Vi ste profesori...

[Indy]

Nije valjda i to potrebno dokazivati.

Ti si novi ovde?Ovde je sve potrebno dokazivati, ponovo & ponovo. Mozda je to i dobra stvar na nekom nivou, ali brate, zna da bude naporno ponekad.

[Verterdegete]

Moj matori je radio u policiji, obezbedjivao Skupstinu. Barem jednom nedeljno je imao nocnu od 10 do 6.

[Indy]

Hah, bio sam i ja tamo 1 u nocnoj smeni. Izmedju 9. i 10. marta '91 (rezervna policija.) Cuvao sam narodnu skupstinu od Vuka (tada predsednika moje stranke )

[Caligula]

Aj se seti par poslova koje viđaš svakodnevno i za koje ti nije potrebno da posećuješ firme. A državni su posao.

aj procitaj sta sam napisao u kontekstu rasprave. Privatni v.s. drzavni posao, nacini zaposljavanja i kriterijumi kod drzave i kod privatnika, radno vreme kod drzave i kod privatnika.

[Aion]

Ima dosta drzavnih poslova koje ukljucuju (cesto dobro placenja) dezurstva. Upravo je neka afera sa sudijama i tuziocima:http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/sudije_8000_sati_mesecno_u_pripravnosti.55.html?news_id=264072A nisam cuo ni medicinsko osoblje u bolnicama da se buni zbog dezurstava.

[Verterdegete]

Nici cuo nikoga da se buni zato sto se u nekim poslovima nocno dezurstvo podrazumeva. A ko god je bio barem jednom u Urgentnom nocu, zna koliko je to divan posao...

[kim_philby]

Nici cuo nikoga da se buni zato sto se u nekim poslovima nocno dezurstvo podrazumeva. A ko god je bio barem jednom u Urgentnom nocu, zna koliko je to divan posao...

uh, moj drugar je radio na prijemnom odeljenju urgentnog, cesto nocne smene. taj je skupio karme da se teleportuje na neku budisticku rajsku planetu.

[Turnbull]

Baš dobra analiza kojoj se malo šta ima dodati.

