1 hour ago, hajde_bajder said:

Vidim niko ne pominje Rođeni sjutra. E to je film koji bi trebalo da se obradi, Đokica David u ulozi Narko Dilera Limuna, a Mirko Vlahović je njegov potrčko. Plus Milica Milša ko od majke rođena u najneprijatnijoj sceni sa bazenom.

"Rođeni sjutra" je u principu toliki treš da je reč o autentičnom remek delu

7 hours ago, ronin said:

"Rođeni sjutra" je u principu toliki treš da je reč o autentičnom remek delu

Ako se dobro sećam prve 2 rečenice u filmu su ,, o što volim miris kokaina u zoru." i " viđi kurca u slamnom šeširu"

On 4. 4. 2026. at 21:51, hajde_bajder said:

Idemo dalje (1982)

Film prati odrastanje jednog razreda u Jugoslaviji, u malom seocetu koje je maltene razrušeno pod napadom nacista. Bivši vojnik Miloš (Dragan Nikolić) vraća se sa ratišta, a početak prikazuje kako hoda kroz maglu, kao da dolazi iz neke vrste neživota. Jaka uvodna scena i slika pomešana sa zvucima pucanja.

U selu mu namenjuju da postane učitelj i da se brine o čitavom razredu dece čiji su očevi ili poginuli ili zarobljeni na ratištu. Školom upravlja direktor Božur (Danilo Bata Stojković), koji oscilira između autoriteta i karikaturalnog lika koji pokušava da drži sve pod kontrolom. U istoj školi, kao njihov lični sluga, radi nemački vojnik Šopenhauer (Bata Živojinović), a Milošu je potrebna i ljubavna prilika u vidu babice Milice (Ena Begović).

Istovremeno, ovo se može poimati i kao svojevrsni horor film, jer Miloš previše otkriva deci, ali istovremeno traži način da ih edukuje i da kroz njih zapravo isceli svoje psihološke rane zadobijene na ratištu. Kada god se desi neka velika prekretnica, on izgovara krilaticu: „Idemo dalje!“ i to ćete čuti često. Kroz odnos sa tom decom vidimo kako se međusobno nadopunjuju i rastu jedni uz druge.

Za jedan ratni film, Šotra izbegava da veliča rat i da bira stranu. Ipak, postoji jedna veoma uznemirujuća scena sa četnikom kada se čitav mali gradić okuplja u lokalnoj zajednici, gde urlajući traže smrt za svakog okrivljenog. To je istovremeno jedna od potresnijih, ali i najsmešnijih scena.

Kroz čitav film prodefiluje dosta naših glumaca i glumica, poput velike Olivere Marković u ulozi bake Velinke, koja ima upečatljiv performans. Prikaz žene navikle na rat, sa pištoljem za reverom i bez dlake na jeziku, dok vuče svoju kozu, mota cigare i pije rakiju.

Tu se pojavljuje i veliki Pavle Vuisić kao Dragiša, koji je osuđen na smrt jer je sarađivao sa Nemcima i radio na štetu čitavog mesta. Vuisić, iako ima tek par scena, zrači harizmom i magnetizmom, a scena sa češljem ostaje urezana u sećanje. Njegov lik ima sreću jer je deda jednom od učenika, a Miloš uspeva da obuzda krvožednu želju meštana. Dopada mi se što to radi za dobrobit svojeg učenika, a ne nužno dede, koji dobija ono što mu sleduje kad mu spasi život.

Bata Živojinović kroz čitav film ne izgovara nijednu reč i igra dobrog i poštenog Nemca kojem je jasno šta je njegov narod učinio i koji se iskreno kaje, ne žaleći zbog „kazne“ koju zaslužuje.

Sa druge strane imamo Batu Stojkovića kao Božura, koji ima zaista mnogo smešnih replika i scena. Kada zakolju prase, Božur tvrdi da ne želi da proba čvarke dok se oblizuje, a buni se i kada učitelj i deca razdele meso po selu sa komšijama, jer je to deo školskog inventara. Ali scena u kojoj pije rujno vino sa Šopenhauerom je antologijska, istovremeno smešna i tužna, i dobar prikaz kako neko na visokom položaju lako može prekršiti svoja obećanja ako postoji začkoljica. (Nisu čvarci, ali vino može!)

Tu je i scena kada su deca traumatizovana Miloševom pričom o gubitku, a Božur, frapiran, ulazi u neku vrstu manične epizode u kojoj priča vic koji ne zna, ali ga završava rečenicom: „Srbin je bio najpametniji i sve je nadmudrio.“ Bata u toj sceni postaje jeziv i neprijatan, ali se upravo tu vidi koliko je bio veliki glumac, umeo je da likovima koje je često igrao uvek donese nešto novo i zanimljivo.

