32 minutes ago, Eleniko said:

Je-bo-te! Pa one gospodare planetom!!!

Javi da li ih je sredila dijatomska zemlja.

Nije pretekla ni jedna

misliš da su otišle negde da crknu na miru ili su samo odšetale bez posledica

1 hour ago, Eleniko said:

misliš da su otišle negde da crknu na miru ili su samo odšetale bez posledica

Pocrkale su sve, pa pospadale. Zateko sam jednu ili dvije nepokretne koje sam stresao. Radi ovo, nema govora.

Office chilies

Tabasco

Bonsai tabasco

Jel imaju forumski baštenski znalci iskustva ili mišljenje o stalnorađajućim jagodama? Sad sam tek otkrila da to postoji

Sadi mi se nešto, a za sve što volim sam zakasnila pa reko' ako mogu da pokušam sa njima.

imam tzv. mesecarke koje radjaju od maja do septembra, oktobra. stoje napolju i preko zime, malo ih pokrijem kad je gusto.

u prolece uklonim staro lisce, dopunim zemlju i djubrivo i teraj ispocetka.

da bi dobila punu ciniju jagoda, treba ti dosta saksija.

ako ih redovno zalivas, cistis od starog lisca, uvek ima jagodica bobica.

sad, ima ravnoteza koju treba naci: ako pustas izdanke (da se obnove), manje ce cvetati. ako ih seces, bude vise cvetova, to jest plodova.

dobra zabava sa tim seckanjem, cupkanjem, a nije tesko.

videla sam da ih sade i u izbusenim cevima i to je lepa dekoracija uz neki kucni zid.

poz

Poslednji radovi u dvorištu za kraj leta, ne računajući to što ću do kraja nedelje da počupam baštu a možda i neću skroz jer me možda loži da me sačeka krajem oktobra zreo paradajz. Posle 8 godina lavanda je počela da posustaje, suši se i drveni, pored toga što je rasla kao puzavica po kamenom popločanom delu ispred kuće i tu zauzela bukvalno sve što je moglo. Odluka je bila teška ali isekli smo je i povadili korenje nakon što smo natopili zemlju. Prikolica puna do vrha. Plan (dok nisam otišao da šetam kučiće) je bio da kupimo mlade sadnice na proleće i u martu zasadimo novu lavandu pa je malo bolje iskontrolišemo kad krene da divlja. No sačekao me klasičan anarhizam moje žene, za ovakve stvari bi se ladno razveo da imam muda, posadila je razna sranja iz raznih delova bašte, aloje vere, sukulente različite, izgleda svakako mnogo gore nego podivljala lavanda ali ne mogu da se nerviram sada, ionako me basket ubija u pojam.

ovo je lavanda na drugom delu dvorišta, ovo ne dam. svejedno, ovde se vidi taj proces sušenja, ovo što je suvo je suvo pošto se stablo odrvenilo i to se širi. tako da će to morati da se isto odstrani jednom prilikom ali ako nemam pismene garancije da će doći nova mlada lavanda, bez mene.

Edited September 14, 2025Sep 14 by Eleniko

Ako hoces mladu lavandu, samo stricni mladje izdanke sa starih lavandi i zabodi u zemlju. Doduse, kod mene je uvijek vlazno pa se vecina klonova primila ali to je najlaksi i najjeftiniji metod. Mi smo donijeli 10ak grancica od zenine sestre iz Tottenhama i imali smo lavandu 10 godina. Isto tako odrvenila i ja povadio, tu mi je sad zalfija ali da hocu lavandu, samo cuttings i to je to.

