“. Другим речима, могло би се рећи да национализам није пошаст која прети комунизму независно од тога колико тај „комунизам“ у себи развија властите претње – у Југославији можемо рећи да је сваки национализам само успело комуњарство. Када комунизам у екс-ЈУ постаје комуњарство – начин да се привилегије обезбеде и очувају, науштрб оних који реално производе материјалне услове за те привилегије – имамо интензификацију национализма и поделе по том основу као сасвим логичан одговор на, у „комунизму“ произведене, економске неједнакости. У службу одбране таквог комуњарског наслеђа, и покушаја репродукције заосталих комуњарских привилегија, спада и ово „довођење“ проминентне интелектуалне фигуре са запада која треба да послужи као легитимација за пројекат ревитализације југословенског наслеђа који је, заправо, пројекат савремене либералне антинародне пропаганде. Рат који против народа воде дан-данас „интелектуалне елите“ екс-ЈУ „левице“, стратешки се одвија тако што се представља као борба „у име народа“. Истом техником власти, јасно је, служи се и савремена „десница“ – народом се увек влада за његово „добро“.
Литургијске поворке оних који су спремни да се први подсмевају народу што стоји у истим таквим поворкама пред, примера ради, одром Патријарха Павла, сада су се у религијској опијености комуњарског типа, учествујући у ритуалима идеолошког препознавања и легитимисања, кретале кроз Студентски град на Новом Београду. Предавање Алена Бадјуа је био повод да се „левичарска“ екс-ЈУ чаршија окупи у Београду и да се обзнани пред јавношћу у свом најмасовнијем издању још од гостовања Славоја Жижека. Иако у кулоарским разговорима екс-ЈУ „левичара“, и Жижек и Бадју, махом, представљају превазиђене главе чија мисао застарева и од којих је неопходно „деклеративно“ се оградити, њихова предавања су ипак савршена прилика да се локална левичарска болумента субјективира кроз ритуале присуства и препознавања. Срећни декица, Бадју, у то име се и појавио на бини, у љубичастом џемперићу, на енглеском рекао како му је част што је у Београду, поново уложио приговор на бомбардовање ’99, са којим приговором „левичарска“ публика, додуше у себи, није била сагласна – јер, разуме се, бомбардовање тадашње Југославије је нешто што заслужујемо сви ми којима је Слободан Милошевић упропастио младост; након тог кратког уводног дела, предавање је отпочело на француском за који није било обезбеђено довољно апаратића за превод за све нас несретне душе који би да чујемо нешто о комунизму а не красе нас франкофонске способности (због тога што нас је Милошевић тровао Пинком а не француким, шта ли?!).
Прича око Бадјуа, пре него оно што Бадју прича, овде налази своје политичке последице. Бадју је „употребљен“ за пројекат „треће“ Југославије који (пројекат), стицајем локалних идеолошких прилика, коинцидира са дискурсом актуелне србијанске власти (1.; 2.).

 

Како да не поистоветимо оно што Бадју прича са оним што причају они који нам омогућавају да чујемо Бадјуа? Како не дозволити да Бадјуу скалп скида локална контра-комунистичка екипа? Како да чујемо да народима треба једнакост, а не Југославија и сећање на њу, на које нас наводи и актуелна власт? За почетак, требало би да знамо да је оно што Бадју говори, нама пропуштено кроз логику локалне Шпедиције Југославија и њене „Комунистичке хипотеке“. За почетак.

СМРТ КОМУЊАРАМА, ЖИВЕО КОМУНИЗАМ!

[Budja]

I? 

 

Gde je izvestaj?

 

Je l nema izvestaja zato sto je, kako Prezupc tvrdi, govorio na francuskom iako je najavljeno da ce se razgovor odvijati na engleskom?

 

Je l treba da idem u Burundi za detalje?

[MancMellow]

Kao sto rekoh na pocetku - nacionalni komunizam 

 

Left it is not.

[ultra plasticni]

Bio ja druge veceri. Gledala se Godarova Kineskinja, dobra komedija koja najavljuje desavanja iz `68-e. I onda je bilo malo price o tome. Sagovornici su bila neka 2 filmska kriticara/teoreticara, sto Badjua nije ni malo impresioniralo-ispucavao je fraze da Godar nije angazovani umetnik, nego pre svega (zaboravljeni Radomir Lukic bi mozda rekao da je Kosta Gavras najbolji reditelj medju politickim aktivistima, i najbolji politicki aktivista medju rediteljima), svedok; pa se zatim preslo na Badjuova secanja iz te sesetosme, da mu je drago sto je u to vreme bio angazovan, ali da su ideje komunizma/socijalizma zestoko prozivele poraz u praksi, te da su potrebne nove forma organizovanja (ponovio vise puta); da glasaju samo budale; jedan od sagovornika onda rece da je Sartr u menzi IM Rakovica, kad je bio onomad, rekao da je to to, al Badju ga iskulira, nemam pojma da li ga je neko pitao o aktuelnom politckom trenutku u Francuskoj do kraja sesije, krenuh na proslavu oko pola 11

Edited January 15, 2015 by ultra plasticni

[akibono]

Rešenje radničkih problema prema popularnim & uticajnim twiter-blogo-interwebnautima (bar jednog od njih), kačim u slavu veličanstvenog skupa održanog na visovima Kopaonika 

 

 

[Аврам Гојић]

Ko je ovo istakao i gde, jebem li mu tri krvave majke?

[aram]

...

[Dagmar]

Ko je ovo istakao i gde, jebem li mu tri krvave majke?

 

Meni deluje istokasto

[Krampa]

al nije ni lose kada se procita par puta. simpaticno.