aleksandar tijanic

[hattori]

o mrtvom tijanicu mislim isto sto sam mislio i o zivom, i ne bih sad to da iznosim,jer, eto, nije red™...

[Anduril]

Da se podsetimo...

PATRIOTA SVIH REŽIMA Izvor: Status, 01.06.2008; Strana: 280 komentara Ostavite komentarTeška srca priznajem: Aleksandar Tijanić je najbolji autor u istoriji srpskog novinarstva. No, to nikako ne znači i da je ovaj koštunicoid i "novinar-avlijaner" gotovo svake vlasti, pristojan primerak profesije kojom se bavi. Izuzev, naravno, ako se ne složimo sa Tijanićevim skeniranjem njegovog navodnog zanimanja:"Ima novinara koji svoj posao rade najsličnije masturbaciji: isključe mozak, otvore ruke, zatvore oči i izmišljaju stvari."Tijanićeva profesionalna "masturbacija", međutim, nije od one vrste radnji od koje se "suši kičma", a na rukama "rastu dlake". Izuzev ranih radova s početka osamdesetih, kad je baveći se "društvenom hronikom" (on će skromno priznati - "fenomenologijom"), duboko zadirao u srž problema GSP-a ili mesnih zajednica ("Da najbolja volja GSP, tako reći neprekidni kurs primene pravilnika preduzeća koji reguliše odnos putnika i osoblja, ne može da donese potpune rezultate, govori svakodnevno iskustvo" ili "Koriste li nova gradska naselja sve mogućnosti za samoorganizovanje društvenog života u mesnoj zajednici ili se izgovori svode na jadikovke zbog nepostojanja odgovarajućih objekata?") oko gotovo svih njegovih poznijih tekstova, nastupa i javnih pojavljivanja začinjali su se pravi mali ratovi reči. Najmanje!Visok, glavat i krupan, kao sve ideje koje je sledio, odan do bola, najviše sam sebi, večito gonjen neiscrpnim talentom, ovaj patriota svih režima dogurao je od poslušnog partijskog funkcionera, čak do ministra za neinformisanje u kabinetu Mirka Marjanovića, najsramnijoj Vladi za vreme režima Slobodana Milošević, gde je zabranama medija štitio građane od ružnih vesti; stekao funkciju savetnika saveznog predsednika u periodu kad je Vojislav Koštunica Gardijskom brigadom štitio Slobodana Miloševića od Zorana Đinđića, a savetnik Tijanić satanizovao Zorana Đinđića štiteći Srbe od prvog demokratskog premijera; katapultirao se na funkciju prve glave RTS, u eri kohabitacije Koštunice i Borisa Tadića.Na tom putu, ljudi oko njega su padali poput snoplja, neki i nikad da se pridignu. Jedino je Aleksandar Tijanić hrlio napred. Neokrznut! Tako je u narod "ušla" izreka: "Večan k'o Aleksandar Tijanić"!Od svih ljudi, čiji je bio, jedino je Broz umro prirodnom smrću. Kao predsednik Akcione konferencije Saveza komunista "Politike", važio je za "stambolićevca". Ivan Stambolić je ubijen!Bio je blizak prijatelj (u jednom trenutku i saradnik) Zorana Đinđića. Zorana Đinđić je ubijen!Zalivao je baštu u Tolstojevoj, redigovao Mirine paškvile, bio njegov ministar... Slobodan Milošević je deportovan u Hag. Umro/ubijen!Nisu bolje prošli ni mnogi od onih na čijem je platnom spisku bio. Od viđenijih faca koje su finansijski pokrivale bahatog Tijanića, jedino još Vladimir Beba Popović hoda zemljom Srbijom. Povremeno. Nikad bez obezbeđenja.Tijanić je bio blizak saradnik Slavka Ćuruvije, vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina". I Ćuruvija je ubijen!Tijanić je bio blizak saradnik Slobodana Kopanje, vlasnika "Nezavisnih novina". Kopanja je u podmetnutoj eksploziji ostao bez obe noge.Tijanić je bio blizak saradnik Bogoljuba Karića, vlasnika BK televizije i još koječega... Ovaj ne sme da priviri u Srbiju.Tijanić je bio neka vrsta mentora Miri Marković Za njom je raspisana poternica...Tih Ijudi nema ili su negde-nigde, jedino je Tijanić ovde. Jači, glavatiji, bučniji, bahatiji, moćniji...I sad, dok podvlačim crtu ispod njegove karijere, sabiram i oduzimam mrtve i žrtve, ne mogu da se otmem utisku da ovaj čovek živi mačje živote!Od tkiva, ljudskog, svakako nije!Možda od gume?!Sve da Vojislav Koštunica i ima devet života, ovaj dramatičan bilans "saradnje" Tijanića sa okruženjem morao bi da alarmira Radeta Bulatovića i Aleksandra Nikitovića.Crnogorac, po toleranciji, Srbenda, po smislu za vlast, Musliman, kad god je to potrebno, Kosovar, u suštini, sa svim ljudskim karakteristikama koje ta odrednica nosi, Aleksandar Tijanić, dakle, rođen je u Podujevu."Potičem iz vrlo srpske porodice, ultrasrpske porodice. Moj otac se u Drugom svetskom ratu po dve godine borio na strani četnika i partizana. Tipičan sam Srbin, ali ne i Srbijanac. Dedovi su mi Crnogorci, a evolucijom smo postali Srbi", izjasnio se jednom prilikom.Nije beznačajna činjenica da je u novinarstvo ušao slučajno: na Fakultet političkih nauka je otišao da bi pravio društvo ekipi iz novobeogradskog kraja, dogurao je, nekako, do treće godine kad je njegovu visprenost u "pisanim sastavima" zapazio Sergej Lukač, ugledni profesor i urednik beogradskog nedeljnika NIN-a:"Hoćeš li da pišeš u NIN-u", pitao je profesor Lukač?"Hoću", odgovorio je Tijanić."Dođi!"Kraćeg perioda, kad je radio u foto-dokumentaciji NIN-a, Tijanić se nerado prisećao. Za razliku od oponenata koji su, kad je postao ono što oni nikad neće, forsirali priče o njegovoj urođenoj veštini da, uvek i iznova, u dokumentaciji pronađe fotografiju koja nema dodirnih tačaka sa traženom osobom: kad bi mu tražili Veselina Đuranovića, doneo bi Vidoja Žarkovića; umesto Dušana Čkrebića "poturio" bi Miloša Minića; samo on je nalazio sličnosti između Petra Stambolića i Draže Markovića... jedino, kažu, nije grešio kod Azema Vlasija: njegovom fotografijom pokušavao je da "zakrpi" svaku rupu u tekstu, a ta inicijativa je, navodno, sankcionisana inaugurisanjem druga Tijanića na funkciju šefa za ONO i DSZ, a kasnije i čelnog čoveka komunista "Politike"!lako ga niko nije uzimao za ozbiljno, Tijanić je ozbiljno napredovao, iz nedelje u nedelju dokazujući da profesora Lukača ("Biće to zver novinar") nije izdao