Kako lepo Kadijević priča o "onoj" sceni.

12 minutes ago, Sludge Factory said:

Kasting Karadjordja (Marko Nikolic) i Milosa (Bercek) je sam po sebi dovoljna genijalstina. Stroke of genius.

Jbg, to su uloge koje obeleze glumce i niko ne moze da zamisli nekog drugog u njima.

Bora Todorovic i Lecic su odlicno odigrali u filmu, ali svi i dalje pamte Batu Stojkovica i Bogdana Diklica....

Neke uloge ostaju iza glumaca kao veciti kamen spoticanja svima koji posle to pokusaju - Gospodja Ministarka je pisana za Zanku Stokic ali koliko ih je gledalo, sem Milene Dravic u TV obradi uzivo?

Radmila Savicevic u Pozoristu na Krstu je i danas visoko na mojoj listi izvedbe iste predstave...

O Boletu Stosicu i Sablji dimiskiji da ne pricamo - ono je trebalo videti...

Ovo danas izlazi, eto tom prilikom da bacim jednu staru recenziju na ovaj zaboravljeni film:

Pun Mesec Nad Beogradom (1993)

Youtube ponekada ume da iznenadi sa izborom domaćih filmova. Od Dragana Kresoje sam imao priliku da pogledam Oktoberfest, i to baš davno. U sećanju mi je ostao kao solidan film o neuklopljenosti u staroj Jugoslaviji, i možda jedina uloga u kojoj mi je Goncić bio zanimljiv.

O dotičnom filmu sam znao da glavne uloge nose Dragan Bjelogrlić i Ružica Sokić, pa sam odlučio da zaigram taj rulet i da vidim šta je imao da ponudi. Naglasio bih da sam našao najlošiju vizuelnu verziju, tako da sa jedne strane ne mogu da budem merodavan koliko je dobra kinematografija i osvetljenje...

1992 godina, ratište žari punom parom i u Beogradu pratimo mladog studenta i novinara Aleksu (Bjelogrlić) koji radi za Astro Tajne i pokušava da živi normalan život. (verujem da je ovo referenca na nekadašnje Treće Oko)

Videvši svojeg prijatelja Milorada koji je poginuo na ratištu u čudnim okolnostima, traži utehu i utočište kod svojih roditelja i bivše devojke. I nailazi na totalnu nezainteresovanost i emocionalnu zatvorenost, pa čak i neku vrstu ludila.

Na nagovor kolege Đorđa (Nebojša Bakočević) da zatraži rad u trećoj smeni i na taj način izbegne racije milicije koja je tada upadala u kuće i odvlačila ljude na ratište, zvuči kao bolja opcija. Tu upoznaje i staru gospođu Kosaru (Ružica Sokić) koja mu nudi i smeštaj kod nje. I onda se gradi misterija sa primesam horora.

Scenaristički film je pokušao da spoji dosta žanrova, sa jedne strane imate skoro pa dokumentarističku dramu života mladih ljudi koji su pokušavali da izbegnu odlazak u sigurnu smrt, sa povremenim uplivima našeg humora i ona dolazi do mešanja horor aspekata koji nisu najefektivnije urađeni. I to je iz opravdanih razloga, sam film je snimljen kada je bilo najteže i za kratko vreme, čini mi se da sam pročitao negde da je za svega dva meseca napravljen, i da posle nije imao dugačak život u bioskopima, pa čak ni na VHS kasetama.

Poseduje čak i jednu nadrealističku crtu koju retko viđamo kod naših autora, alegorija vampira prikazanu kroz izgled starih istrošenih ljudi koji vrebaju mlade i da su spremni da ih žrtvuju da bi se nahranili njihovom krvlju je dobro poređenje sa tadašnjim ratnim stanjem i neuvijena kritika kako se država ponašala sa životima građana.

Što se glumačke postave tiče, ovde je Bjelogrlić dobio jednu da kažem nepraktičnu ulogu za njega. Uvek sam navikao da ili glumi šmekere ili namazane likove, a njegov Aleksa je intelektualac, i emotivno nežan tip koji samo želi da spase živu glavu. U kasnijim delovima filma kada dođe do upliva horora, tu i najviše zasija. Ovo je bila poprilično netipična uloga i ističe se u njegovom velikom glumačkom opusu.

Boda Ninković je imao mnogo manju ulogu, koja je i suštini omaž kultnom hororu An American Werewolf in London, i ulozi jednog sporednog lika odatle. Bakočević je bio zanimljiv, iako i njega ima malo, ali se videlo da njemu ne treba puno, jer je zračio harizmom i imao taj omladinski kul šmek.

Ružica Sokić mi je na pola puta, ima momenata koji mi prijaju jer se vidi da ide na still "go big", a onda opet u zavisnosti od scene i tona, ili ispadne smešno ili jezivo, i nema zlatne sredine. Rade Marković koji glumi njenog muža Alimpija je recimo bio daleko svedeniji i upečatljiviji u svojoj ulozi.

Muziku za film su radili braća Vranešević iz novosadske grupe Laboratorija zvuka, kome ovo nije bila prva kolaboracija sa Kresojom na njegovom filmu. Njihova tema je sablasna i gradi dovoljno uverljivu atmosferu koja pripomaže.

