Igre

[Utvara]

Zbog toga sam voleo nekad davno Delta Force u LANu. Nema situacije da te preseče rafal, a tebi samo malo spadne health. Nego pogodi te metak - ćao đaci.

Sećam se misija u Operation Flashpoint-u gde sam pešačio pola sata izbegavajući patrole, sve da bi se nacrtao na nekom brdu i čekao da skinem nekog generala.

Tako zalegnem u busiju, misleći da sam ispao pametan, kada me AI spazi sa 1 km i raspali po meni iz svih raspoloživih cevi.

 

Sad je izašla ARMA 3, ideološki naslednik Flashpointa.

[Ariel]

Rogue, mislis na ono iz osamdesetih gde kvadrat ide po lavirintu, skuplja tacke i bori se protiv iksova i kruzica?

Ta igra je imala fantasticne algoritme.

Taj fazon. Ali sada imaš moderne inkarnacije. Čak i jedna nemoderna i verovatno najpopularnije, od koje se Deda i ja rasturamo, NetHack, ima rudimentarnu 2D tile grafiku, za svakog koga mnogo bole oči od @ znakova, tačkica i ostalih karaktera. Ali poenta je u tom tru hardkoru - ako ti lik zagine, to je to, mrš nazad na početak dandžna, kreiraj novog lika pa udri. I druga poenta je što je  to stvarno štono kažu "emergent gameplay", pošto se dandžn svaki put iznova generiše, svaki put je drugačije iskustvo i stvaraju se neke "tvoje" priče...

 

Npr. nikad neću zaboraviti kada mi je nimfa random enkaunter maznula Ekskalibur (nimfa nema drugi napad osim što krade iteme pa se teleportuje negde na nivo), pa sam je jurio četiri levela dandžna da je nađem jer je kučka očigledno usput stala na neki teleport trap pa je nestala sa tog levela. Usput naletim na neku gomilu vilenjaka koji su čekali u zasedi čim sam se spustio stepenicama na sledeći level, jedva nekako pobegnem iz sačekuše, reko da vidim da li ima nešto da me izvuče u inventaru, pa pročitam nasumični skrol (neidentifikovan), ispadne da je proklet i stvori mi se bukagija oko nogu! Sad ne mogu da jurcam okolo, ali opa - evo je nimfa, pa ja skinem bukvalno sve sa sebe i go joj priđem da bi mi ona ukrala bukagiju -  i ona je mazne i teleportuje se, ja trijumfalno krenem da se oblačim, kad eto ti neki ogre krene na mene, ja nasumično opalim iz wanda (neindentifikovanog) - kad ono create monster, stvori se još jedna jebena nimfa koja mi mazne wand kojim sam je kreirao i odmah krene da priziva druge monstrume. Ja onako polugo pobegnem nivo gore, gde nađem svog psa (ah, da, imaš i ljubimca u igri) koji je ubio nekog mučenog halfilnga koji je imao do jaja oklop. Obučem se, spustim se dole, ogre iotišao dalje, ali pobijem onih par prizvanih monstruma i pokupim svoju opremu, sav znojav od napetosti da li će još neko da se pojavi. I onda tragajući za onom nifom naletim na tajni prolaz u vault gde ima pun kurac zlata. I na kraju je jebeno nađem i nekako je ubijem magijom, pokupim mač i spustim se nivo niže... gde me izedu neke varge. Best. Game. Ever.

[Аврам Гојић]

ja sam to kod Grade igrao na poslu po celu noć, taj Rogue..

ala privatizovasmo priču bog te jebo

e zato volim AAA naslove kao što su Skyrim i Far Cry 3, zbog mogućnosti da se stvori priča ni iz čega. napadneš zmaja i proceniš da je prejak, i ostaviš mučenu Lydiu da se sama bije, skočiš u reku i gnjuraš, i ne vidiš vodopad pred sobom. padneš na stenje i polupaš se kao pička, kreneš napolje i upadneš usred skirmiša sa vampirima koji nisi ni izvalio.

Edited April 15, 2014 by Грешни Василије

[Agni]

pa pročitam nasumični skrol (neidentifikovan), ispadne da je proklet i stvori mi se bukagija oko nogu! Sad ne mogu da jurcam okolo, ali opa - evo je nimfa, pa ja skinem bukvalno sve sa sebe i go joj priđem da bi mi ona ukrala bukagiju -  i ona je mazne i teleportuje se, ja trijumfalno krenem da se oblačim, kad eto ti neki ogre krene na mene, ja nasumično opalim iz wanda (neindentifikovanog) - kad ono create monster, stvori se još jedna jebena nimfa koja mi mazne wand kojim sam je kreirao i odmah krene da priziva druge monstrume.