njuh. Na potpuno drugačiji, do tada neuobičajen način, bavio se religijom, sportom, mladima i dok god se bavio tim temama njegove je tekstove odlikovala svežina i izvesna nepredvidljivost. Sa "zverskim" u sebi stupio je u kontakt čim se zainteresovao za politiku.Kao čovek "s onu stranu brane" postao je v.d. glavnog urednika magazina "Intervju". Nije se dugo zadržao, a otišao je, poslušno, po sopstvenom svedočenju, na molbu direktora "Politike":"Još je bio komunizam... Dobio sam otkaz. Došao je direktor i rekao mi pošteno: 'Rekli su ili da ja odem ili da smenim tebe'. Ja sam rekao: 'Ja ću da odem'. I otišao sam."lako je teško i zamisliti da je iko mogao, pod otkazom, doći za prvog čoveka TV Politike očigledno je Tijaniću i to pošlo za rukom. Bez obzira na krštenicu koja svedoči da nije rođen u Šervudskoj šumi, sebe je preimenovao u Robina Huda: filmove sa bogatog Zapada krao je kao čokoladice i ladno ih servirao u hladne sobe svojih sunarodnika. U to doba, nekako, pomagao je i Demokratskoj stranci: ne demantuju ga kad kaže da je osmislio slogan "Pošteno."!Smenjen je."Đinđiću sam poklonio najuspeliji slogan - 'Pošteno.' Kakva su to vremena bila. Zoran je pregovarao sa Slobom da bude premijer srpske Vlade. Milošević mu nudi samo potpredsedničko mesto. Đinđić, mudro, odbije, ali udvostručuje broj poslanika i shvati vrednost dobrog marketinga. Toga leta, da sve proslavimo, Zoran i ja smo, sa porodicama, otišli u Grčku, na odmor. Tamo nas vidi onaj ljigavi Tomić, šef Jugopetrola. Izljubio se sa nama, ali odmah je to javio Slobi! Vratili smo se u nedelju u Beograd, a u ponedeljak, u zoru, smenio me Upravni odbor RT Politike, sa obrazloženjem da sam pustio Šešelja da u programu gadi Miru Marković", objasnio je Tijanić u jednoj priči.U drugoj priči, opet njegovoj, Tijanić je smenjen, nekako šašavo zvuči - odmah posle ostavke:"Đinđić i ja odemo na more s porodicama. Naravno, prate nas i vide da smo zajedno na odmoru. Nismo se mi krili. Ja sam se vratio u nedelju s odmora, u ponedeljak su me smenili s položaja direktora. Moja ostavka je glasila doslovce: 'Pošto je TV Politika u svim anketama srpskog javnog mnjenja proglašena za najbolju, najprofesionalniju televiziju, a ja drugačije ne umem i neću da radim, podnosim neopozivu ostavku!' Ja sam dao ostavku zato što su u tom Upravnom odboru, koji je dobio naređenje da me smeni, sedela dva moja poluprijatelja kojima je naređeno da moraju da dignu ruku za moju smenu, inače će izgubiti svoj posao. Pošto sam to znao, pustio sam debatu. Oni su ćutali, njih dvojica. Kad sam video da je to rešeno, da su dobili naređenje, da bih spasio njih dvojicu poniženja da moraju da dignu ruku da ih ovaj ne bi smenio, rekao sam: 'Nemojte da glasate, dajem ostavku!' Zbog njih dvojice. Otišao sam na ulicu i bio sam nezaposlen godinu dana..."!Dobio otkaz ili dao ostavku, kako god, Tijanić, uhvaćen u raskoraku između Mire Marković i Zorana Đinđića po prvi putse, zaista, našao na ulici, bez stalnog izvora prihoda. "Nedopustiva polivalentnost" t.j. raskorak se preko noći pretvorio u skok u zagrljaj drugarici sa Dedinja."Kad sam ostao bez posla u TV Politici, gde je jedna od tačaka 'optužnice' protiv mene bila upravo pomoć Demokratskoj stranci, preko noći sam se našao na ulici s dvoje dece, bez dinara ušteđevine, u četrdesetpetoj godini života i u državi koja se raspala. To veče, kada su me otpustili, moj prijatelj Đinđić dao je izjavu za novine da 'ne zna zašto su me otpustili, da nema još sve elemente' te da će sutra dati izjavu. Nisam verovao svojim ušima... U tom trenutku sam shvatio da politički svet nije ni ravan, ni okrugao, već da je pokvaren. I u tom trenutku sam otkrio kapitalizam..."!Paralelno sa ovim dešavanjima, u listu "Srpska reč", koji je vodila i potpisivala Danica Drašković ("'Srpska reč' je jedno obično govno i bilo bi dobro za srpsko novinarstvo da taj list ne postoji" & "Šta je, sem broja cipela, zajedničko, Brani Crnčeviću, Danici Drašković i Vojislavu Šešelju", uzvratiće kasnije Tijanić) objavljeni su faksimili priznanica sa potpisima uglednih ljudi koji su, uoči kraha, navodno podizali novac iz "Dafiment banke", briljantne biznis prevare režima Slobodana Miloševića. Jedna od priznanica glasila je na ime Aleksandra Tijanića. Ubrzo se ispostavilo da su priznanice bile lažne, ali je danima iza toga Saša Tijanić išao po gradu i kleo se kako ne zna Dafinu Milanović:"Od svih ljudi 'u parama' pozdravljam se jedino sa Bogoljubom Karićem".Bogoljub Karić je baš tih ranih devedesetih započeo pionirsku promenu ovdašnjeg ustaljenog poretka stvari - prvo je zaradio pare, pa onda krenuo u osvajanje vlasti, a ne obrnuto. Metodom koju je izabrao da dođe na vlast, Karić je još jednom dokazao da je igrač svetskog kalibra - nešto kao srpski Berluskoni. Prvo je krenuo u pohod na medije, ignorišući dotadašnju dobitnu kombinaciju - na mišiće i bez pardona: zašto osvajati ono što se može kupiti. Kupio je medije, a onda i novinare. U beogradskoj čaršiji po prvi put je uspostavljena rang lista novinara i prvi putse licitiralo koliko koji novinar košta na tržištu. Odgovor je glasio - onoliko koliko je Bogi spreman da plati.U njegovom jatu našao se i Aleksandar Tijanić:"Naš ugovor imao je dve tačke: ja da napravim najbolju televiziju, a on mene da učini bogatim. Projekt je završen do pola, napravio sam mu najbolju televiziju", izjavio je Tijanić, dokazujući da skromnost, i kad je u nemilosti, ostaje njegova najpoznatija vrlina.No, da bi, "iz nemilosti", postigao het-trik ("Od TV Politike sam napravio najbolju TV, odlaskom sa iste najbolji je postao Studio B, a sada će to da bude BK Telekom") Tijanić je morao proći svojevrsne kvalifikacije:"Bogoljub mi je rekao da je pitao njih dvoje za dozvolu: 'Nameravam da uzmem Tijanića za direktora BK.' On je bio protiv, a