Pripremamo se za polazak natrag u Beograd u subotu. Pa su ostali radovi koji ne mogu da čekaju povratak na otok oko 20. oktobra. Bašta je još živahna jer su noći hladne i vlažne pa smo ubrali dva tri kilograma paprike i patlidžana koji je svejedno požuteo od prejakog sunca. Ostalo je da danas pokupim paradajziće i onda ću da povadim sve iz zemlje. Limun bosiljak ide na zid da se osuši, videću da li će biti nešto od tih semenki kojih ima pregršta. Inače biljka sezone, topla preporuka svima koji vole bosiljak. Imaću da doniram puno semenki, kome treba biće uslužen.

na kraju su obrani paradajzići, do poslednjeg. tek kad sam napunio pleh video sam razmere štete od smrdibube pošto su se na kraju baš razigrali no više mi nije bilo važno, nisam ni ulazio u baštu. poklonio sam sve ovo drugaru da ovo zalije fetom i maslinovim uljem u rerni i u slast pojede. mrzelo me da ih sušim na kraju. vidimo se na proleće kada krenu radovi za novu sezonu.

na oproštaju od sezone se pojelo, popilo pa i zapevalo.

Edited September 19, 2025Sep 19 by Eleniko

Poslednje pripreme pred polazak, brod za Solun ide noćas u 22.15. Kaktus rodio ko blesav. Moglo bi se živeti od te rakije, pio sam to nekada kod ćopavog Darka na Visu u njegovoj konobi u selu Žena Glava, beše halucinogeno iskustvo uz hobotnicu pod pekom. J

avljaju mi moji nemački gosti koji su u avgustu odseli u ovoj kući iza kaktusa i svako jutro jeli za doručak da je u Minkenu 10e 3 ista ploda. Znači mogao bi biti milijunaš - imam za 2 ovakve kašete. Brat bratu hiljadarka, pa ti vidi. Ovde to nikoga ne zanima. Inače ne mogu reći da je najbolje voće koja sam jeo, malo je smarački proces, moraš da navučeš radne rukavice da ti ne bi stotine mikro bodlji završilo u rukama, onda ga kuhinjskim papirom pod mlazom vode očistiš od tih bodljica, presečeš na pola kao kivi i onda kašićicom dubiš. Ukus izdaleka podseća na marakuju ali je slađe i ima manje svežine. Verovatno da ima neka receptura da se napravi neki sladoled, sorbe ili slično gde se može pametno upotrebiti.

Funfact, ovi kaktusi ne rađaju na našoj strani otoka nego oni koji imaju ljubičast plod, mislim da se ti zovu prickled pear. Žena tvrdi da su nejestivi, ne znam, nisam probao. Imamo i toga u dvorištu ali ovi imaju prednost jer ih je žena donela sa zapadne strane Limnosa gde su samo oni. Zanimljiva vegetacija, od par mesnatih listova izdžigljalo je ovo što se vidi dole.

Kad prođe kaktus dolazi nar, već ih ima zrelih u selu, danas će nam dati komšija Sveta (Fotis) da malo ponesemo doma. Od kako je počela sezona plodova tako je stalno, uvek ima nešto u bašti za pojesti ili podariti komšijama. Badem, smokva, kaktus, nar plus bašta sa strane. Kad prođe nar - zimski hibernacija. Koja isto ima svojih čari.

Jedino nas jebe što su nam slabe pečurke na ostrvu, em ih ima malo (suvo je) em niko ne zna šta se jede a šta ne. Još to da imamo, u dupe bi se šutirali.

Inače Grčka država pod pritiskom hotelijera radi sve da sjebe short term rentals (izdavanje privatnih kuća i soba). Sad su izdali dugačak spisak svega što mora da se ima, dosta toga nije besmisleno a ponešto i jeste jer se od tebe traže stvari kao da si hotel, tipa da u objektu imaš ono emergency zeleno svetlo. Ćemu to ako izdaješ jednu sobu? Pa to je onda hotel a ne airbnb. Nama je sezona gotova, niko ne ostaje dok se ne vratimo krajem oktobra a onda stižu novi gosti, avanturisti, ne vredi ni što im objašnjavam da je vreme neizvesno, aj sunce đene đene ali kupanje čisto sumnjam sem ako nemaju finski mentalitet. Posle njih se za februar najavio jedan pisac, treba mu samoća i tišina, Beograd mu radi na loše, čini mi se da počinjemo da privlačimo razne zanimljive likove. Ni njemu nije vredelo što sam ga odgovarao da ume da bude hladno, orkanski severac, slabo grejanje, kuća projektovana za leto sem tog jednog studija gde smo žena i ja itd itd. Ne vredi, zapeo. Na kraju sam mu, pošto voli da kuva i da jede, priznao da je to najbolje vreme za ribu na ostrvu, ribari pred mušterije iznose najbolje, ne kao leti kada sve ide ugostiteljima. Plus je top top riba tipa san pjera krupnih od po par kg 16e, ovaj se šokirao jer ima iskustvo rovinja gde je 50e.

