Igre

[napadaj]

48 minutes ago, John Coltrane said:

Podseti me na Max Payne i plač bebe kad skače po “nervnim završecima”.

 

Sigurno jedan od najboljih nivoa u istoriji igara.

[Weenie Pooh]

1 hour ago, Tpojka said:

Igra je preporučena (i) za klince, da je vrlo interesantna. Poznavaoci ovde će znati više.

 

Kako je to Portal za klince, osim ako misliš na neku posebnu decu koja više vole logičke zagonetke nego upucavanje?

 

[John Coltrane]

Sad se setih i Silent Hilla iz mojih studentskih dana, koja je to tek bila tripčina od igre!

[napadaj]

Cuphead je vrhunski trip, ali mislim da je pretežak i za nas matore, a kamoli za decu. Ja sam ga jedva prešao, sa dva ili tri reinstala i barem dva meseca pauze zbog dva jebena bosa. Ali osećaj kad pređeš je nestvaran.

[Calavera]

u žurbi da se odigra šta se može pre nego što stigne nova godina i počnu da se sabiraju utisci, danas ćemo malo i o igri koju još nisam odigrao do kraja. to je paper mario: the origami king, verovatno glavna nintendova ekskluziva ove godine posle animal crossinga, što dovoljno govori o tome kako ovo za njih nije bila idealna godina. mislim, origami king je svakako pristojno prošao na tržištu, ali 80 na metacriticu uz glasno negodovanje fanova serijala (o tome nešto docnije) baš i ne ukazuju na megahit. ovde sad vredi primetiti da ja, za razliku od većeg dela nintendove ergele, s paper mariom imam određenog iskustva! da! naime, svojevremeno sam prvi deo od početka do kraja odigrao na emulatoru i svesrdno uživao u njemu. doduše, to je bilo prilično davno te se ne sećam previše detalja iz njega, tako da sam ipak verovatno bliži ljudima kojima je origami king prvi kontakt sa serijalom nego čru™ fanovima. zašto je to bitno? pa nemojte zajebavati, već sam OBJASNIO da fanovi i novajlije imaju različita očekivanja. no, o tome nešto... ne, i to sam rekao. dobro, ajmo onda malo o igri 

 

zapravo, o samoj igri se i nema toliko reći. u okviru serijala, origami king nastavlja s tradicijom da svaki novi nastavak zadrži trećinu stvari iz prethodnih naslova, trećinu preradi, dok je ta treća trećina nešto skroz novo. jasno, ako već niste ljubitelj serijala, to vam neće značiti puno, pa origami king ovako na prvi pogled izgleda vrlo slično ostatku nintendove ponude. dobro, ako se izuzme činjenica da su svi likovi dvodimenzionalni kartončići i origami figure u svetu koji je inače potpuno 3d  ovo je taj tradicionalni element serijala i nešto što me je vrlo impresioniralo kad sam igrao prvi deo, a origami king ga muze za sve pare i izvlači gomilu dobrog materijala iz mariove mogućnosti da se provuče kroz otvor širok pola milimetra. kad smo kod materijala, vredi spomenuti i da je igra izvrsno napisana. iako se svakako radi o naslovu najpre namenjenom klincima, scenario je dovoljno oštar i duhovit da zavredi poređenje sa, recimo, pixarom. pored svega toga, origami king se može podičiti i kvalitetnom prezentacijom, pristojnim zagonetkama i simpatičnom muzikom.

 

avaj, sve to donekle pada u vodu pred možda i jedinim pravim problemom koji ova igra ima, a to je borba. prva dva paper marija (i dalje najpopularniji izdanci serijala) su u suštini bili rpg naslovi, tako da se i borba vrtela oko poteznog sistema, korišćenja itema i vođenja svoje družine. sve je to, doduše u siromašnijoj verziji, i u origami kingu, no umesto jrpg borbe imamo nešto što mnogo više podseća na zagonetke, i to je ono na šta su stari igrači najviše kukali. naime, u svakoj borbi imate 1 veliki krug i gomilu neprijatelja koje u par poteza treba poređati u pravu liniju za napad čizmama ili u bliži kvadrat™ za napad čekićem. ovo je zabavno na nekoliko sati ali ceo sistem je previše plitak za neku dugovečniju zabavu, što je problem jer je borba ogroman deo igre koja već traje nekih trideset sati. ja sam prilično brzo počeo da izbegavam borbu kad god je to moguće (naročito zato što su jedina nagrada za njih novčići kojih ionako ima u izobilju), što je jasan znak da je jedna od glavnih ideja u igri promašaj. treba istaći da ovde ne računam bosfajtove koji su kudikamo zabavniji jer ubacuju neke nove elemente u priču i nude više od jednog mogućeg puta za pobedu. avaj, oni su mnogo veći raritet u odnosu na smaračke standardne borbe.