ona je bila za. Ona je rekla: 'On ima pravo da radi', a on je rekao: Ti si glup, Bogoljube. Ti ćeš davati novac, a Tijanić će da vodi svoju politiku.' Ipak sam pokrenuo televiziju i uskoro BK postaje najbolja televizija. On je strašno pritiskao Bogoljuba. Traže od mene da objavljujem više vesti o Mladiću i Karadžiću. Što više. Ja kažem: 'Ne može. Koliko treba, toliko ima!' I, oni ljuti. Posle nekoliko meseci pritiska međunarodne javnosti, Karadžićotkazuje poslušnost i Milošević se posvađa s njim. Dođu kod mene i kažu: 'Ne smeš da objavljuješ ništa o Karadžiću i Mladiću.' Ja kažem: 'Ne može. Koliko sam objavljivao onda, objavljivaću i sad! A, sećate se kad ste me terali da objavljujem više? Na šta bi to sada ličilo?! Bili su to užasni pritisci i mi smo došli gotovo do prekida svega. Međutim, iskrsne Dejton."A sa Dejtonom iskrsne i Aleksandar Tijanić, na funkciji ministra nformisanje vlade Mirka Marjanovića, u doba režima Slobodana Miloševića."Došao je Dejton, Sloba se, na izgled, izmirio sa svetom, pa je tražio da baš ja, posle stotine tekstova protiv rata i njega, probam da promenim imidž Srbije u svetu", objašnjavao je Tijanić.Pravdajući se najviše sam sebi, uvek dobro obavešteni Tijanić se dosetio da, izuzev Vojislava Koštunice, nema nijednog važnijeg političara iz opozicije koji s Miloševićem ne bi pregovarao o ulasku u vladu: "Šešelj je praktično već bio u vladi; posle promene kursa i Zoran Đinđić je pregovarao, ali on nije bio zadovoljan svojim položajem u vladi; Vuk Drašković je, završio pregovore o vladi i da bi nagradio svoje ljude, tražio je određen broj ambasadorskih i ministarskih mesta, dobio ih a onda je zahtevao mesto ministra informisanja za svoju suprugu; Danica Drašković je pre nekoliko meseci tražila sastanak s gospođom Mirom Marković a gospođa Marković, koja nije nikakav politički život, kao što se to misli, primila je Danicu na višesatni razgovor... Dakle, svi važniji opozicioni prvaci dogovarali su se sa socijalistima o ulasku u vladu, a ujedno su svi onog drugog u trenutku pregovora nazivali 'izdajicom opšte stvari'. To se desilo i meni. Ali, ja na socijaliste ne gledam kao na vukodlake već smatram da je na njima danas najveća odgovornost da Srbiju izvedu na pravi putili, u suprotnom, neka istorija.O njima kaže sve sto su zaslužili..."Tijanić, inače, ima manir da "višak informacija" podeli sa drugima. Ne uvek čitaocima:"Pre nekoliko meseci je po gradu počela da kruži priča kako sam ubio neke starice na frontu. To je navodno poteklo od Vladimira Popovića Bebe, koji je tu izjavu navodno dao u 'lnsajderu' na B92, a meni je tu informaciju preneo direktor RTS-a Aleksandar Tijanić. Međutim, gledao sam emisiju, ništa o tome nije rečeno i stvar je ostala na nivou trača, sve dok je Kandićka, onako usput, nije aktivirala"-Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, "Glas javnosti", jun, 2005. godine.Objašnjavajući motive za ulazak u vlast,Tijanić je skrušeno priznao: "Strah od budućnosti nadvaladao je moju inteligenciju":"Mislim da je situacija dosta teška kad su jednog vanpartijca, malog i siromašnog novinara, pozvali da bude ministar. U takvoj ozbiljnoj situaciji ja naprosto nisam mogao da kažem - ne"!U prvom intervjuu po inauguraciji (nedeljnik "Vreme", jul 1996. god.) mali siromašni novinar je detaljnije obrazložio prinošenje sebe na oltar Srbije:"Srbija u sledećih dvanaest meseci bira svoj put: ili pun povratak u Evropu, ili katastrofu. Vlast i opozicija se međusobno godinama iscrpljuju oko pitanja - ko će vladati Srbijom i to pitanje postavljaju kao majku svih pitanja... nisam mogao da odbijem ponudu i da kroz deset godina objašnjavam svojoj deci kako sam, možda, nešto mogaoda učinim ali sam zbog sopstvenog konformizma izabrao da budem analitičar... Nemam iluzija i gotovo sam siguran da ću poginuti na ovom poslu, ali kad vidim decu bez nade šta će mi sopstvena sigurnost u položaju mudraca koji piše".Tačno deset godina po okončanju ministrovanja, Tijanić će smerno priznati da se samo odazvao na poziv za mobilizaciju:"Bio sam mobilisan. Tačnije, to je bio gest moje zahvalnosti Bogoljubu Kariću koga je režim ucenio." (Politika, oktobar, 2006. god.).Proširenu verziju mobilizacije, iz usta Aleksandra Tijanića, objavio je i časopis "Heretikus":"Potpiše se mir u Dejtonu. Sada Milošević hoće da popravi svoj i imidž Srbije. Zove mene da budem ministar informisanja. Ja, naravno, odbijem... Međutim, on kaže Bogoljubu: 'Ako Saša neće da bude ministar informisanja, ja ću ti zatvoriti BK televiziju, jer je on tražio mir, on je tražio da se pomirim sa Amerikancima. Vi ste imali taj program, ja sam to uradio. Sada ti, Bogoljube, moraš da uradiš nešto za mene'. Bogoljub dođe i kaže: 'Ovaj hoće da zatvori televiziju, ako ti ne pristaneš... Ja kažem: 'Bogoljube, ja njemu ne verujem ništa. Niti će da se pomiri s Amerikancima, niti ozbiljno misli o miru, niti misli ozbiljno o demokratizaciji. Hajde da se ti i ja dogovorimo. Pošto ću ja opet da nastradam i ostanem bez posla, ja tvrdim da moja ministarska avantura neće trajati 6 meseci i pokazaće se da on ne misli ozbiljno. Ako se to dogodi, ti moraš da mi isplatiš opkladu od koje ću da živim godinu dana, jer ću biti bez posla'... Mi se kladimo u krupnu svotu. Ja odem. U ministrastvu - haos."Kad hoće, hoće: u vreme Tijanićevog ministrovanja, došlo je do famoznog prekrajanja izborne volje građana, klasične krađe glasova ali i grandioznog građanskog bunta. Prve ili druge noći protestne šetnje centralnim ulicama Beograda Radio B 92 (koji je, uz malu pomoć Radio Indeksa, bio jedini elektronski medij koji je pratio demonstracije, davao pravovremene informacije i na latentne pretnje vlasti da će ih ukinuti odgovarao - istinom o dešavanjima u Srbiji) obavestio je svoje slušaoce da je grupa demonstranata propustila