Igre

[*edited by mod]

Čim završim R&T bacam se na Returnal pa onda i Demon Souls. Sve stoji tu na polici. Jedino me devojka ometa kada joj dođe da igramo Overcooked 2 koji je zaraza ipo 😃

 

Sa druge strane ono što sam video od Deathloop me nekako ni malo ne privlači.

[arheolog1981]

Čim završim R&T bacam se na Returnal pa onda i Demon Souls. Sve stoji tu na polici. Jedino me devojka ometa kada joj dođe da igramo Overcooked 2 koji je zaraza ipo [emoji2]
 
Sa druge strane ono što sam video od Deathloop me nekako ni malo ne privlači.

Returnal me je razbio, na kraju nisam prešao. Fenomenalan je, sve je na izuzetno visokom nivou ali me treći bos izmorio baš, napravio veliku pauzu i sad se ne mogu vratiti. Deathloop je prosto fantastičan, bukvalno su tako i na mene delovali trejleri ali kad probaš totalno druga priča. Inače sam i njega pauzirao jel nolajfujem sa Diablo 2 Tako dobre kontrole u brzom izometrijskom RPG za konzolu nisam očekivao

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[renne]

Among the Sleep - Enhanced Edition free na Epic

Plus veliki helovin sejl

Edited October 21, 2021 by renne

[Miljenko]

Krenuo Elex od pocetka. Stoji da je igra u startu prilicno teska, kao i vecina Gothic i Risen naslova (mada jetpack olaksava mnoge situacije, kada je direktno suceljavanje nemoguce). Fantasticno odradjen svet.

Tu su i braca Kinezi i Chinese Paladin: Sword and Fairy 7. Akcioni rpg bas po mom ukusu. Prica povezana sa lokalnom mitologijom, sto mi je jos zanimljivije, posto se retko srece u igrama (bar u onim van Kine). Serijal postoji odavno i aktuelni nastavak izgleda sasvim dobro. Moram napomenuti da ima dosta sinematika, kao u zlatno vreme PS1. Ocekivao sam neku kilavu optimizaciju, no moja masina nema problema do sada.

Edited October 25, 2021 by Miljenko

[Calavera]

kao neko ko nije igrao ništa iz metroid serijala od super metroida, moram priznati da nisam očekivao da će mi se metroid dread ovoliko svideti. mislim AJTE molim vas, tolike dobre metroidvanije izašle poslednjih godina, šta ima sad 1 nintendo da doda na tu temu, pa makar i pod okriljem rodonačelnika žanra? no ne lezi vraže, dread je ispala jedna produkcijski spektakularna (za switch, je li), iznenađujuće teška i duboka (za nintendo, je li) i nadasve zabavna igra. meni je sve bilo jasno u prvih pola sata, čim sam video jednu malu animaciju kad samus dotrči do nekog zida s rupom u sredini, i ako još jednom probate da krenete u tom smeru, ona samo spusti ruku na zid i pogleda kroz rupu, tu se odmah videlo da je ovo igra napravljena s ljubavlju i osećajem za detalje  ta incindentalna animacija je klasičan znak da nešto valja, počeo sam da obraćam pažnju na to posle the last of us (znate ono kad se ellie uvuče joelu pod krilo dok se skrivaju od zombija) i evo do sad me nije izneverilo.

 

drugi znak da neka metroidvanija vredi je, dabome, mapa. istina, dread je tu nešto ograničeniji od većine novijih klasika jer biomi nisu direktno povezani nego se u njih možete samo teleportovati na tačno određenim mestima, što malo kvari orijentaciju, no kompletna mapa je prijatno prostrana i fino osmišljena. zanimljivo je kako su autori rešili pitanje pacinga, s obzirom da je dread zapravo dosta linearna igra ako pratite prostu formulu novi abiliti > go to najbliže mesto gde se taj abiliti može upotrebiti. razume se, meni je trebalo dosta vremena da skapiram da to tako ide, pa sam u prvih nekoliko sati protraćio gomilu vremena istražujući svaki pedalj mape da bih se eventualno skroz pogubio i zaboravio gde je trebalo ići. dread je očito svestan te opasnosti, pa u više navrata usmerava igrača na pravo mesto agresivnim blokiranjem delova mape koji u tom trenutku nisu relevantni, što jeste prilično neelegantno rešenje, ali radi posao.