Diploma i šta sa njomAleksej Kišjuhas | 15/07/2013Govor koji se navodno čuo na proslavi apsolventske večeri studenata Filološkog fakulteta u Beogradu uzburkao je ovdašnje društvene mreže. Pod pretpostavkom da je dotični verno prenesen u štampanim medijima, sam govor se počeo širiti domaćim internetima. I to brzinom lažnih motivacionih citata Ive Andrića ili lažnih izjava Merilin Monro, svejedno. Za eventualno neobaveštene, reč je o obraćanju apsolventima navedenog fakulteta koje je bilo posvećeno odbrani profesije profesora, večitim temama „pravih vrednosti“, uz sporadičnu pljuvku po rijaliti programima, onako, umesto kusura. A iako je vlada Dačić-Vučić poslala tezu o „dve Srbije“ na đubrište istorije, mišljenja o ovom govoru danas su podeljena poput tog blaženopočivšeg rova. I zato, čak i ako posredi nije autentična stvar, već nekakav marketinški trik ili slična ujdurma, objavljene i naširoko „šerovane“ reči zaslužuju pažnju i komentar kao fenomen nezavisan od izvora.Prvo, ispravni momenti. Prosvetni sistem je zaista u potpunom haosu i demonstrira jedino to da je dno pomično. Zatim, rušenje motivacije kod ljudi angažovanih u prosveti je važan problem, a govor karakteriše i jedna ipak lucidna rasprava o ispraznom karakteru mnogih novih zanimanja. Konačno, savetima o tome da budući profesori treba da izvuku najbolje iz svojih učenika, da treba da prepoznaju njihov trud i slično, zaista se nema šta mnogo prigovoriti. Međutim, saveti o tome da treba voleti svoju zemlju i ostajati u njoj već su nas jahali. Učenje dece patriotizmu, tom poslednjem utočištu hulja? Bilo je dosta za jedan život.S druge strane, navedeni govor je i društveno anahron i individualno arogantan. Na primer, do zvanja profesora zapravo se uopšte ne mora stići upornim i vrednim radom, kako se u govoru tvrdi. Od sitno ispisanih puškica do krupno sažvakanih skripti, mnogi današnji profesor nije uradio svoj domaći zadatak dok je bio na fakultetu. A do vlasništva nad restoranima, firmama i privatnim avionima – koji se u govoru kontrastiraju profesorluku – može se stići preko noći, ali i izuzetnim radom i trudom. Odmeravanje ta dva truda sa jasnim sklonostima prema prvom može nam prijati, ali ga to ne čini manje bahatim. Zatim, uporno se i samozaljubljeno ponižavaju gotovo sve ostale profesije, a čak se i časovi srpskog jezika („glavni predmet, prvi u rubrici u dnevniku“) uzdižu iznad ostalih.U govoru se kritikuje čak i praksa promene zanimanja („foliranti koji menjaju profesije kao prljave čarape“), u jednoj prilično statičnoj viziji koja je u nesaglasju sa stvarnošću i zahtevima savremenog društva. Profesori marksizma, te opštenarodne odbrane i društvene samozaštite su, prema ovakvim porukama, trebali ostajati u svojim čarapama, koliko god da vonjaju? Konačno, zar je dovoljno samo samozadovoljno biti profesor? Profesorke sociologije, dakle, profesije ovog kolumniste, jesu i Mirjana Marković i Vesna Pešić. Biće da se ne broji samo seksi diploma. Jer, da je tako, njena jedina funkcija bila bi u tome da se majka u frizerskom salonu, a otac u kafani (može i obrnuto, moderno je doba) pohvali da je derle diplomiralo.Svakako najdramatičniji trenutak govora je poziv na „kretanje u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna i biznismena“. Veli govorancija da se bitke vode u učionici i da traju po 45 minuta, dakle stilska je figura i možemo da odahnemo, ali, zaista – u rat? Otkud ta neodoljiva privlačnost onih bolje obrazovanih da sa ratoborne visine gledaju na one koji to nisu? Da li je to taj famozni bolonjski „dodatak diplomi“? Posebna je tema što govor karakteriše fundamentalna logička greška: on polazi od premise da je obrazovni sistem urušen a deca nezainteresovana, a zatim gradi argumente oko toga da je jedino diploma (profesora) važna, te da samo ona istinski hvata boga za testis („Od časa srpskog do kosmosa!“). Biće da se do časova logike nije stiglo, od tolikog čuvanja „našeg jezika i kulture“.U čemu je zaista problem ili logička greška? U tome što navedeni govor zapravo ne govori o obrazovanju, već o popisu društvenih problema iz jednog vrlo ličnog i uskogrudog ugla. A u trenucima kada o nekakvom školovanju i govori, on govori o formi, a ne o suštini: kako se ponašati pred drugima, kako unaokolo deliti patriotske i kulturnjačke lekcije i kako istovremeno držati i nos i trajnu visoko. Možda je to sasvim u redu i prikladno za apsolventsko veče – malo motivacije nije na odmet dok žuljaju štikle i padaju bretele. Suština uopšte nije u navodnom autoru govora, već u onom mnogobroju spremnih delitelja ovog teksta koji time poručuju da i oni dele takve stavove jer su i sami, ah, tako visoko obrazovani. A to što se učilo noć pred ispit, polagalo na „bubice“ i napijalo zbog šestice, tada je manje važno. Ironično, ali upravo bi famozne starlete, u pauzi čitanja „Tolstojevskog“, potpisale ovako fini manifest diplomi kao sredstvu za trpanje prstiju u oko drugima. Ideje poput ovih zapravo su isprazne besmislice „finih ljudi Srbije“ koji, kada amaterski ne glume Paola Koelja ili Nika Vujičića, razotkrivaju duboko zatvorenu svest. Želju za preoblikovanjem sveta isključivo po sopstvenom ukusu i ličnom shvatanju vrednosti i kulture, uz želju za regrutovanjem armije koja će misliti isto.I ovaj kolumnista i asistent drži mnoge vežbe studentima na univerzitetu. Iz sociologije, discipline koja nije prva po rubrikama u dnevniku niti po rubrikama Zavoda za zapošljavanje. I (budući) sociolozi pate od predimenzionirane slike o samima sebi, u čemu ih on na svojim časovima pokušava i razuveriti i obeshrabriti. Govori im da umesto da menjaju društvo, a mnogi se upisuju sa tom namerom, prvo pokušaju da ga dobro razumeju. I to da bi taj kratak trenutak vremena koji nazivamo životom ispunili smislom. I ubeđuje ih u to da polaganje ispita i sticanje diplome zapravo i nisu toliko važni. Jer su naši životi kratki, teški i u krajnjoj liniji besmisleni. Da li zaista želimo da ih potrošimo u ubeđivanju drugih da nemaju pojma i krojenju sveta po svojoj volji? Ne, svojoj egzistenciji smo dužni jedno usredsređivanje na puno ozbiljnija pitanja i na mnogo veće i čvršće stvari u sveopštoj sitnoći i banalnoj prolaznosti. Ta čvrsta stvar je znanje i ono započinje radoznalošću. Jednim interesovanjem i strašću za spoznajom sebe i sveta unaokolo, za preispitivanjem i istraživanjem bez unapred zadatih rešenja i svesrdnog nutkanja pravih vrednosti. Dakle, u usvajanju širokog znanja o svetu u kojem živimo, koje je zapravo samo sebi cilj. Ne da bismo bili bolji od drugih, već da bismo bili bolji za sebe. Ključ je u postavljanju pitanja koja su „veća od života“ i naše tupe egzistencije koju zovemo karijerom. Tek tada razbijamo začarani krug banalnosti i prozaike. Među mladim ljudima koji dolaze na fakultete treba probuditi neprekidnu želju za zapitanošću i za saznavanjem, a ne želju za deljenjem lekcija i posmatranjem drugih sa visine. Filozofska poenta je zavoleti ljubav prema znanju, a ne prema profesiji. Samo tada diploma ima smisla.Danas, 12.07.2013.