džip Aleksandra Tijanića, zahvaljući tome što se iz "Pajera" pojavila ruka sa uzdignuta "tri prsta".Ministar je pozvao redakciju Radija B92 i preporučio sledeću glagolsku radnju: "jebite se!""Da objavimo" - pitao je smireni novinar. "Ne morate" - odgovorio je iznervirani ministar!Dve nedelje kasnije, Milan Topalović, direktor Saveznog ministarstva za saobraćaj i veze, faksom je obavestio redakciju Radija B 92 da im, do daljnjeg, zabranjuje rad zbog neposedovanja adekvatne dozvole. DirektorTopalović je, u svoj svojoj velikodušnosti, poručio proskribovanim novinarima "Devedesetdvojke" da će im sve oprostiti ukoliko imaju - "važeći ugovor sa RTS-om" o korišćenju njene frekvencije, i ukoliko mu dostave "prateću dokumentaciju i kopiju ugovora"!,]e li "resorni ministar" pustio vodu u "koaksioni kabl" Radija B 92?!Ne, nije! Ideja se rodila u porodičnom okruženju bračnog para Milošević-Marković. Desilo se to, zanimljivo, one nedeljne večeri, kad se drugarica Mira Marković, službenim avionom Vlade SRJ vratila iz privatne posete (promocija knjige) Indiji; iste noći kad je donet proglas MUP-a Srbije kojim je oštro priprećeno demonstrantima; iste noći kad je Dragan Tomić, "lordmen" srbijanskog Parlamenta, učesnike protesta nazvao "fašistima"...Aleksandar Tijanić, tada još uvek blizak drug drugarice Marković, uporno se branio kako "njegovo ministarstvo sa svim ovim nema nikakve veze"! Izjavljujući, čak, da ne zna o bilo kakvim problemima u nezavisnim medijima u Srbiji, u intervjuu "Glasu Amerike" je rekao da se to ne dotiče "njegovog resora"!Na jednoj od sednica Vlade, na samom početku protesta, ipak je digao svoj glas. Protiv demonstranata:"...Kad se krenulo sa razbijanjem, dok su one bile samo razbijačke, trebalo je intervenisati petog dana. Intervenisati politički, intervenisati, ako hoćete da upotrebim izraz - komunalno, ili bilo kako, tek intervenisati. Nismo reagovali onda kad je rušenje Beograda bilo u toku".Kad mu je Veran Matić napisao protestno pismo, ministar ga je zvao telefonom:"Idi, bre, u pičku materinu! I ti znaš ko to radi! Dođi u ministarstvo pa vidi da li ja mogu da ti ometam program! Čime da ti ometam?! Imam dva kompjutera i 28 baba", potresao se Tijanić.Za vreme mandata ministra Tijanića gušeni su, gašeni i zatvarani Radio B 92, Radio lndex, Radio Smederevo, "Novi Pančevac", "Vrnjačka reč", "Demokratski glas"... Podneo je ostavku. Nikad nije pouzdano utvrđeno da li im je on okrenuo leđa ili su ga najurili iz vlade Mirka Marjanovića.Slavko Ćuruvija, Tijanićev kolega i jedno vreme blizak prijatelj, u ispovesti Predragu Popoviću ("Oni ne praštaju", INFO ORFEJ) kaže da je Tijanić tvrdio, a Slavko mu verovao, da je "svojevoljno napustio ministarstvo iako Marjanović i njegovi tvrde da je bio prinuđen da podnese ostavku"! Takode je tvrdio da zna da su "prijatelji, ali da ne zna jesu li i istomišljenici"!- Jednom prilikom sam je, u kontekstu njegovog bekstva iz ministarstva, pitao:Miro, od nekoga sam čuo da je Sloba za Tijanića, posle svega, rekao: Tako veliki čovek, a onako malo srce. Je li to tačno?Ona ćuti, nakrivila glavu na jednu stranu i nedefinisano me gleda.- Nije - kaže!- Pa, ko je rekao?- Pa, ja..." ("Oni ne praštaju", str. 349)Tijanić je svoj rastanak sa drugovima iz Tolstojeve, razumljivio, doživeo dramatičnije."Bračni par me pozvao u vilu te noći kada su dobili ostavku i mi smo imali dvočasovni, užasno mučan razgovor. U gradu je bilo nekoliko stotina hiljada demonstranata. Bila je noć Na njoj se videla rešenost da brani vlast po svaku cenu. Po prvi put sam je čuo da upotrebljava grube reči. Đinđić je tada rekao da će ih obesiti na Terazijama. Vrlo loša izjava, zato što je to njih radikalizovalo do kraja. Onda je ona rekla: 'Ne, ja ću njih da obesim na Terazijama, a neće oni mene i moju decu vešati po Terazijama!' Onda je Milošević izrekao direktnu pretnju meni. Rekao je: 'Dobro, Tijaniću! Vi onda znate šta to znači'. Ja kažem: 'Znam, ali ja ne mogu drugačije. Vi uradite ono što hoćete.' Izašao sam. Bila je već duboka noć. Auto mi je bio ispred njihove rezidencije. Nisam znao kako sam vozio do kuće. Nigde zaštite. Nema izlaska iz zemlje. Porodica mi je tu. Katastrofa! Rekao sam ženi: 'Možda će me ubiti. Sigurno ću ostati bez posla. Neću moći da nađem posao. Možda ću morati da idem i vozim taksi."Bio je to kraj jednoj suptilnog prijateljstva. "Moram vam reći da na ovim prostorima ona deluje kao evangelista nade i tolerancije. To je delovalo anahrono u vremenima horskog dranja vatrene braće da joj nisam davao ni promil šansi da uspe u omasovljavanju podrške svom civilizacijskom paketu. Izgleda da sam pogrešio... Znam šta je Mira Marković mislila o ratu, znam kad smo bili u situaciji da razgovaramo šapatom jer su i njene i moje ocene nekih stvari bile nepopularne u to vreme i sećam se da tada nije bilo ovoliko ljudi oko nje." (A.T. "Intervju", novembar 1996).Razgovori, šapatom, između Mire i Saše, u kojima su jedno drugom otkrivali svoje nesagledivo duboke tajne, lepe poput igre noćnog lahora na laticama belih rada, započeti su krajem devedesetih godina. Inteligentan, kakav jeste, Tijanić je na vreme ukapirao surovu premisu, ne samo tog doba, koja kaže da je biti "protiv" ili "za" potpuno svejedno: ako si "protiv", platićeš sad, ako si "za" platićeš posle. Kako god okreneš, dakle, platićeš kad tad.Nije imao nameru da najebe - baš tad. Sumnjivom lakoćom je došao do drugarice Mire. Napravio je prvi, pravi, intervju za zagrebački "START":"Ja je nisam znao. Javio sam joj se. Rekla je: 'Vi ste Tijanić'? E, pa dođite! Baš da se vidimo.' Otišao sam na fakultet. Bila je skromna, skromna kancelarija. Delila je kancelariju sjošjednim profesorom. Razgovarali smo tri sata. Ja joj kažem: 'Je l' mogu da snimam?' Kaže: 'Možete.' I ja snimim sve. Kažem: 'Ja ću ovo