4 hours ago, Dimitrije said:

Ma nije im oteto nista osim zdravog razuma.

Наравно да јесте. Димитрије матори смо да се брукаш овде.

On 5. 6. 2026. at 13:34, W.F.C. said:

Pominje se i kao bojkot neki u reprezentaciji, mozes misliti...

Ako nisu bojkotovali onda kada ih je zvalavi prebacio u Leskovac da igraju odlucujucu..a pritom su potpuno ostali gluvi i slepi na batinanje publike od strane zgadije..Sada mogu mami svojoj da bojkotuju, koga to vise zanima.

On 6. 6. 2026. at 1:49, Rudolf Pingvinoglu said:

To o čemu pišeš se dešava u poslednje vreme, fudbalska reprezentacija ima problem već decenijama. Taj isti narod nema nikakav problem da košarkašku, odbojkašku, vaterpolo, tenisku, itd. reprezentaciju oseća kao svoju. Nešto drugo je sa fudbalom u pitanju, kombinacija katastrofalno, kriminalno vođenog saveza i bolikurcije igrača (čast izuzecima). Pošto je to već tako, više ih ne pratim i

Napisao sam ovih par postova samo zbog neverice kakav su autogol dali, video slučajno na Fejsu, ono više nije ni za smejanje...o&o.

interesantno je da fudbalska reprezentacija nikada, ni one jugoslovenske ni ove srpske, nikada nisu dostigle ono što su uspele reprezentacije u drugim sportovima.

ako ne grešim fudbaleri su osvojili dve olimpijske medalje (helsinki -srebro i rim - zlato), srebro na EP u francuskoj i polufinale u čileu na SP.

jadno. u čemu je vic/problem? najpopularniji sport, najveća ulaganja.

Igra se bukvalno svuda. Nije potreban specijalan teren (bar kada si klinac). Za kosarku ti trebaju fizicke predispozicije, sto u startu odbija dosta ljudi, plus igraliste odredjene velicine i kosevi. Za hokej i solidan broj drugih sportova je potrebna specijalna oprema, plus odgovarajuci teren/hala. Jednostavno je mnogo veci bazen iz koga se crpu igraci i mi smo tu samo jedna od mnogih zemalja. Vaterpolo se igra u relativno malo zemalja (posebno onaj vrhunski). Bejzbol je nesto zastupljeniji, no i tu broj zemalja gde je na nekom visem nivou ne prelazi 15 recimo. Fudbal je mnogo, mnogo sire zastupljen od toga.

I onda smo zato izgleda resili da posle tog zlatnog perioda 60-tih zajebemo rezultatske ciljeve i da se ovajdimo finansijski od tog popularnog fudbala...

5 hours ago, đorđe geprat said:

interesantno je da fudbalska reprezentacija nikada, ni one jugoslovenske ni ove srpske, nikada nisu dostigle ono što su uspele reprezentacije u drugim sportovima.

ako ne grešim fudbaleri su osvojili dve olimpijske medalje (helsinki -srebro i rim - zlato), srebro na EP u francuskoj i polufinale u čileu na SP.

jadno. u čemu je vic/problem? najpopularniji sport, najveća ulaganja.