 

borba se u velikoj meri oslanja na produkciju koja je rekosmo izvanredna, cela stvar radi u 60fpsa (s povremenim padovima frejmrejta, doduše) i u hendheld modu, oružje ima hefta, osećaj kretanja je spektakl, i sve to zajedno rezultira jednim vrlo ugodnim iskustvom. pored standardnog napucavanja imate i opciju za pariranje, i igra to svesrdno forsira u vidu dodatnih nagrada koje dobijate kad nekog skembate na taj način, što je lep bonus. raznovrsnost neprijatelja je onako, prosečna, ima tu dosta reskinova ranijih protivnika s jačim napadima, ali zanimljivi bosovi dosta vade stvar. znam da neki nisu zadovoljni što je druga polovina igre u suštini parada bosova, ali meni nije smetalo. ko prvo, neki od tih bosova su zapravo mini-bosovi koje je prilično lako srediti i u prvih nekoliko pokušaja, a drugo, svaki bosfajt je vrlo jasan po pitanju onoga što se od vas očekuje. kad se malo izvežbate, velike su šanse da ćete biti u stanju da pređete bilo kog bosa sa skoro punim healthom, a to je uvek fin pokazatelj poštenog izazova. zadnji bos je naročito prijatna pokazna vežba na tu temu, svaki abiliti i mehanika koje ste otkrili tokom igre tu ima svoj momenat da zablista, a fajt ipak ne traje predugo.

 

od noviteta u odnosu na ranije metroide su tu samo emmi sekcije, ali one su dovoljno veliki deo igre da unesu malo živine™. za one koji nisu igrali, ove sekcije su zapravo odvojene zone kojima gospodare neuništivi roboti (tj. emmiji) koji vas instakiluju ako vas uhvate, što vas iz lovca kakvi ste u ostatku igre promptno pretvara u lovinu. ako malo dublje zađete u njihovu teritoriju, naći ćete i taj neki omega laser ili kako se već zove ona džidžabidža što ih jedino može uništiti, ali do tad ih jedino možete izbegavati. sviđa mi se što vam igra daje više načina da se probijete kroz ove sekcije: klasičan stealth pristup pristojno fercera, naročito kad vrlo rano u igri otključate nevidljivost, a tu je i rizičnija opcija da prosto projurite kroz njihov rejon i nadate se da vas neće stići. za koji god se pristup odlučite, emmiji nisu nefer, imate čak i opciju pariranja u ključnom trenutku ako vas ćape, mada se tu tajming uvek za nijansu razlikuje pa ne možete baš previše da eksploatišete taj plan b. no, ako vas i roknu, vraćate se na trenutak pre nego što ste zašli u njihovu sekciju umesto na zadnji sejv point, to dosta pomaže da se izbegne frustracija.

 

uglavnom, sve je super, igra je kul, jedino mi smeta što u godini našeg gospoda 2021. otkrivamo skrivene blokove pucanjem u zidove, i to ne standardnim laserom već moramo da trošite rakete  ajde da ti blokovi vode samo ka skrivenim itemima, to razumem i podržavam, ali dread rutinski zaključava progres u glavnoj priči iza nevidljivih prepreka. u drugoj polovini igre nalazite radar koji automatski označava te blokove na ekranu nakon par sekundi, i da se ja pitam, to je moralo biti deo arsenala od početka igre. nedobog da skrenete s glavnog puta i počnete da istražujete celu mapu ako vam je cilj da razbijete neki skriveni blok, to je par sati budzašto izgubljenog vremena u najavi. u zamerke dodajem i nepostojanje opcija van nameštanja brightnessa i još ponečega, slabašan soundtrack, kao i pomalo pretrpanu mapu u meniju. mapa zapravo nudi gomilu korisnih qol opcija, tipa da možete da označite svaki blok koji se da uništiti s određenim abilitijem, ali u isto vreme recimo odbija da obriše iteme koje ste već pokupili iako ničemu više ne služe. čujte, maneateru sam ovo oprostio jer nije imao 1 nintenda iza sebe, ali u aaa igri, pa još ovako kvalitetnoj, ovakve stvari baš štrče.