da skinem s trake, da napravim i da vam dam na autorizaciju.' Ona kaže: 'Neću. Nema potrebe. Imam poverenja u vas.' Na taj način, obavezala me je da budem korektan i ja sam napravio taj intervju vrlo korektno ona je bila vrlo zadovoljna. Onda me je zvala nekada jednom mesečno, nekada jednom u dva meseca, da pijemo kafu i da pričamo. Ona je svima rekla: Tijanić je najbolji jugoslovenski novinar.'Kad smo mi pričali, ona je uvek imala papir i olovku".Ekskluzivni intervju je, verovatno pukom slučajnošću, napravljen neposredno po završetku famozne Osme sednice CK SK Srbije, na kojoj je Slobodan Milošević izvršio političko oceubistvo. Nije, naime, bila tajna da se Mirjana i Ivan Stambolić nisu mirisali i odmah posle Osme sednice nestala je dilema - ko u bračnom paru na koga utiče. Sve poteze koje je Milošević povukao, svi obračuni koji su usledili, sve žrtve, što ratne što mirnodopske, plod su gotovo parališućeg dejstva slepog fanatizma Mirjane Marković. Tijanić se toga setio tek posle 5. oktobra 2000. godine:"Milošević je došao na vlast direktnim, partijskim pučem. Taj partijski puč je osmislila njegova supruga. Začet je na potpuno privatnom planu. On je veoma poštovao i voleo Ivana Stambolića, koji je bio njegov šef. Na dve-tri funkcije, kako je Ivan Stambolić "rastao" u srpskoj hijerarhiji, on je vukao sa sobom Miloševića. Oni su imali jedan odnos koji je bio i prijateljski, ali se znalo ko je šef. Miloševićeva žena je bila vrlo ambiciozna osoba i u nekoj debati, u kući, na večeri, njoj je Ivan Stambolić rekao da se ne meša kad oni pričaju o politici. Ona je došla kući i rekla mužu da to više neće da trpi i da je u svojoj glavi počela da razmišlja... Napravila je zaveru, napisala mu je govor i on je srušio Stambolića."O tome nisu šaputali u intervju za "Start":"Znam da nije učtivo pitati za godine ali možda mi to možete reći okvirno?- Zašto 'okvirno'? U moj se pogled na svet uklapa da tačno kažem koliko imam godina i da uz to naglasim kako sam veoma zadovoljna koeficijentom svojih godina i izgleda.- Mislim da imate pravo.- Ne morate mi to govoriti, ne držim mnogo do komplimenata.- To nije bio kompliment već konstatacija." ("Start", 26. novembra 1988.)Druženja, gajenje uzajamnih simpatija i poverljivi razgovori su nastavljeni i posle intervjua. Tijanić će napraviti još jedan inteivju sa drugaricom Mirom, govoriće na promociji profesorkine knjige Nočidan ("Izuzetno publicističko ostvarenje" - AT), a na otvaranju radio-stanice "Košava", u vlasništvu njene ćerke Marije, usudiće se da celom svetu tresne istine u fecu:"U Srbiji se danas ne kaže - pomaže Bog, nego - pomaže Mira!"Bio je i rado viđen gost u njihovom domu:"Jedno vreme su Tijanić, Mitević i Karić predstavljali vrlo blisko društvo. Družili se, poseđvali, kao neki karavan selili se s ručka na ručak... Ručali su kod Bogoljuba pa ih je Mira pozvala na kafu... kad, pojavljuje se Sloba.I to - gladan Sloba. Odmah kaže:- Maco, daj da jedemo nešto, ovi ljudi su sigurno gladni.Tijanić počne sa pričom kako su sad jeli, a u pola rečenice, Bogoljub ga ispod stola zvekne u cevanicu.- Ćuti - kaže Tijaniću.Stiže supa, srče Sloba i hvali domaćicu:- U, haj, što je dobra supa! Baš mi prija.- Ovakvu supu u životu nisam jeo - dodaje Bogoljub i srče, rastura.Ponove oni ručak, u sat vremena, dvaput jedu, zadovoljni, cokću..."!(Slavko Ćuruvija, "Oni ne praštaju", str. 347)"Ja nisam bio blizak s Mirom Marković. Ona je tražila moje prijateljstvo, poznanstvo, jerda sam bio njen prijatelj, valjda bih bio bogat, pa valjda bih imao dvorac, valjda bih imao firmu, kao što su svi njeni prijatelji bogati", govorio je Tijanić posle ministarske fotelje, iznova gurajući tezu kako i ta epizoda pokazuje da je on "na neki način, malo i žrtva profesije"!lluzija da se od zamišljene tačke u vremenu, koju je Tijanić stacioniraoza kraj svog ministarskog mandata, može krenuti ispočetka, kao da ništa nije bilo, ostala je - iluzija. Niko ga nije zvao. Sumnjiv, svima, čak i kad nudi idilu, ostao je bez ikakvog profesionalnog angažmana. Pa i političkog.Ljudi koji su me predlagali za to mesto imali su dovoljno hrabrosti da to učine... rizikovali su mnogo više nego ja. jer ja mogu već sutra da napustim ovu funkciju i kažem da sam bar pokušao i a sam imao najbolju nameru ali da drugi jednostavno nisu želeli promene... Za mene je velika enigma upravo saznanje da je moje "imenovanje teže prihvatila srpska opozicija nego vlast", glasile su Tijanićeve reči koje nisu svi zaboravili ("VREME", 07.96).Ta prepariranost gotovo biblijskim očekivanjima da će ga seneko setiti trajala je nekoliko dugih meseci. Početkom aprila 2007. godine uleteo je u avanturu zvanu "Građanin". Novine su izlazile šest meseci ("Nisam mogao da preživim. Ekonomski. Oni narede štampariji da štampa 5.000 besplatnih primeraka, preko onoga što ja plaćam. Uzimaju te primerke i prodaju ih pre mene i ekonomski me slome. Da li me razumete. Tajna policija."). Napravio je pristojan dnevni list kojim je dominirala egomanijakalna kolumna "EX ministar" u kojoj je, uglavnom, ostrašćeno pisao o svojim dojučerašnjim kolegama iz Vlade Srbije:"Zemlji u kojoj je predsednik vlade Mirko Marjanović, samoBog može pomoći", napisao Tijanić u jednom od prvih brojeva "Građanina".Isti autor, nekoliko meseci ranije, drčno je potpisao sledeće reči:"Poštovani gospodine predsedniče, Ministar Vaše Vlade i celokupna posada Ministarstva za informacije žele Vam da utakmicu sa trenutnim zdravstvenim problemima dobijete istim rezultatom kojim je 'Partizan' zgazio 'Zvezdu' na gostujućem terenu!"A u "Dnevnom telegrafu", tek što je izašao iz vlade Mirka Marjanovića, napisao je:"Ako Miki uspe, Srbija neće"!Tačno šest godina kasnije, 1. februara 2003. u "Nacionalu" je osvanula Tijanićeva rečenica:"Drugim rečima, ako Kiza preživi, Srbija neće. jednostavna formula!"