Igre

[Calavera]

ti snimci su od pre par dana, nego me mrzelo da ih kačim  ako pod poslednjim bosom misliš na zmaja, njega sam već sredio, tako da je odveć kasno za bekapove. moram priznati da me malo iritira što su neki bosovi ekskluzivni za specifične krajeve, mada je jasno da ima smisla u narativnom... smislu. u svakom soulsu do sad (sem u nesretnom kecu) sam se iscimao da odradim sve bosove za kompletno iskustvo, a i za dodatan čelendž jer su oni najtajniji obično bivali i najteži.

[Weenie Pooh]

Nije zmaj, ima posle još dosta da se igra, ne brini.

[Calavera]

jesi siguran? kad sam završio to sa zmajem vratio sam se u ashinu, a tamo kuro kidnapovan, isshin već rahmetli, ashina gori, these are truly the last days, itd. nekako mislim da je to prisluškivanje trebalo obaviti pre ovoga, nemam taj everblossom koji je potreban za treći(?) kraj.

[*edited by mod]

Sigurno imaš još bosova. Ja sam odradio taj kraj sa suzama i cimanjem. Tu oko zapaljenog zamka ima svašta plus zadnji boss

[Weenie Pooh]

Da, ako hoćeš možeš direktno da se spustiš do onog secret passage iz tutorijala i tu jeste kraj, ali ako hoćeš da produžiš igranje ima tu još par mini-bosova okolo. Demon of Hatred je skroz dole u Ashina Outskirts, ostali su tu oko zamka. Jesi ubio Shichimen Warrior u Fountainhead Palace?

 

Jeste prekasno za prisluškivanje, Emma neće mrdnuti od Ishinovog leša a Sculptor je već otišao, ne pita za dilapitated manastir.

[Calavera]

naleteo sam već na chained ogrea usput, reko otkud ovaj opet, ali nisam hteo da se upuštam u fajt. sredio sam zato onog seven spears lika tako što sam mu omamio kolegu malcontentom i odradio puppeteer ninđucu na njemu, inače bi bila repriza dva majmuna.

 

odradio sam sva tri shichimena, taj treći me smorio jer navodno ima fora da aktiviraš stealth deathblow, ali samo ako pređeš neku baš specifičnu rutu u tipa deset sekundi, dok se ne vrati na staro mesto. ja pokušavao tako par puta, svaki put se završilo bežanijom i pogibijom kad me sjebe onim laserom kroz pola nivoa. sreća pa pošten metod nije toliko težak jer ima samo dva spawn pointa, uvek znaš gde treba da ideš.

[Weenie Pooh]

Purple shield/fan u ruke pa lepo deflektuješ laser

(Ja se sad tu kao hvalim a nisam bukvalno nijednom uspeo to da izvedem, samo trčanjem u krug sam mogao da ga izbegnem.)

[Calavera]

na to sam i mislio pod poštenim metodom, trčanje u krug uspeva u tipa 10% pokušaja  to jest, nisam deflektovao kišobranom nego samo držao r2 da blokiram, ali s tim delom borbe svakako nije bilo problema.

[renne]

The Escapists free na Epicu

[Calavera]

genichiro & isshin:

 

 

ovo mi je daleko od omiljenog fajta u igri, baš mi se ne sviđa ideja da se naslažu dva bosa na 1 mesto. nema ništa gore nego kad taman naučiš nešto novo protiv isshina i onda tri puta zaredom zagineš na smaraču genichiru jer nemaš dovoljno resurektivne™ moći za dva povratka iz mrtvih pa ti je lakše da kreneš ispočetka.

 

o isshinu nemam šta mnogo reći, odradio sam mu 1 lightning reversal u trećoj fazi, od koga je dosta je  od onog iaijutsua sam svaki put junački uzmicao, prođe igra a ja još nisam načisto kako da ga čisto deflektujem, sva sreća pa ovde to bar nije obavezno jer mu priprema za taj napad traje brat bratu pet sekundi.

[Weenie Pooh]

Svaka čast! Izgleda bilo gusto u drugoj fazi, ali je mikiri odradio posao. I posle treća izrutinirana, još egzekucija na mostu, bombonica

 

Nemoj da te grize savest što si bežao od Ashina Cross, koliko znam većina igrača je to radila jer je neuporedivo lakše nego loviti tajming za deflection (nije isti kao što je bio kod onih Ashina Elite samuraja ranije.)

