@Frile

 

u borovima rastu tri vrste..

 

Lactarisu deliciosus koje pustaju narandzasto mleko

Lactarius sanguifluus koja pusta crveno mleko

Lactarius semisanguifluus koja pusta svetlije narandzasto mleko koje posla par min potamni u crvenkasto

 

imaju,naravno jos karkteristika...ciklicne krugove na povrsini klobuka,jamice na drski,suplju ili ne siplju drsku,pozelene ili ne pozelene na oksidaciji i tako..

hvala ajvi, ono je više bio odgovor igorakiju na temu zašto rujnice kad je ispravnije lactarius prevesti sa mlečnice

 

do pre par godina nisam bio svestan da pod borovima rastu različite vrste rujnica, mislio sam da je to sve odreda lactarios deliciosus...   

aha..pa onda je,ako bas hocete narodski, ispravnije ,,borove rujnice,, ili ,,krvna rujnica,, za L. sanguifluus i ,,polukrvna rujnica,, za L. semisanguifluus

46 minutes ago, Frile said:

hvala ajvi, ono je više bio odgovor igorakiju na temu zašto rujnice kad je ispravnije lactarius prevesti sa mlečnice

Tako su me učili, doduše ne sećam se nešto da sam nalazio te što puštaju crveni sok, jedino čega se sećam da to radi je fistulina hepatica.

 

 

evo proverio sam sa stručnjacima, to su različita imena za iste pečurke, rujnica se više koristi u hrvatskoj a mlečnica kod nas u srbiji, nema veze koje je boje sok.

ko što rekoh, latinski.

Da li si siguran da ne mešaš pojmove rod i vrsta?

Ako je tvoj stručnjak mislio na rod lactarius - onda je u pravu.

 

E kad se priča o konkretnim vrstama, tačnije o ove tri što je Ajvi nabrojala (Lactarius deliciosus, Lactarius sanguifluus i Lactarius semisanguifluus)  što imaju crvenkast ili narandžast sok - njih narod i gljivari amateri nazivaju zajedničkim imenom "rujnice" (a verovatno postoje i drugačiji lokalni naziv). Kada govore o konkretnim vrstama, i stručnjaci i amateri naravno koriste latinski nazive.

Za Lactarius piperatus, koja ima beli sok, niko neće reći da je "rujnica", svejedno da li misli na rod ili na vrstu.
(editovano)

 

 

Edited October 21, 20222 yr by Frile

Ivy nije ni navela poimence šta je to sa slike u trenutku kad sam ja spomenuo mlečnice, tako da sam ja i mislio na sve laktariju u principu, ne konkretno na to što je ona našla.

da se nadjemo na ,,borove mlecnice,, ?

 

 

Rece covek pri kraju da treba oladiti sa berbom pecuraka

Preteruje. nigde se ne beru sve "sve gljive odreda" kao što kažu, pa da u šumi ne ostane ništa da razara lignin.

Neke konkretne popularne vrste gljiva jesu u problemu, na primer vrganji na nekim lokacijama nestanu zato što ima puno ljubitelja gljivarenja, svejedno što beru samo za sebe. Drugih vrsta gljiva, na primer Russula, ostane koliko hoćeš i bude ih narednih godina, zato što nisu toliko popularne.
Najgore je tamo gde se bere za otkup, tu se navodno traktorskim prikolicama iznose vrganji, a lišće grabulja u potrazi za lisičarkama (narednih godina tu lisičarke više ne rastu).

kao prvo lignin razlazu saprofitne i parazitske gljive a one,osim par vrsta, ugl nikome nisu zanimljive za branje i osim par vrsta su ugl nejestive ili su mikroskopske ...dok su vrste koje su u mikorizalnoj vezi sa stanistem ugrozene koliko je ugrozeno staniste...znaci dok su sume ok gljiva ce biti bez obzira na branje..u zavisnosti od uslova naravno..

 

e sad ugrozenost suma i prirode je neko drugo pitanje.

inace Beograd ima dobre okolne sume u kojima kolege gljivari beru sve vrste kao u ,,pravim,, sumama...nisam bila licno ali i moji svekar i svekrva a i vidim na netu kolege svasta lepo beru na Avali u okolnim sumama i padinama,u Lipovackoj i Sremackoj sumi..

Један од проблема такозване традиционалне медицине и традиционалне хране је што када би сви трагали по шумама за активним, лековитим материјама и храном - то би се разграбило у трену. Као Индијанци кад излове цело ловиште, па онда морају да нападну суседно племе да би отели и њихова ловишта. 

 

tu živi mrgud