Fudbalska reprezentacija Jugoslavije je osvojila 5 olimpijskih medalja: zlatna 1960 u Rimu, srebrne 1948. u Londonu, 1952. u Melburnu, 1956. u Helsinkiju, bronzana 1984. u Los Andjelesu. Medutim, srebrne i zlatne medalje smo osvajali kao amateri jer profesionalci nisu mogli da igraju na OI, Sve zemlje istocnog lagera, ukljucujuci i Jugoslaviju i skandinavske zemlje, u to vreme nisu imale profesionalna fudbalska takmicenja tako da su vodece sile na olimpijadi bili Madjari, Svedjani, Danci, Jugosloveni, SSSR itd. Ove zemlje su redovno uzimale medalje. Posle Rima, kod nas je uveden profesionalizam i nasi su od tada prestali da budu olimpijska fudbalska vele-sila jer nisu mogli da igraju u najjacem sastavu. U medjuvremenu, MOK je postao malo popustljiviji prema fudbalerima tako da je dozvolio da mlade reprezentacije profesionalnih fudbalera pojacane sa manjim brojem starijih mogu da igraju. Tako smo uspeli da osvojimo bronzu u LA 1984. Ostala nasa ucesca na OI od 1960. do danas su bila ili brukanja ili su postala sporadicna. Mi nikada nismo osvajali srebro na EP jer takav trofej ne postoji. Bili smo dva puta finalsti, 1960. na prvom turniru gde smo izgubili od SSSR. Na tom turniru nisu igrale jake reprezentacije kao Engleska, Zapadna Nemacka, Italija, Holandija; Spanija se povukla zbog ucesca SSSR. Drugi put smo igrali u finalu 1968. i izgubili protiv Italije u ponovljenoj utakmici. Bili smo cetvrti 1976. kada se zavrsnica EP igrala kod nas. Izgubili smo polufinalnu utakmicu protiv Z. Nemacke i utakmicu za 3. mesto protiv Holandije. Do 1976., na zavrsnim turnirima su ucestvovale samo 4 reprezentacije. Posle toga se broj reprezentacija uvecavao. Sto se tice srpske fudbalske reprezentacije, ona nikada nije ostvarila nista znacajno niti beznacajno. Uglavnom nije ucestvovala a i kada jeste, bilo je to prilicno mrsavo. Doduse juniorske reprezentacije Srbije su osvajali zlatne medalje na SP i na EP.

hvala dimitrije. slab sam po pitanju evidentiranja uspeha i neuspeha. poenta onog mog posta je bila da smo kao reprezentacija uvek bili uspešniji u drugim sportovima u odnosu na fudbal.

gde je uzrok nazadovnja ako se bude sjajan u čileu i novom zelandu a posle mrvice. da li unutar saveza ili odnosa igrača kako vreme odmiče?

nisam nikakav posvećeni pratilac sporta, samo primećujem očigledne stvari

Za novozelandsku generaciju je + bio sto su mnogi od njih vec uveliko igrali seniorski takmicarski fudbal, sto s mnogim rivalima nije bio slucaj

2004 i 2007 smo igrali finala EP za u21, i u tim selekcijama su mnogi igraci vec bili uveliko standardni prvotimci u svojim klubovima. U ovim jacim fudbalskim repstacijama uglavnom u21 selekcije nisu nesto jake - tamo tesko dobijaju sansu da igraju za najvece klubove osim ako nisu supertalenti, a ako su takvi - igraju za A repstaciju

Time objasnjavam disproporciju nasih uspeha u decijem fudbalu i neuspeha u muskom fudbalu

Cile generacija je bila ultratalentovana, sto su i preneli u seniorske karijere... Osvajali su igraci odatle klupske evrokupove i igrali u ogromnim klubovima, a Hrvati 98 bili treci na svetu

92 smo bili jedan od favorita da osvojimo prvenstvo Evrope, pa su nas vratili iz Stokholma zbog sankcija nekoliko dana pred turnir. Tu mislim da su putovali samo Srbi i Crnogorci, u Bosni i Rvackoj je uveliko bio rat, a Pancev isto nije hteo da igra.

96 vec Hrvatska igrala 1/4 evropskog, ispali od osvajaca svabova. 98 vec bili treci na svetu, mi 98 i 2000 prosli grupe i igrali 1/8 i 1/4 SP i EP, sto su nam do danas najveci uspesi po raspadu SFRJ.

96-2000 je vec ta cileanska generacija bila u godinama, 92 i 94 je bio prajm. Tu jos pridodati Savicevica, Panceva i jos neke legende koje nisu bile u Cileu i bio bi strasan tim. Jedino sto bi Ladic bio golman bi bio problem

Nasi mladi uzivaju privilegiju toga sto imamo slabu ligu, pa nije veliki rizik po rezultat ako ih pustis na teren vec sa 16-17-18 godina. To je vec s 20-22 godine igrac sa 100 seniorskih utakmica u nogama, a u tom uzrastu je to kapiram velika prednost.

