Igre

[Anonymous]

Biće to OK za par meseci, mada im taj blam nije trebao. Ali tako sad svi rade, štede na testerima, testeri postaju ljudi koji uredno plate softver.

Nema veze sa igrama, ali novi Adobe InDesign ne ume da napravi nov dokument kod velikog broja korisnika uključujući i mene, slična je to priča.

[Calavera]

ori and the will of the wisps (u daljem textu ori 2) je igra za koju mi je teško da ponudim relevantno mišljenje, ne zato što o njoj nema šta reći već zato što se prvog dela (iz sad već daleke 2015.) dosta slabo sećam. mislim, znam da sam u njemu jako uživao, no sećanja na nj su u velikoj meri izbledela kad se par godina kasnije pojavila jedna druga, BOLJA metroidvania  ono što znam je da je prvi ori bio vanredno lepa igra s odličnim ugođajem istraživanja, sjajnim kontrolama i, za moj ukus, malo prenaglašenim forsiranjem emocionalnog doživljaja, a ori 2 je sve to pa na kvadrat. štaviše, ori 2 je grafički toliko napredna igra da moj komp ne može ni da ga potera kako valja, a switch verzija je delovala kao surova šala. no, moon studios je ipak napravio nemoguće i shadowdropovao switch verziju pre nekoliko meseci i ona radi i ponaša se izvrsno, naročito nakon patcha koji je rešio probleme s crashovanjem. ovo je ujedno i bila prva igra koja me je naterala da pokleknem i pazarim split pad pro jer mi je bilo kakva duža sesija ostavljala ozbiljnog traga na rukama.

 

inače, deluje da su u moon studios takođe ostali pod utiskom hollow knighta, jer je ori 2 pokrao gomilu stvari iz njega, pri čemu na prvom mestu mislim na mnogo veći fokus na borbu. ja u principu nemam nešto mnogo protiv imitacije, pogotovo ako kradete iz 1 od najboljih igara ikad, no borba u oriju 2 prosto nema tu gracioznost i preciznost. svaki protivnik je damage sponge pa morate da ih klepite bar 3-4 puta, hit detection je osetno slabiji (mada sam i ja igrao na manjem ekranu), a ni raspored neprijatelja nije idealan. pored borbe, ori 2 je pozajmio i charmove (samo što se ovde zovu shardovi), traženje npc-ja koji pravi mape za svaku oblast, pa čak i neke zvučne efekte. uglavnom, uticaj je očigledan. ne bi me začudilo da su autori neke manje zabavne elemente iz prvog dela ostavili u drugom samo da bi se po nečemu razlikovali od hollow knighta, poput onih sekvenci u kojima bežite od čudovišta koja zauzimaju pola ekrana. doduše, te potere mi ovde nisu toliko smetale, dovoljno su kratke da ne izazivaju previše frustracije kad zaginete jer napravite pogrešnu procenu u tom deliću sekunde koji imate na raspolaganju.

 

istraživanje je predvidljivo najbolja strana igre, i moram priznati da mi je jako prijalo da opet odigram neku mesnatiju™ metroidvaniju s malo prostranijom mapom nakon niza mini-metroidvanija poput ovogodišnjeg carriona. znam da se nekima ne sviđa što nijedan biom na mapi ne možete da popunite dok u njemu ne nađete cornifera ili kako se već zove njegov parnjak u oriju, no meni je to zabavan način da se uvede malo opasnosti u taj proces. pored toga što je velika, mapa je i umešno dizajnirana, s brojnim i pametno raspoređenim putevima koji zahtevaju određene abilitije, kojih ovde zaista ima pregršt. tu su dash, podvodni dash, dupli skok, lebdenje, regeneracija, luk i strele, svetiljka za tamnije predele, abiliti za usmeravanje projektila, itd. PORED svega toga imate i odvojeni arsenal oružja, mada sam se ja tokom cele igre tvrdoglavo držao osnovnog mača jer je radio posao. šta još ima od novosti? a da, side questovi su takođe dobar dodatak. oni nikad nisu komplikovaniji od "idi tamo" ili "donesi ovo/ono odavde/odande", no rade posao kao izgovor za dodatno istraživanje.