u povratku iz grčke juče smo ušli u leskovac da se malo okrepimo roštiljom koji je nedostajao u ova poslednja 4 meseca života kada su se jeli plodovi mora u svim agregatnim stanjima. elem, nikada nigde u životu nisam video toliko plastenika, ne samo na obodu grada i po okolnim selima nego i u samom gradu, bukvalno svako ko ima dvorište od 50m2 podigao je plastenik i napunio ga paprikom i paradajzom. elem, to je prvi deo moje fascinacije, drugi je rod paradajza (na papriku nisam obratio pažnju) koji je za nas navikle na škrbav rast organske proizvodnje bukvalno mamutski. ima naravno zapuštenih plastenika koje niko nije plevio pa liče na džunglu, mada se i tamo probijaju krupni crveni plodovi, ali kakve sam sređene i uređene plastenike video, majko moja. oni što su oplevljeni od visine preko metar a ispod toga bukvalno stotine ogromnih plodova, što u zrenju, što će biti za mesec dana. elem zašto ovo pišem, ovo nema šanse da se dobija metodom koju pomene svako kada ga pitaš kako i čime prihranjuje - samo izvorska voda i prevreli stanjak - nema ni najmanje šanse, ovo je neka ozbiljna NPK prihrana koju radi neko ko ozbiljno zna materiju a izgleda da u leskovac ima dosta takvih.

ovako nekako, slika je sa neta

E da, komšija Sveta (Fotis) nam je poželeo srećan put sa kesom svežeg, tek uzrelog nara. Ima brat bratu 5 kila, taman dok smo u Beogradu a kada se vratimo na otok, i naš nar će dotle biti zreo.

Ovde su dve vrste, ovaj svetliji i ukusniji, stara tradicionalna sorta koju su Grci na mom otoku doneli iz Male Azije 1921/22 kada su proterani. Ima i par komada ovog tamno crvenog koji je nova sorta koja se uglavnom gaji u Turskoj i Izraelu, za sok, ovde je dosta rano od velike toplote napukao i tako otvorio put insektima.

Nar je mitsko, grčko voće koje se uvek sadilo pored nove kuće za sreću a do danas je ostao običaj da se prvog januara svake nove godine iz sve snage jedan nar ostao na drvetu zafrljači iz sve snage u zid kuće.

Ovo je naš nar koji je pre 8 godina kada smo uzeli kuću bio jedino rastinje na praznom placu, bukvalno grm koji smo dobro istrimovali i uz pametno orezivanje svake godine došli do toga da nam je danas najvažniji hlad ispod koga jedemo i koji svake godine rodi jedno 30-40 velikih plodova, sem jedne godine pre par sezona kada je bio uzeo odmor. Početkom jula kada je zagudio egejski meltemi od 6-7 bofora i dosta sitnih, tek formiranih plodova ili čak cvetova popadalo sa drveta, mislio sam da nećemo imati ništa, no priroda je pobedila.

na kraju berbe grožđa bere se crno grožđe, na ostrvu dominira lokalna sorta limnio ili kalambaki čije vino nisam voleo do skora kada sam sebe ubedio da je zapravo dosta blizu crnog pinoa i da se mora piti ohlađeno (streljajte me). navodno najstarije vino na svetu, pio ga je aristotel (grci su još veći mitomani od srba). svejedno, doba berbe je divno.

mi smo naših par grozdova stonog crnog ubrali još pre mesec dana, to je žena nešto posadila, moderno, bez semenki ali nije neukusno.

Aj, berem grozdje, biram tamnjaniku...