 

uglavnom, u odličnoj godini za switch ekskluzive, metroid dread je možda i najbolja od sviju, ako uzmemo u obzir da je 3d world ipak većinom rimaster ranije igre. jasno, dread će tu 1 laskavu titulu po svoj prilici zadržati samo do 11. novembra, ali nije ni to mala stvar  ja sam vrlo zadovoljen™ viđenim, a čujem da igra odlično radi i na emulatorima, tako da svakako bacite pogled. evo finog aperitiva:

 

 

 

ove godine je izašlo dosta metroidvanija potencijalno vrednih pažnje (grime, fist, unbound, ender lilies), no gledano čisto po datumu izlaska, nijedna nije ostala ovako u senci dreada kao axiom verge 2. ako ste mislili da se izvučete klasičnim izgovorom "a dobro, igro sam keca, ovo je mor of the sejm", to ovde ne pali jer je axiom verge 2 ŠOKANTNO drugačija igra. stvarno, thomas happ kao da je pribeležio sve primedbe koje su ljudi imali na keca i rekao sebi da će s dvojkom da uradi sve suprotno. recimo, dok se setting u kecu sastojao skoro isključivo iz podzemnih tunela i hodnika koji su svi nalikovali jedni drugima, dvojka se samouvereno širi preko otvorenih prostranstava, pa čak i 1 kompletnog podvodnog bioma. tamo gde je kec imao više vatrenog oružja nego što mu je trebalo (20+ različitih modela, ako se dobro sećam), dvojka vas ograničava na bumerang i dve melee opcije, mač i pijuk. to ne znači da igri fali itema ili abilitija, njih ima sasvim dovoljno, ali su ovaj put više orijentisani na pomoć pri istraživanju umesto na borbu.

 

taj fokus na istraživanju je zapravo i najveća promena u odnosu na keca. axiom verge 2 ima veliku mapu načičkanu prostornim zagonetkama (kao i onima druge vrste čije mi ime trenutno izmiče), dok u isto vreme nudi daleko manje direkcije nego dread. dakle, vaš progres kroz igru neće biti ograničen borbom jer su svi neprijatelji prilično laki za rešiti, već prostim mozganjem kojim od mnogobrojnih mogućih puteva treba krenuti. ako vam neki neprijatelj i zadaje probleme, uvek imate opciju za hakovanje u vidu sporo rastućeg kruga koji izbija iz vas i dozvoljava vam da uništite ili pridobijete skoro sve što se nađe u njemu (većina neprijatelja su mehaničke prirode) pod uslovom da imate dovoljno energije za te bahanalije. igra je toliko posvećena istraživanju da vam dozvoljava da sve bosove u igri (sem zadnjeg) potpuno ignorišete, bukvalno možete samo protrčati pored njih i nastaviti svojim putem  meni se ovaj pristup vrlo svideo, na kraju krajeva istraživanje i jeste u neku ruku kamen temeljac metroidvanija, mada sam ipak u par navrata morao pogledati rešenje usled potpune zbunjenosti kuda treba ići.

 

ko je igrao keca, verovatno se seća i onog slatkog drona kojeg ste vukli za sobom i aktivirali svaki put kad je trebalo uvući se u neki uzani prostor ili stići do neke više ravni koja vam je inače bila van domašaja. pa, dron je opet tu, i ne samo što ga opet koristite u gorenavedene svrhe nego sad s njim možete da ulazite i u PARALELNU DIMENZIJU gde vas čekaju sekcije predviđene isključivo za prelazak s dronom. i slušajte sad ovo: te dron-sekcije su zapravo sve međusobno povezane, tako da cela ta paralelna dimenzija ima i sopstvenu mapu koja uopšte nije sitna. na početku igre se između dve dimenzije možete prebacivati samo na tačno određenim mestima, a onda postepeno dobijate i mogućnost da premeštate ulazne i izlazne tačke tako da se u suprotnoj dimenziji pojavite na drugom mestu. uz to, dron ima i sopstveni arsenal poteza od kojih su neki ultrakorisni, tipa lebdenje ili kuka za hvatanje, pa konstantno prebacivanje između njega i indre (zaboravim da pomenem, tako se zove junakinja) ostaje zabavno kroz celu igru. ukratko, dron je ovaj put mnogo veći deo igre i axiom verge 2 je zbog toga samo bolji, a suvišno je reći i da istraživanje u ovom sistemu dobija skroz novu, da kažemo, dimenziju 