 

Ni meni taj final fight nije bio omiljen, pre svega zbog smešnog dizajna (Ishin nosi džinovski šlem ali bez ikakvog oklopa) plus što ništa nije objašnjeno (kako uopšte vaskrsne iz unukovog tela, odakle odjednom taj black mortal blade, itede.)

 

Jesi ubio Demon of Hatred? Njegov fajt je tehnički interesantniji, plus narativno ima fin završetak skulptorove priče. (Ja je nisam isterao do kraja, pa posle kad odem do one babe u obližnjoj kuli i ona me pita "Jel' znaš ti uopšte ko je to bio?", imao sam samo "Nemam pojma" opciju u dijalogu.)

 

Kakvi su utisci generalno?

Edited September 26, 2021 by Weenie Pooh

[Calavera]

bilo je rutavo u trećoj fazi, tu pred kraj nekih pola minuta nisam uspeo da ga napadnem jer me je uhvatio u mašinu, a i ovaj zadnji dodge je bio sumnjiv 

 

nisam sredio demona, mislio sam da je zapravo on zadnji bos true endinga, možeš misliti koliko sam bio iznenađen kad sam video kredite već posle isshina. našao sam ga sinoć i počeli smo da se mlatimo, okačiću pobednički fajt uz opšte utiske kad ga sredim. nisam mislio da će se tebi svideti jer je klasičan bloodborne bos, dodge opet ima više smisla nego blok.

 

skulptorovu priču saznaješ tako što mu daješ sake i ostali alkohol, jel? ja sam ga častio nekoliko puta ali ne znam oće li to biti dovoljno, mada mislim da sam skapirao suštinu. ko je ta baba, ne valjda ona što ide okolo za tobom i traži pirinča?

[Weenie Pooh]

Možeš i demonu da pariraš, deflection radi na bukvalno svemu ako uspeš da ubodeš tajming. Kod tih velikih bosova kao što su Guardian Ape i Demon of Hatred, pa čak i Chained Ogre, meni je dodge bio užasno nezgodan jer nisam mogao da ustanovim koliki su im hitboxes Skočim jednom u stranu i cenim da sam bezbedan a oni me opet dohvate, skroz neintuitivno.

 

Da, skulptora, Emu, i Išina možeš da nalivaš sakeom dok ti ne ispričaju sve što imaju, s tim što niko od njih neće isto piće dva puta. Navodno u igri ima dovoljno različitog alkohola da sve troje napojiš, ali ja izgleda nisam bio tako temeljan kao što sam mislio. 

 

Druga neka baba, izgleda kao one služavke sa svećom iz Ashina Castle. U onoj je kuli uz stepenice od Gyobu arene (iste te u kojoj se biješ sa Demon of Hatred, je li). Nije ništa specijalno, ranije u igri ti sluti da će biti rata i krvoprolića i mržnje i tralala. Posle kad ubiješ DoH ona je kao iznenađena što si preživeo i samo nešto malo dodatno tutumrači; zanimljiv je samo taj trigger u kom proverava da li si napojio skulptora da ti sve do kraja ispriča ili nisi. 

[Calavera]

pade demon neočekivano lagano, mada realno ima dve i po faze umesto tri jer ovu treću možeš da mu prepoloviš s tri malcontenta 

 

no, o demonu i sekiru uopšte ćemo za koji dan, danas ipak malo o dva switch naslova koji su se pojavili u proteklih nekoliko meseci i zavređuju pažnju. prvi je neo: the world ends with you, nastavak, je li, kultnog rpg hita koji je 2007. godine izašao za nintendo ds. eeeej, prođe tih četrnaest godina ko rukom odnešeno, svi su već izgubili nadu da će twewy ikad više dospeti u žižu javnosti, ali eto tetsuye nomure i ništa manje square enixa u ulozi spasitelja. ja sam, doduše, keca igrao tek ove godine (na emulatoru, dakako) i to samo prvu nedelju od ukupno tri, no to me neće sprečiti da samouvereno iznesem 1 stručno mišljenje o dugoočekivanom nastavku. uostalom, odgledao sam ostatak priče na jutjubu, tako da valjda znam o čemu pričam... 