Posle kad svi odrastu i sazru krene druga pesma

Edited June 7Jun 7 by Ratamahatta

1 hour ago, đorđe geprat said:

hvala dimitrije. slab sam po pitanju evidentiranja uspeha i neuspeha. poenta onog mog posta je bila da smo kao reprezentacija uvek bili uspešniji u drugim sportovima u odnosu na fudbal.

gde je uzrok nazadovnja ako se bude sjajan u čileu i novom zelandu a posle mrvice. da li unutar saveza ili odnosa igrača kako vreme odmiče?

nisam nikakav posvećeni pratilac sporta, samo primećujem očigledne stvari

objasnio je miljenko, u tim drugim sportovima, za nakaze prirode, (košarka, odbojka, vaterpolo i rukomet), gde ne igraju oni koji imaju veštinu, već oni koji imaju visinu, je mnogo manja konkurencija, 10-15 država ozbiljno ulaže u te sportove...

fokusirao sam se na evropu. postoje države koje su padale na listi porejtingu. ali mislim da smo u ovim drugim sportima u najmanju ruku stagnirali, u većem dalu napredovali.

Rukomet je propo mozda i gore od fudbala

Tu smo bili jaki s vremena na vreme. U SFRJ beton jaki, posle raspada katkad

10 hours ago, đorđe geprat said:

interesantno je da fudbalska reprezentacija nikada, ni one jugoslovenske ni ove srpske, nikada nisu dostigle ono što su uspele reprezentacije u drugim sportovima.

ako ne grešim fudbaleri su osvojili dve olimpijske medalje (helsinki -srebro i rim - zlato), srebro na EP u francuskoj i polufinale u čileu na SP.

jadno. u čemu je vic/problem? najpopularniji sport, najveća ulaganja.

Ali je CZ bila prvak Evrope(i sveta) sa skoro sve "domacim" igracima osim Belodedica koji je Srbin iz Rumunije.

Partizan je igrao finale za prvaka Evrope, sa domacim igracima.

Vise je razloga zasto Jugoslavija nije bila bolja u reprezetnativnom fudbalu, iako nije bila ni losa. Ako pogledamo prvo SP 1930 u Urugvaju, jedan od razloga se pokazao jos tada, problem sa hrvatskim igracima. Iako je taj tim dosao do polufinala, kao i onaj iz Cilea 1962. Uvek je bio problem nacionalni kljuc. To je jedan od problema. U poslednjih 20 godina SFRJ dolazi do kriminlaizacije i potpunog gubitka kvalitetnih trenera koji su pratili ono sto su Holandjani, tj. Ajaks, promovisali.

Ali najveci problem srpskog fudbala je nedostatak kvalitetnih treneri i nepostojanje sistema po dubini.

Neko kaze da smo dobri u kosarci jer smo u proseku visok narod, to je tacno-jesmo. Ali bili smo visoki i 1950ih i 1960ih pa smo bili losi u kosarci, bili smo daleko bolji u fudbalu. Promena u kosarci dolazi sa profesorom Aleksandrom Nikolicem, kako jedan pametan covek moze sve da promeni. On je kao trener i ucitelj, iznedrio izuzetnu bazu trenera iz koje je nastala dominacija jugoslovenske(srpske) kosarske 1980ih i 1990ih i to su vuce u srpskoj kosarci do danas ali je veliko pitanje da li ce se odrzati.

To nije bio samo projekat stvaranje dobrih trenera na vrhu vec je napravljen sistem po dubini, koji se danas u velikoj meri izgubio, jer su pocele kosarkaske skole da se naplacuju i slicne gluposti.

To je bila velika vezijia jednog coveka koji su pratili jos par pametnih ljudi, sa podrskom u drzavi, i napravili su gignata, koji se polako gasi.

Rukomet je suprotan primer, imali smo vhunske trenere koji su nestali i radom sistemi ;po "dubini". Rukomert se sveo na fudbal a bili smo velesila, ;poput kosarkse, pogledati pod Metaloplastika, Borac Banja Luka ili Proleter iz Zrenjanina. A pre toga, pre uspona kosarke, Pertizan iz Bjelovara i Medvescak iz Zagreba.

Ili kako je boks pukao u Srbiji, slicna prica sa rukometom i fudbalom.

A kako se odbojka digla.

Dakle, radi se o sistemu i viziji a protiv kriminala. I to je sve.

Ja sam se zaprepastio kad sam video da je Gajic selektor odbojkasa caci, a sad i ministar

Ukratko posle 60- tih se diglo ruke od fudbala i okrenuli se kosarci, rukometu, odbojci i vaterpolu, pojedinacnim sportovima. Sve je politika.