Četrdeset dana kasnije, pucano je u premijera Srbije. "Kiza", t.j. Zoran Đinđić, nije preživeo."Valjda ovaj neće da ubija. Valjda"!"Neka ljudi sami izaberu između Đinđića kojem ništa nije skupo i Koštunice kojem ništa nije jevtino.""Kad bi ti, Đinđiću, voleo Srbiju, izabrao bi drugu zemlju da u njoj budeš premijer"!"Đinđić i Legija proizvod su istovetne matrice za štancovanje ovovremenih heroja"!"Đinđić, po svom mentalnom sklopu, najviše liči na Slobu"!"Đinđićeva olovka je vrednija nego Koštuničin automobil"!Sve ovo i još mnogo toga, Tijanić je napisao uoči 12. marta, prednjačeći u medijskom linču Zorana Đinđića. Ni za jotu nije odstupio od pljuvačine ni posle ubistva, kriminalizujući Đinđićeve najbliže saradnike, pa čak i dovodeći samog premijera u vezu sa mafijom. Duhovni guru ekipe koja je u medijima satanizovala Đinđića umeo je žestoko da se obračuna i sa onima koji su makar i konstatovali njegovo sumnjivo zanimanje za "čin predaje" Milorada Ulemeka: medijska haranga na Brankicu Stanković, čudno je koincidirala sa obelodanjivanjem informacije, u "Insajderu", da je Aleksandar Tijanić, novinar ovdašnji i prvi čovek javnog servisa, u noći kad se Legija predao u ruke Vlade "kojoj veruje", imao nameru da u pritvorskoj jedinici ili kako se to većzove, nasnimi prve kadrove autorskeernisije "Utisak godina", "Otisci moje karijere", "Sam svoj insajder" ili već tako nekako! Bili su nazočni i Dragan Jočić i Rade Bulatović, ali jestvarsvojim nedolaskom zeznuo Vojislav Koštunica: poobičaju - nije imao važnija posla!Pokušavajući da, na svaki način, dokaže kako, ako nije Đinđić sam sebi namestio antetat, onda je to uradio neko iz njegovog neposrednog okruženja, AleksandarTijanić, prvi čovek tzv. Javnog medijskog servisa Srbije, producira, montira i emituje dokumentarac na RTS-u, kojim pokušava da spere svoje eventualne grehe. Ni to mu nije dovoljno: naknadno, najpre javno, piše krivičneprijave protivsaradnika ubijenog premijera, a u intervjuu "Novostima" ističe kako "politički advokat Popović duguje srpskom javnom mnjenju objašnjenje zašto je odbio da novinaru Statusa objasni svoju izjavu svojevremeno datu bosanskim novinama o tome kakoĐinđići Legija imaju neki svoj plan"."O kakvom planu govori advokat? Zašto krije tu svoju izjavu?" - postavlja pitanjaTijanić.Kao i mnogi njegovi raniji tekstovi i mnoge tvrdnje i ovaj poslednji Tijanićev uzlet ka istini - plod je velike nužde.Nikada nijedan novinar ni saradnik Statusa nije pitao ništa slično Srđu Popovića. "Kadgod lažem, činim to iz zadovoljstva."(A.T. "Boža Bog ubija sotonu", "Nedeljna Dalmacija").Ovo se, međutim, ne bi moglo krstiti zadovoljstvom.Znak pitanja sa njegovih zagonetnih ambicija je davno skinut. Sateran je u rupu. Sve je postalo jasno!Kad ne piše, on spletkari; kad ne spletkari, maše mlatilicom za muve; kad ne maše mlatilicom za muve, propušta kroz hrišćanske šape, sve privezan za pištolj, nekakvu decu...Ima li mogućnosti prezervacije od ovog krupnog materijaliste?!Ima!"Ako problem ne možeš da rešiš sa pare, ti ga reši sa mlogo pare", kaže akter jednog Kustinog filma."Mogao bih biti siromašan, aii da se osećam dobro! Istrpeo bih da sam bogat, makar se osećao loše. No, zašto, do đavola, da budem siromašan i da se istovremeno osećam bedno...", kaže u jednom svom tekstu ("Upalite svetlo", "Nedeljna Dalmacija") Aleksandar Tijanić, Rubi, autor kolumne "Kurčevito", akter mnogih političkih splekti i gotovo stalni abonent u menzi vlasti.Da mogu, sam bih ga isplatio.Nemam. A i da imam, odakle mi!Isplatite ga, dakle, i udaljite ga od sebe.Tijanić ili život, odlučite sami.(Nastaviće se, možda.)Antrfile:Nisam bio oko Zorana[status, 10. mart 2006., razgovarala Jovana S. Polić]Možete li da se složite sa tvrdnjom da je protiv Đindića, posebno nekoliko meseci pred atentat, vođena medijska hajka - orkestrirana kampanja kojom je dirigovano iz Koštuničinog neposrednog okruženja?Aleksandar Tijanić: Ko kaže da je postojala orkestrirana kampanja, laže. Svi znaju da ja jašem kao kauboj - sam. Ne postoji niko ko može da mi nađe jednu kampaja, svih srpskih novinara, postoji samo možda njih troje bilo pod Bebinom kapom. Niko reč nije smeo da kaže. Ja sam pisao moje tekstove i potpisivao ih imenom i prezimenom. I rekao sam u njima sve što sam imao da kažem. Ništa nisam prećutao.Da li je baš tako? Spekulisalo se da potpisujete tekstove pod pseudonimom Rubi i Dr Vesna Petrović - Jović?Ma, dajte, molim Vas. O čemu Vi pričate? To je sve koješta! Političke tekstove?Da. Čak i o Zoranu Đinđiću.Nikada.Zar nije Vaša rečenica: Ako Kiza preživi, Srbija neće?Ne. Moja rečenica je: Ako Đinđić preživi, politički, Srbija neće.Gde ste objavili tu rečenicu?Mislim da je u NIN-u. Potpisano mojim imenom i prezimenom. A da li je neko prepisivao od ovih netalentovanih, trtastih, prepisivača, moguće.To je objavljeno 1. februara 2003. godine u Nacionalu, u kolumni koja je potpisana imenom Dr Vesna Petrović - Jović.To nisam ja. To je, verovatno tadašnji urednik Nacionala prepisivao, po običaju, k'o što radi stalno.U NIN-u ste napisali da "polovina Srba smatra da je Đinđić poginuo braneći državu, a drugi, da je zbog neispunjenja ugovora streljan u borbi javne i tajne Srbije"!Kojoj polovini Vi pripadate?Ja sam političar, ja sam novinar. Ja pišem o tome. Morali biste da me svrstate u neku stranku, u neku grupu, u neku tajkunsku grupu, u neku mafijašku grupu, da bih ja bio pripadnik jedne ili druge Srbije. Što oni uporno pokušavaju. Ja sam apsolutni individualac 30 godina.Čekajte, vi kažete polovina Srba, a ne polovina srpskih političara, ili pripadnika neke grupe.Pa šta?Pitam Vas: kojoj polovini Vi pripadate?Vi možete samo da govorite o mojim tekstovima. To gde sarn ja, to je moja privatna stvar, kao što su nacija, religija, bračno stanje. Vi čitajte moje tekstove i Iz njih možete da polemišete, a ne sa onim gde sam ja. Ja nisam učesnik u političkoj gri. Možda Vi to tako vidite. Ja pišem. 