 

ne znam da li ću origami kinga i završiti jer se zaista radi o prevelikoj igri za ono što nudi, no za sad se solidno zabavljam krstareći kraljevstvom pečuraka i vadeći luigija iz nevolja. evo malo gejmpleja s početka:

 

 

u odličnoj godini za digitalne adaptacije društvenih igara (poput sagrade), wingspan je neka vrsta proverbijalnog šlaga na torti. originalna igra se pojavila prošle godine, pobrala gomilu nagrada, zadivila i kritičare i običnu raju i bila predstavljena u new york timesu, tako da su mi očekivanja bila srazmerno velika. wingspan spada u engine-building žanr (kao terraforming mars, samo lakše za skapirati): imate svoj habitat podeljen u tri oblasti (šuma, ravnica i voda), i tokom četiri runde morate da privučete što više ptica u njega. kažem da je lako za skapirati jer u svakom potezu možete da odradite samo jednu od četiri stvari: da odigrate neku pticu (ako imate potrebne resurse), opustošite hranilicu, izležete jaja ili pokupite nove ptice. svaka ptica ima i sopstvene efekte koje uglavnom aktivirate lančanom reakcijom neke od gorepomenutih akcija, tako da wingspan nudi vrlo zadovoljavajuću količinu taktiziranja i pored limita koji stavlja pred vas. vredi pomenuti i da svaki od tih efekata preslikan iz onoga što ta ptica radi u stvarnom životu, pa igranjem wingspana imate i finu priliku da naučite nešto. recimo, brown-headed cowbird ne gradi svoja gnezda već krade jaja iz drugih, pa i u igri može da leže po 1 jaje na drugu pticu s određenim tipom gnezda svaki put kad neko od vaših protivnika odigra akciju s jajima™.

 

glavna atrakcija originalnog wingspana je ipak prezentacija (kao i kod većine stonemaierovih igara, radi se o vrlo luksuznom pakovanju), pa i digitalna adaptacija tu ne zaostaje previše. ptica ima ukupno 170, a svaka ima prelepi animirani portret, vokalizaciju, trivia sekciju koju čujete kad je prvi put odigrate, kao i otprilike sto različitih efekata. u mehaničkom pogledu, doduše, ta raznovrsnost brzo prestaje da bude bitna. mada efekata zaista ima gomila, svi se vrte oko manipulacije funkcionalno identičnim resursima. da, tematski gledano, lov na manje ptice je znatno drugačiji od izleganja jajeta, ali na kraju igre i ulovljena ptica i jaje vrede po jedan poen. to ne znači da wingspan nije vrlo zabavna igra, ali recimo da će biti zabavnija taktičarima nego stratezima  drugi problem s igrom je postojanje dve vrane (common raven i chihuahan raven) koje prosto imaju prejake efekte, dobar igrač koji izvuče jednu od njih na početku igre ima otprilike 95% šansi za pobedu. tu su i killdeer i franklin's gull, koji su nešto slabiji od vrana no nesumnjivo su nivo odmah ispod, što će reći da su vidno jači od ostalih ptica. bilo bi lepo da su za potrebe digitalnog izdanja autori uradili nešto po ovom pitanju, jer je ostatak igre zaista fino izbalansiran.

 

za razliku od sagrade, wingspan nema kampanju, ali tu je igranje protiv ai protivnika na tri nivoa težine, kao i autome, tj. solo moda iz originalne igre. tu je naravno i onlajn (koji bi trebalo da je prilično popularan, igra je bila dobro prihvaćena), ali tome nisam imao pristup jer sam igrao pirata. ništa, pazariće se kad bude neki popust, a u međuvremenu wingspan preporučujem ljubiteljima ptica i engine-building naslova. tutorijal:

 

 

igrao sam i tri kratke igre (1 do dva sata) koje su malo češći inventar po ovim listama za igru godine, čisto da se uverim da valjaju. preporuka za sve tri!