 

I meni u secanju najduze ostaju igre gde je cesto sve islo naopako. Od novijih u tom neoprastajucem roguelike duhu dopada mi se faster-than-light.

 

[harper]

Npr. nikad neću zaboraviti kada mi je nimfa random enkaunter maznula Ekskalibur (nimfa nema drugi napad osim što krade iteme pa se teleportuje negde na nivo), pa sam je jurio četiri levela dandžna da je nađem jer je kučka očigledno usput stala na neki teleport trap pa je nestala sa tog levela. Usput naletim na neku gomilu vilenjaka koji su čekali u zasedi čim sam se spustio stepenicama na sledeći level, jedva nekako pobegnem iz sačekuše, reko da vidim da li ima nešto da me izvuče u inventaru, pa pročitam nasumični skrol (neidentifikovan), ispadne da je proklet i stvori mi se bukagija oko nogu! Sad ne mogu da jurcam okolo, ali opa - evo je nimfa, pa ja skinem bukvalno sve sa sebe i go joj priđem da bi mi ona ukrala bukagiju -  i ona je mazne i teleportuje se, ja trijumfalno krenem da se oblačim, kad eto ti neki ogre krene na mene, ja nasumično opalim iz wanda (neindentifikovanog) - kad ono create monster, stvori se još jedna jebena nimfa koja mi mazne wand kojim sam je kreirao i odmah krene da priziva druge monstrume. Ja onako polugo pobegnem nivo gore, gde nađem svog psa (ah, da, imaš i ljubimca u igri) koji je ubio nekog mučenog halfilnga koji je imao do jaja oklop. Obučem se, spustim se dole, ogre iotišao dalje, ali pobijem onih par prizvanih monstruma i pokupim svoju opremu, sav znojav od napetosti da li će još neko da se pojavi. I onda tragajući za onom nifom naletim na tajni prolaz u vault gde ima pun kurac zlata. I na kraju je jebeno nađem i nekako je ubijem magijom, pokupim mač i spustim se nivo niže... gde me izedu neke varge. Best. Game. Ever.

 

 

Best. Post. Ever.

[Прслин]

[Dionysos]

одлично 

[Bujodrag]

E, zbog toga igramo igrice.

:ziga:

[Аврам Гојић]

hehe tako frperi uživaju u igri. zbog priče, a ne zbog poena :)

[barfly]

Ja sam probao i dosadilo mi je posle sat vremena.

Igra ima šmeka, ali se smoriš posle prvog puta kada lik umre i ti moraš sve od početka. A još uvek nisi ukačio čemu služi pola stvari u igri.

Treba joj dosta dorade da bi bila ozbiljna igra.

Postoje neke kamene ploče (Touch Stone), pomoću kojih možeš da vaskrsneš, a bude ih i po 3, 4, pa ti je to taman toliko života. Mislim da posle možeš i sam da se povratiš, kad ovladaš crnom magijom. Da, mape su velike i na njima ima gomila stvari, ne znam ni ja zašta se dosta njih koristi. Prilično je teško da se preživi, ja obično izdržim dvadesetak dana, zavisi i gde te baci na mapi i sa kojim likom igraš.

[freakns]

Taj fazon. Ali sada imaš moderne inkarnacije. Čak i jedna nemoderna i verovatno najpopularnije, od koje se Deda i ja rasturamo, NetHack, ima rudimentarnu 2D tile grafiku, za svakog koga mnogo bole oči od @ znakova, tačkica i ostalih karaktera. Ali poenta je u tom tru hardkoru - ako ti lik zagine, to je to, mrš nazad na početak dandžna, kreiraj novog lika pa udri. I druga poenta je što je  to stvarno štono kažu "emergent gameplay", pošto se dandžn svaki put iznova generiše, svaki put je drugačije iskustvo i stvaraju se neke "tvoje" priče...