 

uglavnom, ori 2 je odlična zabava, no čini mi se da mi je prvi deo bio nešto bolji jer je više naginjao na metroid, a manje na castlevaniu. svejedno, dvojka apsolutno zaslužuje da se bar proba dok čekamo silksong, pogotovo ako imate xbox game pass, gde je besplatan otkako je izašao. za one koji i dalje ne mogu da veruju da je ovo na switchu, evo šta je digital foundry rekao na tu temu:

 

 

umurangi generation je igra koju je najbolje opisao upravo njen autor: fotografska igra iz prvog lica smeštena u usranu budućnost. imate dslr kameru, osam nivoa, različite objektive i dodatnu opremu koju zarađujete tokom igre, kao i spisak stvari koje treba da uslikate u istom kadru, tipa neku određenu reč, pet američkih zastava, deset solarnih panela, itd. cela stvar dosta vuče na povratak obradina, znate kako tamo imate različite scene iz kojih treba da izvučete izvesne zaključke? e, ovo vam je isto to, samo što se zagonetke umesto identifikacije likova vrte oko tog spiska fotografija koje treba uslikati. dobro, ovde scene nisu zamrznute, likovi (a ponekad i okolina) se mrdaju, mada svakako uvek stoje na istom mestu. jasno, i prezentacija je skroz drugačija, umesto monohromatike imate vibrantni stil inspirisan jet set radiom. hmpf, ajde, nije BAŠ idealna analogija, ali svakako ima dovoljno sličnosti da se skrene pažnja na nj 

 

naravno, glavna slična s obradinom je što obe igre imaju setting o kojem više saznajete isključivo na osnovu onoga što vidite oko sebe. umurangi generation tu ide i korak dalje jer niko ne izgovara niti jednu reč, tako da sve detalje saznajete iz obližnjih grafita, postera, novinskih isečaka, izgleda ljudi i apokaliptičnih dešavanja na horizontu. recimo da je igra po žanru najbliža sajberpanku s egzotičnim prizvukom maori kulture, s obzirom da je autor ponosni novozelanđanin. poruka igre nije mnogo suptilna, no to ne znači da nije predstavljena na prijatno nenametljiv i nimalo propovednički™ način. ukratko, umurangi generation je igra koja ima šta da kaže i zna kako to da uradi, što je dobro, jer sumnjam da bi ovo neko igrao zbog tehničkih dostignuća. dobro, korišćenje i animacija kamere deluje fino i realistično (mada ja svakako nisam ekspert), no sve oko toga odaje utisak amaterskog rada. neugledna grafika koja u dobroj meri sakati prijemčiv vizuelni stil, nezgrapna fizika, loš interfejs i meniji, neoptimizovan unity endžin, cela stvar deluje kao alfa verzija.

 

tehničke manjkavosti na stranu, umurangi generation je vrlo zanimljiv naslov koji će se svideti ljubiteljima analogne fotografije ili igara kao što su obra dinn i kvadrilateralni kauboj, a za ostale ne znam, ne zanima me  evo trejlera:

 

 

a plague tale: innocence je naslov koji mi dugo vremena nije bio u planu jer me je previše podsećao na vrlo prosečni hellblade, no nakon par pozitivnih impresija od ljudi kojima verujem sam ipak odlučio da mu dam šansu. za neupoznate, radi se o horor avanturi smeštenoj u setting stogodišnjeg rata i crne smrti, s tim što je, filmičnosti radi, kuga zamenjena bezbrojnim krdima pacova. zapravo, pacovi su toliko prisutni u igri da će plague tale po svoj prilici biti zapamćena kao "ona igra s pacovima." to je u neku ruku i kletva i blagoslov, no o tome nešto docnije. vi ste u ulozi mlađane plemkinje amicie de rune i za sobom konstantno vučete petogodišnjeg brata huga koji je, uprkos tome što upada u standardan "odabrano dete" kliše, 1 od retkih primera klinaca nesmarača™ u igrama. priča i dijalozi nisu savršeni, no dovoljno su kompetentni da posluže kao glavna motivacija da uložite tih 10-12 sati da pređete ovo. gejmplej je pak vrlo skriptovan i sastoji se od gomila šunjanja po uhodanoj putanji i malo laganih zagonetki, s retkim mogućnostima da neku prepreku rešite na više od jednog načina. no, ima tu i malo borbe (praćkom!), malo kraftovanja, dovoljno da održi pažnju.

