Stigao na red i Planeta Krul na gledanje jeri sajfaj/fentezi 82/83. No, nisam ovde vrnuo da pricam o samom filmu, osvrt na nj bice kada svrsim s svima ostalima, nego mi je pocetak (a onda i ostatak) filma, odnosno njegova muzicka podloga vozdigla obrvu. Gledam li ja Krula ili Zvezdane staze? Nije ni cudo kada je autor muzike Dzejms Horner. Coek se nije vopste potrudio da napise novu muziku, samo je malo preradio vec napisanu. Bilo je zaista cudno gledati plamene konje koji rintaju preko neba uz muziku ZSa, ko da lete poput Enterpajza vorpom 4!

Kapiram da autori ponekad uzimaju svoja starija ostvarenja i mecu u nova, promene malo ritam i tako to, ali ova dva filma su izasla bukvalno jedan za drugim... Stiska sa vremenom?

Svaka slicnost Krula sa Kanom pocinje oko 1:48

Eh, da, ovo je i debi Lijama Nisona!

De Gol: U senci otpora (2026)

Istorijski filmovi se polako vraćaju. Trajanje je dugo, nisam proverio svaki istorijski podatak, ali većina bitnih činjenica jeste ispoštovana, bar prema knjigama iz istoriji i Vikipediji. Film na svojim plećima nosi Sajmon Abkarijan, koji igra našeg junaka Šarla de Gola u periodu Drugog svetskog rata, pre nego što će postati predsednik koji je uspeo da Francusku vrati među velike svetske sile i preporodi je posle godina političkih previranja.

Sajmon se odlično snašao u prikazu ove istorijske ličnosti. Glumi ga kao uštogljenog i tvrdoglavog čoveka koji gura svoju priču i poziva se na stara vremena kada je Francuska bila golema svetska sila. Njegovi manirizmi, naročito u mirnijim scenama kada se ne suočava sa raznim istorijskim ličnostima, pokazuju kakav je zapravo Šarl de Gol bio tokom najvećeg rata koji je čovečanstvo doživelo. Odlučan, promišljen, ali i pomalo nepristupačan prema raznim sugestijama i savetima saveznika, koji su ovde prikazani donekle karikaturalno. Verujem da je to svojevrsna osveta Francuza za sve prošlogodišnje parodije na njihove velike vojskovođe i istorijske ličnosti. Amerikanci su glasni i bezobrazni, a Englezi... dovoljno je reći da Čerčil i njegova ekipa ispadaju klasično iskarikirani i povremeno zlokobni.

Nemci jesu prisutni tokom filma, ali je autor odlučio da prestane sa njihovim karikiranjem i da ih prikaže znatno ozbiljnije. Oni čak nisu ni glavni neprijatelji, već razni činovnici i generali koji su odlučili da kapituliraju Francusku samo kako bi sačuvali svoje položaje.

Matju Kasovic u filmu igra zadrtog admirala flote, Fransoa Darlana, koji se igra vrućih stolica i ne želi da prizna De Golovu Slobodnu Francusku. Smatram da je taj performans mogao da bude daleko življi da su mu to dozvolili. Ovako deluje više kao interpretacija iz dokumentaraca sa History Channela.

Iako funkcioniše poput kakvog članka na Vikipediji, film ima dosta kvaliteta koji proizlaze iz načina na koji je snimljen. To su pre svega razgovori ljudi u prostorijama u kojima se kuje strategija za suprotstavljanje mnogo jačem neprijatelju. Kostimografija i montaža tu izvlače maksimum i uspešno nas vraćaju u period prošlog veka.

Film pati od prevelikog trajanja i, najiskrenije, čitav podzaplet sa omladincem u Parizu mogao je biti kraći i koncizniji, a da se pritom ne izgubi mnogo na dinamici. Najveći minus filma jeste sam prikaz borbi i akcije. Iako koristi dosta arhivskih snimaka i kroz montažne sekvence pokušava da dočara sav bol kroz koji je prošla francuska vojska, može se reći da režiser nema dobar osećaj za koreografiju borbi, pogotovo kada se u sve to uključe razna kopnena vozila i kompleksnije lokacije. Daleko bi bolje bilo da je sve ostalo na razgovorima i političkim preokretima koji su se dešavali među saveznicima.

I kraj ostaje nedorečen, jer nas uskoro očekuje nastavak.

Iako film predugo traje i akcione scene nisu najsjajnije realizovane, treba ceniti glumačke performanse koji su pokušali da nam dočaraju istorijske ličnosti, neke kroz karikiran prikaz, a druge kroz herojske činove. Jasno se vidi da je režiser želeo da im oda počast, pa su pojedine scene predstavljene znatno herojskije nego što su, po svoj prilici, zaista i bile.

35 minutes ago, hajde_bajder said:

De Gol: U senci otpora (2026)

Hvala,
Znači da film nije napravljen kao puki spektakl, nego onako ljudski (sa nedostacima) kakva su bila i vremena i ljudi.
Mešavina dokumentarnog i igranog (izmaštanog) je veoma zastupljena i u francuskoj literaturi, a film izgleda predstavlja nastavak literature drugim sredstvima.
Omladinske akcije / ilegalci su verovatno predstavljeni kao najzdravije tkivo ondašnjeg francuskog društva (sećamo se Mallovog filma iz osamdesetih: "Au revoir les enfants" koji poštuje omladinu) pa zbog toga nešto više o njima u filmu nego što objektivno zaslužuju.

Edited 18 minutes ago18 min by alkibijad