 

Npr. nikad neću zaboraviti kada mi je nimfa random enkaunter maznula Ekskalibur (nimfa nema drugi napad osim što krade iteme pa se teleportuje negde na nivo), pa sam je jurio četiri levela dandžna da je nađem jer je kučka očigledno usput stala na neki teleport trap pa je nestala sa tog levela. Usput naletim na neku gomilu vilenjaka koji su čekali u zasedi čim sam se spustio stepenicama na sledeći level, jedva nekako pobegnem iz sačekuše, reko da vidim da li ima nešto da me izvuče u inventaru, pa pročitam nasumični skrol (neidentifikovan), ispadne da je proklet i stvori mi se bukagija oko nogu! Sad ne mogu da jurcam okolo, ali opa - evo je nimfa, pa ja skinem bukvalno sve sa sebe i go joj priđem da bi mi ona ukrala bukagiju -  i ona je mazne i teleportuje se, ja trijumfalno krenem da se oblačim, kad eto ti neki ogre krene na mene, ja nasumično opalim iz wanda (neindentifikovanog) - kad ono create monster, stvori se još jedna jebena nimfa koja mi mazne wand kojim sam je kreirao i odmah krene da priziva druge monstrume. Ja onako polugo pobegnem nivo gore, gde nađem svog psa (ah, da, imaš i ljubimca u igri) koji je ubio nekog mučenog halfilnga koji je imao do jaja oklop. Obučem se, spustim se dole, ogre iotišao dalje, ali pobijem onih par prizvanih monstruma i pokupim svoju opremu, sav znojav od napetosti da li će još neko da se pojavi. I onda tragajući za onom nifom naletim na tajni prolaz u vault gde ima pun kurac zlata. I na kraju je jebeno nađem i nekako je ubijem magijom, pokupim mač i spustim se nivo niže... gde me izedu neke varge. Best. Game. Ever.

ti si moj omiljeni poster od sada

[Кристофер Лумумбо]

Taj fazon. Ali sada imaš moderne inkarnacije. Čak i jedna nemoderna i verovatno najpopularnije, od koje se Deda i ja rasturamo, NetHack, ima rudimentarnu 2D tile grafiku, za svakog koga mnogo bole oči od @ znakova, tačkica i ostalih karaktera. Ali poenta je u tom tru hardkoru - ako ti lik zagine, to je to, mrš nazad na početak dandžna, kreiraj novog lika pa udri. I druga poenta je što je  to stvarno štono kažu "emergent gameplay", pošto se dandžn svaki put iznova generiše, svaki put je drugačije iskustvo i stvaraju se neke "tvoje" priče...

 

Npr. nikad neću zaboraviti kada mi je nimfa random enkaunter maznula Ekskalibur (nimfa nema drugi napad osim što krade iteme pa se teleportuje negde na nivo), pa sam je jurio četiri levela dandžna da je nađem jer je kučka očigledno usput stala na neki teleport trap pa je nestala sa tog levela. Usput naletim na neku gomilu vilenjaka koji su čekali u zasedi čim sam se spustio stepenicama na sledeći level, jedva nekako pobegnem iz sačekuše, reko da vidim da li ima nešto da me izvuče u inventaru, pa pročitam nasumični skrol (neidentifikovan), ispadne da je proklet i stvori mi se bukagija oko nogu! Sad ne mogu da jurcam okolo, ali opa - evo je nimfa, pa ja skinem bukvalno sve sa sebe i go joj priđem da bi mi ona ukrala bukagiju -  i ona je mazne i teleportuje se, ja trijumfalno krenem da se oblačim, kad eto ti neki ogre krene na mene, ja nasumično opalim iz wanda (neindentifikovanog) - kad ono create monster, stvori se još jedna jebena nimfa koja mi mazne wand kojim sam je kreirao i odmah krene da priziva druge monstrume. Ja onako polugo pobegnem nivo gore, gde nađem svog psa (ah, da, imaš i ljubimca u igri) koji je ubio nekog mučenog halfilnga koji je imao do jaja oklop. Obučem se, spustim se dole, ogre iotišao dalje, ali pobijem onih par prizvanih monstruma i pokupim svoju opremu, sav znojav od napetosti da li će još neko da se pojavi. I onda tragajući za onom nifom naletim na tajni prolaz u vault gde ima pun kurac zlata. I na kraju je jebeno nađem i nekako je ubijem magijom, pokupim mač i spustim se nivo niže... gde me izedu neke varge. Best. Game. Ever.

 

[Miljenko]

Sjajan post. 

Gledali su me kao kretena kod kuce, tokom cele veceri. Igram The Temple of Elemental Evil i non stop se smejem kao lud, kad se setim ovoga.

[Zavrzan]

[Ariel]

Koja ste gomila gikova, nisam imao pojma. :) Aj sad uzmite pa igrajte NetHack.

 

http://www.nethack.org/v343/ports/download-win.html

 

odje vam je za windows, s grafikom, jer ipak treba biti donekle milosrdan.

 

EDIT: a odje za android, ja ga samo na telefonu igram u poslednje vreme, kul je kada treba da prekratiš pet-deset min

 

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.tbd.NetHack

Edited April 15, 2014 by Ariel