 

pre nego što se bacimo na gejmplej, da prozborimo koju o srcu i duši igre, a to su, razume se, krpice. twewy je uvek bio moderni jrpg vrlo nalik personi, ali ono što je igru stvarno odvajalo od konkurencije je bio taj fokus na urbanoj modi u vidu trinaest najrazličitijih brendova čije ste krpice mogli da odenete. u nastavku ponovo viđamo neke stare favorite poput sporcki nastrojenog jupiter of the monkeya, no većina brendova su prvi put s nama, od minimalističkog shepherd housea do otmenih (i preskupih!!!) talijana il cavallo del re. krpice izledaju bolje nego ikad, ta pogledajte samo trendi kolekciju u gatto neru (ignorišite užas u krupnom kadru s desne strane), gotičke bahanalije u cony & conyju, ili čak tradicionalnu japansku nošnju u ryuguu. mislim, ja u drugim igrama odeću slazem na osnovu toga koje atribute bustuje, a da se ne lažemo, to radim i ovde, ali ovde to nema veze jer SVE deluje ko poslednji krik mode i ničega se prost čovek ne može postideti. da vam kažem nešto, taj bejbl da u ovoj igri zapravo možete da vidite šta vam likovi nose tokom borbe i šetnje gradom, neo: twewy bi bio u OZBILJNOJ konkurenciji za igru godine. avaj, modne bahanalije su ograničene samo na menije, dok će u samoj igri brat rindo uvek nositi istu crnu masku, duks s kapuljačom, nabudženu jašu i iscepane farmerke koje završavaju iznad članaka??? dobro mu stoji, ne kažem, ali da samo možete da mu date onu jednu rolkicu iz garagare i ove tike iz hog fanga... kuku...

 

pored oslanjanja na modne detalje, i ostatak neo: twewyja je očekivano sličan kecu. igra smrti je opet na snazi, opet traje tri nedelje umesto predviđene jedne, sve se opet odvija u šibuji, opet skupljate značke i koristite ih za fajt, itd. najveća promena je borba, koja je ovaj put potpuno 3d (kao i šetnja gradom, mada ne možete da kontrolišete kameru), ali i dosta jednostavnija nego ranije. za razliku od keca gde je samo neku skupljao značke a ostali likovi su se borili kartama ili čime već, ovde svaki lik ima sopstvenu značku koja se koristi pritiskanjem nekog od šest raspoloživih tastera (x, y, l, zl, r, zr). najlakši način da preteknete u borbi je da aktivirate kombo s nekom značkom i onda se na to nadovežete nekom drugom, čime gradite gruv, tj. specijalne napade koje aktivirate kad gruv stigne na 100%. jedina defanzivna alatka na raspolaganju vam je dodge, mada je neprijateljske napade lakše izbeći tako što ćete početi da koristite neku drugu značku, što vas automatski prebacuje na drugog lika i maltene garantuje bezbednost onog prvog. ovo je nedvojbeno zanimljiv sistem, mada pomalo haotičan za moj ukus (što je naravno skroz on-brand za twewy, a i ja sam više potezni fan) i ipak nedovoljno raznovrstan za iznese pedesetak sati gejmpleja, no o tome nešto docnije.

 

ono što je pak za svaku pohvalu je da neo: twewy prati svetli primer svog fleksibilnog prethodnika i velikodušno dozvoljava igraču da iskroji igru po svom ukusu. kao i u kecu, ni ovde nema random encountera: kad vam je do borbe, samo stavite naočare s kojima vidite ejlije neprijatelje i krećete da se mlatite s njima, pri čemu možete vezivati i do pet borbi odjednom i tako dobijati više para i znački nakon uspešne borbe. uz to svakog trenutka možete da se prebacujete između tri nivoa težine ili čak smanjujete nivo tima, što vam smanjuje ukupan health u borbi u zamenu za, pogađate, još para i znački. ovo je poseban gušt za kolekcionare, jer određene značke možete izvući samo od određenih neprijatelja na određenom nivou težine. ja sam se, dabome, skoro celu igru tvrdoglavo držao hard težine i minimalnog nivoa tako da sam dosta toga propustio, ali neo: twewy apsolutno može da ponudi i više onima koji to žele. ovo je bio spektakularan pristup i kad se kec pojavio pre petnaest godina, a mislim da i dan danas nema previše jrpg naslova koji dopuštaju ovoliku kontrolu nad ukupnim iskustvom. bravo!