'Ajde dalje.Verujete li i dalje da je "iznad Srbije, bio samo Đinđić. A iznad njega, Legija"?Mislim da je Zoran pokazao jednu ljudsku slabost, pošto ga ja bolje znam nego Vi, bio je malo fasciniram moćnim ljudima. Malo je voleo da ode na slavu kod Vučelića, malo je voleo da sedi sa Stanišićem, malo je voleo da sa Legijom priča, malo je voleo da kad se pobuni Jedinica da ode tamo i tamo pristane da smeni šefa DB-a i tako dalje. I ja mogu da razumem tu usamljenost, ali ne mogu da opravdam. On nije smeo da ima dodira sa njima i da se okruži ljudima koji su sa tim, koji su mu došli glave, kako kaže optužnica, bili prijatelji.Opet mi niste odgovorili.Ako ga je ubio Legija, to je onda bio dokaz da ga se nije plašio. Ako ga je streljao Legija, ili organizovao streljanje, to jeste funkcija oduzeti život, jeste vrsta presude koja se donosi sa mesta koje se ne boji posledica. Ali, to će, verovatno, ostati zakopano u odnosu njih dvojice i, ne znam, Čede i te okoline koja je podržavala te odnose i išla u Šilerovu. Ja stanujem na Novom Beogradu i ne znam gde je Šilerova. Da je po mome, Zoran bi bio živ i siguran. Možda ne bi bio na vlasti. Ali, pošto ja nisam bio oko njega, nego su bili Čeda, Beba i ostali, onda je on mrtav.Lepa ljubavna priča[Aleksandar Tijanić, časopis "Heretikus", br.34/2005. ]Ta zavera (Osma sednica, prim.a.) je napravljena u ime srpskih interesa, ne u ime Miloševića. On razmere toga u prvoj, drugoj godini nije ni bio svestan. On je pristao da bude metafora te zavere, zastava te zavere iz ljubavi prema njoj. Dakle, on je došao na vlast iz ljubavi prema njoj i sišao je s vlasti iz ljubavi prema njoj. Ona mu je rekla da raspiše prevremene, vanredne izbore, koje je' izgubio. Dakle, ona ga je "koštala" vlasti. On je imao još godinu i po dana do redovnih izbora. Ko zna šta bi se desilo za godinu i po dana! Ona ga je naterala da raspiše vanredne izbore. On ih je raspisao i sišao s vlasti. Ona ga je dovela, ona ga je srušila s vlasti. Kao što joj nije rekao: "Zašto si me dovela na vlast", tako joj nikada, nijednom rečju nije prebacio što je pao s vlasti. I, unutar jedne "par excellence" političke priče, unutar jedne nacionalne drame, državne drame, raspada poslednjeg multietničkog carstva u Evropi, krije se jedna neverovatna ljubavna priča, koja je potpuno neprimerena ovim vremenima i koja više pristaje antičkim vremenima i dramama antičkog doba. Ta ljubavna priča je od prvorazredne političke važnosti i uticaja na sve. Ta ljubavna priča je njega dovela na vlast. Ta ljubavna priča je raskinula njegov odnos s Karadžićem. Ta ljubavna priča je potpisala Dejton. Ta ljubavna priča naredila je napad na demonstrante u Beogradu. Ta Ijubavna priča je raspisala vanredne izbore i poslala ga u Hag, a da pri tom on nijednog dana nije prestao da je voli, da brine o njoj i nikada joj nije nijednu reč prekora uputio. Lepa je priča"!Galerija uvredaTijanić o...... Bebi, Čedi i VesićuPotpuna je i onako ženski histerična glasina koja dolazi od "gospođe" Bebe iz Biroa za komunikacije Vlade Srbije, malolitražnog Čede i onog gnoma Vesića da DSS prima najviše ljudi iz redova DSS-a i JUL-a.... Mlađanu DinkićuLabusov šef kampanje, Mirosinkin bucmasti sinčić, Čarli Braun srpskog monetarnog sistema, jedini guverner na svetu koji je još uvek asistent, bas gitarista koji kad peva podmeće hoklicu da dohvati mikrofon...... Boži ĐelićuU kojoj zemlji na svetu ministar Boža Đelić, sa izgledom neželjenog deteta kojeg je mrzela i učiteljica, može da živi kao što živi u Srbiji...... Zoranu ŽivkovićuSrećom, tu je crnpurasti Živković, naše vojske ministar, osoba koja sve zna. Mada ništa ne ume. Budući da govori brže nego što misli - ovaj tumor na dvanaestopalačnom crevu Srbije, svaki put kad se pojavi pred kamerama, sve nam objasni.... Olji BećkovićDražesna Olja Bećković nije previše insistirala na Živkovićevim kvalifikacijama za upravljanje državom. Držala se blago, ali pravedno. Kao da je i te nod sanjala svoju omiljenu noćnu moru; neko provaljuje u njenu sobu i silom joj utrljava šampon u kosu. Užas.... Oliveri KovačevićPosle gripa, distorzije zgloba i migrene, Olivera Kovačević je meni najdraži fenomen... Ali, nije ona kriva. Priroda joj nije podarila sva čula.... Nataši B. OdalovićKad na sve ovo dodate debele članke na nogama i prste prečnika vojvođanskog kulena, dobijate Natašu B. Odalović, dojavnicu Radija Slobodna Evropa, poznatu iz afere tajnog snimanja i denunciranja kolega.... Miloradu VučelićuMucavi tucač kafanskih pevačica.... Željku Mitroviću i Zoranu PredićuŽeljko Mitrović, koji posle svake smene režima sebi iznova igrađuje himen (hirurg Beba Popović) drugačiji je žanr od Zorana Predića, umnog daltoniste, koji ne razlikuje mudrost od gluposti... Vesni DedićVesna Dedić, obilno pojačanje televizije Politika, građena kao tradicionalni seoski kredenac od punog drveta sa širokim fijokama bez ključeva, zauvek će u ovoj profesiji predstavljati ekser. Uvek će je kad hoće i gde hoće, neki čekić zakucavati po volji.... Biljani Kovačević VučoSirota Biljana Kovačević Vučo, vlasnica nekorišćenog mozga, postaje antička, mitska, ličnost: pola žena, pola konj.... Zoranu TodorovićuLjudi koji ga ne vole tvrde kako je Zoran Todorović (Kundak), još kao beba bio tako nesimpatičan da mu je majka vezivala portiklu na vrh glave i hranila ga ispod. (Građanin - 1997)... Goranu VesićuMajka nije mogla da ga gleda, vezivala mu portiklu na vrh glave i hranila ga ispod. (Jež - 2003)... Bebi PopovićuRođena majka vezivala je bebi portiklu na vrh glave i hranila ga ispod. Ni ona nije mogla da ga gleda. Znala je, jadna, šta je rodila. (Kurir - 2004.)Autor: SLAVIŠA LEKIĆ