Najbolje funkcionišu scene sa čitavim razredom. Šotra ima dobro oko da uhvati dečija lica. Kada su prepuna radosti ili kada ih skrha tuga. Ili kada rade obične stvari koje deca rade: glupiraju se, trčkaraju po avliji ili sede u klupama, dok kamera beleži samo njihove noge kako landaraju.

Završni kadar, u kojem se Miloš oprašta sa svojim đacima dok im čita citat iz Dostojevskog, raznežiće i najtvrđe. A ja nisam od kamena, suze su same potekle. I ima nešto istovremeno bajkovito u toj sceni na način na koji je snimljena, svi su na zelenoj poljani okruženi šumom, i magla sa početka se vratila.

Film nije najbolje snimljen niti montiran,često imam utisak da se scene neprirodno prekidaju da bi započele nove. Nije ni najbolji u Šotrinoj bogatoj filmografiji, ali za film koji se dešava tokom Drugog svetskog rata ističe se time što daje nadu i što je jedan od ređih anti ratnih filmova koje imamo u našoj kinematografiji. A to je ponekad sasvim dovoljno.

Ako mislite da je ovo najgori film Gage Nikolića, zajebali ste se. Poslednji krug u Monci je još mnogo gori.

Gori od Čedomorca?

46 minutes ago, Filozof manijak said:

Gori od Čedomorca?

Čedomorac je vrh zabava, toliko je glup da je zabavan....

Šejtanov ratnik

dorcol manhattan 2.1 ocena na imdb.

sunce ti jebem!

On 22. 4. 2026. at 15:05, Filozof manijak said:

Gori od Čedomorca?

Čedomorac ne glumi neku ozbiljnost, ne smeta mu da bude ekstremno glup.

Monca je pretenciozno sranje, loše napisano, loše snimljeno koje ni najmanje ne vade ni vrhunski glumci.

11 minutes ago, copkillah said:

Monca je pretenciozno sranje, loše napisano, loše snimljeno koje ni najmanje ne vade ni vrhunski glumci.

Dodaj uz to i pateticno "kultni" status koji ima medju vonabi krimosima.

8 minutes ago, Sludge Factory said:

Dodaj uz to i pateticno "kultni" status koji ima medju vonabi krimosima.

Kao i svaki film o gangsterima..

2 minutes ago, Jimmy Kowalski said:

Kao i svaki film o gangsterima..

Pa da, mada bih rekao da sa ovim imaju neku posebnu vrstu konekcije, valjda zato sto je nas. Ono, vole oni Kuma, ali na Moncu se pusta suza.

I kad kazem 'vonabi krimosi', mislim naravno na sve koji se loze na to, ne samo na one koji se stvarno bave nekim oblikom kriminala.

Pa mi ni nismo imali nesto filmova o losim momcima sa asfalta, da se ne bi kvarila omladina. Goran Markovic je doziveo zestoke kritike za portret Flojda Mitrovica, a on nije nikakav krimos, samo zeli da preskoci sluzenje vojske. Kako su popustile stege, tako je i postalo moguce snimati filmove kakvi su se decenijama snimali sto u Americi, sto u Francuskoj i drugde na zapadu. Bilo da su price o pravim gangsterima, bilo izmisljeni likovi.

Jesmo li uopšte imali neki ozbiljan gangsterski/krimi film? Sve nešto karikaturalno ili karikirano ili sa nekim primesama kvazikomedije. Evo pada mi na pamet Južni vetar kao prilično dobar film iako se autor kasnije autovao kao ćaci.

Maratonci trce pocasni krug

22 minutes ago, Jimmy Kowalski said:

Pa mi ni nismo imali nesto filmova o losim momcima sa asfalta, da se ne bi kvarila omladina. Goran Markovic je doziveo zestoke kritike za portret Flojda Mitrovica, a on nije nikakav krimos, samo zeli da preskoci sluzenje vojske. Kako su popustile stege, tako je i postalo moguce snimati filmove kakvi su se decenijama snimali sto u Americi, sto u Francuskoj i drugde na zapadu. Bilo da su price o pravim gangsterima, bilo izmisljeni likovi.

A "Obračun u kazino kabareu"???

"Monca" je probala da provuče i taj "beogradski mangupi" momenat, doduše beskrajno neuspešno. Da citiram samog sebe, posle tog filma me je ponekad blam da kažem da sam sa Krsta.

U pravu si, nismo ih imali baš mnogo. "Mlad i zdrav kao ruža", "Poslednji krug u Monci", "Do koske", "Rane"... Ovako iz glave, to je manje-više to. Ali "Vidimo se u čitulji" je bio daleko najuticajniji, čini mi se. Sada imamo "Južni vetar".