 

wide ocean, short jacket je u suštini grafička novela u formi igre u kojoj pratite mladi par, njihovu tinejdž nećaku i njenog dečka™ koji idu na vikend kampovanje. vrlo minimalistička igra u tehničkom smislu (i lika i kameru kontrolišete istom pečurkom), što malo kompromituje prvi utisak, ali u globalu, nadasve duhovit uradak u stilu night in the woods i a short hike koji nudi više izbora nego što deluje u prvi mah. od ova tri mini-naslova, wide ocean mi je najviše legao.

 

 

if found... je coming-of-age priča o kasio, trans devojci koja se vraća u rodni grad. većina ovih teških & ozbiljnih igara imaju srca na izvoz ali, eh, nisu previše zabavne za igrati, ali if found preporuku zavređuje dobrim scenarijom, unikatnim vizuelnim stilom i intrigantnim sf obrtom. nije me pogodio kao nekoga ko je malo upućeniji u tematiku, no kvalitet je neosporan.

 

 

tales from off-peak city vol. 1 je moj prvi izlet u rad kosmo dija, verovatno najpoznatijeg kao autora the norwood suite. kao i prethodni mu uratci, vol. 1 je izrazito nadrealna igra koja na početku odaje jaku "weird for weirdness' sake" energiju (čokolada na pici??? ajte molim vas), no na kraju je uspeo da me pridobije koherentnom pričom koja sve povezuje u relativno skladnu celinu. razmetljivi džez saundtrek je samo bonus.

 

 

Edited December 30, 2020 by Calavera

[Tpojka]

9 hours ago, Weenie Pooh said:

 

Kako je to Portal za klince, osim ako misliš na neku posebnu decu koja više vole logičke zagonetke nego upucavanje?

 

 

Bio je zahtjev za nepucačinom™ a Portal nije ni motorički prezahtjevan. 
Nažalost, ovo pričam tek iz druge ruke jer ga neću pokrenuti do neke druge mašine nekad. 

 

Gledam sad na YT ove za vijuganje Raft Survival i Ark Survival Evolved.

[kipo]

Imas i Stranded Deep, moj klinac igra bas sad.

[John Coltrane]

Deluje mi da je previše komplikovano.

 

Nadjoh na Steam na free Aim Lab. Pucaš u balončiće, idealno

[John Coltrane]

Nadjoh paket Hitman 5 komada za 9oera, kupujem sebi

[Tpojka]

Jurassic World Evolution na Epicgames.

[Calavera]

dakle, da remiziramo™ 2020. godinu, bar od onoga što sam mogao ili stigao da odigram. linkovi vode ka ranijim osvrtima:

 

subjektivno savršenstvo [10]: /
instant klasik [9]: spelunky 2, hades, monster train, desperados 3, paradise killer
odličnost kao takva [8]: trackmania, ori and the will of the wisps, umurangi generation, streets of rage 4, pikmin 3 deluxe, exit the gungeon, sagrada, wingspan
vredno igranja [7]: paper mario: the origami king, xcom: chimera squad, meteorfall: krumit's tale, i am dead, carrion, disc room, wide ocean big jacket, tales from off-peak city vol. 1, if found...

 

najveći propusti su verovatno doom eternal, sajberpank (mada kako je krenulo, ionako treba sačekati enhanced edition ili kako će se već zvati) i četiri sonijeve ekskluzive: tlou 2, ghost of tsushima, 13 sentinels i ff vii rimejk. igra godine je, kako rekosmo pre neki dan, spelunky 2, no najviše ocene mu ipak ne mogu dati jer mi je vrlo lako da zamislim treći deo koji ispravlja sve nedostatke iz dvojke i time se kvalifikuje za najbolju igru ikad. još jedna izvrsna godina za industriju, mada mislim da to više nema smisla ponavljati jer je jasno da će svaka sledeća godina biti otprilike na ovom nivou ili još višem. nema šta, opojna i zastrašujuća pomisao u isto vreme.

[*edited by mod]

Otkud Tsuthimu u promašaje?

Sent from my GM1913 using Tapatalk

[Calavera]

to je ono što nisam igro jer ps4 džejlbrejk nije stigo dotle, inače bi se skoro sigurno našle na listi 

Edited January 1, 2021 by Calavera

[kud u maglu Simoviću]

mafia definitive edition

kakav wubić od igrice. posle sto^tm godina peglao tri i pol sata u cugu

[renne]

STAR WARS™ Battlefront™ II: Celebration Edition free na Epicu