[pacey defender]

A one price, da je umeo da potegne pistolj na basketu u kraju, jesu li tacne?

[beatakeshi]

Hm, on sa dnom tih vreća i smrću prve dve, nije baš imao mnogo veze

Hm. Da, i sa dnom i sa smrću imao je veze, mnogo.

[Anduril]

plusjean. ovo prvo, za dobre ljude i dobre novinare, nije mi toliko neobicno, iako je besmisleno. jer, koliko god se trudili da budemo (objektivni) citaoci, gledaoci, slusaoci, novinare posmatramo, verovatno nesvesno, kao neke superheroje koji ce otkriti tajne koje obicnim smrtnicima nisu dostupne, boriti se beskompromisno za istinu i "istinu". a oni su samo zanatlije koje, manje ili vise dobro, usavrse zanat. to sto je neko talentovan za igranje recima ne garantuje nista.reakcije na tijanica imaju malo i ukus jaza medju generacijama. ne znam da li se neko mladji od 40 seca uopste starta, mladine, cak i intervjua, kada je zaista bio novinar, i u kolumnama i u reportazama.ja mu oprastam delic onoga kasnije zbog otvorenog pisma milosevicu koje je napisao zajedno sa curuvijom.

Aha. A ja mislio da postoji nesto kao novinarska etika i standard.Mislim, cuo sam da takvi standardi postoje i za sudije ili recimo lekare kao profesije koje imaju siri drustveni znacaj.Nisam jos cuo da neko dobrog hirurga koji uzima mito neko naziva i dobrim lekarom.Zanat je jedno ali profesije od sireg drustvenog znacaja imaju i siru dimenziju dalje od zanata - bar u razvijenim zemljama.

[Hella]

čak su se i enovine propele ovom prilikom + komentari su isključeni.http://www.e-novine....dar-Tijani.html

Edited October 28, 2013 by Hella

[stoka]

Šta kaže Beba Popović?

[kud u maglu Simoviću]

A one price, da je umeo da potegne pistolj na basketu u kraju, jesu li tacne?

ne znam za basket, al je umeo njime da vitla po politici

[Mil@n]

O pokojniku, bar jedan dan, sve najboljeSent from my GT-I9100 using Tapatalk 2

Od mene ni dan.

[harper]

"Kosovar, u suštini, sa svim ljudskim karakteristikama koje ta odrednica nosi..."Dalje nisam citao. Zasto me ne cudi sto je ovo postavio upravo Anduril?

[Filipenko]

A one price, da je umeo da potegne pistolj na basketu u kraju, jesu li tacne?

Laži & klevete.On je igrao basket u mom kraju, gde je i inače odrastao bio. 100 puta smo pikali basket u šumicama u bloku 1. Imao je pištolj, ali nikad ga nije potezao niti vitlao njime. Ono što jeste bila česta pojava to je da dođe, i presvlači se pa skine pištolj sa futrolom (nikad ga nisam video da ga je izvadio iz futrole) i stavi pod koš u ranac. Prosto, nosio ga je radi zaštite i morao je da ga skine da bi igrao basket. No, često je dolazio i bez pištolja, nije da mu je bio redovni deo opreme.Istine radi.

[dragance]

Hm, on sa dnom tih vreća i smrću prve dve, nije baš imao mnogo veze

Ma ne, on je tu bio samo onako, "en passant".

A one price, da je umeo da potegne pistolj na basketu u kraju, jesu li tacne?

Igrao je cesto basket (i) na Kalishu, i uvek je bio prgav, kavgadzija. Za potezanje pistolja, ni cuo, ni video.Inace, velika smrda i retko veliko djubre. Gori u paklu.

[Ajant23]

dragance, po količini ljudi koje šalješ u pakao još ću da pomislim da ti je poslodavac Satana

[dragance]

Koga sam to jos slao u pakao?

[vinska musica]

@AndurilU onom citatu iz Statusa potkrala se jedna materijalna greška.Banjalučki novinar, koji je ostao bez obe noge, ne zove se Slobodan Kopanja, već Željko.