 

dakle... pacovi. čujte, nema lepog načina da se ovo kaže, pa ću samo reći: meni su pacovi prosto bili smešni, i to u startu ubija mračnjački ton koji plague tale pokušava da nametne. na početku ima par trenutaka kad su zaista strašni jer se još niste navikli na njih, recimo kad ih poterate nazad a oni za sobom ostave oglodani kostur, no kako igra odmiče oni sve više deluju kao parodija. većina problema su vezani za siromašnu fiziku i animacije, čim zamahnete bakljom ili uperite snop svetla ka njima, oni jadni svi na identičan način krenu da se prevrću jedni preko drugih u pokušaju da ispoštuju nove granice  možda to ne bi izgledalo toliko blesavo da ih u svakoj sceni nema milion i po, ovako deluju ko da vežbaju plesnu sinhronizaciju. negde od polovine igre počinju i da organizuju koordinisane napade tako što formiraju nešto što je moguće opisati jedino kao pacovski tornado, tu već situacija potpuno napušta okvire zemaljske logike. nije trebalo da igram rdr 2 direktno pre ovoga, to je moj problem. znam, znam, nije pošteno upoređivati, plague tale je imao možda jednu desetinu rockstarovog budžeta, ali brate mili...

 

uglavnom, a plague tale JESTE bolji od hellbladea, no po meni su tu ipak u pitanju nijanse, tako da nije baš za iskrenu preporuku. evo malo gejmpleja, redak trenutak blaženog mira praćen, dabome, suzbijanjem horde pacova:

 

 

Edited December 15, 2020 by Calavera

[renne]

EA kupio CodeMasters za tričavih 1.2 milijarde $

[Baldrick S.]

Prica se po netu, koliko je vaistina videcemo. Obratiti paznju.

 

 

[Weenie Pooh]

On 13.12.2020. at 17:39, Anonymous said:

 

Znači ipak klasika za nove igre. Ništa, sačekaću par meseci.

 

To je za konzolaše, PC Master Race vozi sasvim normalno, bagova za sada skoro pa i da nema  (Jednom sam se zaglavio penjući se na neko bure, ubeđen da ima mesta do plafona... i bilo je mesta da uđem, ali ne da izađem.)

 

Nažalost, igra me baš i ne radi iako mi je žanr (bio) prilično drag. Estetski mi nešto smeta, ambijent varira od sivog na sivom sa nijansama sive, do bezbroj svetlećih lampica koje te sa svih strana spopadaju. Combat je užasno bazičan i drven, kao Mass Effect 2 da sam danas uzeo da igram. (Zato je inventory management kao Mass Effect 1!) Hacking mi deluje neprirodno nakalemljen i dosadan, iako sam ulagao perks u tom pravcu obično me mrzi da ga se laćam jer postoje lakši načini da se stvari reče. Voice acting je grozan, bitno da su šesnaest različitih akcenata uglavili, a nema veze što svi govore ili sa emocijama mrtve morske krave, ili Borderlands-style komično. 

 

Priča za sada ne obećava, iako nisam daleko odmakao. Još malo pa Keanu, videćemo da li to nešto može da izvadi. Za sada, ocena je overhyped.

 

[Amos]

Meni smetaju delovi gde je kopija GTA. Pre neki dan završih u nekom španskom kraju, usred dana, sa radija u kolima piči neka repčuga na španskom. To me toliko izbacilo iz atmosfere da nisam igrao neko vreme više. 

 

Razumem potrebu da se ugodi svakome i svima ali zaista ne želim još jednu igru gde random Horhe ozvajždači tetku da bi joj oteo kola. C'mon, može da se hakuje sve od kamere do celih sistema ali nisu mogli da ubace hak kola ili remote drive ili nešto slično. 