Naravno, ne mogu da izbegnem pomen i Pilota. Od silnih pop rok grupa tog vremena nisam nikada mogao da ih svarim. A ovde su dobili priliku da urade dve pesme za film, i dobili su kameo ulogu unutar filma. Glumili su klošare i sami sebe kako nastupaju, što je zanimljiv detalj kada se razmisli o onom nadrealističkom pristupu. Ali sada posle gledanja filma, te dve pesme, sa tekstovima i šalala refrenom dobijaju mnogo zlokobniji prizvuk nego pre.

Naravno nisu sve ideje iskomunicirane ili dovršene do savršenosti koji bi ovaj film mogao da postavi na pijedestal naših najboljih filmova, ali ne mogu da se otmem utisku da svakako zaslužuje da bude sačuvan od gubitka vremena i da dobije drugi život.

Edited May 26May 26 by hajde_bajder

Tragovi crne devojke (1972)

Boris Dvornik je fantastičan u ulozi Jove, železničara koji traži svoju sreću. Na svojim putešestvijama sreće Paju (Pavle Vuisić, preharizmatičan u onome što je bio najbolji, da igra boeme!) i posle ostvarivanja drugarstva, dobro je to zacementirati sa malo zabave sa prostitutkama koje igraju Ružica Sokić i Neda Spasojević.

Ono što je veoma specifično za prikaz Jove, jeste da iako ima težak život, on poseduje mnoštvo vrlina i jako malo mana. Kada treba da se radi, on ne bira i pristaje. Ako uvidi da je nekome koga ne poznaje, potrebna pomoć uskočiće. Time Boris Dvornik dobija prostora da zaista pleni u svakom kadru i da nama kao gledaocima podari jaku povezanost i empatiju spram njegovog like. Time je još sve gore što umesto da prođe bolje u životu, on konstantno dobija kofe govana.

Nažalost naš heroj se zaljubljuje u Slavicu koju igra Neda Spasojević i oni započinju ljubavni odnos, koji je blago rečeno, je veoma turbulentan. Mi zapravo dobijamo uvid u živote ljudi sa tadašnjih oboda margine i kako žive i snalaze se. Ružica Sokić me ovde podsetila na blažu verziju svoje uloge u Žutoj. Slični su ti veseli manirizmi kikotavog smejanja, sa time što nema monologa kao u tom filmu niti scena u kojima učestvuje i ume da prikaže svoj šarm.

Dobijamo dosta dokumentarističkih scena, i prikaz života radnika na železnici. Kako zapravo je nekada izgledalo raditi kao šinter i naravno tu je i neizbežni sastavni deo naše kulturne baštine: kafana!

Scene u kafani su zaista antologijske i šta rade tu pokreti kamere, koji iako se fokusiraju na Jovu i Slavicu, ipak daju prostora i sporednim ulogama i statistima, da ožive atmosferu unutar takvog prostora.

Iako ne ide u patetičnost, film je više trezven nego li patetičan u tonalitetu. Ima povremenih upliva humora i scena koje daju naznake da iako su mnogi od pojava iz tih slojeva društva, oštećeni i veoma nesrećni, zapravo krije se u svima njima i delić dobrote i ljudskosti. Film se baš trudi da ih sve humanizuje.

Bata Životinja ima jednu impozantnu sporednu ulogu u kojoj je maestralno odvratan. Scena u kafeu, dok sede njegov lik Radomira šintera koji glaba belog luka i ispija vermut, naspram Dvornikovog heroja Jove. Koji rezigniran i slomljen, ne može da prebrodi raskid sa ženom koja se nikada neće smiriti i skrasiti. Tu Bata dobija prostora da bude ogavan i netipično rđav. Znao je on da igra skotove, ali ovo je baš visok i novi nivo.

Nije mračan poput mnoštva naslova iz crnog talasa, ali nije ni toliko vedar. Ono po čemu se izdvaja je autentičan prikaz čoveka koji sve dublje ponire u stanje apatetičnosti i spremnosti da počini najgore delo, i to sve samo zbog jedne ključne emocije: ljubavi.

Šteta je što je Pun mesec nad Beogradom radio neko ko o hororu ili nije znao mnogo ili nije smeo da ga uradi iz sve snage. Ghoul ga je natenane sahranio u jednoj staroj recenziji. Bilo je tu solidnog materijala ali je na kraju ispao meh.

Više cenim kada neki autor pokuša da izađe iz miljea po kojem je postao poznat. Kresoja je hteo i nadrealizam da ubaci, i komentar o tadašnjem stanju sa ratištem i kako moćniji i stariji jedu mlađe nade koje imaju kapaciteta da donesu nešto novo na svet. Daleko od toga da je film savršen, ali štrči u našoj kinematografiji, barem je pokušano da se izađe iz ustaljenog kalupa.

Kreso ja

Taj film savršeno funkcioniše iz tog ugla.

Šteta što nije restauriran.