 

dobro, dosta smo isticali kvalitete, red je da prozborimo koju i o nedostacima. najveći je da je borba vrlo bazična, neprijatelji uopšte ne reaguju kad ih odalamite iz blizine i uglavnom samo nastavljaju da obleću oko vas dok ih i zvanično ne uništite. istini za volju, i kec je bio takav, ali ovakve stvari su ipak mnogo očiglednije kad tamanite zlotvore u borbi prsa u prsa nego kad ih napucavate iz daljine. pomenuli smo gore da ih možete i hakovati, i to u isto vreme čini borbu i zabavnijom i previše lakom, jer tako možete rešiti bukvalno svakog neprijatelja u igri kad apgrejdujete hakovanje do kraja. jeste da energije za hakovanje imate u ograničenim količinama, ali ionako ćete je koristiti samo za rešavanje baš napornih protivnika, poput onih robo-mantisa što skakuću oko vas ili strateški postavljenih tureta. čak i da ne ulazimo u poređenje s dreadom (koji sam svakako igrao posle ovoga), borba je mahom nezanimljiva od početka do kraja, što je šteta jer se zaista radi o znatnom delu igre. priča je isto smor, uglavnom je saznajete iz dokumenata koje nalazite po svetu, s tim što na switchu svaki dokument bukvalno izgleda ko zid teksta tako da se nisam mnogo cimao oko njih.

 

enivej, axiom verge 2 možda nije baš toliko zabavan kao dread, ali je zato bez sumnje inovativniji, eksperimentalniji, i zašto ne reći: hrabriji. ako ste ljubitelj žanra, vredi odigrati obe igre, a ako niste, nešto s vama svakako nije u redu. trejler:

 

 

[*edited by mod]

Vidi se da nisi igrao Super Metroid na SNES.  Taj X Ray na nacin na koji si ga opisao je bio standardan tamo, pa ga nije bilo kada je presla igra u 3D i sada su ga vratili. Koliko vidim po netu i neki boss fights su podsecanja na te originalne igre.

Meni je zao sto propustam Zeldu i Super Metrodi jer sam na tim naslovima odrastao i zapoceo gejming, ali jbg nema se vremena ni para za bas sve.

 

 

 

Ja sam presao Hitman 3 i stvarno nema greske ni u trecem nastavku (osim jedne stvari) Bas se vidi u samoj igri da su u ovom zavrsnom delu trilogije dali sebi oduska i dodatno se poigrali sa konceptom kada su u pitanju mape.

 

Prva je Burj Al Arab (ili kako su ga vec nazvali u igri) umesto sirokih mapa, napravili su jednu vertikalnu. Malo je cudno dok ne prodje period navikavanja, ali posle ide dosta lakse kada se prebaci na malo izmenjenju perspektivu a i to sto svi mogu da padnu sa svakog balkona dosta pomaze

 

Druga je neki miks Agate Kristi, Klueda i Knives Out. Stara kuca u Skotskoj, porodicno okupljanje i lazno samoubistvo. Skroz iskace iz Hitman ideje i pomalo cak i strci ali je dovoljno zabavno uradjeno da ne smeta. Nema puno akcije, u startu se lako dolazi do detektivske maske i onda se vec sve svodi na istrazivanje, ispitivanje svedoka i resavanje po kojeg lakog puzzlea. Ono sto je meni najzanimljivije na ovoj mapi a na sta sam slucajno naleteo je to da ceo nivo moze da se predje bez da se "uprljaju ruke" uz par dobrih poteza ubica iz kuce ce sam resiti da nastavi posao i ubije metu.

 

Treca mapa mi je omiljena u ovom nastavku i to je pa Berghajm. Cenim da su do nje dosli kada je neko guglao najteza meta za uci na svetu. Mapa je odlicna, zabavna, velika, na gotovo svakom delu ima brdo NPC a plot twist je sto se na mapi nalazi 10 ubica koji jure A47 i u zavisnosti od toga koga i kako ubijete, tako se ostale ubice prilagodjavaju. Za prelazak je dovoljno srediti 5 od 10 ali je poprilicno zabavno i drugacije pa moze da se odradi i svih 10

 

Cetvrta je tajno postrojenje u random gradu u Kini, pocinje malo monotono ali se prilicno dobro razvija kako se napreduje kroz mapu. Meni je npr delovalo kao neki manji omaz za Fallout 4 mada mozda je to samo do mene. Sve ostalo sto bih reko bi mozda vec bio i spoiler.