 

no, i pored svega toga, meni je ovih pedesetak sati gejmpleja bilo za nijansu preterano. spominjali smo gore slabu raznovrsnost u borbi, i mislim da je ta primedba opravdana. iako neo: twewy nudi više od 300 znački za skupiti i isprobati, sve njih koristite na svega tri načina (značke na x i y su za konstantan spam, l i r značke držite dok se ne napune i onda aktivirate, dok zl i zr značke samo držite i pustite ih da rade svoj posao.) plus, sve značke sad možete apgrejdovati samo u borbi, dok ste u kecu imali i one koje su evoluirale kroz vreme koje prođe dok vam je konzola neaktivna (shutdown pp) ili igranjem tin pin slammera za mingle pp značke. čudno je to, dok sam igrao keca na emulatoru, cela ta zajebancija oko različitih evolucija mi je delovala više blesavo nego zabavno, a evo, sad mi nekako nedostaje 

no, ono što je tu još veći problem je da borbe prosto ima previše, u smislu da zauzima preveliki procenat igre. ima tu dodatnih zanimacija poput side questova, povremenih scramble slamova, ali sve to na kraju rezultira ili sa još borbe ili sa još dijaloga. svaki od glavnih likova ima i svoj specijalni abiliti, ali to vodi ili u ekstremno prostu zagonetku ili, u rindovom slučaju, u put kroz vreme koji je skroz linearan i uglavnom izaziva dosadu. jedna od retkih stvari koja nema veze s borbom ili pričom je social network, veliko drvo svih npcjeva u igri koje otključavate kako ih srećete i gde možete potrošiti friendship poene za razne bonuse u igri, tipa mogućnost da koristite više znački na jednom tasteru.

 

u pogledu priče, tu je stvar jasna, ova igra je pre svega namenjena fanovima originala. mislim, nije taj neo iz naslova džabe tu, igra na početku zaista deluje kao nova avantura s novim likovima (mada je zet(a) minamimoto tu od starta), ali kako priča odmiče, paralele s kecom postaju sve jasnije, a reference na isti sve razularenije. svake nedelje vam u tim upada neko koga već znate odranije, a pred kraj igra već lagano pravi sprdnju od ljudi koji nisu igrali keca ubacivanjem starih favorita makar i na par sekundi u fazonu "a jeste STVARNO mislili da će ovo prođe bez mene?"  ukratko, ne znam koliko ćete se zbližiti s pričom ako niste igrali prvi deo (a svakako preporučujem da bar odgledate ovaj video), mada cenim da je cela stvar igriva i bez toga. vredi primetiti i da je narativ ovaj put više fokusiran na mahinacije oko igre smrti umesto da pre svega služi kao priča o momku koji tokom igre polako shvata da je život ipak vredan življenja, no i dalje tu ima dovoljno karakterizacije likova da ne ispadnu baš karikature.

 

enivej, neo: twewy ima svojih mana, ali taj nedvosmisleno mladalački duh kojim zrači ga svejedno čini apsolutnim draguljem i validnim naslednikom legendarnog originala. jeste da nije toliko dubok kao kec, a o originalnosti da i ne pričamo, no i svedena verzija 1 onakve igre je više nego dovoljno kvalitetna da se odigra. evo podužeg trejlera, pa vi vidite kako vam se dojmi:

 

 

 

nakon ovoga sam igrao warioware: get it together! koji mi je trajao znatno kraće, što je, dakako, on-brand za warioware  za one koji nisu upoznati sa serijalom, warioware naslovi su u suštini kolekcije mikro-igara (takoreći igrica) u kojima obično imate kratak story mod i neki vid post-game sadržaja poput novih modova igranja, skupljanja kozmetike, itd. sve mikro-igre, ko što biste prepostavili iz imena, traju po nekoliko sekundi, a igrač za to vreme mora da skapira i odradi neku prostu operaciju tipa zapušavanje džinovskog nosa, čupanje dlačica iz zevsovog pazuha, ili skidanje aviona s kameleonovog jezika.