[Caligula]

Dobar.

[InvisibleLight]

+1

[Jean-Luc Picard]

Imo... još bolji.http://amitzdulniker.com/2013/07/12/vi-ste-profesori-krivi-za-raspad-ovog-drustva/

[Ravanelli]

Baš dobra analiza kojoj se malo šta ima dodati.

prepisao sa foruma

[radisa]

Imo... još bolji.http://amitzdulniker...d-ovog-drustva/

O ovome se nije ni 2-3 puta pričalo do sada :(Ko je propustio, 'ajmo.Repetitio est matera studiorum

[Verterdegete]

Imo... još bolji.http://amitzdulniker...d-ovog-drustva/

Poenta mu je kratkovida, ali ovo mu je u slovo tacno:

Sa druge strane, dugogodišnje iskustvo i jebavanje po različitim medijskim redakcijama me je naučilo da su novinari sa završenim novinarstvom na državnom FPN-u potpuno neuoptrebljivi. Da su suženi, preplašeni, preopširni u izrazu, detaljni bez mogućnosti da sklope celu sliku, nesposobni da stiču nova znanja. To iskustvo me je naučilo da kao urednik više imam koristi od jednog svršenog studenta FMK-a nego od pet novinara sa FPN-a, jer je taj jedan željan znanja, a ne zvanja.Nisu FPN-ovci izuzetak, sa Pravnog izlaze svršeni pravnici koji ne znaju da napišu tužbu, diplomirani ekonomisti ne znaju šta je potrebno da se registruje firma. Sveže diplomirani psiholozi imaju potrebu za ozbiljnom psihoterapijom.

Doduse, nije obavesten da je registtrovanje firme, pravnicki posao. Edited July 16, 2013 by Verterdegete

[radisa]

Poenta mu je kratkovida, ali ovo mu je u slovo tacno:

To je glupost. Ništa nije potpuno tačno i to je jadna generalizacija bez smisla.Poslednja rečenica pogotovo. Ne razume svrhu fakulteta i čemu ta ustanova služi. Cilj fakulteta nije samo da nauči nekg nešto, nego je primarna stvar da nauči kako da se nauči. To što svršeni student ekonomije ne zna da registruje firmu, nije ni bitno, jer je sigurno neće on registrovati i što bi on morao to da zna?Druga dva primera iz poslednje rečenice su još gluplja, ako je to ikako moguće.