 

Peta je Argentina i nivo gde je pokusano da se odradi nesto slicno kao sa Sapienza mapom iz prvog dela. Rekao bih da je donekle i uspelo. Dosta zanimljivijih nacina da se rese mete i cini mi se najveci broj mogucih pristupa kada je u pitanju Hitman 3

 

i onda stize sesti nivo koji je poprilicno razocarenje. Daleko najslabiji u celoj trilogiji i direktno inspirisan Snowpiercerom. opet su se poigrali sa onim sto se ocekuje od Hitman nivoa pa je tako ceo nivo na vozu tj sve je jedan dugacak tunel. Uz jedno dva presvlacenja i konstantnog cik cak prelazenja sa jednog boka na drugi nivo se dosta brzo predje. Ko voli moze i vrlo lako da ga predje i u FPS stilu. Steta to je zavrsni nivo toliko losiji od svega pre pa malo ostavlja gorak ukus, ali bez obzira cela trilogija je remek delo i treba da se ima u kolekciji.

[Calavera]

ma igro sam super metroid, samo se ne sećam tog itema uopšte, moguće da ga nikad nisam ni našao.

 

uh, ja jedva čekam da zaigram hitmana 2 i 3 kako bog zapoveda. igrao sam skoro pirata keca, nema baš smisla bez onlajn pristupa i otključavanja novih gadžeta, odela, početnih lokacija i ostalih drangulija. pre nekih mesec dana je to bio problem na gogu, stavili ljudi hitmana u radnju, kupci se pobunili što nema oflajn moda jer je no-drm cela poenta goga, i na kraju se završilo tako što su morali da povuku igru 

[*edited by mod]

Bilo je sigurno. Sećam se da se dobije u nekom trenutku pa onda skeniras tim pogledom onako kupasto ispred sebe. Prednost je bila što vreme stane dok se to radi. 

 

Posle na Wii već nije bilo toga.

 

U drugim vestima za sada je Resident Evil village baš dobar. Doduše nema puno veze sa Resident Evil igrama, čak ni sa prethodnikom sem kroz malo nategnutu priču. Za sad više vuče na neki Outlast sa više metaka i Bloodbourne estetikom. Naravno grafika je prelepa, na PS5 sve puca a nije ni previše zamračeno.

[renne]

DARQ: Complete Edition free na Epic

[Weenie Pooh]

A Darkest Dungeon 2 Early Access, zašto nisam bio obavešten?

[renne]

Sinoć je izašao AOE IV

60 evrića

[Ayatollah]

Dakle, ja sam stvarno izgubljen slučaj. Na cca 15 igara koje imam na Steamu, a nisam ih instalirao nikad, ja danas kupim Disco Elysium, Kingdom Come: Deliverence i Pathfinder: Kingmaker, jer su bili na popustu. Kad ću ih igrati stvarno nemam pojma, evo mi Pillars of Eternity II napunio godinu dana i kusur, a da ga ni pogledao nisam,  Shadow of Mordor ima barem dve godine, Drakensang barem tri. Još sam iznenadio kad sam video da imam Europu Universalis IV kupljenu, to se ni ne sećam kad sam uzeo...

Edited October 29, 2021 by Ayatollah

[Weenie Pooh]

19 hours ago, Ayatollah said:

Na cca 15 igara koje imam na Steamu, a nisam ih instalirao nikad, ja danas kupim Disco Elysium, Kingdom Come: Deliverence i Pathfinder: Kingmaker, jer su bili na popustu.

 

~120 Steam, većina nikad instalirana

21 GOG, većina nikad instalirana

16 Epic, polovina nikad instalirana

 

Pritom skuplje igre koje nemam nameru da kupim rutinski nalazim po trafikama™, ali neke od njih bar i odigram. 

[renne]

Steam 289
Plus ea game pass
Epic 56

[Weenie Pooh]

Uf, uzeo sam i ja jednom EA pass, ali se brzo pokajao.

 

Na Nintendu nemam pojma koliko sam stvari uzeo (i neinstalirao), previše sam glup da iskopam spisak igara na njihovom lavirintu od sajta.