Kresoja je imao zlu sudbinu da pogine u helikopteru sa sinom 😔

Edited June 2Jun 2 by garcia

Nemirni (1967)

Kokanova režija je utegnuta; svaki kadar mora biti iskorišćen maksimalno kako bi nas utopio u crnilo kojim ovaj film odiše. To crnilo je jasno prikazano, a svaka čast i rasveti, zahvaljujući kojoj se upravo scene sa početka najviše vizuelno ističu i koje su snimane tokom noći.

Čudi me da u današnje vreme kada je tehnologija toliko uznapredovala većina scena po tmini je skoro pa negledljiva.

Odlično su iskorišćeni kadrovi sa kranom, kao i učestala švenkovanja sleva nadesno, dok se pozicije likova menjaju u zavisnosti od situacija u kojima se nalaze.

Na filmu su radile dve montažerke i siguran sam da je njihov doprinos bio značajan kako bi se u prvi plan stavila ženska perspektiva koju nose Milena Dravić, Dušica Žegarac i Špela Rozin u svojim ulogama. Slobodno mogu da kažem da je ovo film koji nosi Milena Dravić.

Njena Zorica je buntovna i tugaljiva heroina, ali ona unosi takvu energiju u svaki trenutak kada se pojavi u sceni i kroz dugačke i pamtljive monologe.

Dušica Žegarac, u vamp-šik crnoj haljini i sa crnim naočarima, poseduje sve što jedna tadašnja filmska zvezda treba da pokaže na platnu. I njena Zorica je odabrala nesrećnu ljubav, onu koja se iskušava između života i smrti sa Nebojšom, kojeg je odigrao Janez Vrhovec.

Njihova scena na groblju, u kojoj se tokom dijaloga o budućnosti koju bi mogli da dele stalno čuju graktanje gavranova i jeziva muzika Zorana Hristića, ostavlja snažan gotski utisak.

Špela Rozin u ulozi mlade i misteriozne Biljane, odaje u neku ruku hrabrost svim mladim ženama koje su se uputile u veliki grada i koje su ili bile progutane od njega, ili naučile da prežive i plivaju.

Iako su film režirali i napisali muškarci, ima nečeg što se retko viđa u našem filmu, a to je sama ženska perspektiva. Pomenute heroine imaju jasan razvoj, i dostojanstvo čak i u tim nemilim položajima u kojima se nalaze. I ono što je najbitnije nisu žrtve. Kada bi gledali čitavu ex yu i srpsku filmografiju, od toga može da se napravi jedna pozamašna lista i da se dobro prouči i prokomentariše.

Možda mi iz današnje perspektive kao najluđi detalj deluje to što Marko Todorović glumi vozača hladnjače. Ipak, ima neverovatno prisustvo na ekranu; njegov lik predstavlja čoveka koji je proživeo život i sada traži ljubav i beg od usamljenosti. Posebno mi je zanimljivo što ga najviše vezujem za Milana Todorovića iz Žikine dinastije. Znate kada se glumac ili glumica previše povezuju sa jednim likom iz karijere, a onda kada krenete da kopate njihove filmografije, iznenadite se šta su sve uradili u dugoj karijeri.

Kada se sve uzme u obzir, film nema klasičnu narativnu postavku. Sve su to vinjete iz života različitih društvenih slojeva: studenata, bogataša, policajaca i marginalaca. Svaka od njih deluje kao trenutak u vremenu koji je ostao zauvek zabeležen.

Ima nečeg u prikazu autoputa što deluje kao jasan simbol prolaznosti života. Nije bitno kojoj klasi pripadate, svako će na kraju doći kod kosača.

Čak i ta nedovršenost istavlja daleko upečatljiviji utisak nego da smo dobili definitivan završetak.

Mozemo i dodati da je milena u to vreme bila kokanova supruga.

Kako se zove onaj njegov film s delikventima? AKo je uopšte njegov, liči na njegov. Fehmiu valjda glumi nekog inspektora

Just now, Hermetico said:

Kako se zove onaj njegov film s delikventima? AKo je uopšte njegov, liči na njegov. Fehmiu valjda glumi nekog inspektora

Goran Marković - "Specijalno vaspitanje".

Bekim je vaspitač.

Edited June 5Jun 5 by Milošica

Just now, Milošica said:

Goran Marković - "Specijalno vaspitanje"

NIje bre, ovo je crno beli film. Znam šta je Specijalno vaspitanje, Munižaba ftw

jedini njegov film sa delikventima je nemirni

kradu kola, pa bude udes, udare u neki kamion

al tu ne glumi bekim

11 minutes ago, kud u maglu Simoviću said:

jedini njegov film sa delikventima je nemirni

kradu kola, pa bude udes, udare u neki kamion

al tu ne glumi bekim

Možda nije njegov film Ništa više ne znam izlapeo sam. Meni u glavi taj Bekim inspektor kao najjača uloga kod nas, jedna od. Baš je bio faca, u mojoj glavi Nemirni sam gledao, gledao sam još jedan (i Grad, naravno), bilo je to po nekim televizijama. Meni on najjači naš reditelj, da parafraziram šta je meni reko jedan ortak boli te kurac ti sam praviš svoj Njujork

Edited June 5Jun 5 by Hermetico