Srpski film

[Azdaja]

Moje pitanje je što većina naših filmova ima bedan ton, svako malo kad hoću da ga gledam moram da se napnem, a nije da imam problema sa sluhom.

[kud u maglu Simoviću]

tamni vilajet

 

mahom zbog sirotinjstva^tm tj ne radi se sinhronizacija već se koristi ton snimljen na setu. za ovo prvo bi morali glumci još jednom da snimaju replike u tonskom studiju pa da se radi njihov miks, pa kompletan miks tonske slike. ovako snime oni to ok , al se posle nagruvaju efekti bez da se vodi računa o nivoima efekata i govora

 

 

 

 

sve bi to bolje zvučalo da se ovde zapatila sinhronizacija filmova, a ne titlovanje

[dvb-t manijak]

2 hours ago, kud u maglu Simoviću said:

tamni vilajet

 

mahom zbog sirotinjstva^tm tj ne radi se sinhronizacija već se koristi ton snimljen na setu. za ovo prvo bi morali glumci još jednom da snimaju replike u tonskom studiju pa da se radi njihov miks, pa kompletan miks tonske slike. ovako snime oni to ok , al se posle nagruvaju efekti bez da se vodi računa o nivoima efekata i govora

 

Radi se i kod nas ADR ali retko. Ja dolazim iz sveta tv-a tako da ne volim da čujem ADR.  Prihvatam ga kao nužno zlo jedino ako zvuk na terenu nije uspeo.

Drugo, sada je tehnika otišla daleko. Postoje odlični mikrofoni i ostalo. Ali većina tonaca ima neko svoje razmišljanje, izmišljaju neku novu toplu vodu.

 

Karijeru sam počeo kao tonac na tv-u i znam da ima tu puno izazova, pogotovo na terenu. Koliko puta sam morao da dokazujem ljudima da bubice ne rade dobro napolju. Kad snimaš reportera manje više, ali na glumcu je prilično neupotrebljiva.

 

A prvo pravilo mi je bilo da stavim što više mikrofona.  Tada se radilo sa VTR-ovima koji su imali 4 audio kanala. Nema problema, stavim ja 4 mikrofona, nije mi teško, plus po jedan za it na svakoj kameri. Nešto mora da se čuje.

 

Drugo, zvuk mora dobro da se čuje već na terenu u slušalicama, a ne da se nadaš da ćeš u postprodukciji da ga izvučeš. U postprodukciji možeš da ga eventualno malo obojiš, da uradiš stereo sliku i tek na kraju koriguješ dinamiku.

 

A glavno pravilo je da govor mora jasno da se razume.

 

Ima neko nepisano pravilo "30%" koje se prenosi sa kolena na koleno. Po njemu glavni glasovi idu na 0 (0dB) a sve ostalo (it ton, muzika, efekti) maksimalno na "30%" odnosno -30dB. Problem se kod tv emitovanja javlja ako ove ostale zvukove digneš više od toga, jer onda do izražaja dolazi kompresor-limiter u tv stanici koji pegla zvuk, ali je to glupi elektronski uređaj ili softver koji ga imitira. On nema pojma šta je glas, šta je njegov eho iz prostora, šta je muzika, šta su efekti.

Sada je sve digitalno i ovi nivoi su srazmerno niži. 

 

U staroj firmi smo imali neki šugav mali tv 14' sa još šugavijim zvučnikom. Na njemu smo kontrolisali konačnu verziju za emitovanje, jer ako se na njemu sve vidi i čuje na dobrom tv tek neće biti problema. 

 

 

Ne znam šta je sa ovim toncima danas? Radio stanice su uglavnom čuju loše, filmovi još gore.

 

Tomu sam gledao u bioskopu i svideo mi se zvuk, ali tu ima dijaloga koji su nerazgovetni.

[ragasto]

Većina mlađih tonaca je navikla na presete i boli ih k.

rant off, morao sam.

[msv]

Ceca i Mimi u prvom delu emisije govore o Zlatnom dečku

[Frank Pembleton]

Jel ima Novi Stan?
Nešto ne mogu da nađem...







... Shiit has hit the fan

[msv]

Nema, ne znam ni da li su radili skoro...