 

Igra jeste GTA meets Mass Effect meets FirstPersonShooters, s tim da mi ove druge dve trećine ne smetaju koliko prva. Priča je forgettable ali me radi, jer sam predugo igrao Netrunner card game, pa mogu da se saživim.  

Edited December 15, 2020 by Mos

[Anonymous]

Overhyped mora biti, igra se najavljuje godinama, u startu je najprodavanija ikad, očekivanja su nenormalna.

[Weenie Pooh]

Osam godina developmenta možda može da objasni zašto vizuelno deluje zastarelo, ali ne može da objasni dosadne likove, debilne animacije lica, i linearne opcije u dijalogu.

 

Zaboravio sam ranije da pomenem AI protivnika, to je plač majke božije. GTA je pre četvrt veka imao bolji.

 

 

A kako se leže u krevet iz prvog lica je neobjašnjiv dizajnerski izbor.

 

 

@Mos Latinx beatz su dominantni od samog početka ako igraš kao Street Kid.

 

Edited December 15, 2020 by Weenie Pooh

[Amos]

Da, to leganje u krevet je jedna od ranih scena i potpuni je WTF  

[Chika Spale]

Polygon objavio listu najboljih igara 2020te (za sve platforme):

https://www.polygon.com/platform/amp/2020/12/14/22166004/best-games-2020-ps4-xbox-one-switch-pc-series-x

Interesantna lista, ima par igara za koje nisam ni cuo.

Spoiler alert: 2 od 3 igre koje je Calavera juce opisao su na listi 

[napadaj]

Ja još čekam igru koja će imati AI kao Mafia 1. Nedavno sam je izvrteo, pa to je ludilo. Mislim na originalnu verziju, ne na remaster.

 

Novi Ori and The Will of the Wisps je odlična, neverovatno lepa igra, ali je tačno da je dosta uzeo od Hollow Knighta i sličnih igara i da je mehanika kretanja malo razbijena češćim "pucanjem" nego u prvoj igri. Meni su kec i dvojka u istom rangu, oba dela su mi na 95+ po ocenama.

Edited December 16, 2020 by napadaj

[arheolog1981]

Polygon objavio listu najboljih igara 2020te (za sve platforme):
https://www.polygon.com/platform/amp/2020/12/14/22166004/best-games-2020-ps4-xbox-one-switch-pc-series-x
Interesantna lista, ima par igara za koje nisam ni cuo.
Spoiler alert: 2 od 3 igre koje je Calavera juce opisao su na listi [emoji3]

Jedna kvalitetna ™ lista. Last of Us 2 na 19. mestu a Ghost of Tsushima 31.

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[Ayatollah]

Valja li sada čemu No Man's Sky? Na više mesta sam čuo da su drastično popravili igru, i da je to sada sasvim drugi komad softvera u odnosu na ono što je inicijalno izašlo.

 

In other news, Elite:Dangerous se izgleda sprema da izbaci ekspanziju koja će konačno omogućiti da pilot izađe iz broda peške i ide unaokolo. Ono što sam video na screenshotovima me podseća malo na mehaniku Mass Effect-a.

[arheolog1981]

Valja li sada čemu No Man's Sky? Na više mesta sam čuo da su drastično popravili igru, i da je to sada sasvim drugi komad softvera u odnosu na ono što je inicijalno izašlo.
 
In other news, Elite:Dangerous se izgleda sprema da izbaci ekspanziju koja će konačno omogućiti da pilot izađe iz broda peške i ide unaokolo. Ono što sam video na screenshotovima me podseća malo na mehaniku Mass Effect-a.

Valja i te kako, stalno ubacuju nove stvari... bukvalno potpuno drugačija igra u odnosu na launch.

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[Calavera]

1 hour ago, Chika Spale said:

Polygon objavio listu najboljih igara 2020te (za sve platforme):

https://www.polygon.com/platform/amp/2020/12/14/22166004/best-games-2020-ps4-xbox-one-switch-pc-series-x

Interesantna lista, ima par igara za koje nisam ni cuo.

Spoiler alert: 2 od 3 igre koje je Calavera juce opisao su na listi 

 

čitaju forum!!!

 

dobra je lista, bila je odlična godina za igre. fali cyberpunk ipak, koliko god bagovit bio