 

sad, 1 od stvari po kojoj je warioware poznat je da je svaka igra dodavala neki kontrolni gimmick u zavisnost od toga za koju je konzolu izašao, pa smo nakon originalnog mega microgamesa iz 2003. imali twisted na gba (neke mikro-igre su zahtevale motion kontrole), touched na ds-u (touchscreen i mikrofon), smooth moves na wii (wiimote), itd. u novom wariowareu, gimmick je da po prvi put u serijalu imate više igrivih likova (ukupno čak dvadeset!), a svakim se upravlja malo drugačije. ovo definitivno povećava riplejabiliti, ali u isto vreme smanuje raznovrsnost jer sve mikro-igre moraju biti prelazne™ sa svim likovima, što znači da su sve varijacije na klasični 2d platformer, idete levo-desno i skačete/udarate. sad, to ne znači da su mikro-igre loše. warioware je uvek bio sam krem nintendove ponude kad se radi o humoru, pa tako ni get it together nije izuzetak. jasno, koncept igre nalaže da tu nema vremena za bilo šta duže od brzopoteznog slepstika, no ponuda od više od 200 igara, od kojih skoro svaka ima neki skriveni skeč ili foru, je sasvim dovoljna za nekoliko sati mnogodobre zabave. mikro-igre su inače grupisane po temama (haj tek, sport, istorija, nintendo klasici!!!), a apsolutno sve otključavate preko stori moda, tako da je jasno šta prvo treba da se overi ovde.

 

po završetku priče se možete posvetiti nešto zahtevnijim čelendžima u vidu duge liste ačivmentsa, tipa preći 46 mikro-igara zaredom sa standardna četiri života ili savladati tu i tu mikro-igru s tim i tim likom na taj i taj način. tu je onda wario cup, nintendova verzija dnevnih onlajn čelendža koji su sad već opšte mesto u industriji, s tim što ovo njihovo traje nedelju dana i dozvoljava beskonačno pokušaja. moram reći da je malo smešno što svi ti indie developeri mogu da menjaju čelendže svakog dana, a nintendu je to valjda preterano cimanje, šta li  što se multiplejera tiče, tu je taj neki variety pack s deset mikro-igara koje su u suštini varijacije na već postojeće. o ovome ne mogu suditi, no ponuda mi deluje prilično siromašno u odnosu na neke ranije warioware naslove. to je otprilike to, imate još i skupljanje kozmetike (spinovanjem gacha mašine... brr) koju onda možete da poklanjate likovima i tako otključavate koncept art, skinove, i slične zanimacije.

 

avaj, meni ništa od ovoga nije bilo preterano zanimljivo te sam od igre odustao nakon završene priče, iako sam prvobitno planirao da pređem svaku sekciju na ekspert težini. rekao bih da je glavni problem to što su likovi krajnje neizbalansirani u kvalitetu, što onda vodi do klasične gejmerske min-max dileme. ako želite samo da završite neki čelendž što pre, nemate razloga da birate bilo koga van drim tima wario/ashley/orbulon + još dva letača i brzo se smorite, a ako igrate pošteno i pred svaku sekciju idete na random likove, oni slabiji će vas pravo iznervirati. znam da je dvadeset likova nemoguće iznivelisati tako da svi budu jednako prijemčivi za igranje, ali 9-volt, kat, pyoro i još par njih su toliko očigledno hendikepirani u odnosu na ostatak ekipe da prosto ne želite da se zajebavate s njima. ako get it together igrate dovoljno dugo, kapiram da vremenom prestaju da budu toliko naporni, no ko što smo rekli, postgame sadržaj nije neka inspiracija da se predugo bavite ovom igrom.

 

uglavnom, novi warioware ne nudi preveliki value ako mislite da ga igrate isključivo u singlplejeru, pogotovo ne po toj ceni. znam da se kaže loše igre nikad nisu dovoljno kratke a dobre dovoljno duge, ali sumnjam da je taj koji je to rekao calnuo $50 za get it together. za pirateriju ga već apsolutno preporučujem, tih nekoliko sati koliko vam treba da pređete priču su 1 spektakl. evo kako izgleda wario cup:

 

 

[eumeswil]