[Frank Pembleton]

Pa to, tražio i ne vidim...







... Shiit has hit the fan

[renne]

Marš na Drinu na Superstar, remaster

[msv]

[MocaVukotic]

Kakav uzasan trailer

[Misko]

Gledao varilu nocas..stvarno filmcina i dalje..valjda ce uskoro remaster

[April]

Konačno odgledao Baba, koncentriši se.

Pjer Žalica je otprilike bosanski Miloš Radović voliš ga ili ga ne voliš.

On je tačno nastavio tamo gde je stao sa Kod Amidže Idriza. Kamerna atmosfera, više format tv filma i veština za rad sa velikim glumcima, manje-više stalnom postavkom njegovih filmova. Emir H, Jasna Žalica, Izudin Bajrović, Admir Glamočak rade zajedno još od Gori vatra, plus Bane Popović, Alma Prica I Mira Banjac, malo li je

Sent from my M2102J20SG using Tapatalk

[Moća]

GledaoNecistu krv na Netfliksu, tacno se vidi da je serija snimana sve nedoreceno, nabacano.

Sent from my M2101K7BNY using Tapatalk

[FPLS]

Quote

 

Film "Ključ" u tematskom i produkcijskom smislu porede sa Da Vinčijevim kodom, ali ono što je izvesno je da ovih dana puni bioskope širom Srbije.

 

Film reditelja Marka Sopića, koji je premijerno prikazan 22. februara, osvojio je publiku intrigantnom pričom, odličnom fotografijom i muzikom ali pre svega izuzetnim glumačkim ostvarenjima ekipe koju predvode Sonja Kolačarić, Radivoje Raša Bukvić i Branimir Popović.

 

Spisak glumaca u ovom filmu zaista je impresivan jer pored njih tu su i Mirko Vlahović, Rastko Janković, Džek Dimić, Isidora Građanin, Jelica Kovačević, Aleksandar Lazić, Lazar Đukić…. Uloga Ljubomira Ljube Bandović je mala, ali nezaboravna, dok je cenjeni Boris Komnenić, u ovom filmu odigrao jednu od svojih poslednjih uloga.

 

Na premijeri filma održanoj u Kombank dvorani, Marko Sopić, reditelj filma, naglasio je da je ideja tokom snimanja upravo bila da film asocira na sagu o Džejmsu Bondu.

U tom smislu produkcija se upustila u snimanje scena retko viđenih u srpskom filmu, poput drumske trke automobila sa pucanjem i skokove sa zgrade na zgradu sa upadom u stan uz efekat pucanja stakla. 

 

Glavna junakinja filma Vera, koju je maksimalno prirodnom glumom na platno donela Sonja Kolačarić, iznenada dolazi u centar borbe za veoma vrednu Vizantijsku relikviju – Konstantinovo blago, zaostavštinu Despota Stefana. Svečana premijera bila je uspešna i upečatljiva, а defile na crvenom tepihu ispred Kombank dvorane završen је prispećem producentkinje Milenije Perišić koja je pred publiku i novinare izašla iz kovčega iznetog iz pogrebnih kola.

 

Glumica Sonja Kolačarić istakla je da film donosi dublje emocije i inspiriše na razmišljanje o važnim životnim temama. Uzbudljivi scenario za film inače je koautorski rad Bojane Đoković i Miladina Ševarlića, po ideji producetkinje Milenije Perišić. Kao vrhunski direktor fotografije dokazao se Aleksandar Jakonić, dok posebnu vrednost filmu daje muzika čiji je autor Nikola Burovac.

 

 

Vau! 

 

Spletom nesretnih okolnosti dobih karte za premijeru, ne pamtim kad se ovakvo djubre pojavilo u bioskopima. Katastrofa na bukvalno svim nivoima. Rasa Bukvic se od sramote nije ni pojavio na premijeri, koju je bar 30 ljudi napustilo tokom filma.

 

Kad sam vec tu, da pohvalim "Leto kada sam naucila da letim" Rase Andrica. Jedan krajnje simpatican, topao i sarmantan filmic za sve generacije. Isao porodicno, film se mnogo dopao i klincima i matorcima.