1 hour ago, Emerald said:

Ali je CZ bila prvak Evrope(i sveta) sa skoro sve "domacim" igracima osim Belodedica koji je Srbin iz Rumunije.

Partizan je igrao finale za prvaka Evrope, sa domacim igracima.

Vise je razloga zasto Jugoslavija nije bila bolja u reprezetnativnom fudbalu, iako nije bila ni losa. Ako pogledamo prvo SP 1930 u Urugvaju, jedan od razloga se pokazao jos tada, problem sa hrvatskim igracima. Iako je taj tim dosao do polufinala, kao i onaj iz Cilea 1962. Uvek je bio problem nacionalni kljuc. To je jedan od problema. U poslednjih 20 godina SFRJ dolazi do kriminlaizacije i potpunog gubitka kvalitetnih trenera koji su pratili ono sto su Holandjani, tj. Ajaks, promovisali.

Ali najveci problem srpskog fudbala je nedostatak kvalitetnih treneri i nepostojanje sistema po dubini.

Neko kaze da smo dobri u kosarci jer smo u proseku visok narod, to je tacno-jesmo. Ali bili smo visoki i 1950ih i 1960ih pa smo bili losi u kosarci, bili smo daleko bolji u fudbalu. Promena u kosarci dolazi sa profesorom Aleksandrom Nikolicem, kako jedan pametan covek moze sve da promeni. On je kao trener i ucitelj, iznedrio izuzetnu bazu trenera iz koje je nastala dominacija jugoslovenske(srpske) kosarske 1980ih i 1990ih i to su vuce u srpskoj kosarci do danas ali je veliko pitanje da li ce se odrzati.

To nije bio samo projekat stvaranje dobrih trenera na vrhu vec je napravljen sistem po dubini, koji se danas u velikoj meri izgubio, jer su pocele kosarkaske skole da se naplacuju i slicne gluposti.

To je bila velika vezijia jednog coveka koji su pratili jos par pametnih ljudi, sa podrskom u drzavi, i napravili su gignata, koji se polako gasi.

Rukomet je suprotan primer, imali smo vhunske trenere koji su nestali i radom sistemi ;po "dubini". Rukomert se sveo na fudbal a bili smo velesila, ;poput kosarkse, pogledati pod Metaloplastika, Borac Banja Luka ili Proleter iz Zrenjanina. A pre toga, pre uspona kosarke, Pertizan iz Bjelovara i Medvescak iz Zagreba.

Ili kako je boks pukao u Srbiji, slicna prica sa rukometom i fudbalom.

A kako se odbojka digla.

Dakle, radi se o sistemu i viziji a protiv kriminala. I to je sve.

Razlika izmedju timova Zvezde i Partizana koji su igrali u finalu KES je sto su Zvezdini imali gotovo sve igrace koji nisu potekli iz njene omladinske skole. Zvezda je pokupovala najbolje igrace Jugoslavije (Makedonija, Hrvatska, CG, BiH). Mislim da su jedino Jugovic i Dika Stojanovic igrali u omladincima Zvezde. Partizanovi starteri su veciunom bili njihov proizvod (Soskic, Jusufi, Mihajlovic, Vasovic, Miladinovic, Kovacevic, Davidovic) dok su ostali (Becejac, Rasovic, Curkovic, Galic, Bajic, Hasanagic, Pirmajer,....) dovedeni ali ne kao najbolji igraci Jugoslavije vec kao igraci koji imaju potencijal da budu medju najboljima.

Nasi pocetni uspesi u kosarci su se desavali u vreme kada je malo evropskih zemalja bilo ozbiljno zainteresovano za taj sport. Glavni rivali su nam bili SSSR i uglavno nas lemali. Mi smo bili veciti drugi u Evropi. Medjutim, zahvaljujuci dobrom vodjenju (KSJ) i izuzetno talentovanim momcima, mi smo preuzeli primat od Sovjeta. U medjuvremenu, Evropa je pocela ozbiljnije da se interesuje za kosarku. Prvo Italija, pa Spanija, pa Nemacka, pa Francuska su nam postali opasni konkurenti dok su SSSR-ovci posustajali i postali mediokritetska ekipa.

Edited June 7Jun 7 by Dimitrije